ГОГОЉ (помаља се иза кулисе, пада на сцену и мирно лежи).
ПУШКИН (излази, спотиче се о Гогоља и пада): До ђавола! Изгледа о Гогоља!
ГОГОЉ (устајући): Баш одвратно! Не дају човеку ни да одахне. (Иде, спотиче се о Пушкина и пада.) Изгледа да сам се спотакао о Пушкина!
ПУШКИН (устајући): Ни тренутка мира! (Иде, спотиче се о Гогоља и пада.) До ђавола! Изгледа опет о Гогоља!
ГОГОЉ (устајући): Вечито неке сметње! (Иде, спотиче се о Пушкина и пада.) Баш одвратно! Опет о Пушкина!
ПУШКИН (устајући): Дрскост! Нечувена дрскост! (Иде, спотиче се о Гогоља и пада.) До ђавола! Опет о Гогоља!
ГОГОЉ (устајући): Нечувена спрдња! (Иде, спотиче се о Пушкина и пада.) Опет о Пушкина!
ПУШКИН (устајући): До ђавола! Стварно до ђавола! (Иде, спотиче се о Гогоља и пада.) О Гогоља!
ГОГОЉ (устајући): Одвратно! (Иде, спотиче се о Пушкина и пада.) О Пушкина!
ПУШКИН (устајући): До ђавола! (Иде, спотиче се о Гогоља и пада иза кулисе.) О Гогоља!
ГОГОЉ (устајући): Одвратно! (Одлази иза кулисе.)
Иза позорнице се чује Гогољев глас: +О Пушкина!+
(Завеса.)
20. фебруара 1934.