Moj Beograd (©esti april)

Dete koje nosim velika je radost i za Bo¾oviæe i za Magazinoviæe. Bora sa braæom veæ pravi planove za veselje koje nas èeka. Majka svake zore peèe palaèinke da bi mi ih vruæe donela za doruèak. I¹èekuje se prvo dete, prvo unuèe, prvo sinovèe izmeðu osam strièeva. Mada su vremena tmurna, ne mislimo na najgore, ne mislimo da æe nas rat u svemu preteæi.

Uoèi ¹estog aprila de¾uram sa Borom na klinici. Dobrovoljno uz njega de¾uram. Da se ne rastajemo, da budemo ¹to vi¹e zajedno. Jutro. Veæ je ¹est èasova. Bora ostaje i dalje na klinici. De¾urstvo predaje tek u podne. Pozdravljamo se i ja odlazim kuæi, da pripremim ¹to topliji doèek voljenom èoveku. Uz put, u maloj piljarnici preko puta Karaðorðevog parka, kupujem rumene jabuke. Biram najbolje. ®elim danas da bude sveèano, toplo i puno ljubavi. Nedelja je. Biæemo slobodni i ceo dan prove¹æemo zajedno. Idem preko Autokomande, pa u Ulicu Maksima Gorkog. Tamo nam je stan. Jutro prijatno. Toplo. Sunèano. Idem puna sreæe svojoj kuæi, svom domu, koji mi je tako drag. Pa to je dom Borin i moj. Na¹ dom. Uskoro biæe nas troje.

Neka tutnjava, kao iz daljine, tr¾e me iz razmi¹ljanja. Grmljavina?! Èudna, ujednaèena, bez prekida. Postaje sve bli¾a, sve jaèa. Jo¹ ne shvatam ¹ta je, ali mi ne da mira. U tom se pojavi prva grupa aviona. Evo uzroka tutnjave. Ni na kraj pameti ne pada mi misao da æe uskoro biti zasut vatrom i smræu moj dragi Beograd. Gledam bezazleno put neba i istovremeno ¾urim kuæi. Tutnjava sve jaèa. Evo i druge grupe, treæe... Kru¾e, vraæaju se, idu napred i kao da su se uskome¹ali. Mislim, ve¾be. Povremeno bacim pogled gore bez straha, bez sumnje u ma kakvo zlo. Tako misle i ostali koji su se tog jutra na¹li na ulici. Najvi¹e je ¾ena. Sa torbicama, korpama. ®ure na pijac, u trgovinu, da spreme sveèaniji ruèak. Nedelja je. Jedan èovek srednjih godina zastade i glasno upita: "Ma ljudi, ¹ta ja ovo?" Nepoznati prolaznik kratko odgovori: "Ve¾ba. ©ta mo¾e biti!" - i nastavlja da koraèa svojim putem, svojim poslom. Avioni se jo¹ vi¹e uskome¹a¹e a iz njih polete¹e crne lopte. Odjekuju veæ i eksplozije. "Æorci", reèe neko. Tek ¹to izgovori "æorci" kad se Beograd zatrese i zatutnja. Poèe tle pod nogama da podrhtava. Opet jedan èovek viknu: "Ama, narode, ovo je bombardovanje! Sklanjajte se!" - i potrèa niz ulicu. Nasta prava pometnja. Trèanje. Povici. Ja jo¹ ne verujem. Neiskusna sam, a i politièki neobave¹tena. Ne verujem u zlo. Utom, levo od mene, na jedva stotinjak metara, grunu, i èini mi se podi¾e me od zemlje. Kuæa koja je bila tu jednostavno nestade u dimu i pra¹ini koji se visoko podigo¹e. Oseti se i miris paljevine. Zastadoh. Gledam u onu prazninu gde je do maloèas bila kuæa. "Pa, ovo ipak nisu ve¾be!" - najzad i ja shvatih. Ali da je s tim otpoèeo i rat ne shvatam, i ne pomi¹ljam. Poðoh dalje gotovo trèeæi. Ne znam ni sama za¹to. Da li ¹to svi trèe, vièu, kukaju na glas. Da mi je samo da stignem do kuæe. Tamo æu se zakloniti, mo¾da naæi nekakav mir. Prosu¹e mi se iz ruku rumene jabuke. Kotrljaju se niz kaldrmu.

Avioni i dalje kru¾e. Sipaju i seju smrt, paljevinu. Ru¹e, razaraju, grme i bude strah kod do maloèas mirnih i sreænih graðana. Uznemirena lica na sve strane. Ljudi ra¹èupani, tek poustajali. U pid¾amama, spavaæicama ili sa tek neèim prebaèenim preko leða. Svako tra¾i spas kako ume i zna. Tresak. Opet lete komadi rasprsnutih bombi, kamenja, delovi sa kuæa i graðevina. Stakla se lome i zasipaju ulice. Vriska sve jaèa, trèanje, dovikivanje. Jedni trèe dole, drugi gore uz istu ulicu. Sve se uzmuvalo i uspanièilo. Jedan mladi èovek, sav krvav, trèi prema meni. Hoæu da mu pomognem i idem mu u susret. Nisam jo¹ stigla da mu ka¾em da sam lekar i da ¾elim da mu pomognem, a on je veæ bio na dnu ulice. Nije me ni èuo. Jedna ¾ena istrèala iz kuæe, prigrlila tri ra¹èupane, jo¹ pospane devojèice, u grèu od plaèa.

Evo me pred na¹om kuæom. Staklena vrata na ulazu polomljena. Prozori na stanu takoðe polomljeni. Ulaz u stan zakrèen staklom i malterom. Balkonska vrata pala i iskrivila se preko ograde, a na njima nigde jednog stakla. U stanu nema nikoga. ©ta æu gore?! Majèina kuæa je u blizini. Idem njoj. Na meni nov zeleni pli¹ani mantil. Vièu mi neke ¾ene da legnem. Ja ne mogu. Isprljaæu se, mislim. I ne mogu. "Lezi! Poginuæe¹!" - dovikuju. Ja i dalje idem lagano.

"Lezi"... I sti¾em do majèine kuæe. Nasta ti¹ina. Avioni se izgubi¹e. Ti¹ina, ali ona èudna, stravièna ti¹ina koja zuji u u¹ima. A sami ste i sve je oko vas prazno i usamljeno. I kuæa je pusta. Osetih miris paljevine. U kom¹iluku nikog. Izbegli svi prema periferiji. Tek ¹to sam u¹la, a evo devera Milana. Bio je prvo u na¹em stanu, pa kad nije na¹ao nikog, pretpostavio je da sam kod majke. Priletim mu u zagrljaj i zaplaèem glasno. Tek tada sam se opustila, prihvatila i primila gorku istinu. Milan, kojeg znam samo veselog i smirenog, sad mi izgleda vrlo nervozan i jako uzrujan. Lice ozbiljno, rekla bih i strogo. Oko usana bore gorèine umesto njegovog vedrog smeha. Pita me odmah: "Gde je Bora?" Odgovaram mu, a u isto vreme i bez predaha pitam ga za braæu Milo¹a, Èaslava, Branka. Jo¹ ne znamo gde je ko i kako su pre¾iveli ovo iznenadno bombardovanje.

Evo opet potmule tutnjave iz daljine. Samo, sad veæ imamo iskustva. Opet novi nalet aviona. Veæ ih vidimo. Zacrnelo se nebo. Mnogo ih je. Daleko vi¹e nego prvi put. Milan me gurnu u ostavu, zatim utrèa u spavaæu sobu i donese veliki perjani jastuk. Stavi mi ga preko glave. Naivna za¹tita, ali me bar malter ne zasipa po kosi i licu. Usta su mi veæ puna peska. On stoji pored mene. Rukama oslonjen na zid zaklanja me grudima. Taj Milan, koji je umeo da pravi ¹ale na raèun "Koreje Toksimoviæa", koja treba da doðe na svet, sad kad sam u opasnosti, sa toliko pa¾nje i sa toliko strepnje hoæe da nas obe saèuva. Natkrilio se nada mnom, spreman da se hvata u ko¹tac sa svim nevoljama sveta samo da me saèuva. Sa svojim krupnim, ¹irom otvorenim oèima i o¹trim pogledom, lièio mi je na orlu¹inu koja me brani.

Poèe oko nas sve da se ljulja. Iako je tek jedanest sati pre podne, nebo se zamraèilo od aviona, dima i pra¹ine. Avioni prekrili nebo i zaklonili sunce. Zahladnelo odjednom kao kad se oblaci navuku, a i vazduh se uskovitlao i podseæa na oluju pred ki¹u. Eksplozije se slile u jednu dugu grmljavinu koja ne prestaje. Ne mogu se vi¹e brojati niti avioni, niti eksplozije. Pa ipak jednu izdvojismo. Iznad nas zafijuka ne¹to dugo, piskavo, slièno sireni. Milan me prigrli: "E, ovo je na¹a!" - reèe mirno. Poèeh da se krstim i tiho ¹apuæem: "Bo¾e, pomozi! Bo¾e pomozi!" U dvori¹tu ne¹to tupo tresnu. Ne di¹emo. Èekamo eksploziju. Sekunde duge kao godine. Ja ne prestajem moje "bo¾e pomozi, bo¾e pomozi!" Milan zausti da ka¾e: "Dosta sa tim tvojim" - ali se uzdr¾a. Tutnjava se sti¹ava. Izlazimo i prvo hoæemo da vidimo ¹ta je to tresnulo u ba¹ti. Na tri metra od kuæe, u velikom krugu, zemlja pobelela kao kreè. Okolo ba¹te i cveæe spr¾eni. "Zapaljiva" - konstatuje Milan i uzima rukom belu zemlju. Poku¹ava da je drobi prstima, a ona tvrda kao kamen. Zamalo, po sred kuæe, zakljuèismo oboje.

Jedan deo ograde se polomio i ostala rupa koja neprijatno zjapi. Milan uzeo da je malo popravi, kad se iznenada pojavi krupna ¾ena na susednom balkonu i poèe da vièe: "Ne ru¹i, ne diraj! Ne kradi!" Milan poèe da obja¹njava ¹ta radi, ali ¾ena kao izbezumljena i dalje vièe. Ne slu¹a Milana "Ne kradi!" - kao mitraljez sipa. Ne mo¾e je èovek ni razumeti. Nasrtljiva do zla boga. Milana izdade strpljenje i viknu: "Mièi se ¾eno, e vala bombe ti jezik raznele, a tu ludu glavu ostavile!"

©kripnu kapija. Evo i Bore. Vi¹e trèi nego ¹to ide. Razbaru¹en. Zadihan. Dugo grljenje bez reèi, a zatim uzajamna raspitivanja o èlanovima obe porodice. Ko je ¾iv, i gde je ko? Pokazujemo mu beli spaljeni krug na zemlji, a Bora nama spaljene dlanove. Ka¾e, zapaljiva bomba pala na krov klinike, pa je gasio i jedva spasao kliniku od po¾ara.

Veæ je popodne. Majka se vraæa. Nikad je takvu nisam videla. Èisto se smanjila i ostarila. Beograd je u plamenu. Ona je u njemu roðena, u njemu rasla. Svaku ulièicu u njemu voli. Svaki kutak poznaje. Njena Skadarlija, Palilula, Vraèar... Rasla je sa njima. Pamti i tramvaje koje su konji vukli, a ona ih sa grupom dece doèekivala na Slaviji i zasipala cveæem. I fenjerd¾ije. A sada? Plamen, miris paljevine, ru¹evine, i izbezumljeni narod koji ¾uri nekud, ¾uri na sve strane - a ne zna kud! Rat je poèeo...

HAP©ENJE

U Podgorici, na kraju D¾an ulice, je na¹a kuæa. Uvek vesela i puna ¾ivota. Sada opustela. Svi su uzeli pu¹ke i oti¹li u ¹umu. Èak i stari Risto. U kuæi smo ostali samo svekrva, ja i najmlaði dever Aleksandar. Imali smo i mi direktivu i planove da izaðemo i prikljuèimo se partizanima. Deveri su oti¹li spremni na borbu pri izlasku iz grada. Nama su ostavili drugi naèin, bezbolniji. Mislili su da se prvo prebacimo u susedno mesto, Tuzi. Tu bi nas saèekao Osman Buliæ i prebacio dalje. Ali planovi su nam se izjalovili. Put je bio preseèen. U samom susedstvu Osmanove kuæe formiran je zatvor, iz koga su se èuli povici, zapomaganje, a najèe¹æe "vode, vode!". Morali smo natrag. Bila sam preobuèena u bulu pri izlasku iz grada. Nimalo nije bilo lak¹e vratiti se u Podgoricu, blokiranu stra¾ama. U jednom vinogradu svlaèim ¹alvare, i ostavljam ih. Vraæamo se i prolazimo pored stra¾e kao graðanke. Zaustavljaju nas. Ka¾emo kratko da idemo u bolnicu radi poroðaja. Na meni tanka letnja haljina i stra¾aru nije te¹ko da shvati. "A, bambino, avanti!" i propusti nas. Svekrva ponavlja - bolnica, a Acko ne¹to dodaje na italijanskom. Kako-tako, tek mi proðosmo.

Vraæamo se u D¾an ulicu. Veæ je noæ. Acko je deèko, ali u svemu uèestvuje kao matorko. Prigrlili smo se i razgovaramo, razmi¹ljamo, krojimo planove kako izaæi. Tako do duboko u noæ. Sutradan od rane zore tutnjava i grmljavina. Avioni se okomili na Pipere. Tamo su se jo¹ juèe prebacili drugovi, a sa njima i deveri. Treba dizati ustanak. Pu¹ke su veæ planule.

Sa jedne strane dvori¹ta zidana ograda. Aco se popeo na vrh ograde i gleda avione kako se obru¹avaju iznad Pipera. Tamo, u Stijeni piperskoj je i rodna kuæa moga svekra i svih devet sinova. Ba¹ u tom pravcu gaðaju i topovi. Rumica se propela na zid pored Ace i gleda put Pipera, put Stijena. Prati avione. Broji ih. Pri svakoj eksploziji se stresa, a bleda kao papir. Tamo su sinovi Boro, Milan, Èaslav, Slavko, Bo¾o, Sveta. Tamo je i Risto i brat Rade. A sve je u dimu. Vetar pirka i s vremena na vreme nanosi miris paljevine. Odjednom, Rumica kao izbezumljena poèe da ¹apuæe: "Krv, oseæa¹ li da krv miri¹e!" "Rume, Rumice" - zovem je, a ona ukoèena stoji, ne èuje me. Tek kad sam upla¹ena zavri¹tala, trgla se, i lagano po¹la u kuæu.

Dan odmièe, a onda noæ duga, bez kraja. Meseèina zabelila pa nam svetiljke i ne trebaju. Za razgovor i dogovor pogotovu. Pravimo planove, analiziramo, poni¹tavamo, donosimo druge, i tako do duboko u noæ. Krajnja odluka je da bar Acko izaðe. Deèko je, gotovo dete. Neæe niko na njega posumnjati. Ujutru, uzima Acko korpu i ne¹to novaca kao da ide u kupovinu u okolna sela. Èim izaðe iz blokiranog grada, neka se povezuje sa ocem i braæom. Ideja ispade naivna. Siromah deèko vraæa se snu¾den. Italijani umalo da ga uhapse. Pomoglo mu je nekoliko italijanskih reèi i izraza koje je nauèio slu¹ajuæi danima ovu vojsku koja je pritisla grad. Seo na malu stolièicu i zagnjurio lice u ¹ake. Korpa na zemlji, izvrnuta i prazna, podseæa na neuspeo poduhvat. I ona je neprijatna. Æutimo, uzdi¹emo. Rumica pu¹i cigaru za cigarom. Ispred nje srebrno èanèe puno kotrabana i papir. Èim zavr¹i jednu cigaru, prsti veæ hvataju novu. Papiriæ za¹u¹ti i dim se ponovo izvija. Èini mi se, nije vi¹e ni bleda. Neka èudna zelena nijansa prekrila joj lice, a usne se stegle, gotovo se i ne vide.

Vrata na ulazu dr¾imo zatvorena. Uzalud! Evo, neko kuca sna¾no. Prete, galame. Lupaju i zveckaju pu¹kama. Rumica proðe i otvori vratnice. Italijani ispuni¹e dvori¹te. Jo¹ ne znam da su do¹li mene da vode. Znamo da upadaju u kuæe i vr¹e pretrese. Mi smo se tome i nadali. Ali prevarili smo se. Tra¾e po imenu mene - "Dotoresa Sasa Bozovic!" Rumica stade ispred mene, æuteæi gleda pravo u oèi do¹ljake. Grudi joj se nadimaju, a disanje postade glasno. Jedan ispru¾i pu¹ku i odvoji me od svekrve. Kratko "avanti!" - i ja polazim. Ruma pokri lice rukama i zaplaka. Jedva sti¾em vojnièke korake. Potrèkavam. Okrenuh se ne zastajuæi. Ruma ide za mnom. Èujem joj papuèe kako kloparaju. Jeca. Èisto cvili. "Comando di tapa", proèitah na ulazu zgrade. Uzimaju mi podatke i posle kratkog i dosta grubog ispitivanja prebacuju me u zatvor u "Kuæu Rogo¹iæa". Tu zatièem nekoliko ¾ena. Apotekarku Jelu ®uniæ, profesora Vasiliju Kostiæ, uèiteljicu Radu DJilas i jo¹ nekoliko drugih. Sede na podu. A pod prljav. Soba mraèna. Ima samo jedan omanji prozor - sve zatvoreno. Juli mesec. Vruæina kao u kazanu. Neizdr¾ljivo. Pa ipak, sve ove ¾ene izgledaju dostojanstveno i sna¾no.

Rumica je saznala gde sam. Nije verovala da æe trudnu ¾enu baciti u zatvor. Mislila je da me vode samo radi saslu¹anja. Te¹ko joj je i ne miri se lako. Èujem galamu napolju. Ruma do¹la i rve se sa stra¾om. Tra¾i da nju zatvore, a mene puste. Vièe da sam trudna. Ne vredi. Nastaje gu¾va, rasprava. Pla¹im se da je ne ubiju. Toliko sinova uzelo pu¹ke, a ona ima smelosti da zahteva, da raspravlja. Da mogu nekako da joj doviknem, da se èuva. Priljubljena uz vrata, oslu¹kujem. Ona je tiha ¾ena, otkud joj ova snaga, ovakav glas?! A onda se sve uti¹a. Sad èujem samo svoje srce kako dobuje. Razmi¹ljam - da li su je uhapsili, kuda li su je odveli?

