The encoding of this document complies strictly with iso-8859-2 standard. It is best viewed with either Netscape 2.0 (or greater), or Microsoft Internet Explorer 3.0 (or greater). An appropriate font should also be installed. If you have problems with southslavic characters, please visit FAQ Page.
This text has originally been compiled in 1992 by Henning Moerk. Original compressed ASCII version of this text may be downloaded from Slavisk Institut Aarhus, Universitet Ny Munkegade, 116 8000 Aarhus C Denmark. This HTML version was prepared in June 1996 and revised to comply with iso-8859-2 in December 1996 by Borut Maricic.
AUTHOR: Antonije Isakoviæ
TITLE: Tren 2 - Kazivanja Èeperku
SOURCE: Beograd (Prosveta) 1983 s. 7-214; 224-241

Kazivanja Èeperku

Nije strah, Èeperko, neèemu se dobro pribli¾ismo. Okrenem se, oko mene jake i visoke ograde, kako su samo iznikle - neæu da se provlaèim ...

Postajem li ¹eprtljanac, mo¾da me i umor sustigao? Kao da gluvim, noæu zurim u Savu, crna reka. I ¹apnem: i u truloj voæki pro¾ivi se neko vreme.

Preðem preko svoje palube, zapalim duvan, zgu¾vam cigaru, jauknem u noæ. Jauk sopstveni ne mogu da dohvatim - lupi nad vodom, zakaèi se negde na drugoj obali, mo¾da o vrbe. I tamo smalak¹e, u granju nekom. A ja buljim, bez cigare, u crnilo vode - kao da u njoj ne¹to mogu da proèitam.

®estim se, krcka da¹èani kuæerak, govorim: sve otklopiti, svakog i svaku rupicu! Sme li se - da ru¾no ne pitam? ...

Dositej mi govori: "Nikako! Stvarati za¹titni znak."

Koji znak?

Povelju za¹titnu - pa kad zatreba, zalepiti je. Tako se oduvek radilo, i u levo uvo mi spusti bubu: zahtev istorije.

Cibnem se, cibne se i Dositej. Æutimo, znamo se. Ko æe koga izmerkati. A onda Dositej zakrièi:

- Svuda i na svakom mestu za¹titnu povelju, zlatnu, s kaligrafskim slovima, i svi da je potpi¹u.

A mene, Èeperko, ubio inat, boli konja konjska glava za ljudske pucnjave.

- A Goli otok? - pitam Dositeja.

- Otok se raziðe, ne ostaje veèito na obrazu. Gole obuèe¹ i za dnevno postojanje sebi ka¾e¹: bilo, pro¹lo.

- A ¹ta je tamo bilo?

- Nije tvoje.

- A èije je?

Obojica æutimo, gloðemo cigare po celu noæ. Smrdljiku svaku hoæemo da savladamo, pa se gledamo, ne beèimo se jedan na drugog.

Hiljadu devetsto èetrdeset osma, opasna godina bila. U nas opet u¹la PETA OFANZIVA, o opstanku se radi, tako sam oseæao. Deliæemo se, Sutjeska je brza i tanka reka. Svoju misao nikom ne kazujem.

Rus je pred tobom, nije ¹tiglic. Prva zemlja, za Staljina druga, i ko¾u da oderu, malo je. Zna¹, Èeperu, sad to prièam i sram me hvata zbog zablude ¹to smo drugu otad¾binu toliko voleli. Ne¹to je u nama bilo krivo usaðeno. Nismo uvek umeli svoga iskona da se dr¾imo ...

Stra¹na alka, a hoæu u pravu metu. Izmigoljavamo se, èist dan dodirnuti. I onako, kao malo zatrovane ribe, izlazimo na povr¹ reke - prvi put se ne¹to èini: to mene i odredi.

Ode skrama s oèiju, uzesmo na zub NEPOGRE©IVOG.

Drmalo je i kroz nas i kroz svet. Po cièi zimi stvara se Sne¹ko Beliæ, pogre¹iv, nepogre¹iv, i zamke postavlja¹, a ne zna¹ uvek gde su. Kad se noga spotakla, kad je u kolenu puklo ...