Sutradan izvode Vasiliju Kostiæ i mene u dvori¹te. Sunce peèe nepodno¹ljivo. Kao ¾eravica. Italijani polegali potrbu¹ke u hladu vinove loze i uperili pu¹komitraljeze u nas. Smeju se. Gledaju nas. A onda polako prelaze cevima sa leva na desno, pa natrag i tako dugo, beskrajno dugo. S leða bije sunce u teme. Mozak vri. Noge ote¾ale od stajanja u mestu, a ispred nas cevi ¹araju. "Hoæe li? Kad æe?" - misli samo naviru. U jednom trenutku svetlost pade tako da se unutra¹njost cevi zasvetle do dna. Uèini mi se sjajna kao ogledalo i veæa, mnogo veæa nego ¹to sam mislila. Stresoh se. Cev opet lagano krenu levo, pa se vrati desno. Nervi me izdaju. Podrhtavam od uzbuðenja i straha, od umora i sunca. Poèinjem sva da se tresem. Iza leða, vezanim rukama, Vasilija dohvati moju ruku, takoðe vezanu. Ste¾e je èvrsto. "Ne pla¹i se! Dr¾i se! Budi hrabra!" - tiho mi govori, a istovremeno dr¾i prkosno svoju lepu glavu i gleda pravo u cevi, u Italijane. Taj topli ljudski ¹apat, to divno lice sa izrazom koji miluje, odjednom me smiruju i daju snagu. Kako sam je zavolela, tu ispred mitraljeza! Nisam uspela da joj ka¾em ¹ta mi znaèi, koliko mi hrabrosti daje, koliko je volim! Uskoro je streljana. Seæanje na Vasiliju i dalje me je hrabrilo u svim te¹kim èasovima.

Posle ovog vi¹eèasovnog muèenja vratili su me u samicu, ako se tako mo¾e nazvati jedna omanja soba. Okreæem se i hodam tamo-amo. Najzad, premorena, sedam na prljavi pod. Mastan i crn. Za tren mi se po nogama zacrne¹e sitne pegice. Poèe da me peèe ne¹to. Mahnem rukom. Stotine krupnih crnih buva polete na sve strane. Nisam ruku jo¹ èestito digla, a one se ponovo naèièka¹e. Sad su i po rukama. Imam kratke rukave. Zavlaèe se i ispod rukava. Borim se. Ustajem. ©etam. Treskam nogama, ali napast ne popu¹ta. Premorena i iznemogla, èuènem u jedan æo¹ak. Koliko sam tu ostala, i da li sam dremala - ne znam. Tek duboko u noæ, vrata se otvori¹e i dva Italijana grubo gurnu¹e unutra jednu tananu plavu¹u, elegantno obuèenu. Ona pade nièice, zagnjuri lice u ¹ake, pa zajeca. Meni srce stade. Tuge mi je previ¹e. Kad samo ne bi plakala! Sagnem se i prigrlim je. Ona jeca, ne prestaje. Lice joj ne vidim, ni suze. Stalno se ¹akama sakriva. U jednom trenutku baci mi ceduljèe. "Unzere Liebe ist ewig!" - proèitah. A ona jecajuæi prièa: "Ovog momenta streljali su im mu¾a. Na moje oèi. Ovo pisamce bacio mi je sa streli¹ta." Ja poèeh da plaèem, a i da je te¹im. "Ne plaèite! Partizani æe nas osvetiti i osloboditi." "Nema partizana" - projeca sirota ¾ena. Zagrlih je: "Ima, ima! Moj mu¾ i sva njegova braæa su veæ u planini. Ima ih, ima. Borbe su veæ poèele." U isto vreme vadim fotografiju iz nedara na kojoj je moj svekar sa devet sinova i jedinom snahom. Tu sam sliku stalno nosila u nedrima od kako su Bora, Risto i deveri uzeli pu¹ke i oti¹li u borbu. Devojka podi¾e glavu, pogleda sliku, pogleda mene, di¾e se i mirno, laganim korakom, bez suza na licu, izaðe bez reèi. Ostadoh zbunjena. Nisam dotle znala da postoje provokatori, ¹pijuni. Jedino sam èula, od kako se zaratilo, za Petu kolonu. A ovo sad ne shvatam, ne razumem. Sve mi je mutno, èudno. Za¹to je iza¹la bez reèi? Kako joj se vrata gotovo sama otvori¹e?

Veæ sutradan sam prebaèena u logor u Albaniju. Tek tamo sam saznala za plavu¹u, provokatora. Govore: "Treba je se èuvati." Stvari mi se neke razbistravaju. A ja sam veæ logora¹ sa brojem "254". Stièem novo saznanje, praæeno bolom, razoèaranjem, nevericom. Zurim kroz re¹etke malog kaveza, pogled mi zastaje na licima izmuèenih logora¹ica. Stièem novo saznanje... ali prekasno. Ja sam veæ okru¾ena bodljikavom ¾icom.

LOGOR

U "Kuæi Rogo¹iæa" ti¹ina. Zatvor je zamoran psihièki, a i fizièki, mada se èami u neradu. Pospanost nas pritisla zbog nesnosne vruæine, zbog ustajalog i zagaðenog vazduha. Taj dreme¾ uskome¹a povremeno smena stra¾ara ispred zgrade i ispred prozora.

Pored nas ¾ena, u zatvoru ima i mu¹karaca. Ne vidimo se. Oni su odvojeni. Pa ipak, gotovo za sve nove saznajemo ko su i odakle su. Tako saznajemo da je jedan sav u krvi. Zaleteo se i udario glavom o zid da bi se ubio. I oni o nama znaju. Patimo uzajamno.

Jutros se glavna vrata otvori¹e sa izuzetnom bukom. Naoru¾ani do zuba pojavi¹e se Italijani. Puno ih je. Kratkom naredbom "avanti" istera¹e nas napolje. Otvorena ¹iroka ulazna vrata olak¹a¹e dotle skuèenom pogledu, koji polete napolje i usmeri se daleko, ¹to dalje. Nekoliko velikih kamiona ispred samog ulaza. Poèe¹e da nas ubacuju. Otvor ispod cerade, kao usta a¾daje, poèe da guta svoje ¾rtve. Okolo se sakupile ¾ene i galame, psuju. Nekoliko vojnika sa pu¹kama i bajonetima napravi branik i ne daju nikome da nam priðe. Dozivaju ¾ene po imenu svoje. Mene ne zove niko. Ipak, jedna nepoznata ¾ena probi se, dolete do mene. Æu¹nu mi nekoliko papirnih novèanica u ruke. Dok gledam zbunjeno i ne oseæam potrebu za novcem, vojnik zgrabi ¾enu i prosto je odbaci natrag. ®ena posrnu, di¾e se, u tren skide tamno plavi kostim, pa ga baci put mene preko pu¹aka. Bajonet ga doèeka i zaèas se naðe pod njihovim nogama izga¾en i zaprljan. Mene su veæ ugurali u kamion, ali èujem piskavi glas ¾ene: "Junaci, robite trudne ¾ene. Tucite se sa ljudima, ako vam basta!" Motor zagrme i ponese nas put Skadra. Kamion prepun, klati se i trese. Muka mi je. Vrti mi se u glavi. Jedan Italijan - oficir gleda me èitavo vreme, rekla bih sa¾aljivo, iako je neprijatelj. Izvuèe odnekud oveæi limun i pru¾i mi ga. U prvom momentu me osve¾i i pomo¾e da doðem k sebi. A onda, poèe da ¹tipa po usnama. Kiselina raskvasila okrastale usnice pa boli i peèe. Pritisnuh rukom, a one se zakrvavi¹e. Pokapa¹e mi grudi. Na svetloplavoj haljini, veæ dosta zaprljanoj, sad se pojavi¹e i crvene mrlje. Usnice peku i bole Krv. i dalje kaplje.

U Skadru primopredaja. U prihvatnom logoru ostavi¹e nas jedni, da nas ubrzo preuzmu drugi. Mimo nas prolaze kamioni puni ljudi. Njih ne iskrcavaju. Vode ih pravo u logor. Jedan Italijan, da bi napravio ¹alu, zgrabi iz kamiona jednog mladog popa u mantiji i ugura meðu nas u ¾enski logor. Gleda u mene i kroz grohotan smeh ka¾e: "Per batesimo". Bosa, mlada skojevka, ustremi se na njega kao lavica: "Nije za kr¹tenje, nego tebi za pokop!" Italijan ne razume i odlazi i dalje se glasno smejuæi ¹to je napravio dobru ¹alu.

Sutradan ponovo kamioni, ponovo putovanje, treskanje, ponovo stare muke. Albanski fa¹isti, sa crnim kapama i kiæankama grde nas, psuju na albanskom jeziku. Lak¹e nam je ¹to ih ne razumemo. Ali kad poèe¹e da nam prinose bajonete pod grlo razumesmo ih i shvatismo. Èini mi se da su sve ¾ene hrabrije od mene. Neke se èak i smeju. A ja kad osetim hladnoæu bajoneta na vratu, sva premrem. Upadam u nekakvo groznièavo stanje pa se dugo tresem i kad oni odu.

Ulazimo u predeo koji lièi na pustinju. Peskovita gola povr¹ina ra¹irila se na sve strane. Kavaja! Logorski centar. Veæ vidimo i ¾icu. U vi¹e pojaseva ograðuje ogroman prostor. Zaustavljamo se. Tu je ulaz, kao nekakav tunel od ¾ice. Okolo stra¾ari, Italijani. Opet komanda "avanti" i mi prosto ispadamo iz kamiona. Ispred ¾ièanog ulaza stoji i nekoliko oficira. Prebrojavaju nas i ubacuju. Ovde nemam svoje ime. Postajem broj "254". Ne shvatam. Sve mi je kao san, kao bunilo. Niko nas ni¹ta ne pita. Ko sam? ©ta sam? Da li sam uop¹te èovek, ljudsko biæe? Seæam se, kako je veliki bio na¹ sluga, èika Marko. Kako smo ga svi u kuæi po¹tovali. Jednom se nisam htela pozdraviti sa njim, jer su mu ruke bile prljave. Uz to sam napravila gadljivu grimasu. Dobila sam od oca koprivicom po turu, popraæeno reèima: "Radne ruke se po¹tuju". Imala sam samo èetiri godine. Ko æe moju bedu za¹tititi? Ko æe koprivicom istuæi one koji u meni gaze èoveka?!

Prolazim kroz redove bodljikavih ¾ica. Stra¹ne su te ¾ice. Nikad mi bodlje na njima nisu bile tako velike, grube, o¹tre. Viðala sam takve ¾ice i ranije. Nisu ¹trèale i zlokobno vrebale koga æe ubosti ¹to dublje, ¹to bolnije. Noge me ne slu¹aju. Vuku se tromo, ote¾ano. Oèi se izbeèile, bulje okolo i hoæe da iskoèe. Bole me. Htela bih da ih sklopim, ali ne mogu. One same neæe mir. Hoæe da vide, da upiju svu bedu, svu nesreæu.

Ne, nisam znala za ljudske patnje. Bio mi je ¾ivot lep, isuvi¹e lep. Majka, otac, braæa, sestre, sloga, sreæa, udobnost. I ono najveæe i najvi¹e ¹to èovek mo¾e da ima. Ljubav ljudi oko mene. Ljubav porodice, ljubav prijatelja, ljubav kom¹ija, ljubav mog pekara, èika Sofronija, kad mi nasmejan daje vruæ hleb u ruke, ljubav èika Koste piljara, koji mi uz kupljene stvari daruje kru¹kicu oskoru¹u, ljubav, ljubav... A ovde. Mr¾nja, i osim mr¾nje i zla, ni¹ta se drugo ne susreæe. A ¾ice bodu. Bodu lice, bodu mi¹ice i u slepooènice se uvukle duboko i dobuju po krvnim sudovima, kao po bubnjevima. Zuji mi u glavi i poèinjem da se zanosim. Prihvati me jedan nepoznati broj i uze pod ruku. ®ene koje zatekosmo sjatile se oko nas novih. Zapitkuju, te¹e.

Ispred nas nekoliko hladnih betonskih zgrada, dugaèkih. Na njima ogromni otvori zjape, a iz utrobe tih nemani izbija smrad i hladnoæa. Gledaju nas, nove logora¹ice. Tra¾e poznate. Mnoge se i prepoznaju. Mene niko ne zna, niko me ne prepoznaje. Pogledaju me samo u trbuh i glasno zakljuèuju: "Ova je sirota trudna!"

Unutra, u straviènoj zgradurini bez prozora i vrata, natrpani kavezi od letava na tri sprata. Iskori¹æen je prostor do maksimuma. Jedva prolazimo izmeðu kaveza. Moj je u sredini. U njemu je veæ Raduloviæka, Crnogorka iz Podgorice. Sa njom su dvoje male dece. Deèak i devojèica. Plavu¹ani, bledoliki i mr¹avi. Raduloviæka je i¹èupala sama svoje zlatne zube da im kupi i pro¹vercuje malo hleba. Ispod mene stara Crnogorka, osamdesetih godina. Rodoviæka. Nekad gorda i ponosna, sad le¾i u prljavim traljama i topi komad suvog, tvrdog crnog hleba. Topi u vodi i rukama vadi iz konzerve i trpa u izgladnela usta. To je sledovanje, a ona nema nijednog zuba! Gore, iznad mene, Marija i Zadja. Na¹ kavez ima krov od gornjeg kaveza koji se nastavlja na na¹. Ali gornji kavezi su bez krova i blizu tavanice. U jednom tako otvorenom kavezu vidim na letvama obe¹en goblen. Uramljene crvene Vilerove bulke. Zadja, uèiteljica iz Crne Gore, prekrstila ruke, sela u suprotan ugao i gleda. Na licu zanos, odu¹evljenje, do¾ivljavanje neèeg lepog, neèeg samo njenog, ¹to je iglicom i tankim koncem tu izvezla. Mo¾da je tu i lik mladog oficira koji je u prvom naletu zarobljen i odveden u Nemaèku. Mo¾da vidi u crvenim bulkama glavice njenih mali¹ana, prvaka. Kasnije sam saznala da je stara Tomoviæka, Zadjina majka, uspevala povremeno da stupi u vezu sa kæerkom. Jednom je u dobaèenoj ceduljici stajalo: "©ta ¾eli¹ da ti po¹aljem?" Odgovorila je: "Po¹alji mi moje bulke!" Divna majka razumela je svoje dete i poslala u logor goblen. A kad se Zadja nagledala goblena, pri¹la mi je prisno, jednostavno i pitala: "Ti si Borova Sa¹a? Doktorka?" Klimnuh glavom æuteæi. Zadja kida rukom polovinu jajeta i æu¹ka mi u ruke. Zatim kupi ¾ute mrvice koje su pale po letvama. Jedva se vide, ali ona ih ve¹to i¹èeprkava i bri¾ljivo stavlja u usta. Odavno nisam ni¹ta okusila. Progutah u tren onu polovinu jajeta. Brzo sam zavolela ovu nesebiènu, vedru i prièljivu uèiteljicu.

Kavez mali. Ako sednem, udara glava gore pa se zgrèim ako legnem, kratak, pa se opet moram zgrèiti. To u¾asno zamaza. Ne mogu da zaspim. Èas sednem, èas legnem. Noæ smenjuje dan, a dan noæ. Vreme prolazi ni u èemu. Zurim u prazno. Èesto je i glava prazna, bez misli, pokreta. Letve na kojima le¾im poèinju da se usecaju u telo. Ukucane su u razmaku a ivice o¹tre. Premeæem se. Okreæem. Otvaraju se ranice. Boli. Ne mogu mesto da naðem. Da mi je ona buvljiva samica u "Kuæi Rogo¹iæa". Bar bih ¹etala, stajala. Gledam Raduloviæku. Spava. I deca spavaju. Razmi¹ljam. Mr¹avi su, pa valjda i ne nale¾u dobro na neravne letve. A ja? Osmi mesec trudnoæe! Brojim letve. Brojim èvorove na letvama. Prvo namerno razmi¹ljam o tome, samo da ne zurim u prazno, a onda poèe¹e da mi se nameæu. Èas letve, èas èvorovi. Uleæu u misli, motaju se, kru¾e. Èas nestaju, pa evo ih opet. Naroèito me muèi jedan poveæi èvor. Veæ mu znam svaki urez, svaku nijansu od prljavo ¾ute boje, pa do tamno braon, gotovo crne u sredini. Pa pukotine zvezdaste. Brojim zrake u pukotinama. O bo¾e, ¹ta je sa mnom? Da nije ludilo? Tek tada poèinje luda igra ovog prokletog èvora. Proganja me. Okreæem mu leða, be¾im, mrzim ga. Ne vredi! Ne napu¹ta me. Uvek je tu. Najzad, sva u znoju i malaksala, predajem se. Zaspim. Tada dolaze snovi. Balovi. Moji dvorski balovi. Moja prva balska haljina od ru¾ièastog muslina. Lepr¹ava, sa velikim volanom u bogatim naborima i crna somotska traka oko struka. Na glavi srebrnasta dijadema. Slu¾e me ðakonijama. Ovalni tanjiri puni voæa. ®ute kru¹ke, velike mirisne jabuke i grozdovi koji padaju delimièno preko tanjira. Klanja se lakej, a ja pru¾am ruku i taman da dohvatim, a on nemarno mahne tanjirom i izmakne mi se. Opet ruku pru¾am. Ponavlja se neuspeh za neuspehom, a tanjiri se mno¾e, umno¾avaju. Lebde gore-dole, nji¹u se kao u ljulja¹kama, a prepuni svega. Ruke se izdu¾ile, utanjile. Budim se. Bole me ramena. ®eludac se grèi od gladi. Jo¹ uvek sam o¹amuæena i ne razaznajem san i javu. Letve se usekle pa otvorile ranice po telu. Boli. Ali moj bol je normalan. Te¾i mi je èvor, te¾i mi je san.

Tek osvanu dan, a veæ pripeklo. Te¹ko je u zgradi od zapare, a vruæe napolju kao u paklu. Da je bar vode da se napijemo. Donose Italijani poneku kacu vode i to je sve. Ko ugrabi, malo se i napije. Vi¹e se prospe. Kad doðe kaca sa vodom, ¾ene pohrle i, gotovo bunovne od ¾eði, navale sa praznim konzervama. Slavina curi, a mi se guramo, muvamo. U tom mete¾u voda se prosipa i nestaje u prosu¹enoj i ¾ednoj zemlji. Vode je tako sve manje u kaci, a mi sve ¾ustrije i nervoznije. Kaca se krivi na stranu i ljulja. Hoæe ¾ene da je prevrnu u naletu i bezumlju od ¾eði. I ja se muvam, ali sa trbuhom ne mogu u gu¾vu. Ostajem najèe¹æe sa praznom konzervom. Vojnik o¹inu konja, a kaca zatandrlja prazna. U¾asan ¾agor. ®ene se vraæaju u svoje kaveze. Na zemlji ogromna crna mrlja, koju je ostavila prosuta voda. Vojnik se cereka i gubi sa kacom iza ¾ice. I ja ulazim u zgradu. Od zapare ne mogu da di¹em. Izlazim i priljubljujem se uza zid betonske zgrade da se malo rashadim. Podne je, pa nigde senke, i zidovi usijani.

Popodne pada ki¹a. Obilna kao iz kabla. Potrèasmo napolje. ®ene podmeæu konzerve. I ja dr¾im jednu, a glavu zabacujem i li¾em kapljice koje se slivaju niz lice. Lak¹e di¹em.

Ali i ki¹e ne donose uvek radost i olak¹anje. Danima veæ ne prestaju. Uz to vetar zuji, a promaja svira kroz ogromne otvore jo¹ ogromnijih nedovr¹enih zgrada. Vetar u mlazevima nanosi ki¹u u unutra¹njost zgrade. Kavezi bli¾i vratima i prozorima potpuno su mokri. Grèimo se. Hladno. Æebad tanka, stara i isprana. Italijanska intendantura ih je odbacila kao neupotrebljivi materijal. Naroèito su te¹ke noæi. Tada je jo¹ hladnije. A noæ tamna i bez zraèka svetlosti dopunjava hladnoæu. Deca plaèu. Èuju se jecaji: "Majko, hladno mi je! Majko pokri! Majko..." - i tako celu noæ. Mislim na moje koje tek treba da doðe. Hvata me strah. Ne¹to vi¹e od straha. U¾as! Ako u¾as postoji. Evo ga. Tu je. Ne spava mi se. A kako bih ¾elela dubok san, da ne èujem ovo ¹to èujem, ¹to moram da slu¹am. Zatvaram u¹i rukama. Pritiskam ih do bola. Ne vredi. Pisak ozeble i gladne dece je tako bolan, da prodire kroz sve pore i uranja u srce. Ne plaèem. I suze prestale. A lak¹e bi mi bilo da zajecam, da se ispraznim malo.

Pred zoru novi vrisak. Ali sad vrisak ¾ena. "Umrlo Milièino dete" - ka¾e mi Markoviæka, dovedena u logor iz Peæi. Meka i topla ¾ena, pa izgovara tiho i sa dubokim bolom reèi koje me ohladi¹e. ®ene se uskome¹a¹e. Trèe tamo-amo. ®agor, nov ¾agor koji bojom podseæa na tragediju. Nije to obièna galama, dovikivanje, prepirke. To je ¾agor pun solidarnosti sa bolom jedne ¾ene. Pored drvenog kaveza stoji Milica Jankoviæ. Uspravna, mr¹ava, visoka. Jedino ona ne plaèe, ne vri¹ti. Stisnula usne i ukoèeno gleda. Uprla pogled u zamotuljak koji je pred njom. Rodila je devojèicu u logoru. Kumovala je moja Zadja. Dala je detetu ime Slobodanka. Kumèe joj nije doèekalo slobodu. Ili je mo¾da steklo najveæu slobodu koju èovek ovde mo¾e imati. Italijani ulete¹e da vide ¹to su se ¾ene uskome¹ale. Njihova reakcija je kratka i jednostavna. Ubaci¹e nam nekakve stare daske i eksere. Otpoèe priprema. Poèe¹e udarci po ekserima i tupo lupkanje dasaka. Sad su se i ostale ¾ene uæutale. Zanemele. Stoje ukoèene i gledaju pune bola, srd¾be i nemoæi. Ti¹ina. Te¹ka nekako. Pada kao olovo na sve nas. Prijatnija je galama i svaðe. Ti¹inu razbija jedino ritmièko "tik-tak, tik-tak" koje nabija eksere u polu-trulo drvo. "Tik-tak..." Dokle? Neka bar to prestane. ®ene, mile moje, svaðajte se! Èupajte se! Kako mi je te¹ko palo kad sam videla Crnogorku, koja je u svaði zadigla suknju i lupala se po stra¾njici. Mislila sam u tom trenutku da æu cræi od bola. Zar moja ponosna i gorda Crnogorka? Opravdavala sam je danima. Opravdavala je ne drugima, nego sebi. Logorska psihoza - bio je moj zakljuèak. Logor, logor je kriv. Moja Crnogorka nije takva. Ona je ponosita. Jadne moje! Svaðajte se, pljeskajte stra¾njice, èupajte se - samo ne ovo. Samo ne ovu ti¹inu i zakivanje eksera. Ki¹a poèe sna¾no da plju¹ti. Probi krov. Poèe da nas kvasi. I mali zamotuljak, mala Slobodanka, nije po¹teðena. Zadja naðe nekakav ki¹obran. Mu¹ki, veliki, koji se nekim èudom na¹ao u logoru. Neka ¾ena je u logor ponela ki¹obran. Na hleb nije mislila. Natkrilila kuma ogromni crni ki¹obran nad mrtvom devojèicom, da je za¹titi. Od èega? Od patnji majke, od patnji sviju nas, od patnji koje ne prestaju.

Italijan komanduje. Kovèe¾iæ se iznosi iz logora. Pratimo ga do ¾ice. Dalje ne smemo. Samo je Milici dozvoljeno. Koraèa sama. Koraèa smireno, uspravno, bez suza je i bez jecaja. Pod grudima osetih svoje dete. Prigrlih trbuk rukom i zajecah.

Milica Jankoviæ je ostala ¾iva. I njen mu¾ Du¹an je ostao ¾iv. Posle rata preneli su iz Kavaje u Crnu Goru tri kovèe¾iæa. Za nepuna èetiri meseca umrle su im Slobodanka kao beba, Zlatana od tri godine i Stanka koja je imala pet godina.

TIRANA. I PUT U SLOBODU

Posle noæne ti¹ine u kojoj se povremeno èulo "majko, gladan sam, majko zima mi je..." - poèe u logoru ¾agor, lupkanje, ¹u¹kanje. Prvo poneka reè i psovka, a zatim sve jaèa i jaèa galama. Oko mene mrak. Oèi su mi otvorene, zbunjuje me galama jutarnja, a mrak. Èujem i zveckanje konzervi i pripremu za doruèak, a mrak. Polako prevlaèim rukom preko oèiju. Napipavajuæi letve silazim iz kaveza nespretno. Nikome ne govorim o bojazni koja se uvlaèi u zloslutne misli. Zadja primetila da ne¹to nije u redu. Zovnu me imenom i priðe: "Sa¹a, ¹ta ti je?" "Ne znam Zadja, èini mi se da ne vidim". Neprijatno mi je. Te¹ko mi pada da budem u centru dogaðaja. ®elja mi je od prvih logorskih dana, da me niko ne vidi, ne èuje. Molim Zadju da æuti. Izlazimo napolje èvrsto se dr¾eæi za ruke. Zadja ide napred, a ja za njom. Neujednaèenim hodom i èisto nabadajuæi nogama izaðoh napolje na sunce. Oseæam ga, a ne vidim. Di¾em glavu prema njemu. Umesto sunca bakarnocrvenkasti prostor, koji titra. Ne razaznajem ni¹ta. Od straha pred neèim neizvesnim, stra¹nim, gubim tle pod nogama. Malaksavam. Ne mogu da stojim i naslanjam se na zid zlokobne zgrade. Zadja, devojka, neiskusna i naivna pita: "Da nije poroðaj?" Marija Radovanoviæ, iskusna i okretna Crnogorka, primetila je moje i Zadjino muvanje. Evo je uz nas. Zadja joj tiho ka¾e da mi je muka i da se ne oseæam dobro. O obnevidelosti ne govori. Marija otrèa i donese èa¹u vode i kockicu ¹eæera. Iz stare je trgovaèke porodice i znala je ¹ta treba poneti u logor. Ponela je ¹eæer, a ona ga i ne oku¹a, ali je zato uz svakog bolesnog, umiruæeg sa svojom kockom ¹eæera. Prija mi. Dolazim k sebi. Likove jo¹ uvek ne razaznajem. Lagano, lagano i vid se razbistri, ali je jo¹ uvek sve oko mene prevuèeno moglom. Zadja me vrati u kavez. Donese moje i njeno sledovanje i jedno kuvano jaje iz neèijeg paketa. Ja pakete ne dobijam. Moji su svi u partizanima, a sirota Rumica nemoæna. Dolazim potpuno k sebi, ali sam i dalje malaksala i ne mogu da stojim. Polule¾eæi u kavezu razmi¹ljam. Za desetak dana treba da se porodim. Hoæu li ga ¾ivo izneti? A i ako ostanemo ja i dete ¾ivi, ¹ta onda? Kuda? Hoæu li kao Milica Jankoviæ? Slika sprovoda, Slobodankinog kovèe¾iæa, slike nemile, crne, reðaju se jedna za drugom.

Zadja se izgubi. Ona je "kapo" na¹eg logora. Govori italijanski i zastupa koliko mo¾e na¹e interese. Dugo je nema. ®elim njeno prisustvo. Oslonila sam se nekako na nju. Evo je. Saop¹tila nam je da je izmolila Italijane da me prebace u Tiranu, u bolnicu. Tamo je opet zatvor, ali ipak bolnica je bolnica. Bar se veruje u ne¹to bolje.

Oko podne dolazi naoru¾ani stra¾ar. Nareduje meni i Zadji da poðemo. Ispred ¾ice kamion. Sa mukom se penjem. ®ene nas prate. ®ele mi sreæu, ¾ele mi lak poroðaj i ¾ensko dete. Op¹ta je ¾elja ovih nesreænih ¾ena da se rodi devojèica i da joj se da ime Dolores, po ¹panskoj revolucionarki La Pasionariji. "Ako te pitaju za¹to je Dolores, reci, roðena u bolu - ,dolor'", savetuju me kako ne bismo odale pravi razlog, koji bi za neprijatelja bio dovoljan za nova proganjanja. Ja æutim zbunjena i prepla¹ena od svega. Umesto mene Zadja odgovara. Obeæava. Zabrekta kamion. Neravan put, pa kamion klima i prosto nas prevræe, gruva. Zadja me svaki èas zapitkuje: "Kako ti je?" Uvek odgovaram: "Dobro", a nije mi dobro. Sakupljam snagu i ¹titim trbuh od popreèno postavljene klupe, koja nije prièvr¹æena i svaki èas se zaleti prema nama, pa klizne natrag. U¾asna je. Glomazna, crna i prljava. Zadja je dr¾i rukom, ali i njenu snagu èesto nadvlada pa zapreti. Grèim se, skupljam, be¾im puzeæi po podu u drugi ugao. Najzad i te muke proðo¹e. Kamion stade. Iako je mrak, vidim nekoliko belih kuæica u vidu baraka. Ka¾u, to je bolnica. Odmah me odvoji¹e od Zadje. Nju odvedo¹e negde udesno, a mene nekim drugim, dugim hodnikom, pa levo. Otvori¹e vrata jedne mraène sobice od najvi¹e dva metra. Podrumska hladnoæa i memla me zapljusnu. Dole beton i po negde zaostale ¾uækasto-braon prljave ploèice. U uglu prljavim papirima zatisnut otvor kanalizacije. Po ¹irokom otvoru zakljuèujem da je tu bila ranije klozetska ¹olja. Verovatno je ovde nekad bilo kupatilo, koje je dotrajalo i razmontirano, pa pretvoreno u zatvorsku æeliju. Prozor mali, bez stakla, sa re¹etkom na spoljnoj strani. Prizemlje je. Vidim stra¾ara sa pu¹kom koji se nadviruje. U vratima ¹kljocnu kljuè. U uglu na zemlji prljavo æebe sivozeleno, smrdi na kemikalije. To mi je le¾aj. Zagnjurih glavu u ¹ake i poèeh da jecam. Znam da sam slabiæ. Znam da se ne dr¾im hrabro. Htela bih da budem jaka. Mislim na hrabrost Vasilije Kostiæ. Razmi¹ljam kako bi se ona dr¾ala na mom mestu. Ona ne bi plakala. Ja moram, meni su suze olak¹anje. Jo¹ sam neiskusna. Treba proæi mnoga isku¹enja, pa postati Vasilija. Postati prkosni revolucionar i gledati u smrt hrabro. Meni je potrebno jo¹ mnogo da ojaèam.

Stala sam uza zid i ukoèenim pogledom gledam u prljavu gomilu u koju treba da legnem. Sve je u¾asno. Sve je tuðe i ledeno. I dunavske sante leda su mi bile toplije od ovog. Ne mièem se. Samo je taj prostor na kome se nalazim i koji ispunjavam moj. Ne ¾elim da ga napustim, ne ¾elim da izaðem iz njega i zato ne mièem.

Na prozorèetu se sad okupilo vi¹e njih. Gurkaju se. Nadviruju. Razgovaraju isprekidano. Èas jedni, èas drugi. I glave se menjaju èas jedne, èas druge. Neæu da ih gledam. Mrzim ih. Ne mièem se sa svog mesta i okreæem glavu od te prljave gomile. Bacaju kroz prozorèiæ komadiæe polomljenog drveta. Gaðaju me, ne u nameri da me udare, veæ da me pokrenu, da mrdnem. Moj pogled se vezuje za komadiæe drveta rasutih po zemlji. Pratim ih kad padnu, ali glavu ne di¾em. Ne ljutim se na te komadiæe, èak i ako me pogode. Ne zaboli me od njih. Boli me ¹to oni koji ih bacaju nemaju srca, nemaju du¹e. ®ele da se pokrenem, da reagujem, da bi se oni zabavljali. Ne mièem se.

Duboka noæ. Umorna sam, stra¹no umorna. I stra¾ari su se umorili, pa su glave i nadvirivanja sve reða. Èujem samo korake stra¾ara koji ¹eta gore-dole i povremene povike prilikom smene stra¾e. Hladno mi je. Stresam se. Na meni tanka, plava svilena haljinica sa kratkim rukavima. Tako su me jula meseca po vruæini zatekli u kuæi kod svekrve, i takvu poveli. A sad je novembar poèeo, a haljinica ostala ista. Lagano se spu¹tam na zgu¾vanu prljavu gomilu, skupljam noge, pa tako u èuèeæem stavu poku¹avam da zadremam. Zuje u¹i i ne daju snu da doðe: San je tu. Kovitla oko mene. Hvata me, ali na kratko, pa be¾i. Klonula glava pala na ¹ake oslonjene o zgrèena kolena. Svaki èas me ne¹to trgne i kao srna skoèim i uznemireno gledam oko sebe. Ali veæ polako usvajam i ove prljave zidove i hladan beton sa ¾uækastim ranjavim ploèicama. Poèinjem da shvatam gde sam.

Ujutru rano kljuè se okrenu i uðo¹e jedna bolnièarka i jedan Italijan. Ona mi nosi mleko i hleb, a oficir joj prati svaki pokret. Mleko sam naglo popila, a hleb lagano gutam. Mek, sve¾ hleb. Nisam ga mesecima ni videla. Zatim izlaze bez reèi. U podne isto tako. Èujem da ga bolnièarka oslovljava sa "Salvadore". Posle nekoliko dana sa njima ulazi i Zadja. Ka¾e mi da se bolnièarka zove "Skufi", da je rodom Skopljanka i da zna srpski. ©apuæe mi da je dobra i da joj je pomogla da uðe. Veæ sam u "Kuæi Rogo¹iæa" u Podgorici do¾ivela provokaciju, pa se sad i senke pla¹im. Salvadore nas gleda hladnim, zelenim oèima i æuti. Ne lièi na Italijana, tanak, visok, smeð. Oni na prozorèetu su svi crni, siæu¹ni, prièljivi.

Danas u æeliju ulazi Skufi sama. Pru¾i mi doruèak i ispljunu isprevijanu ceduljicu. Pravim se da ne vidim. Ona mi je gurnu pod ruku. Uze porciju i izaðe. Gledam hartijicu, da li da je uzmem? Opet provokacija?! Polako, sasvim polako, sa u¾asnom sumnjom i nepoverenjem, otvaram mali papiriæ. Trgoh se kao oparena i pritisnuh ga rukom. Koraci stra¾ara i bajonet, koji preseca vidik na prozoru ohladi¹e me. Jo¹ dugo, dugo ne mièem ruku. Stra¾ar ritmièno promièe ispred prozora gore, dole. I ne gleda me. Vi¹e mu nisam zanimljiva, ali moje misli ga prate i srce kuca, tutnji i gu¹i. Bacim pogled na ceduljèe, i ne di¹uæi ga proèitam: "Dajte nam vezu i imena. Milo." Preznojih se i gurnuh ceduljèe. Proðe kroz mene hladan talas, a strah me pritisnu kao mora. Prvo se preznolih, a onda poèeh da se tresem. Stara boljka. Kad god sam u paniènom strahu uvek dobijam groznicu. Evo je i sad. Mislim - opet provokacija. ©ta mo¾e drugo biti? Zar ovde u æeliji na mene neko raèuna i misli na vezu?