Prolazilo vreme i smirena luka nikla. Nikog nisam tra¾io, sluèajno sam ih sretao. U poèetku su æutali, svima na ustima brnjice nevidljive. Zaklopljen svet, samo te odmerava, i klate glavom kao ¾ivotinje u kavezima.

I, Èeperko, neki Toma, na njega prvo naiðem kod svog ratnog druga Avrama Mitrinoviæa. Onda je Avram bio odgovorni za glavnu novinu beogradsku.

Sedeli smo u prizemnoj kuæi, Birèaninova ulica, ne znam koja je godina bila, lipu smo oseæali, nikakvo kucanje nismo èuli, odjednom u sobu kao da je skliznuo èovek s detetom, ne starijim od pet godina.

Nema ¹ta, odmah se videlo: otac i kæerka. Iste kudrave kose, i crne oèi, kupinice. Mu¹karac neobièno preplanuo od sunca, usnica mu vi¹e modra, kao izujedana, prekrivena skvrèenim gromuljicama, ¹irokim pegama, a pantalone se pri svakom pokretu vrte oko kukova. Podseæao je na radnika dignutog s puta gde je do malopre lomio ¹oder. I on i dete bili su u platnenoj obuæi.

- Tomo! - kliknu moj drug Avram Mitrinovic.

Èovek se ukopao nasred sobe, èvrsto je dr¾ao detinju ruku, osmehivao se stisnutih usana, onda je lagano upitao:

- Smem li da sednem?

- Kako da ne, za¹to da ne ...

- Ti zna¹ odakle dolazim?

Nije odmah pogodio moj ratni drug Avram Mitrinoviæ. Lice mu se u trenu iskrivilo, prolazio ga napad stomaène kiseline, i rekao je:

- Da, dobro, to se desilo.

- Juèe sam stigao - rekao je Toma.

I moj ratni drug se setio, znoj mu izbio po vratu i èelu.

- A, juèe. Èitao sam u novinama va¹e izjave. Dobre su. Kolektivne.

Toma se vi¹e uspravi, po usnicama izbi ku¾dra i kao pertla-zmijica kroz obraz se probi sve do levog uva. Ostade taj nabor u obrazu neki tren, da mu krivi lice, pa nestade u crnilu ko¾e. Izgubila se ponornica, Toma je opet bio onaj stari, stisnutih usana.

- Dobre su, ostaæe za istoriju. Nema tu zamerke. Va¾no je biti èist. Èist - ponavljao je moj drug Avram Mitrinoviæ.

Æutao sam, a onda sam, Èeperko, pomislio: za¹titna povelja, ne zna¹ èesto ni kad se pravi ni da li je uvek za¹titna. I odluèih da to ka¾em Dositeju.

- Smem li da sednem? - ponovi Toma.

- Hoæe¹ li ne¹to da popije¹?

- Mogu kafu - zverao je uokolo i, ne znam kada je zapalio, veæ je stiskao pikavac u uglu usana.

- Mogu li da sednem?

Moj drug Avram se ljutnu:

- Sedi, i ne pitaj vi¹e takve stvari.

- Nauèio sam.

- Oduèi se.

- Mogu li?

- Sve se mo¾e. Reci, kako je tamo bilo?

- Pada ki¹a, a trava ne raste - gledao je u svoju kæer.

Mirovali smo trenutak-dva, kao drvene figure na ploèi pripremljene za igru. I Toma reèe:

- Bio sam u Australiji, na naknadno darovanom odsustvu. Trajalo je ne¹to du¾e nego ¹to sam mislio. I moja mala porasla, s njom mogu sada da razgovaram. Prièam joj, Australija je jedno veliko ostrvo puno kengura. I kengurica nosi kenguriæa; njen torbak treba da je siguran ...

Posmatrao sam njegove ruke, nokti mali - crni dugmiæi usekli se u meso. Zubi se ne vide, usta su stalno stegnuta, ulegla. U kutu usana brzo dogoreva cigara; ne pu¹i je, isisava je, pa mi se èini da mu je na nepcima crno glavèe pijavice. Neupitan, ka¾e:

- Moraæu da namestim vilicu.