Salvadore je malo popustio. Sve æe¹æe pu¹ta kod mene samu Skufi, a i Zadja se pored nje provuèe. Evo i Zadje same. Salvadore je pustio, a on ostao u hodniku ispred vrata. Èujem korake. ©eta. Zadja prilete i zagrli me. Prièa mi, na brzinu, kako je omek¹ala Italijana. Prièala mu je kako sam lekarka, kako sam nedu¾na, kako nemam veze sa komunistima, da sam protina kæer - i ra¾alila ga. Obeæao je da æe je pustiti da mi pomogne kad god zatreba. Ni Skufi vi¹e ne prati u stopu. Æu¹nem Zadji ceduljèe i pitam je za savet. Uzima ga i ka¾e da ne brinem. Reæi æe, ka¾e, ako je ko poène ispitivati, da ga je na¹la neotvoreno. Iste veèeri dolazi i ka¾e da je otvoreno razgovarala sa Skufi i dodaje: "Ona je na¹a." "Zadja, jesi li sigurna u to ¹to govori¹? Ako je provokacija?" - "Ti ne brini. Ja sam sve uzela na sebe. Napisala sam imena Bla¾e Jovanoviæa i Bude Tomoviæa. Ako je prava veza, biæe dobro. A ako je provokacija ni Bla¾u ni Budu ni¹ta ne mo¾e biti. Oni su u ¹umi, a veæ i italijanska deca znaju da su to komunisti, voðe. Èak su i ucenjeni. Po celoj Podgorici su plakate sa ucenom. Mo¾e samo meni ne¹to da se desi" - zavr¹ava Zadja i vadi zamotuljak vate, sakriven dotle u rukavu. Izmolila je taj komadiæ od Skufi. Æu¹ka ga ispod mene i odlazi. Salvadore veæ daje i drugu opomenu da izlazi. Ostadoh sama. Opet groznica, strah. Povremeno èujem i svoje zube kako sitno cvokoæu, a mi¹iæi na licu podrhtavaju i grèe se. Osetih dete. Jaèe nego ikada ranije. Sva sam zbunjena. Ustajem i ¹etam. Tako do duboko u noæ. Stra¾ar sa prozora primetio da sam uznemirena, pa stalno zuri u mene. Kupe se i drugi. Gurkaju se. Èas su jedna lica napred, èas druga. Smeju se. Govore u glas. Znam francuski, a dosta poznajem i italijanski jezik, pa mi je jasno ¹ta i¹èekuju. O, da mi je tu jedinu, prljavu rupu da zatvorim, sakrijem, zazidam! I to malo vazduha dala bih samo da ne gledam lica koja se keze, smeju, dobacuju èas ovo, èas ono. Ponekad i vulgarni do zla boga, ali uglavnom znati¾eljni. Najèe¹æe dobacuju "Presto, presto! Avanti bambini!" - i smeh ru¾an, neprijatan. Lièi mi na zlurado cerekanje. Kako su mi te¹ki i neprijatni!

Noge mi ote¾ale od stalnog hodanja tamo-amo. Bole me. Otupela sam na povike i smeh. Ne dira me to vi¹e. Odsutna sam. Misli su mi daleko, kod moga Bore. Sve vi¹e mislim na njega. Bolovi. Pratim ih. Nemam sat, ali zapa¾am ritam i njihovu jaèinu. Sve su èe¹æi i bolniji. Hvata me nemir, pa ¹etnja po sobici postaje br¾a, nervoznija. Najpre hodam pored zidova u krug, a onda pretrèavam levo i desno. Poèeh da trèim. Sve br¾e i br¾e. Borin lik me prati. Èini mi se tu je, uza me. Opet trèim u krug, udaram se, sapliæem. Neæu da gledam u grozni prozor. Neæu da ih vidim. Ali kad se sapletem, pogled ih obuhvati. Ti likovi koji se keze, vièu, smeju i guraju meðu sobom. Svako hoæe da se dobro namesti, da gleda. Veseli su kao da oèekuju glavnu taèku u cirkusu. Oseæam kraj. Biæe ono. I krijem se ispod prozora, dole sasvim kako me ne bi videli. Ali ako èuènem, oni me guraju nekim hrapavim drvetom prema sredini. Na ¹tapu bodlje od slomljenih grana. Kad me gurnu, zabodu se u meso, a ja se gotovo otkotrljam napred. Sve trpim nekako èudno, ¾ivotinjski. Ni reèi protesta. Nemam ni suza, ni grdnje. Ne¹to me di¾e sna¾no. Uspravih se uza zid i opet hodanje brzo, koje prelazi u trèanje zveri koju gone. Od umora znoj lije sa mene. Prosto se kupam u znoju. Ne oseæam bolove, veæ mr¾nju, u¾asnu mr¾nju, i bes. Krajnji stid. U krug u krug, sve br¾e i br¾e. Zgrabih kvaku izlaznih vrata, stisnuh je da je polomim, svom snagom. Pogledi, stid, Bora, oèi sa prozora, hiljade oèiju, mr¾nja, neizmerna mr¾nja... Ne¹to me slomi i ja se srozah pored vrata, a ne ispu¹tam kvaku - dete zaplaka! Pogled mi se prikova na maju¹nu devojèicu. Obli me sreæa. Radost. Usne se razvuko¹e u osmeh topao, mio. Gledam, nasmejana, u glave na prozoru. Kako su mi mili! Sve mi je odjednom lepo - i soba, i prljavi pod i smrdljiva deka. Ceo svet postade moj i mio, beskrajno mio.

Italijani se uæutali. Gledaju sa¾aljivo. Ne smeju se. Jedino se prote¾u da me bolje vide. ©apuæu. Nisu zli vi¹e, nisu! Grlim svoju devojèicu i gledam puna ljubavi na sve ¹to me okru¾uje. Kako je lepo ne biti sam! Jedan Italijan reèe "bambina". Dete plaèe i dalje. Kljuè se okrete i ulazi sva zbunjena Skufi. Nosi zamotuljak gaze. I njoj se ote: "Bambina!" Sa¾e se i odvoji je od posteljice. Italijan onim ¹tapom, sa kojim me je maloèas gurao muva posteljicu. Oèito nije mu jasno, jer neprestano ¹apuæe "morto, morto!" Misli da su blizanci i da je jedno mrtvo. Ne vreðaju me vi¹e ma ¹ta govorili. Otkopèavam moju plavu haljinicu i stavljam na grudi moju Dolores, koja je umotana oko trbu¹èiæa i grudi onom gazom ¹to je Skufi pro¹vercovala. Zakopèavam se i ostavljam je tu preko noæi, jer je hladno. Podrhtavam. Mokre smo i uprljane od krvi. Te¹ka srca prebacujem smrdljivu deku preko glave i preko deteta. Tako do jutra, a onda dolazi Zadja. Sva bleda kao krpa. Zagleda bebu. "Lepa je, mnogo je lepa!" - govori vi¹e za sebe, nego ¹to meni upuæuje reèi. Naoèari joj se zamagli¹e. Bri¹e ih. Bri¹e i oèi. Donela je skrivenu fla¹icu alkohola i ¹ibicu. Dala joj Skufi, da prospe u ugao i zapali, kako bismo se beba i ja zagrejale. Plavièast plamen zaèas zagreja ono malo prostora. Dolores porumene. Nije vi¹e modra. Prestade i da plaèe. Salvadore sa novim, nekako zbunjenim licem proviruje iza vrata, ali ne ulazi vi¹e.

Zadja mi dolazi èe¹æe nego ranije. Skinula je svilenu bluzicu i dala mi da umotam Dolores. Ona je ostala samo u drap kostimu. Reèe mi da je u hodniku upoznala jednu lepoticu koja se leèi u istoj bolnici. Kad joj je Zadja isprièala odakle se beba èuje i ne¹to o meni, sa¾alila se i zaplakala. Iskoristila je slabost italijanskog oficira i pomogla Zadji da èe¹æe uðe kod mene.

Dani sve hladniji. Alkohola vi¹e nema. Prozorèe malo ali bez okna, pa hladnoæa prodire i ispunjava svaki kutak. Naroèito je hladan pod. Beton, ploèice hladne su i leti, a sad pogotovu. Jutros èujem Zadjin glas "poco fuoco, poco fuoco". Iskoristim trenutak kad stra¾ar proðe nani¾e i izdaleka bacim pogled napolje. Pekara. Primitivna, kao omanja ¹upa. Dugaèkom lopatom, vojnik sa belom keceljom, izbacuje ¾ar dole na zemlju. A Zadja sa nekakvim velikim lavorom, poderanim i zarðalim, trèka oko pekara i stalno ponavlja: "Prego poco fuoco, poco fuoco." Pekar i dalje izbacuje ¾ar na zemlju. Ne slu¹a je. U jednom momentu, valjda kad mu je dosadila, zgrabi lopatom ¾ar i tresnu joj u lavor, ali se ¾ar okolo rasu. Verovatno da je opekao Zadjine noge. Poskakuje, a lavor ne ispu¹ta. Potrèa, a ne prestaje da zahvaljuje pekaru koji je i ne èuje. "Grazie, grazie, molto grazie!" Zadja, moja Zadja, koliko si dobra! - mislim, a vrata se otvaraju i evo lavor vrelog ¾ara greje dve zatoèenice. Sutradan isto. Pekar skratio posao, pa èim je ugleda, sruèi joj lopatu ¾ara. Ruke joj opeèe, a i lavor se zagreje. Ne mari! Ona trèi i nosi.

U Tirani se proèulo, da je neka doktorka u zatvoru rodila dete. Èula za to i Keti-Tu¹i Maljoki. Graðanka. Vrlo imuæna, a po du¹i plemenita i sa¾aljiva. Preko mu¾a, koji je u Tirani imao visok polo¾aj, izdejstvuje kod Italijana da me poseti. Kasnije mi je prièala da je pukovniku dala skupoceni "regalo". Kad je u¹la u moju æeliju izgledala mi je kao vila. Lepotica, vitka, sva u nakitu, rasko¹no odevena i namirisana finim parfemom. Kad me je videla, tako je vrisnula i zaplakala kao da je roðenu sestru zatekla u krajnjoj bedi i nesreæi. Zagrlila je i mene i dete i jecala, jecala dugo. Povremeno joj su se otimale reèi: "Povertine! Povertine!" Iz torbice izvadi paket sa dve meke benkice i osam belih kao sneg pelenica. Uz to paket sa kolaèima. Salvadore stoji mirno pored otvorenih vrata i malo, malo pa cupne èizmama i nakloni joj se. Najzad ode sva u suzama i reèe da æe sutra opet doæi da mi donese toplu odeæu. Istovremeno mi ka¾e da æe ona za moju slobodu uèiniti sve.

Sva ta radost trajala je samo do predveèe. A onda? Gu¾va. Smeni¹e Salvadora. Doðe novi oficir. Pojaèa se stra¾a. Prozorèe zakova¹e letvama. Zadju vi¹e ne pu¹taju kod mene. Ne sme ni Skufi unutra. Jedino mi vojnici koji donose hranu ulaze. Zaèudo, hrana je bolja i obilnija. I¹èekujem ne¹to, ali svakako ne i¹èekujem dobro. Poèinjem da razmi¹ljam. Mo¾da me pripremaju za streljanje. Èekali su da se porodim. Ako me streljaju, ¹ta æe biti sa detetom? Da mi je bar Zadju da vidim! Sve se okrenulo od kad je Keti stupila nogom u moju samicu. Provokator! Da, Keti je provokator! Misli se kovitlaju, brkaju, a sve su nejasnije i nejasnije. Stra¾a se smenjuje. Cokule lupaju, stru¾u, grebu po ¹ljunku. Grebu po mozgu, po srcu. I misao luda i izbezumljena. Da se zadavim, da prekinem sve. I dete i sebe. Ukoèena gledam u glavicu koja se me¹kolji. Stresoh se i vrisnuh kao da me plamen opeèe. Vrata se naglo otvori¹e. Oficir ulete. Meni suze teku. Ne teku, veæ oblivaju lice i kvase pelenice moje Dolores. "Sinjora, sinjora!" - vièe oficir i drma me za rame. Ukoèena kao stena ne mrdam, a pogled se okamenio i ostaje prikovan za dete. Oficir vi¹e ne izlazi iz sobe. ©eta, zastane, gleda me. Tako do jutra. Dolazi vojnik sa doruèkom. Ne¹to se sa¹aptavaju. Ostade vojnik, a oficir ode. Uzimam lonèe sa vodom i pijem besomuèno. Vojnik se pona¹a pristojno. Èak se osmehuje toplo, ljudski, pomalo bolno.

A onda ulazi grupa oficira i jedan Italijan, lekar u belom mantilu. Pozdravlja me vrlo uètivo, na srpskom jeziku. I ostali salutiraju. Hladan znoj me okvasi svu. Privih dete na grudi. Privih ga èvrsto, ludo èvrsto, a ono zaplaka i zaceni se. Streljanje! U meni buja otpor. Ne dam dete. Neæu ga dati. Neka nas obe streljaju! Lekar me blago i sa osmehom pogleda i reèe: "Spremite se!" Kao tigrica ustuknuh i ciknuh: "Ne mogu. Tek sam se porodila. Ako ste lekar morate me razumeti i pomoæi mi." On se okrete i izaðo¹e svi u hodnik. Vrata ostavi¹e otvorena. Razgovaraju, razgovaraju. Odlaze, dolaze. Lekar ne¹to obja¹njava, pokazuje rukom u pravcu mene. Tiho govore i ni¹ta ih ne razumem. Jedan od njih donese papir i dade ga lekaru. Ovaj mi priðe reèima: "Hoæete li potpisati da ne mo¾ete iæi na put jer ste se tek porodili?" Ne znajuæi da sa tim potpisujem i dalje svoje zatoèeni¹tvo, zgrabim papir i potpi¹em ga misleæi da sam bar kratko odlo¾ila pogibiju, moju i moje Dolores. Ne znam da gore u planinama Crne Gore vode uveliko pregovore o mojoj zameni za zarobljene oficire. Peko Dapèeviæ, Bla¾o Jovanoviæ i moj Boro èine nemoguæe. Ucenjuju moænu imperiju. Tra¾e logora¹e. Tolika snaga, a do nas dopiru vesti o uni¹tenju partizana, o likvidaciji pokreta. Ja to ne znam. Ja ¾elim bar da vidim Zadju, Skufi. Odo¹e. Ostade samo stra¾a, samo bat cokula.

Ruèak mi donosi omaleni vojnik. Porciju stavlja pored mene i salutira uètivo i uz osmeh. Okrete se malo prema vratima, da proveri gde je oficir, pa se sa¾e i pokazuje prst zamotan belim zavojem. "Vostro marito, dotore..." poèe. Figura oficira pojavi se na vratima. On se okrete i brzo izaðe. Uvek mi se vrti u glavi ta prokleta provokacija. ©ta su hteli sa ovim? Priseæam se plavu¹e iz podgorièkog zatvora. Nedu¾nu Keti trpam uz nju. Sad i ovaj vojnik! Boli me glava od misli koje se prevræu, guraju, gomilaju i nate¾u lobanju da prsne. Jedino me moja Dolores povrati iz u¾asa u koje upadam. Gledam je, gledam. Satima zurim u to li¹ce. Mali Bora. I èelo visoko, i præasti nosiæ, i kosica, i malo isturena bradica. Sva je na Boru. A ¹ta je sa njim? Onda se misli sele u brda, u ¹ume, u peæine. Hvata me tuga. Da li je ¾iv? "Partizani uni¹teni, svi do jednog" - èesto sam u Kavaji slu¹ala. Postoji li jo¹ neko od velike i brojne Ristove kuæe? Mo¾da smo ja i Dolores ostale same!? Vadim iz nedara malu Bogorodicu, koju mi je majka, dobra protinica, pri rastanku dala sa reèima: "Neka te bog èuva." Ste¾em ikonicu. Molim se bogu. Ljubim je i preklinjem Bogorodicu za spas. Stavljam je i mojoj Dolores na usne.

Koristim dobrotu novog vojnika i pitam za Zadju. Ka¾e, vraæena je u logor u Kavaju i izlazi. Zadr¾avanja nema, a svaki razgovor je zabranjen. Za¹to su mene ostavili? Za¹to i mene ne vrate u Kavaju? Veæ je desetak dana pro¹lo od poroðaja. Razmi¹ljam, a razmi¹ljanju nema kraja.

Kljuè se poslednji put okrete. Vrata se otvori¹e. Opet lekar na èelu, a nekoliko oficira za njim. "Spremite se, polazite odmah." Ne pitam kuda. Vidim po energiènom istupu da nema diskusije. Osam pelenica i dve benkice brzo spremam. Obmotavam ih sve oko moje Dolores. Nosim je i spotièem se. Hodnik dugaèak, a ja odvikla da hodam, pa idem nekako trapavo. Ispred zgrade crna limuzina. Otvori¹e vrata od kola i vrlo pristojno, gotovo kavaljerski smesti¹e me na zadnje sedi¹te. Dva oficira levo i desno pored mene. Treæi seda pored ¹ofera. Æutim. Zaèudo, smirena sam. Oseæam se kao vojnik koji predaje svoje oru¾je i ostaje nemoæan. I Italijani uglavnom æute. Prepoznajem Skadar. Znaèi, vode me put Crne Gore. ©trecnu me pomisao: "Bora je poginuo, pa me vode..." Ugledam Skadarsko jezero. Razlilo se ¹iroko, a obliveno plavetnilom. "Skoèiti na volan i naglo zaokrenuti prema jezeru. Negde gde put vodi pored samog jezera, i gde je obala strma" - planiram u sebi. I gledam, gledam, a svaki nerv igra, zate¾e od bola. Italijan koji sedi levo oseæa da sam uznemirena. "Calme, calme signora! Niente! Picola bambina" - i miluje prstom obra¹èiæe moje Dolores. Vi¹e ne vidim jezero. Misli se smiri¹e. Odjednom, auto stade. Èistina. Samo ispred nas lepo ureðeno groblje. Velika bela kapija, sa isto tako belim ukra¹enim lukom iznad nje. Kroz kapiju se nazire besprekorno ureðeno groblje. Beli, jednaki krstovi u redovima, sa cveæem i zelenilom okolo. Groblje! Oficiri izaðo¹e. Izaðe i ¹ofer. Ostadoh sama u kolima. "Streljanje!" - pomislih. Zato su me ovde doveli. Stegoh dete. Opet hladan znoj, opet se srce ukoèilo. Italijani stado¹e mirno, pozdravi¹e vojnièko groblje i vrati¹e se u kola. Opustih se na sedi¹tu malaksala, slomljena i kao pretuèena. Svaki me mi¹iæ boli. Jedva dr¾im dete u naruèju. Vi¹e ga oslanjam na krilo nego ¹to ga olabavljenim rukama dr¾im. Nastavljamo put. Kasnije sam saznala da je to bilo italijansko groblje izmeðu Tuzi i Skadra i da je njihov obiæaj bio, kad prolaze, da zastanu i vojnièki pozdrave mrtve drugove.

Ulazimo u Podgoricu. Nove misli. Èula sam u logoru da su neke partizane, koje su uhvatili, streljali i izlo¾ili na sred trga, a narod gonili da ih gleda. "I mog Boru su uhvatili! Ubili su ga i na trg stavili!" - opet o¹tar bol i to srce koje se grèi, lupa, zastaje... Sreæom, ne potraja dugo. Strahovitom brzinom, gotovo strmoglavo, kolima prolete¹e kroz grad i to zaobilazno, sporednim ulicama. Tek mi je kasnije ta trka bila jasna. Oni su krili da me vode na razmenu. Krili su i od svojih, a i od na¹eg naroda. Krili su svoju vojnièku slabost prema partizanima, "banditima", kako su ih zvali. Kako priznati ravnopravne pregovore sa tom "banditskom" vojskom? Zato je najbolje æutati, sakriti.

Iz Podgorice idemo prema Spu¾u. Tu se kola zaustavi¹e, a iz kasarne izlete jedan mlaði oficir. Salutira i uvede nas u zgradu. Prepoznajem ga. To je onaj isti oficir sa zelenim neljudskim oèima, koji me je uhapsio. Bio je o¹tar, grub. Sad je sasvim drukèiji. Nasmejan, blag, klanja se èisto snishodljivo. Odvoji¹e se malo od mene. Razgovaraju tiho. Oficir zelenih oèiju se oblaèi, naoru¾ava, zdravi se sa oficirima koji su me dovezli, i sad on ulazi u kola. Seda kod ¹ofera. Ja sam sama sa detetom na zadnjem sedi¹tu. Poðosmo od Spu¾a prema Martiniæima. Oni mi ne govore ni¹ta, a meni je put nepoznat. Vidim, idemo put planine. To je jedino ¹to shvatam. Sve mi je drugo jo¹ uvek nepoznato i mraèno. Pored puta gusto zelenilo. Italijan me pita, da li ga se seæam, i da li ga poznajem. Klimnem glavom umesto odgovora. Neprijatno mu je. A i kako bi mu bilo lako? On me je hapsio, on me vraæa i predaje partizanima. O razmeni ni¹ta ne govori, ni¹ta o mojoj slobodi. U meni se raðaju nove pretpostavke. Vode me u planinu, u ¹umu. "Ubili su Boru!" - htedoh da ciknem. Vode me da ga vidim, da me ucenjuju. Prigrlih jaèe dete, a disanje se skrati. Ostadoh bez vazduha, iako sam zinula i poku¹ala da ga bar malo usrèem i prekinem gu¹enje. Nemam vi¹e snage. Ne mogu vi¹e ovako. I otvorenih usta, kao riba na suvu, di¹em ubrzano. Kola se zaustavi¹e ispred kuæe Radoviæa. Iz kuæe izaðe postarija ¾ena. Visoka, u crnini. Italijan iskoèi, zelen u licu kao li¹æe oko njega. Prilazi ¾eni i ne¹to obja¹njava, i to vi¹e rukama nego reèima. ®ena ga mirno gleda i slu¹a, dostojanstvena i uspravna kao bor. U tom trenutku zaèuh lelek, kuknjavu. "Bora je..." i dok me izvlaèi iz kola gubim svest. U naruèju ¾ene dolazim k sebi i èujem: "Sreæna ti sloboda!" Jo¹ uvek oko mene polumrak, ali reèi dobro èujem. Bri¹em mokro lice, koje su mi umivali hladnom vodom, i poèinjem da shvatam. Sve mi lièi na san, na ne¹to nestvarno. Italijan podnosi Radoviæki papir da potpi¹e moj prijem. Sirota, nije pismena. Ovaj se na¹ao u èudu. Mora dobiti potvrdu da me je predao. Komanda ga je zato i poslala. Oèigledno, hteo bi ¹to pre da se vrati, da pobegne, da se ne susretne sa Borom. Vrti se nervozno i smrknuto. Uzima ruku sirote ¾ene i brzo joj ma¾e palac mastilom. Zalepi joj papir na palac, okrete se i za tren ulete u kola, koja se sunovrati¹e ¾estokom brzinom natrag ga Spu¾u. Plava mrlja ureza mi se duboko u misli, srce, du¹u. Ta bezoblièna mrlja bila je dovoljna da vrati u ¾ivot majku sa detetom, da nas obe vrati u zagrljaj ocu i drugu. Kroz glavu lete: zatvor, Podgorica, logor, Kavaja, æelija, put u neizvesnost - i sloboda. I lelek. Lelek koji se ponavlja. Tiho, sa strahom, gotovo ¹apuæuæi pitam. Radoviæka mi ukratko reèe ko je umro i da ga sad sahranjuju.

Tek u Borinom zagrljaju saznajem detalje. Na Jelinom Dubu voðena je ogorèena borba sa Italijanima. Na¹i su zarobili stotine Italijana. Meðu njima i veæi broj oficira. U borbi je bio i moj Bora, Bla¾o Jovanoviæ i moji deveri. Èaslav, Slavko... Vojnike su pustili da se vrate slobodni. Èak je ranjene Bora previo. Otuda onaj vojnik sa zavijenim palcem u Kavaji i reèi "Vostro marito, dotore". Siromah. Hteo je i ¾eleo da mi poveri sve, ali nije uspeo. Oficire su zadr¾ali na¹i i poslali italijanskoj komandi ultimatum da se izvr¹i razmena. Razmena je tra¾ena poimence. Jedna od imenovanih bila je i doktor Sa¹a Bo¾oviæ sa detetom. A vojnik sa zavijenim prstom nije bio provokator, ni dobra Keti nije bila provokator. To tek u Martiniæima saznajem. Tu, pred kuæom Radoviæa.

BORI U SUSRET

Iz kuæe Radoviæa polazim u slobodu. Evo i mog Bore. Trèeæi prilazimo jedno drugom. Zagrljaj dug, beskrajno dug i topao. Sve zaboravljam. I logor, i zatvor, i ¾icu. Sve, sve. Postojim ponovo. Oseæam tle pod nogama. Nestao je zauvek logorski broj 254. Rodio se ponovo èovek.

Bora zagleda prvenèe, ne ispu¹tajuæi nas obe iz zagrljaja. Da li vidi koliko mu lièi? Da li vidi to èelo, taj nosiæ, bradicu? Na licu mu se razlio osmeh, roditeljski topao. Naslonjena glavom na njegove grudi èujem i oseæam ludo dobovanje uznemirenog srca. Bla¾o Jovanoviæ stoji malo po strani i pu¹i. Delikatan do krajnosti, gleda put planine. Savladavam se i prilazim i njemu. Pozdravljamo se. Gledam ih. Na glavama im kape-lisièine od celog lisièjeg krzna ve¹to uvijene, pa mi izgledaju kao divovi iz planine. A uz to visoki, krupni, naoru¾ani. Osetih se i sama sigurnom i sna¾nom. Bla¾u znam jo¹ iz Podgorice. Uvek mi je imponovao, kao izuzetno ozbiljna i stalo¾ena liènost. Nenametljiv, prijatan, skroman. A sad, u ovoj èudnoj kapi, sa oru¾jem, sa crnim brcima deluje o¹tro. "Hajdemo!" - reèe Bla¾o, priðe mi i uze dete iz naruèja. Bez reèi, bez ikakvog uvoda, sasvim prirodno. Ja se zbunila i prepla¹eno gledam u njegove krupne mu¹ke ruke i u ne¾ni zamotuljak. Zanemela od straha da ga ne zgnjeèi, pratim pogledom svaki njegov pokret. Zaèudo, ta ljudina, taj sna¾ni revolucionar i veliki vojnik, prigrli dete meko, spretno, èak ne¾no. Jo¹ jednom samo reèe: "Hajdemo, baba Marija te èeka!" I poðosmo uskom planinskom stazom. Baba Marija? To je njegova majka. Nisam je nikada videla. Samo sam za nju èula. Dotle me je muèila neizvesnost: kuda, ¹ta, kako? Sa mnom je lako, ali dete je u pitanju. Dovoljna je bila ova jedna jedina misao koju je Bla¾o izgovorio, pa da se u meni razbiju sve sumnje. Imam odreðen cilj. Idem kod baba-Marije. Staza uska, vijuga kroz strmo kamenje. Idemo jedno za drugim. Bla¾o i Boro razgovaraju o mnogo èemu ¹to je za mene sasvim novo, a najèe¹æe nerazumljivo. Jedino ¹to shvatam, to su razgovori puni brige o ljudima u odredu, i o narodu uop¹te. Shvatam i to da se mnogo trpi, da se mnogo nevolja navalilo na ovaj nedu¾ni svet. Bla¾o povremeno zastaje. Obièno stane kod nekog kamena zgodnog za sedenje. "Sa¹a, odmori se malo!" - i ja sedam. Za to vreme oni stoje, razgovaraju, a crni brci koji vire ispod èupave lisièine, svaki èas se nadnose nad lice maju¹ne devojèice. I uvek ima ne¹to da uradi. Za¹u¹kava je, name¹ta bolje ruku kojom je dr¾i. Sve to èini tako spontano, ne¾no, iako ne prekida razgovor sa Borom o nekim politièkim problemima u Kuèima.

Umorna sam jako. Ovaj put je za mene vrlo naporan, iako pun sreæe zbog susreta sa Borom. Tek je jedanaesti dan po poroðaju. Izgladnela, izmuèena, a i nenaviknuta na ovakva putovanja kroz planinu, veæ te¹ko hodam. Veliki Bla¾o sve zapa¾a. Sad èe¹æe zastaje i mnogo se du¾e zadr¾avamo. Neprijatno mi je, ali i sama povremeno tra¾im da zastanemo. Noge ote¾ale, jedva ih pokreæem. Tako jednom dok sedim Bora mi priðe, obgrli glavu i èvrsto pritisnu uz grudi. Ostade tako stojeæi, a ne gleda me, veæ i dalje vodi razgovor sa Bla¾om. Dr¾i se gordo, mu¹ki. Jedino ga izdaje ruka prislonjena uz moj obraz. Oseæam puls koji ludo bije.

Opet idemo dalje. Ispred nas ostaje Srtovaèa. Kad sam prolazila dole pored nje èinila mi se velika, grdosija od planine. Sad je sasvim dole, ispod nas i èini me se mala. Mi smo veæ visoko u brdima. Naoblaèi se i peèe¹e kapi ki¹e. Kao vuèica ¹unjam se oko Bla¾e. Htela bih da zgrabim dete, da ga za¹titim. Preduhitri me Bla¾o. Malo zastade i bez reèi o ki¹i otkopèava lagano kapuljaèu sa svog ogrtaèa. Veæ je name¹ta preko deteta da ga za¹titi. Krupni mu¹ki prsti æu¹kaju krajeve kapuljaèe, zatiskuju okolo, a sve to popraæeno nekom ne¾no¹æu, u kojoj grube mu¹ke ruke postaju tople, meke. Zbunjena, zahvalna, preporoðena dobrotom i ljubavlju koja me okru¾uje, oseæam da volim ovog èoveka. Postaje mi blizak kao moj brat, jedini, koji je ostao u Beogradu. I mislim na mog brata, na mog Negu. I on ima toplo ljudsko srce.

Staza duga i bez kraja vijuga kroz kamen. Ki¹ica. Ja tapkam umornim nogama i pratim ova dva planinska diva. Oni razgovaraju. Ne slu¹am reèi. Èujem samo glasove koji me miluju, koji me vraæaju u ¾ivot. Razmi¹ljam. Komunisti? Ako su ovakvi komunisti, onda su mi mili. ®ivela sam u sredini za koju je komunizam bio bauk. Uleglo se u meni ne¹to od toga, stvorio se strah. Udaja za Boru mnogo toga je izmenila u meni. Prihvatila sam sve ¹to je Borino, ali tragovi vaspitanja ostali su duboki. Ovde, na ovoj stazi, dok idem za Bla¾om i Borom, oseæam da se menjam. Ne menja me marksistièko znanje, veæ me menjaju ovi ljudi. Bla¾o, najveæi komunista Crne Gore, nosi ne¾no moju Dolores. I brine o Sa¹i, graðanèici koja nosi maminu ikonicu Bogorodice u nedrima. ©ta sam ja za to uèinila, ¹ta sam zaslu¾ila, èime sam zadu¾ila tog èoveka? Da li bih i ja mogla postati komunista? Ne, ne mogu ih dostiæi! A u meni raste ¾elja i obuzima me. Uèiniæu sve za njih, ako veæ ne mogu biti ono ¹to su oni. Ja sam iz popovsko-oficirske kuæe. Vaspitana patrijarhalno, kroz crkvu, kroz monarhiju. Ne, nikad me oni neæe primiti da budem komunista - setno zakljuèujem.

Stigosmo, gore visoko, na jednu zaravan. Na njoj usamljena kuæica pokrivena slamom, lièi na kolibu. Pu¹i se od¾ak. Ispred starih, veæ pocrnelih drvenih vrata stoji omalena starica. Povijena, gotovo pogrbljena. Lice joj ko¹èato, a bore se isprepletale i duboko urezale. Pa ipak, to lice zraèi ne¾no¹æu i dobrotom. Baba Marija! Iznenaðujuæe hitrim koracima priðe nam. Prvo mene zagrli! "Muèenice moja, sreæna ti sloboda" - reèe, a onda se okrete i uzima malu Dolores iz Bla¾inih ruku. Prigrli dete i poèe da joj tepa: "Hajde, hajde nevjesto! Imam ja unuka za tebe" - i ulazi u kuæu. Na sred kuæe ognji¹te. Iznad vatre kotao. Dotle nisam videla ognji¹te, pa me ova vatra, plamen u sred kuæe, u prvi mah zbuni. Pored ognji¹ta, na beskrajno èistom zemljinom podu, seljaèka kolevèica, napunjena sve¾om, ¾utom slamom, i prekrivena ispranom ¾uækastom maramom. ©are se izgubile od upotrebe. Pobrinula se baba Marija za sve. Pobrinula se i za njene unuèiæe, ®eljku i Batu, da ne budu ljubomorni na malu do¹ljakinju. Do sad je dobra baba Marija tepala i u zagrljaju dr¾ala samo Batu i ®eljku, a sad se srce i ruke pro¹irile. Mo¾da bi to deca te¹ko prihvatila, da im baka nije unapred prièala kako æe Bati doæi nevjesta, kako æe imati bebu koju æe oni èuvati, lju¹kati. Dolores je veæ u kolevci. A Bata dr¾i polukru¾ni ram i lju¹ka njegovu "nevjestu". Lice mu ozareno, sija od sreæe. Beba je njegova. Baba Marija je njemu predala. ®eljkica stoji pored njega, malo zaèuðena, ali oèito zadovoljna ¹to imaju novu igraèku, novo zanimanje.

Jede se uglavnom kaèamak. Uz to krtola, kad je ima. Meni baba Marija svakodnevno sprema vareni sir ili skorup. Izgubi se. Satima je nema i onda donese odnekud. Vidim da za druge nema, èak ni za decu. Neprijatno mi je. Odupirem se i molim da to ne èini, ili bar polovinu da da unuèiæima. Ne dozvoljava mi ni da govorim: "Ti si iz logora, a dijete treba hraniti. Samo dok se oporavi¹, samo jo¹ koj i dan" - i nastavi ja da me¹a u tiganju cicvaru, èuèeæi pored ognji¹ta.

Ubrzo mi Bora saop¹tava da ide na Pljevlja. Idu i braæa. Èaslav, Sveto, Slavko... Ne govorim. Ni reè ne mogu da izustim. Æutim, a srce se ste¾e. Pa tek sam do¹la, a opet rastanak! Jo¹ ne umem vojnièki da mislim, pa me i ne obuzima briga oko borbe koja æe biti stra¹na i pogibeljna. Èekam noæ da se isplaèem. Ne smem pred decom i pred sna¾nom baba-Marijom. Razorena joj topovima divna kuæa, porodica rasturena, i bez ièega do¹la u kolibu da se prebira hoæe li imati kaèamak da unuèiæe nahrani. Noæ dolazi duga i te¹ka. I suze sa njom.

Odlaze Crnogorci za Pljevlja. Odlazi i Boro. Napred zastava, Piperi, Lovèenci, pesma, koraci, vojnièki, o¹tri... Jo¹ nisam zaspala. Samo sam se prekrila preko lica da ugu¹im suze - kad Rusa, Bla¾ina sestra zavika: "Gori! Kuæa gori!" Zacrvene se nebo. Slamni ¹e¹ir planinske kuæice pretvori se u crvenu bulku. Skoèismo svi. Baba Marija vrisnu: "Decu!" - i zgrabi ®eljku i Batu. A Rusa, dobra Rusa uprtila celu kolevku i veæ je sa njom na vratima. Poèe¹e da padaju ¾eravice. Zagreja se prostorija i osetih kao da sam u u¾arenoj rerni. Zbunjena, neve¹ta jo¹ uvek, poslednja izaðoh. Trljam crvenu opekotinu iznad ruke. Pala usijana ¾eravica i ostavila trag. Ne oseæam bol. Neka, samo kad su deca dobro pro¹la, i baba Marija, i Rusa.

Napolju, podalje od buktinje, na ledini prigrlismo se sve tri. Izmeðu nas deca. Rusa zajeca, a baba Marija je prekore. Deca upla¹ena, otvorila oèice i dr¾e se baki uz suknju. Ja se natkrila nad kolevèicom i otvorila grudi. Hranim moju Dolores. Noæ crna, tiha, nigdje joj kraja nema, a kuæa dogoreva i ¹iri ljuti dim koji ¹tipa suzne oèi.

MOJA PRVA BOLNICA

Radovèe, malo planinsko mesto iznad podgorice. Dole su Italijani, a u brdima mi, partizani. Za ovaj svet u planinama podgorièka bolnica je nedosti¾na. Veæ nekoliko dana razgovaramo o formiranju jedne na¹e, partizanske bolnice. Ispred Glavnog ¹taba Crne Gore, za formiranje bolnice zadu¾eni su Ivan Milutinoviæ, Bla¾o Jovanoviæ i Budo Tomoviæ. A oni su plan o formiranju bolnice veæ doneli. Saop¹tavaju mi da je ba¹ tu, na Radovèu, u kuæi baba-Jovane, najpogodnije organizovati bolnicu. Lekova ima. Na Jelinom Dubu, u borbi sa Italijanima, zaplenjeno je dosta lekova. Oskudevamo sa zavojnim materijalom, a i instrumenata ima malo. Pa ipak, mo¾emo sa ovim poèeti. Sreæna sam. Svim srcem se prihvatam obaveza.