Moj drug Avram Mitrinoviæ poèe da trlja ruke, vrteo se, ¹kripala je njegova ko¾a, pun plod, samo ¹to ne prsne, kliktao je:

- Vodili ste debate. Sigurno su bile duge. Mogu da zamislim: ¾estoke, i zanimljive. Va¹a ubeðenja èvrsta, konzervativna. Bolj¹evizujete se dokraja. A mi se preispitujemo. Stvara se prava kritika, mi nismo Andre ®id. Oblik smo svoje revolucije, zapoèinje samouprava ... Ne znam da li su Rusi ikada to poku¹ali. Ostali su na tome da radnièka klasa uèi ¹kolu komunizma.

- Èim je ¹kola, izvr¹en je i raspored: ko u ðake, ko u uèitelje - rekao sam.

- A kod nas je zapoèelo. Polako, sve znam, mo¾e da se i obnevidi. Ali ne treba sada crno gledati. Ne zaboravite: mi smo u trenu kada opet govorimo celom svetu. Sla¾em se, opreznost, da se balkanski ne pogubimo.

Toma je, ne pomerajuæi se, gledao u nas, na obrazu se ponovo pojavi onaj zmijoliki nabor. Kæerku vi¹e pribi uza se. Oseæalo se: postoji nerazumevanje izmeðu nas trojice. Nismo prona¹li najbolje otvaranje za igru u kojoj smo beli i crni pioni.

- Glatko ne postoji - rekao sam.

Moj drug Avram me nije èuo. Zanet i crven, opet se obratio Tomi:

- Spremao sam se, tra¾io dozvolu da doðem na ostrvo. Prvo su obeæali, ni¹ta prostije. Onda zastade, zahtev ne ponovih. Goli otok se zakljuèa, i ne stigoh da vidim i to proletersko iskustvo.

Kroz crnilo ko¾e izbi kreè, Toma pobele, postade vi¹e kao prosu¹en; pogled mu je lutao, i kao da se ispeo na neku ledenu kocku, na zaravljen ¹iljak - ne zna se kako je tamo dospeo, niti se nazire put kojim bi se mogao spustiti. Najgore: iz njega je izbijalo da nema nameru da silazi. Sedi provejan, stra¹ilo za sebe.

Gledao je preko nas, iako prisutan, nije nam uzimao ni gram kiseonika. U njegovoj kudravoj kosi rastao je znoj i cela glava mu postade mokra. Onaj zmijasti nabor zadr¾ao se du¾e nego ranije u obrazu.

Od svega toga ni¹ta nije primetio moj drug Avram Mitrinoviæ, a ni Tomina devojèica. ®vakala je crvenu bombonu, razvlaèila je u ustima kao slatko i lepljivo testo. Moj ratni drug Avram opet je trljao ruke, zapalio lulu i upitao:

- Pa, Tomo, isprièaj, kako je bilo u Australiji?

- Sve je ljudsko iskustvo. I potrebno.

Ispio je gutljaj kafe, u kutu usana ¾i¾ak: rnilovao je kæerku po glavi.

- Nije te poznala.

- Imala je samo dve godine.

- Svuda s njom?

- Svuda.

Opu¹ak je dogorevao, objasnio je razlog svoje posete: ¾eli da se zaposli, razume se u opremu knjige, moli da ga Avram Mitrinoviæ preporuèi nekoj izdavaèkoj kuæi; kod nas su knjige kao cigle.

- U pravu si, uèiniæu sve da te prime - brzo reèe moj drug Avram.

- Hvala - odgovori Toma.

- Mogli bismo da popijemo ne¹to ¾estoko. To je povratak, iznova se poèinje.

I moj ratni drug izvuèe iz ormana bocu kosovske lozovaèe i tri èa¹ice. U sobi je poèelo da tamni, sunce je zalazilo.

- Zaðe - reèe Toma.

I reè "zaðe" izgovorio je s bolom kao da sunce zauvek zalazi; i opet, kao da nismo prisutni - popeo se na onu svoju ledenu kocku, zarubljenu, a sunce se stropo¹talo, oti¹lo neznano kud. I tada sam prvi put èuo, meni je do¹apnuo:

- Kad sunce postane crveni patuljak, beri ko¾u.