Uzimam Dolores, pozdravljam se sa gostoljubivom i beskrajno dragom baba-Marijom. Odlazim, a u meni se me¹aju radost i tuga. Znam da tamo neæu imati moju baba-Mariju.

Evo me pred kuæom baba-Jovane. Kuæa usamljena, dosta velika u poreðenju sa ostalim kolibama i kuæama na ovom terenu. Sigurno je zato i izabrana za bolnicu. A mo¾da i zbog baba-Jovanine ¹irokogrudnosti. Dala je celu kuæu partizanima za bolnicu, a ona se povukla dole u staju. Velika drvena vrata otvorena. Ulazim u prvo odeljenje. I ovde na sredini ognji¹te sa vatrom. I kotao. Kod baba-Marije sam danima gledala u to ognji¹te. Lièilo mi je na slike iz bajke. Dugo mi je sve to izgledalo nestvarno. Ovde, u baba-Jovaninoj kuæi, ne muèi me ognji¹te. Veæ sam ga prihvatila, pa ga i sama koristim. Desno, jedna sasvim mala soba, kao ostava. Prozorèe jedva da se i primeæuje, pa je dosta mraèno. Gore, preko jednog stepenika ulazi se u veliku, prostranu odaju. Dva omanja prozora, ali pristojna i svetla, zastakljena i oèi¹æena. Dole pod, ¾ut kao limun. Sve besprekorno èisto. Ispod nas staja.

Brzo pristupam poslu. Veliku sobu pretvaram u bolesnièku sa ¹est kreveta. Krevete su veæ napravili partizani. Kreveti su mali, niski kao kutije, od jelovih dasaka. Miri¹u na sve¾inu jelove ¹ume. U njima èista slama. Na svakom po jedan laneni èar¹av i lanena jastuènica, isto tako ispunjena sve¾om slamom. Pokrivaèi su tkani æilimi. Seljaèki, ¹areni. Podseæaju me na cvetnu ba¹tu. Idem od postelje do postelje i svaki jastuk, svaki prekrivaè jo¹ malo doterujem svojom rukom. Svakog èasa oèekujem ranjenike, koji su do sad bili rastureni po kuæama. U uglu sobe ¹irim svoju bundu. Tu æemo spavati ja i moja Dolores i bdeti danonoæno nad ranjenicima i bolesnim drugovima. Dobro mi je. Èisto, toplo, krov nad glavom i sloboda! Meðu svojima. I rad lekarski, moj struèni rad. Ponovo mi je slu¹alica u rukama. Ostavila sam je jula meseca u svekrvinoj kuæi. A kad su me odveli u zatvor, moja svekrva je èuvala te slu¹alice i grlila ih. Èim je èula da sam na slobodi, poslala mi ih je po ujaku Radetu Markoviæu, zajedno sa luksuznom bundom. Srednja soba biæe kuhinja. Tu æe i osoblje spavati. Komesar, mladi student Vuksanoviæ, zatim bolnièarke Milka Todoroviæ i Olga Bo¾oviæ. A intendant, stari Vuèina Vuèiniæ, spavaæe u sobici za ostavu. Tu u jednom uglu biæe i moj kutak za narodnu ambulantu.

Narod se veæ raspituje za bolnicu i dolazi zbog pregleda. A bolesti je mnogo. Ratuje se tek pola godine, ali dovoljno za sve ratne nevolje. Oskudica, glad, slaba odeæa - pa i bolesti mnogo. Jedan omanji drveni grubi sto, jedna grubo tesana stolica i omanja klupa. Na stolu nekoliko ¹priceva, slu¹alice i desetak instrumenata. Uz to stari italijanski ruksak pun lekova. I narodna ambulanta poèinje rad. Èesto rano, toliko rano da zatièemo na¹eg Vuèinu kako spava u glomaznom krevetu koji ispunjava gotovo pola sobice. Krevet visok, drveni, pocrneo od vremena. Sigurno je vr¹njak baba-Jovanin, ukoliko ga ona nije nasledila od svojih oèeva ili dedova.

Bolnica poèinje svoj ¾ivot. Sve je usklaðeno. Jedino ja odudaram svojim izgledom. Poèe to da me muèi. Ne da mi mira. Oseæam se nelagodno. Na meni bunda doneta iz Beograda. Skupocena i rasko¹na. Lokne, visoke potpetice. pitam baba Jovanu kako mogu doæi do jednih opanaka. Obja¹njavam joj da ne mogu po kamenu sa potpeticama. Slomiæu se. Dobra ¾ena donosi opanke oputa¹e. Na njima ¹trèe jo¹ neostrugane dlake, a ko¾a sirova. A lokne? ©ta æu sa njima? Pored sna¾nih, naoru¾anih ljudi i izmuèenih i izboranih ¾ena delujem isuvi¹e gospodski. A htela bih da izgledam i budem kao oni, da budem jednostavna, skromna. Moje bujne, crne i nemirne lokne moraju dobiti drugi izgled. Radim, a mislim na to. Ve¾em, kupim ¹nalom kosu, a nezadovoljna sam njom. U zoru se budim. Daske na kojima le¾im malo su razmaknute. Dovoljno da vidim babu Jovanu. Otvorila ¹iroka vrata staje, pa sunce bljesnulo u nju i osvetlilo kravicu i nekoliko ovaca. Stoka se radosno uskome¹a, a baba Jovana im ne¹to govori i tepa. Iza nje na zidu ugledah velike crne makaze kojima se ovce stri¾u. Pogled mi se zaustavi ba¹ tu i ne mièe dalje. Brzo se di¾em i ostavljam moju Dolores tu u uglu, na podu. Za¹u¹kavam je da ne ozebe kad se ja udaljim. Ubrzo sam dole u staji sa crnim makazama u rukama. Seèem loknu po loknu. Padaju uvojci na zemlju i postaju mi tuði. Iste veèeri pevala sam sa ranjenicima, sigurnija u sebe, kao da sam raskinula sa neèim ¹to je le¾alo duboko u meni.

PRVI RANJENIK

Partizanska bolnica u Radovèu veæ je spremna. I evo, donose mi prvog ranjenika. Starog komunistu Radosava Popoviæa Pipera. U borbi na Jelinom Dubu ranjen je u trbuh. Prvu pomoæ i prva previjanja pru¾io mu je moj Boro. Previo ga je odmah po ranjavanju, na samoj borbenoj liniji. Pre polaska na Pljevlja, Boro mi ukazuje na njega kao na najte¾eg ranjenika. Daje mi i savete o daljem leèenju, mada po njegovom mi¹ljenju nema mnogo nade. Ali, treba uèiniti sve ¹to se mo¾e. Stanje se naglo pogor¹alo. Bled, veoma mr¹av, a glas mu tih, gotovo neèujan. Unosimo ga i lagano preme¹tamo sa nosila u krevet. Biram za njega najbolji. Prvi krevet sa desne strane, dalje od prozora i vrata. U suprotnom uglu je moj le¾aj. Na podu prostrta moja bunda, dovoljno prostrana da primi mene i moju malu Dolores. A odatle æu imati stalno na oku Radosava. Svetlo je, istina, ¹kiljavo, slabo, ali ipak se vidi. To me je nauèila baba Jovana. U malo rastopljenog loja zamoèim jedan kraj krpice, a drugi kraj zapalim, i on svetluca.

Pripremam se da previjem Radosava. Bolnièarka Milka Todoroviæ mi asistira. Uop¹te, ona mi mnogo znaèi. Ima dovoljno struènog znanja, a uz to je predana i sa puno volje. Ka¾u da je i u bolnici na Kru¹evcu, dole u Podgorici, bila izuzetna bolnièarka. Odvija Milka zavoj nakva¹en gnojem i sukrvicom, a zadah te¾ak, davi. Prva ozbiljna i te¹ka ratna rana koju vidim. Te¹ko mi je i ¾ao tog stasitog èoveka. Te¹ko æe se izvuæi. Gnoja je previ¹e. Kulja iz rane i nikako da se zaustavi. Perem, bri¹em, okreæem ga na stranu i pu¹tam lagano da se iscedi sav gnoj. Kao da se sva utroba rastopila. A onda, kupam ga gotovo celog hipermanganom. I trbuh i slabine. Sve je zaprljano. Radosav jo¹ vi¹e ubledeo. Stisnatih zuba i æuteæi gleda ¹ta radim. Pa ipak, kad sam zavr¹ila previjanje, reèe mi da mu je lak¹e. Popi mleko i zaspa. Od tada previjam ga svakodnevno. Ka¾e da mu je uvek posle previjanja mnogo lak¹e. Ja ne vidim da stvar ide na dobro. To me muèi i ne dozvoljava da se oslobodim njegovog izmuèenog, a ipak lepog lika.

Evo i drugog ranjenika. Miio Bo¾oviæ. Oba stopala modra, gotovo crna. Puna su gvo¾ða. Dok je u le¾eæem stavu pucao na neprijatelja, ovaj mu uzvrati bombom. Bomba eksplodira ispod nogu i napuni mu stopala sitnim gelerima. Vode ga. Ne mo¾e da se osloni na bolna stopala. Polako, pincetom i no¾iæem vadim gelere koji su veæi i povr¹niji. Ali tu je bezbroj sitnih, kao pra¹ina. Posle previjanja, stavljam ga u krevet do Radosava. Iako Radosav ima smrtonosnu ranu, ne jauèe, ne boli ga mnogo. A Milo, stisnutih zuba, povremeno prostenje od jakog bola, a gra¹ke znoja oblivaju mu èelo. Trpi mnogo i junaèki trpi. Samo sam jo¹ jednom imala gotovo isti sluèaj. U Pljevljima 1943. u Korpusnoj bolnici le¾ao mi je Èajo ©æepanoviæ. Iste povrede. Iste muke. Stopala vreða i èar¹av koji ih prekriva. Pravim jastuèe od slame i podmeæem ispod nogu, kako bih stopala podigla da ostanu slobodna u vazduhu, a noge pokrivam samo do kolena. Tako do noæi. A onda se spu¹tam u svoj ugao da se malo odmorim. Vi¹e dremam nego ¹to spavam. Bdim. Radosav spava, a Milo se vrti èas levo, èas desno. Stegne rukama glavu i prostenje, a zubi krckaju zbog èvrsto stisnutih vilica. Vidim, ne mo¾e da se umiri od bolova. Ustajem i dajem mu algokrotin. Stopala obla¾em rakijom. I on zaspa. U zoru sti¾e mi Ivo Martinoviæ, student prava iz Bajica. Dolazi pe¹ke èak od U¾ica. Posle iznenadnog prodora Nemaca bolnica je naglo evakuisana. On je bio bolesnik u toj bolnici. Nije imao vremena da se izleèi. Tako bolan uputio se u Crnu Goru. Pregledam ga. U pluænoj maramici voda do grla. Temperatura ga sagoreva. Zajapuren i crven u licu. A lice se jedva vidi. Neobrijan, sav zarastao u crnu bradu. Samo oèi svetle na tom tamnom licu. Oèi vla¾ne, usijane, kao da trepere, kao ¾eravice. Ka¾e da je po¹ao u svoje Bajice. Uz put saznao za na¹u bolnicu, i do¹ao. Opet moja dobra Milka. Brzo ga presvlaæi i stavlja u postelju. Ja mu dajem kalcijum, analgetike, antipiretike.

Brzo se napuni na¹a bolnica. Sve te¹ki sluèajevi koji tra¾e danonoænu brigu. Ne ¾alim se na napore. Da sam ostala u logoru, sigurno ne bih iza¹la ¾iva. Ni ja, ni dete. Nije mi te¹ko, ni¹ta mi nije te¹ko da radim, da trèim, da ne spavam. Ali te¹ke su mi muke koje gledam. Mlada sam, jo¹ neiskusna kao lekar, a ovde svu brigu i svu odgovornost za ove ljude snosim sama. Kad ih sve smirim i spustim se pored moje Dolores, èesto prevuèem pokrivaè preko lica, koje oblivaju suze.

Jo¹ jedno jutro. Svi smo na nogama. Svi ¾urimo, promièemo, muvamo se. Svako zna svoje zadu¾enje i nastoji da ga ¹to bolje savlada. I moja ambulanta poèinje sa radom. Narod dolazi. Tra¾i pomoæ. Trudim se, poma¾em. Oseæam da su me brzo zavoleli, kao i moji ranjenici. Veruju mi. Napolju sneg. O¹tra zima veæ pokazuje surovost planine. Treba mnogo truda da se sve postigne u uslovima koji nisu ni izdaleka laki. Pa ipak, ide organizovano i po planu. Ivo mi je veæ mnogo bolje, a Milo se razvedrio. Radosav je jedino æutljiv. Uvek tvrdi jedno isto, da ga ni¹ta ne boli, da je samo malaksao.

A uveèe, kad se svi poslovi smire, poèinju razgovori, ¹ale i pesma. Radosav tra¾i pesmu. Kad je èuje, na bolnim usnama uka¾e se osmeh. Tada je i meni lak¹e. Dok ljuljam dete u naruèju i ja sa njima pevu¹im. Mile su mi neke ruske pesme. Meke, milozvuène. Vatra pucketa, toplo je, mada fijuci vetra razdiru sna¾nu planinu i preteæi se lome pokraj na¹ih prozorèiæa. Posle pesme i ¹ale nastaju ozbiljni razgovori, diskusije. Èudne su te diskusije, ti razgovori. Kao predavanja, kao ¹kola. Za mene je to sve novo. Svi ranjenici, bolesnici, pa i osoblje, su èlanovi partije, intelektualci, revolucionari. Svi osim mene. Kad prièaju, kao da dr¾e seminare. Uvek ne¹to analiziraju. Uglavnom su teme o partiji, Lenjinu, Marksu, fa¹izmu. Imam utisak da je to na neki naèin upuæeno meni. Oseæam njihovu zajednièku ¾elju da me marksistièki razbude. Zavoleli su me kao lekara, kao druga, ba¹ zato ¾ele od mene vi¹e, mnogo vi¹e. Analiziram samu sebe. Umem da radim po¾rtvovano, da volim ljude iskreno, neizmerno. Ali u politiku sam sasvim neupuæena. Od svega, najjasnije mi je ¹ta je fa¹izam. Kroz logor, kroz zatvor, i sve tamo ¹to sam do¾ivela i videla, fa¹izam mi se razotkrio. Tu sam prvi put saznala i shvatila da èovek èoveku mo¾e naneti najveæa zla, pa i ¾ivot uzeti bez ikakvog razloga. Jednostavno, padne nekome na pamet da svaki deseti bude streljan i ubrzo æe te nesreæne desetke postati nepomiène na okrvavljenom tlu. Takva politika, i bez teoretskih rasprava i ubeðivanja, bila mi je brzo jasna, u¾asna i mrska. Pa ipak, fa¹izam mi postaje sve jasniji kroz reèi i glasna razmi¹ljanja mojih ranjenika. Ali istovremeno saznajem i o komunizmu mnogo. Kroz ove ljude mnoge stvari su mi bli¾e, jasnije. Iz dana u dan sve su mi bli¾i komunisti i njihova politika. Koliko ljudskog i nesebiènog nalazim u svemu tome! Dotle sam mislila da mi je partija nedosti¾na, a sad èak zakljuèujem da i ja imam puno osobina, bliskih ili istovetnih kao ovi ljudi. Zar i ja ne ¾elim sreæu, mir i blagostanje svakom èoveku? Zar i ja nisam sklona da uèestvujem, da se ¾rtvujem za takva ostvarenja? Ne¹to se lomi i budi u meni.

Radosav mi je iz dana u dan sve te¾i. Poèinje da ¹tuca. Trbu¹na maramica gnoji. Nikome ne govorim, a znam da mu spasa nema. Kako da ka¾em sestri roðenoj, koja danima sedi u dnu kreveta, grli noge i svaki èas ih ljubi? Kako da ka¾em ranjenicima, kad svako od njih ima bele zavoje, kao ¹to ih i Radosav ima? Bar da imam nekoga sa kim bih mogla podeliti brigu i bol. Shvatam koliko je lak¹e raditi na klinici, u velikoj bolnici. Tamo je vi¹e lekara, profesora, starijih i iskusnijih. Radosav i njegova muèna rana prate me stalno ma ¹ta radila, ma gde bila. Reðaju se slike hirur¹kih sala, divnih, velikih, kod mog profesora dr Milivoja Kostiæa. Igraju mi pred oèima njegove spretne ruke, pune sjajnih instrumenata, i njegove instrumentarke u belom, koje kao leptiri lepr¹aju. A ja improvizujem sve ¹to mi treba za rad. Igle uzimam od ¾ena. One koje nose skrivene u odelu, jer imaju samo tu jednu. Vilju¹kama zavræem krajeve i pravim ekartere. Materijal sterili¹em u kotlu iznad ognji¹ta, a u konzervama iskuvavam ¹priceve i instrumente. Pri tome stalno proveravam svoju savest, znanje. Ne smem se ogre¹iti o ljude, koji mi toliko veruju. Ne smem se ogre¹iti o Radosava. ®elim da ¾ivi. Hoæu da ¾ivi.

Radosavu je jako te¹ko. Svi smo oko njega. Dr¾im ga za ruke. Puls prestaje. Umirio se. Sveæa treperi i poigrava se sa senkama koje lete preko njegovog lica. Te nemirne senke jo¹ uvek zavaravaju ostale, i oni ne shvataju apsolutni mir ovog namuèenog èoveka. Prolazi minut za minutom. Èini mi se, dugi su kao godina. I te¹ki, te¹ki. A onda? Ne mo¾e se dalje. Polako navlaèim èar¹av preko lica. Ranjenici tek tada shvati¹e. Sestra njegova jo¹ uvek ukoèeno gleda èas u mene, èas u prekriveno lice. Jedno stopalo ostalo nepokriveno. Sestra pade na njega i poèe da ga ljubi, ljubi. Otkri i drugu nogu. Zagrli ih, a bolan plaè ispuni bolnicu. I Dolores se uzbuni i poèe da plaèe. Uzimam je u naruèje i stavljam na grudi. Kvase je moje suze. Ulete u sobu Milka, bolnièarka. Zastade kao ukopana. Zagrli me. I tako stojimo neme pred bolom sestre i bledim hladnim nogama u njenom zagrljaju.