I zmijoliki nabor je pro¹ao kroz obraz, i kao crviæ nestao pod uvom.

Mnogo kasnije, Èeperko, razaznao sam neka znaèenja.

Popili smo lozovaèu stojeæi, dete je tra¾ilo da se upali svetlo, Toma je naglo rekao:

- Moramo da idemo.

- Ostani jo¹, devojèici da damo "Ne ljuti se èoveèe".

- Ne ljuti se, èoveèe - ponovih, pogledah u Tomu.

Promuljao je praznim ustima, ostao je nem i najzad sam uhvatio tren kad je pikavcem zapalio novu cigaru.

Po zastrtom stolu devojèica je bacala crnu kockicu. Moj drug Avram je uzeo ¾ute figurice, i popio je jo¹ jednu lozovaèu. Mala se radovala, u prvom bacanju izvukla je ¹esticu, zapoèela je igru.

- Nisam te pitao, a tvoja ¾ena?

- Sa¹a je sad kod mene.

- A gde je bila?

- U Beogradu. Postalo je lak¹e kada se razvela.

- To nisam znao.

- Tra¾ili su to kao malu neophodnost. Sudski, na prvom roèi¹tu se donosila presuda.

- To nisam znao - tiho ponovi moj drug Avram Mitrinoviæ.

- Mnogo se ne zna.

- Ipak se obelodani.

- Nikada sve. Pre æemo postati beli patuljci - i mesto mog druga Avrama bacim crnu kockicu, ispade ¹estica.

- Slonovi prolaze - reèe Avram.

- I stignu do svog slonovskog groblja - utvrdi Toma.

U æutnji popismo jo¹ po jednu lozovaèu. I Toma postade siguran, njegova preplanula glava nali se krvlju i zao smeh se useli u nju. Uèini mi se - samo glava na kocu. Govorio je polako:

- Gre¹ka u stradanju. Nismo Mathauzen, ni iz sibirskog logora. I tu se ne mo¾e ni¹ta popraviti.

Slo¾ismo se, i Toma naglo ode od nas. Prosto je skliznuo, buænuo nekud iz kuæe.

A moj drug Avram Mitrinoviæ zabacio je ruke na leða, pri¹ao prozoru i zagledao se u mrak.

Èeperko, pitao sam ga o Tomi, nije se odmicao od prozora. Najzad je procedio:

- Drugi put.

...I, drugi put. Drugi put. Èeperko, mnogo puta sam bio kod svog druga Avrama i o Tomi ovo sklopio.

Njih dvojica, Avram i Toma, upoznali se u Parizu, u zimu, januara 1936. Toma je tada bio zadu¾en za Crvenu pomoæ, a moj drug Avram na proputovanju za ©paniju. Toma je bio veza, i poslednja tri dana neprekidno su bili zajedno.

Nosili su kockaste ko¹ulje od pamuka, ¹iroke kaèkete i pu¹ili crn francuski duvan. U govoru kratki, zakopèani. Neki nosonja, s crnim naoèarima, u Pragu je dao mom drugu Avramu èe¹ki paso¹ na ime Jana Jedlièke i vezu s Tomom u Parizu. Nije progovorio vi¹e od tri reèenice.

A Toma je bio drugaèiji: sav od èelika, zdernut u mi¹iæe, brzog pogleda - lasica. Odmerio je mog druga Avrama i odmah ga pitao:

- Prvi put si u Parizu?

- Prvi put.

- I ¹ta bi voleo da vidi¹?

- Sve.

- ©ta je to sve?

- Ono ¹to mo¾e¹ da mi poka¾e¹.

- Sutra poèinjemo.

I Toma ga je odveo u "Jardin des Plantes", tamo su bile dve gorile, ¾enka i mu¾jak.

Na ulazu je moj drug Avram primetio da ga ne zanimaju ni biljke ni ¾ivotinje. Toma ni¹ta nije odgovorio, pogledao ga je zgnjeèenim oèima, crnim kao kupine, meðu usnama goreo mu je opu¹ak. Pred re¹etkama su dugo stajali, gorile su jele banane, odsutno ih i zlo gledale. Toma je kazao:

- Skoro kao ljudi.