Noæ postaje sve hladnija, mada lo¾imo vi¹e nego obièno. Napolju vetar fijuèe, pa prozorska okna kloparaju i remete ovaj sveèani mir. Kloparaju grubo, tvrdo, zloslutno kao gavrani da grakæu. Hladno strujanje probija kroz pukotine, pa se poigrava sa plamenom sveæe, koji stvara i kovitla ogromne senke po sobi. Straviène su i neprijatne. Kao aveti. Kad bi bar mirovale. Veæ je duboka noæ. Ranjenici æute, ali niko od njih ne spava. I oni oseæaju neizvesnost, i na njima su zavoji.

Praskozorje. Vrata se naglo otvori¹e. Pod naletom vetra, ote¹e se iz ruku Vuèine, koji uðe, i tresnu¹e sna¾no. Fijuk, lomljava i brujanje sa talasom hladnoæe grunu¹e svom silinom u na¹u, ionako hladnu ti¹inu. To se Vuèina vratio. Noæas je oti¹ao da obavesti rodbinu o Radosavu. Ka¾e, zalelekao narod od bola, iako su veæ oèekivali to. Hvale pokojnika, i ¾ale. I dok se Vuèina greje uz ognji¹te da se otkravi, èujem neko dozivanje kroz noæ. Daleko, nejasno. Dotle nisam imala prilike da èujem i vidim lelekanje, pa mi i ne pade na pamet ¹ta bi moglo biti. Otegnuto i daleko zavijanje se ponovi. Vuèina skoèi: "Evo ih!", a za njim poskaka¹e i bolnièarke. Izaðo¹e napolje. I ja izaðoh za njima. Zora tek ¹to je poèela borbu sa noænom tminom, pa se ne vidi dobro. Belina snega mi jedino poma¾e da u daljini nazrem crnu masu, koja se primièe i talasa, kao da se ljulja levo i desno. Sad se veæ èuje i "le-le-le-lee". Otegnuto u beskraj. Jeza me podilazi. S jedne strane ukoèeno bledozeleno i hladno Radosavljevo lice, koje je sestra otkrila i ljubi. Kose joj raspletene, marama crna razvezana i opu¹tena, bolno grca. Uz nju zanemeli ranjenici. Tapkanje prozora i kovitlanje avetnih, crnih figura, koje lelujanje plamièka sveæe ne prestaje da rasipa. A sad jo¹ i ova jeziva hladna noæ i sve jasnije otegnuto i bolno "le-le, le-le-e-e! Radosav-ee!" Gledam sva pretrnula crnu masu koja se ljulja i primièe, a obuzima me u¾as. Jedva di¹em. Lagano ulazim u kuæu i uzimam moju Dolores. Stisnuta i zgrèena, stojim u æo¹ku, dok sobu i kuæu pune ljudi, lelek i bol.

STI®U NOVI RANJENICI

Noæas su na¹i napali Spu¾. Italijani se utvrdili, pa topovima brane Spu¹ku glavicu. Oèekujem nove ranjenike. Snage su neravnopravne. Na¹i jedva da imaju i dovoljno metaka, a neprijatelj naoru¾an do zuba.

I nisam se prevarila. Evo prvog ranjenika. Dovode mi Lazara Bo¾oviæa. Ispod partizanske kape proviruje kosa bela kao sneg. O vratu bela marama koja pridr¾ava ote¾alu i nekako mlitavu ruku. Da nije te ruke, ovaj vedri starac delovao bi zdravo i ¾ivotno. Malen, izrazito malen i mr¹av. Nekako je koèoperno krepak i vedrinu rasipa oko sebe. Odeæa mu sva izmrljana i ulepljena tamnim flekama od krvi. Dok pripremam instrumente, slu¹am njegov zvonki glas, i jednostavno i vedro prièanje o borbi kod Spu¾a. Kreveti su mi zauzeti, a prostora nemam ni za omanju klupu da je negde stavim i bar polo¾im ranjenika da legne dok ga previjam. Obavljam sve intervencije na jednoj staroj drvenoj stolici. Èika Lazar seo i nastavlja prièu o borbi. Sebe ne pominje. Odve¾em maramu, a ruka be¾ivotno skliznu. Èika Lazar je sam hitro prihvati, ali je ne gleda i ne prekida zapoèeti razgovor sa drugovima. Vidim, prelom nadlaktice. Neravna bela kost ¹trèi. Probila ko¾u i rascvetala je. Zavoj se svukao prema laktu. Lagano je odmotavam. Napipavam i drugi deo kosti. Izvlaèim obe da ih priljubim i stavim udlagu. Kosti krckaju i taru se neravni krajevi. Ne mogu da ih izvuèem i namestim. Treba snage. Mi¹iæi se zgrèili i stegli. Vuèem svom snagom. Taman da ih sastavim, a gornji deo prelete vrh donjeg. Preznojih se. Moram ponovo. Znam da boli, da ga u¾asno boli. Lazar æuti i samo malo natu¹tio guste bele obrve. Muèim se i ponovo izvlaèim gornji patrljak kosti. Taman da ga umestim u donji deo, kad sad taj kraj skliznu. Prolete kroz otvor na ko¾i, izlete napolje i zabele se. Vraæam je natrag. Izvlaèim lakat, a Milka rame, da bi krajevi na¹li svoj polo¾aj. Najzad, krajevi ¾grcnu¹e i namesti¹e se. Fiksiram brzo, a jeza me podilazi. "Lazare, boli li te?" - pitam, a lice mi se zgrèilo od muke, koja se pod grudima nakupila. Na moje pitanje, starac se ispravi, isprsi, pogleda me malo iskosa i dodade ljutito, prekorno: "Radi svoj posao doktore, a ovo drugo je moje", pa nastavi malo o¹trije da prièa ono ¹to je zapoèeo, ne gledajuæi ni mene, ni svoju ranu.

Kasnije su mi mnogo prièali o èika Lazaru. Junak. Privlaèili su se Spu¾u potrbu¹ke, da ih neprijatelj ne opazi. Trebalo je preæi èistinu koju Italijani vide kao na dlanu. Èak je i borbu trebalo razviti u takvom polo¾aju. Neprijatelj je blizu, naoru¾an do zuba. Privlaèili se tako, privlaèili, a èika Lazaru to dodijalo i èinilo mu se nemu¹ki. Ustane i potrèi uzvikujuæi: "Ko je junak, naprijed!" Tada je i ranjen.

A bio je retko po¹ten i poverljiv. Pred rat èuvao je Mo¹u Pijade u svojoj siroma¹noj piperskoj kuæici. A nije tada znao koga èuva. Jednostavno, dobio zadatak od drugova, i mu¹ki ga prihvatio. Èuvao ga kao roðenog brata. ®andara se nije bojao. Za strah nije znao. Jedino mu se u prvi mah èika Janko nije dopao. "Malo èo'eèe ni od pada, ni od romaèe" - kako je govorio. Ali zadatak je zadatak! Uveèe bi sedeo s njim, igrao karte i prièao. Malo-pomalo, zavoleo Lazar èika Mo¹u, pa prièa drugovima: "E da vidi¹, ni manjeg èo'eka ni pametnije glave!" A kad je Mo¹a Pijade oti¹ao, ¾alio je mnogo. I tek je u ratu saznao koga je èuvao, i od kakvog je èoveka pametna kazivanja slu¹ao.

Posle jutarnjeg rada u ambulanti, idemo da obiðem ranjenike po sobama i da ih previjem. Ivo Martinoviæ spreman da ide. Ide u svoje Bajice, odakle æe se povezati sa jedinicom. Bio je te¾ak bolesnik. Izvukao se. Dobro se oseæa. Dajem mu poslednje savete, i mislim na veèeri koje je koristio da me marksistièki poduèi, i pripremi me za kandidaturu. ®eleo je svim srcem da me prime u partiju. Govorio je - ti ima¹ sve osobine dobrog komuniste, samo teoretski da se razvije¹. Te¾ak mi je rastanak sa njim. Ko zna da li æemo se ikada vi¹e videti? Sreæan ti put, Ivo!

Posle rata susreæemo se. Ivo se o¾enio. Dobio sina. A onda? ponovo Ivo postaje moj pacijent. Ja sam postala lekar specijalista za pluæne bolesti. Dovode mi Ivu sa te¹kom tuberkolozom pluæa. I sad ga primam u bolnicu, kao nekada u Piperima. Samo su sad uslovi odlièni. Institut, hrana servirana na tacnama, dobra, obilna. Lekova u izobilju. Bela postelja i nega visoko struèna - pa ipak, ovog puta ostajem nemoæna. Tuberkoloza ga razara. Svesni smo toga i on i ja. Jednom me zovu. Sedam na krevet pored njegovih nogu. Seæanja naviru. Bolnica na Radovèu i donji ugao na krevetu. Sedim pored nogu moga Ive i slu¹am o Lenjinu, o Marksu. Veæ sam odavno èlan Partije. Prièa mi o sinu. Sin mu ostaje nedo¹kolovan, a ¾ena bez liènih primanja. Moli me Ivo da proverim koliko æe porodica primati posle njegove smrti. Grlo mi se ste¾e. Pobegla bih, da ne slu¹am sve to, ali moram ostati, moram i ovaj zadatak da izvr¹im. Æutim. Ne pomi¹ljam da protivureèim. Isuvi¹e je pametan da bih ga mogla ma kakvim reèima zavarati. Obeæavam da æu mu ispuniti ¾elju. Tako je i bilo. ©aputala sam mu ono ¹to mi je oficir u finansijskom odeljenju rekao. Krupne, crne, usijane oèi od vatre koja ih topi, gledaju me i upijaju svaku reè. Ivo je ubrzo umro. Miran. Ostavio je sina zbrinutog.

U toku dana i dalje sti¾u ranjenici. Uglavnom lak¹i. Previjem ih i vraæam u jedinicu. Vukosav Bo¾oviæ, ranjen u prst na ruci. Iako je prst, rana je takva da bi trebalo da ostane nekoliko dana u bolnici. Ne smem da saop¹tim to ovom junaku. Zar zbog prsta da ostane?! "Previ me ti samo, i ne brini! Jo¹ osam da mi zdrobe ostaæe onaj jedan, dovoljan da povlaèi obaraè" - smeje se krupna, zdrava ljudina i èvrstim koracima odlazi gazeæi sneg, koji mu pod nogama pr¹ti. Ode u svoju jedinicu.

Tek ¹to Vukosav ode, a sti¾e novi pacijent. Nesvakida¹nji. DJuza Dragiæeviæ. Pre¾iveo je eksploziju u U¾icu. Bio je na stra¾arskom mestu, kad ga je plamen zahvatio. Danima je tako ispeèen i izgoren i¹ao da bi stigao u svoje Pipere. Po snegu, susne¾ici, vetru. Dovodi mi ga njegova sestra. Na njenom licu grè, koji je zamenio suze i jecaj. Pridr¾ava brata, i prati ga kao sen. Ne progovara. DJuza sav u maramama. Po prirodi krupan, a sad, umotan i pretrpan krpama i maramama. izgleda kao kolos. Moja Milka uvek je tu. Odmotava ga. Skida vunenu maramu, za njom meku drugu, pa beli veliki pe¹kir. Sestra æuteæi poma¾e. Kad skido¹e pe¹kir - zanemeh! Uzdr¾ah krik, koji mi navre svom silinom. Pritisnuh usne rukama dok gledam izoblièenu, crnu, ugljenisanu masu umesto glave. Ogromna naduvena glava kao korom oblo¾ena. On mr¹av, mr¹av. Na tankom vratu glava se èisto klati, klima èas levo, èas desno. Ruke, crne, zgrèene, poluispru¾ene, savijene nekako kao da dr¾e balon ispred sebe. Lièe na sasu¹ene, crne granèice jesenjeg drveta. Obuzima me neprijatno oseæanje pred ovom pojavom, koja ne lièi na ljudsko biæe. Skupljam snagu i prilazim da poma¾em, ako se pomoæi mo¾e. Tek tada sagledah jo¹ veæi u¾as. Crna kora ispucana, izbrazdana, a iz svake pukotine navire gnoj i sukrvica. Smrad ispuni ionako malu i neprovetrenu prostoriju. Prsti povijeni, iskrivljeni, èini mi se krhki, pa ih jedva dodirujem. Uop¹te, sve ¹to radim, radim krajnje obazrivo i ne¾no. Gde su oèi, nos, usne? Sve se slilo u jednu crnu masu. Kako da poènem i ¹ta da radim? Sa ovakvim povredama nisam se za vreme studija ni u knjigama susretala. Lagano, gotovo sveèano, i u nekom èisto pobo¾nom ritualu, kupam ugljenisane opekotine sasvim blagim i mlakim hipermanganom, a zatim obla¾em pavlakom od mleka. To nisu uputstva mojih profesora sa fakulteta. Ovde mi od svega poma¾e medicinska misao, privr¾enost ovim ljudima koji neizmermo pate i moja bezgranièna ¾elja da im pomognem, da im olak¹am muke. A DJuza, podnosi u¾asne muke æuteæi, bez jauka, bez trzaja. Znam da ga boli i dodir vazduha, a kamoli moje ruke, pincete i drugo. Pa ipak, brzo se oporavlja. Savesno se dr¾i uputstava, beskrajno je strpljiv. Uz to blag i uvek sa toplim reèima zahvalnosti, koje se jedva mogu razumeti, izgovorene kroz stisnute ukoèene i sagorele usne. Takav je ostao i danas. Otac porodice, sa ¾enom i divnom decom. Obilazi me. Ne zaboravljamo se. Ja uvek pri susretu posmatram to blisko lice, na kojem su ostali tragovi, o¾iljci. Te ruke zgrèenih prstiju. I oseæam u svemu tome ne¹to blisko, ne¹to moje.

PIONIR

Zima èetrdeset prve. Pred Novu godinu. Bolnica na Radovèu utonula u ogromne smetove. Kako je samo beo i èist taj planinski sneg! Belina, belina. Beskrajna belina koja svetluca i titra, pa oèi zaseni. Bilo bi to lepo i samo lepo, da tu belinu nije pritislo sivilo rata sa svim nevoljama i tegobama koje nosi sa sobom. Svaki korak uèinjen da se odr¾i ¾ivot, pravi je podvig. Ako se ide za drva, treba ih izvlaèiti iz smetova, seæi, nositi. Èelo se okupa u znoju iako je zima. Za svaku torbicu hrane mora se smrzavati i hrvati sa èitavim brdima snega.

Kroz takvu planinu dolazi mi ¾ena sa detetom u naruèju. Umotala ga u vuneni æilimèiæ, privila uz grudi i bri¾na savladala sve prepreke da bi do¹la do lekara. Tu, u predvorju zgrade, pored ognji¹ta imam mali kutak za narodnu ambulantu. Zamolih je da mi isprièa o èemu se radi i da mi raspovije dete. Dok vatra ¹iri prijatnu i spasonosnu toplotu, i dok u njoj pi¹te i dime se mokre, tek poseèene grane, stojim pored ¾ene i èekam. Lednuh se. Ugledah obra¹èiæ crven, slaninast, oteèen. Erizipel! Jasno mi je da je novoroðenèe u smrtnoj opasnosti. Znam da postoji efikasan lek, ali ja ga nemam. ©ta da radim? pored mene iskusna bolnièarka Milka. Èim je videla obra¹èiæ, znala je o èemu se radi. Zgledasmo se. Prontozil bi spasao dete. "Milka, ¹ta da radimo? Ti si do skoro radila u podgorièkoj bolnici. Ima¹ li koga tamo?" Devojka malo namrgodi veðe, zamisli se i reèe: "Imam, Sa¹a! Imam. Ali kako doæi do njih?" Pored ognji¹ta sa druge strane sedi sedmogodi¹nji pionir Ljubo i greje se. Svako jutro dolazi èak sa Kopilja i donosi litru-dve mleka, koje ¹alju ¾ene za ranjenike. Èuo je razgovor, a po na¹em izrazu licu osetio zabrinutost. "Ja æu iæi!" - javi se sam. Pogledasmo ga, i odluka je doneta. Svima nam se uèini da je to najbolje re¹enje. Dete je. Neæe na njega posumnjati Italijani, koji su blokirali grad. On uze opanèiæe koji su se su¹ili pored vatre i poèe da se sprema. Milka na cigar-papiru pi¹e Èedi pisamce. Zatim ga ve¹to uvlaèi u èvor na vezici sive vunene torbice. Ostale poruke su usmene. Majka bolesne bebe gurnu u torbicu mali zamotuljak. Nije veæi od pesnice zajedno sa krpom koja ga obavija. Kratko dodaje: "Kad ogladni¹!" To je ona sebi ponela parèe proje. Nije stigla ni da ga okusi.

Gledam kroz prozorèe. Ide Ljubo, gotovo trèi. Nekako poskakuje po snegu i èini mi se i ne upada nogama kao mi odrasli. Valjda lako dete, ili je ve¹to i nauèeno da gazi takav teren. Kako-tako, tek on odlepr¹a i nestade. Meni osta¹e brige. Sad za dvoje. I za Ljubu i za bebu. Ili æemo uspeti za oboje, ili... Ne smem da mislim. Veæ se proèulo da su Italijani decu ve¹ali, ubijali, pa i u zatvore trpali. Èasovi prolaze u radu, ali misli su svakog èasa vezane za Ljubu. Da li je stigao? Da li je pro¹ao stra¾u? Ime malog Ljube stalno se pominje. I majka, nesreæna majka. ©to vi¹e vreme odmièe, to mi je teret na grudima veæi. Noæ. ®ena dr¾i dete, æutljiva i skamenjena. Na licu i strah i bol. Dete se gotovo i ne èuje. Ako se malo prome¹kolji majka se nadvija i zagleda u njega, a usne joj podrhtavaju dok zadr¾ava suze i jauk. To joj je prvenèe. Mu¾ je u jedinici sa partizanima. Ne zna ni gde je.

Ranjenici pospani. I Olga Bo¾oviæ, bolnièarka, zaspala tu pored ognji¹ta. Sedimo Milka, Vuèina i ja pored majke koja je sva u i¹èekivanju i nadi. A pomoæ je jo¹ neizvesna, jo¹ ne sti¾e. A da li æe i stiæi? O tome svi razmi¹ljamo iako ne govorimo.

Zaèu se i moja beba. Uzimam Dolores i stavljam na grudi. Strah i bol nesreæne ¾ene pored mene poèinje da mi se uvlaèi u kosti. I ja sam majka, i ja imam dete na grudima. I meni je Bora daleko. Ratuje. Neka ga, neka ratuje, ali da sam uz njega, da mi je blizu, sve bi mi lak¹e bilo.

Odjednom, te¹ka drvena vrata lupnu¹e. Hladan vazduh se oglasi kao prethodnice. O¹inu nas i tr¾e. A na vratima mali Ljuba. Beo od snega, malo povijen od umora, pritegao torbicu i èvrsto ruèicom dr¾i. Skoèismo. Jedino majka, prebledela, ostade sedeæi sa pogledom uprtim u do¹ljaka. Milka se snaðe, i dok otresa sneg sa deteta pita: "Jesi li doneo?" "Jesam" - odgovori nekako siguran i ponosan i izvadi iz torbice prontozil ampule.

Nemam vremena za dalji razgovor. Hitro spremam ¹pric i tankom iglom ubrizgavam spasonosni lek oko crvenila na obra¹èiæu. Tako nekoliko dana. Detetu je sve bolje. Crvenilo se povlaèi. Temperatura jenjava i beba je spasena. Ja ne mogu jo¹ da se primirim. Tu su i ranjenici, i jedna te¹ka sepsa i moja mala. Ljubo trèi oko nas. Zaviruje i zagleda veselu bebu, sme¹ka se, a ponosan!

Najzad, pozdravljasmo se sa majkom. Po¾elesmo joj sreæan put. Ona sa osmehom i roditeljskom toplinom prigrli Ljubu. On se otr¾e, donese torbicu i izvadi zamotuljak sa veæ zaprljanom krpom. U njemu se skvrèio i osu¹io komadiæ proje. Nije imao vremena da ga pojede, iako je pe¹aèio ceo dan do duboko u noæ. Imao je samo vremena da u hodu zagrabi malo snega i utoli ¾eð.

GVOZD

U bolnici na Radovèu u¾urbanost. Stigla je nova naredba. Pokret za Nik¹iæku ¾upu. Ka¾u, nije daleko. Pravac preko planine Gvozd. A kad doðe naredba za pokret, sve se uskome¹a. Proveravaju se zavoji, opremaju ranjenici, zate¾u nosila, intendantura se pakuje. Tu su i me¹tani koji su priskoèili da pomognu. I veæ prvi delovi bolnice lagano odmièu. Napred je komesar bolnice, a ja æu sa poslednjom grupom. Za kratko vreme, bolnica ostade pusta. Ti¹ina u njoj i oko nje. Kao da je ne¹to razoreno na tom mestu, gde je do maloèas sve vrilo od ¾ivota.

Vetar sna¾an, planinski i hladan. povukoh se u jednu pojatu, tu na domaku Gvozda, da se zaklonim i pratim kolonu. Èekam poslednje delove bolnice, pa i ja da krenem, kad se odjednom stvori ¾ena pored mene. Kao s neba da je pala. Nisam je ni primetila dok me nije imenom oslovila. Pogledah je. Sredoveèna ¾ena u crnoj ra¹i i isto tako crnoj marami. Povijena, kao da se krije od nekoga. Lice mr¹avo, sa nosem ¹iljatim i velikom bradavicom ispod njega. Dok govori, èupava tamna bradavica skakuæe gore, dole. U ruci zelena fla¹a puna mleka. Mleko nisam danima imala ni za dete. Otkako se na terenu situacija pogor¹ala i èetnici navrli, narod se povukao pa æuti i ne izlazi iz svojih domova. ®ena nekako ¹i¹teæi kroz ¹apat, otpoèe brzo i bez predaha: "Donela sam ti varenike i poruku da ostane¹, da ne ide¹ u pogibiju. Sve æe ovo izginuti. Evo ih èetnici. Tu, gore, na Kokotovom vrhu, a Italijani èekaju kod Nik¹iæke ¾upe. Ka¾em ti, pogibija. Ne idi! Saèuvaj to dijeta, ako na sebe ne misli¹. Majka si. pomisli. Tebi neæe ni¹ta. Ti si sirota nedu¾na. Ne boj se. Ja sam od Rumine familije. Ne boj se! Ne idi u pogibiju. Nastradaæe¹ i ti i dijete!" - ne prestaje jedno te isto da izgovara monotono, kao nauèeno napamet. Pogledah je zbunjeno i iznenaðeno, a ne¹to u meni uzavre. I ona mene pogleda, pa mi se jo¹ vi¹e unese u lice i poèe da ¹i¹ti i ¹apuæe opet isto: "Ne idi u pogibiju! Saèuvaj to dijete..." Neprijatna, u¾asna, zloslutna! Izleteh iz pojate, potrèah samo da je se oslobodim. Ostavih i nju i mleko. Sva zadihana i smuèena stigoh kolonu, koja je veæ odmakla u planini. Na meni tri torbice. U dvema lekovi i instrumenti, a u treæoj deèije stvarèice. U naruèju mi moja Dolores.

Evo me u Gvozdu. Presrete me neka èudna, naroèita tamnina. Slièna mrkloj noæi bez meseèine. A pojaèa se i vetar sa hladnoæom. Kako ulazimo dublje u planinu, to gazimo sve veæi sneg, a sve je hladnije i mraènije. Èudno mi je da i pored ovoliko snega i njegove beline osvaja tmina. Ogromne kro¹nje drveæa, pretovarene snegom, natkrilile zemlju, pa ni traèak svetlosti ne propu¹taju. A hladno, sve hladnije. Sneg sve obilniji, smetovi sve èe¹æi. Dok sam pratila kolonu, bilo mi je lako. Idem po prtini koju su pre mene ugazili. Ali ubrzo kolona odmièe, i udaljuje se, a vetar za njima brzo izravnjava sne¾nu putanju. Gubim trag i vezu. Ali idem. Napred su. Samo napred! A Nik¹iæka ¾upa nije daleko. Istina, ja je ne znam, ni gde je ni koliko je udaljena. Èula sam pri polasku: "Tu je."

Hodam, hodam. "Napred, i tu je!" - vrti mi se stalno u glavi. Po¾uriti. Stiæi. Na ledima mi ote¾a¹e torbe, a petomeseèno dete zamorilo ruke. Samo da nije smetova. Svaki èas se spotaknem, uronim u tro¹ni sneg. Na meni suknja od italijanskog æebeta, samo uvijena oko tela i pritegnuta vezicom oko pojasa. Kad zagazim u sneg i uronim dublje, suknju sneg zagrne i podigne do pojasa. Na meni oskudan ve¹, pa se gotovo naga naðem do pola u sne¾noj futroli. Prvo ne oseæam hladnoæu tog sne¾nog oklopa, ali kad to uèesta poèeh da drhtim, da se tresem. Opanci se jo¹ dr¾e, i vunene èarape. Veæ sam se uve¾bala da ih dobro utegnem. Problem mi je suknja. Kad sam je napravila, gore u bolnici, mislila sam da sam se obezbedila za zimu. Kasnije sam nabavila suknene bele pantalone, pa ih nisam ni leti skidala. Ali Gvozd me zatièe nespremnu, neiskusnu.

Sati odmièu, a ja sve umornija i umornija. Veæ sam duboko u ¹umi. Hladnoæa probija do sr¾i. A i gladna sam. Mesecima smo bez soli, bra¹na, mesa. Juèe smo imali kazansku ka¹u, retku kao supu i malo makarona u njoj. Jedva da se po koji uhvati. Bez soli.

Ti¹ina. Osim mog batrganja po snegu, samo se povremeno èuje tupo padanje ogromnih gomila snega. Pretovarene kro¹nje posustale pod teretom, oslobaðaju ga se uz tutnjavu. Povremeno èujem i pu¹karanje. Daleko. Èas levo, èas desno. Dete se javi. Gladno je. Zaustavljam se, i stojeæi u snegu do kolena, stavljam ga na grudi. Od umora se lagano spu¹tam i oslanjam na torbe koje ne skidam. Dete èupa, kida prazne dojke. Ljuti se, plaèe i zacenjuje. Stavljam je ponovo. Bar da je zavaram. Ponovi se isto. Najzad, izmuèeno i izmoren, hvata ustima kraj bunde i poèinje da sisa. Zaspa.

Poku¹avam da se dignem. Tek sad osetih pravu hladnoæu. Pod grudima se sve zgrèilo, steglo. Ne mogu da di¹em. Uvlaèim duboko hladan vazduh, koji re¾e. Svom snagom se uspinjem da nastavim put. Razmi¹ljam, kako bi bilo toplije da nije bar ove tame. Sneg beo, a tamna noæ kao da ga je prekrila gustom senkom. Odasvud hladnoæa, kao iz nekakve ogromne jame, kojoj nigde kraja nema.

Na rukama nemam rukavice. Prvo su me bolele. Sad ih i ne oseæam. Udrvenile se. Dok su me bolele i dok sam ih oseæala, ja sam ih ¹titila. Obgrlim dete, pa ¹ake stavim jednu preko druge. Ona gornja pocrveni, pomodri, zaboli. Promenim je, pa donju stavim preko nje. Kad ova zaboli, opet promenim. Tako dok obe nisu postale tuðe. Ne oseæam ih vi¹e. Dete se uskome¹a, uznemiri. Grèi se, uvija. Skupi no¾ice i cikne, a onda se zaceni i pomodri. Odgræem krajièak sa lica i duvam, a oseæam da mi je i dah hladan. I u srcu osetih hladnoæu i bol. Podmeæem prazne dojke. Dete poku¹a da izvuèe bar ne¹to. Vuèe. Kida. Ljuti se, a sve je slabije, sve se manje bori i slabije èuje. Umiri se i opusti. Prislonim lice na obra¹èiæe. Hladno. I ono i ja. Ote mi se glasan krik: "Umreæe! Umreæe!" Ne umem ni¹ta drugo. Samo tu reè ponavljam, izgovaram, pa ciknem na sav glas: "Umreæe!" poku¹avam da bolje umotam pregladnelo i promrzlo dete. Niko me ne èuje. Sve je usnulo.

Udrvenjenim prstima uzimam malo snega. Podr¾im ga da se malo otkravi, omek¹a, pa stavljam detetu na usnice. Ono prvo mièe usnicama, malo povuèe, pa opet cikne, pomodri i umiri se. I evo je fla¹a zelena, puna mleka. Sjuri se na mene. Pravo u lice, i zaustavi se. Titra, igra tu ispred oèiju. Ruka se pokrenu da je uzme, a ona pobe¾e iza leða. Lupi me bolno, pa po mi¹ici jo¹ jaèe. Odlete nekud levo. Ne potraja dugo, pa je evo opet. Sad je prati i pi¹tavi, ¹u¹teæi ¹apat: "Izginuæete i ti i dijete. Ako ti nije do tebe, saèuvaj bar..." Stegoh dete, stegoh svom snagom i poèeh da cvilim: "Dolores moja, nemoj, nemoj molim te! Nemoj sad, ovde! Samo bar do Nik¹iæke ¾upe. Nemoj!" I izbezumljena dobih neku novu snagu, snagu ¾ivotinjsku, snagu vuèice da odr¾i ¾ivot mladunèeta. Preda mnom se zaljulja ogromna grana, ogolela od tek sru¹enog snega. Klati se, gotovo mi lice dodiruje. Na njoj tamni usnuli pupoljci. Pru¾am udrvenjene ruke da ih pokidam. Prsti ne slu¹aju. Zagazim dublje u sneg i celom ¹akom guram usnama granu, kidam pupoljak po pupoljak zubima i ¾vaæem. Suvi, tvrdi, hladni, a vilice ukoèene, hladne, neposlu¹ne. Ipak se sve pretvara u ka¹u, koja kao pesak kreka po zubima. Hoæu prstima da je izvadim iz usta i dam detetu. Ne ide. Ne mogu dva prsta dobro da sastavim. Jedva se pokrenu, a da uhvate ne mogu. Naginjem se iznad uplakanog li¹ca i kao ptica ustima ga hranim. Uzima siroèe. Opet uzimam granu i spasonosne bobice. ®vaæem. Hranim. Ponavljam nekoliko puta. Umrljano zeleno-crvenkastom ka¹om dete se umiri i uæuta. Umotavam je, zatiskavam i nastavljam put. Sve mi je te¾e i te¾e. Fla¹a me vi¹e ne ganja, ne vrti se oko mene, ali me misli ganjaju: Da sam je ponela! "Donela sam ti vareniku i poruku..." Be¾im od tih misli, ali pobeæi ne umem.

Hladnoæu vi¹e ne oseæam. Utrnula sam i spava mi se. U¾asno mi se spava. U hodu mi se oèi zatvaraju, a san u tren prileti i preti da me obori. Znam da je to opasno. Znam da je to poèetak smrzavanja. Nedam se. Brojaæu. I poèinjem: "Jedan, dva...", ko zna dokle, tek me i brojke poèe¹e da uspavljuju. Ne valja! Pevam. Prvo sa melodijama, a onda premorena i od njih, vi¹e ih recitujem nego ¹to pevam, krièim, kre¹tim, derem se. Setih se narodnih pesama: Kraljeviæa Marka i njegove vile, Skadra na Bojani... Reðam ih. I stadoh. Ne znam vi¹e. Lagano, san me osvaja. Posle svakog koraka, koji postaje sve tromiji i kraæi, zastajem i labavim. Veæ hoæu da sednem, a pored mene proleti ne¹to kao munja i ¹apuæe, ¹i¹ti zlokobno, zloslutno: "Ostani! Ne idi u pogibiju! Ne idi! Ne idi!" Ne vidim tu prokletu nakazu, ali je èujem. Mrzim je. Hoæu da se rvem. Ne dam se. Di¾em se i poèinjem molitve, sve koje znam: Bogorodice djevo, Oèena¹, Vjeruju... Ponavljam ih, samo da ne zaspim. Ispred mene desno ispreèi se plavièasta koliba. Sva u izmaglici, oko nje belina, a iz dimnjaka se izvija sivkasto-beli dim. Obradovah se i svom snagom po¾urih prema njoj. Ona se izgubi. Zbunjena gledam, a u istom trenutku polulevo i malo napred ugledah drugu. Isto plavièasta, malo veæa od prve, i dim. Poðoh joj. ®urim. I ona se izgubi. Haluciniram. Da, haluciniram, i nemoæna zastadoh. "Ne idi, ne idi u pogibiju!" - i ¹i¹tanje, i ¹picasti nos i bradavica koja poigrava... Branim se, otimam se od crne prilike te prokletnice, a prilike se umno¾avaju, sve su brojnije - prilike ljudske sa pu¹kama, sa titovkama... To je desetina boraca koje je poslao Sava Kovaèeviæ meni u susret. Upla¹ili su se. Bolnica je odavno stigla.

Ulazim u toplu kuæu. Sakupili se oko mene i ranjenici i bolnièarke. Skidaju sa mene torbe. Uzimaju dete. Trljaja me. Jedna drugarica skida iskidane i izmrzle opanke, pa èarape. Stopala beskrvna, bela. Grejem ih. Leva se orosi sitnim kapljicama krvi. U èarapi je ostala svuèena zamrznuta ko¾a.

©IPAÈNO

(Prvi maj)

Malo mesto ©ipaèno, koje se nalazi iznad ®upe nik¹iæke, pru¾ilo nam je sme¹taj i gostoprimstvo. Ranjenici su u lepoj, oveæoj zidanoj zgradi. A zgrada svetla, èista. Dodu¹e, usamljena je i na èistini, ¹to nije najpovoljnije, kad se ima u vidu stalno bombardovanje ovih krajeva. Pa ipak, i sa te strane dobro prolazimo.

Kolektiv je u celini retko slo¾an i prijatan. Moj zamenik, mladi medicinar Pero Popoviæ, od ranog jutra previja ranjenike. Vedar, nasmejan i govorljiv, pa ga ranjenici mnogo vole. Intendant je Vojo Zeèeviæ. Iskusan i sposoban, pa izvrsno snabdeva bolnicu i stvara nemoguæe. Poznanici smo i drugovi jo¹ iz Blizne piperske. Do¹ao mi je tada sa grupom drugova koji su promrzli na Sinjajevini. Milan Kuè, DJoko Pajkoviæ, Leko Radeviæ i Vojo. Svi su imali te¹ko promrzla stopala. Prsti su im ostajali u zavojima. Dobro sam ih upamtila, jer su mi to bile prve kongelacije - promrzline, koje sam videla. Vojo je i jako kratkovid. Bez naoèara ne vidi ni da hoda. U jednoj borbi ispadnu mu naoèari i polomi se jedno staklo. Od tada nosi i gleda kroz krnjetak sa jednim staklom. Zato je pri bolnici. Od ogromne nam je koristi. Danas nam je doneo sledovanje. Izmeðu ostalog, dosta makarona, pirinèa, pa i ¹eæera. Zatim nekoliko sanduka limuna i pomorand¾i. Neobièno za ratne prilike. Na¹i imali uspe¹nu akciju sa Italijanima, pa menjali zarobljenike za hranu. Sava Kovaèeviæ naredio da se najbolji i najveæi deo odnese bolnici u ©ipaèno. On je lièno gotovo svakodnevno dolazio da obiðe ranjenike, da pita o sme¹taju, snabdevanju i uop¹te o na¹im potrebama. Prosto je neverovatno koliko se taj hrabri, sna¾ni èovek savija oko ranjenog druga. Glas mu postaje mek, tih, a u oèima briga i ljubav.

Sutra je prvi maj 1942. godine. Proslaviæemo ga. Vojo je jo¹ pre nekoliko dana izdvojio od bogatog snabdevanja mnogo ¹to¹ta, da bi Prvi maj pro¹ao ¹to sveèanije. To sam znala. Nisam znala da se i druge radosti spremaju. Bila sam isuvi¹e obuzeta te¹kim ranjenicima. Drugi deo programa pripremao je Bo¾a Lazareviæ, biv¹i avijatièar, èovek izuzetno obrazovan i sposoban. Stari komunista, iako bolestan, uvek je aktivan.

Posle veèere iza¹li smo napolje i posedali oko bolnice. Kraj aprila ozeleneo ledinu i okitio drveæe li¹æem, pa nas kupa sve¾ina mirisnog vazduha. Prièamo, ¹alimo se. Poneko pevu¹i. Ispred nas isprs