- Ali bez uma. Meni ih je ¾ao - rekao je moj drug Avram Mitrinoviæ.

- Gorile ne podnose ropstvo. Ne pare se, i tako uginu. Osvete se ljudima. Oni ih ponovo love. A ovde se uspelo, gorila se oplodila, okotila crno mladunèe, ka¾u - jedino u Evropi. Dobra je vlada Leona Bluma ...

Pili su kafu na zastakljenim terasama, posmatrali slab sneg i svetinu raznu, i utvrðivali snagu svetskog proletarijata: kada æe komunisti uzeti vlast na celoj planeti? U dvehiljaditoj godini, okrugloj kao pun mesec, s maksimalnim nulama, biæe svet na¹! Svuda, svuda, kao ono iz Velikog Oktobra: svima! svima!

- Hoæe li stiæi u Afriku?

- Treba i mora.

- Tamo jo¹ nema proletarijata - rekao je moj drug Avram.

- Stvoriæe se. Ni u Rusiji ga nije bilo mnogo.

S drugima koji su dolazili iz zemlje Toma je bio kratak; svaki je bio hrt pred trku, oèi sjajne, dva upaljena kandila. Nije se imalo ni vremena ni para, i zavr¹avalo se brzo u nekom bistrou: vozna karta, javka, ne¹to para, i zdravo, za ©paniju.

A sada, s mojim drugom Avramom de¹avalo se ne¹to drugo. Toma ga je vodio kroz Pariz s puno strpljenja i skrivene ne¾nosti, ¾eleo je da mu ostvari "nezaboravan dan". Odlazili su i u slikarska ateljea nepoznatih slikara, okupljao se tu mlad svet, raspravljalo o Evropi, ©paniji, umetnosti, i o tome ¹ta sve èoveku ma¹ina donosi. U ateljeima se na ro¹tilju pekla plava riba, jeo ljut kus-kus i obièno se doèekivala zora. Upoznao je neke ©veðane, Amerikance, Poljake, Fince, bilo ih je i iz Ju¾ne Amerike.

Toma je govorio:

- Program je tu, ne pitaj, polazimo! Jo¹ jedan dan i za tebe æe poèeti ...

- Glavno - uzviknuo je moj drug Avram Mitrinoviæ.

- Potrajaæe to tamo. Mo¾da æemo se i naæi u ©paniji.

- Pobediæemo - uzviknuo je moj drug Avram.

- Na kraju æemo pobediti - odgovorio je Toma.

Moj ratni drug je bio uporan, ponovio je:

- Mislim, u ©paniji.

Toma se iskezio, zapravo je u kutu usana gnjeèio pikavac. Njegove oèi-kupine zacrnele se jo¹ vi¹e, a pojavio se red sitnih belih zuba. Blesnulo je, usta puna seèiva. Oèi i taj red zbijenih zuba - jedna ista snaga. Polako je kazao:

- Deèko, u ©paniji gubimo. Privremeno, ali sigurno gubimo.

- Pa za¹to onda idem, kog ðavola tra¾im?

- Tra¾i, pa æe¹ i naæi - odgovorio je Toma.

Popodne na popodne, veèe na veèe, va¹ari po ulicama, jeli su kri¹ke crnog hleba, i "soupe l'oignon".

Avram je u sebi èesto ponavljao: "Deèko, u ©paniji gubimo!"

Svrdlala je Tomina tvrdnja; prosviralo, postao je smoèav, i pod gu¹om se smestio koturiæ vlage; i ispod grudi nekakva guta, luèila je muèninu; stvorilo se dlakavo èvori¹te - pogan ðavola; gutica na guticu, mno¾ile se i produ¾avale u lanac kao nevidljive bube, sve do poslednjeg pr¹ljena; u potiljku je neprekidno zvrèalo: "Deèko, u ©paniji gubimo".

I sve ¹to je dalje osmatrao: ulice, mostove, spomenike, zgrade - vraæalo ga je na Tominu tvrdnju.

A Toma je slutio, pa je objasnio: to je samo njegovo mi¹ljenje, i nikom ga ne treba kazivati. I na to se Avram privikavao, na svog prvog trovaèa koji uvek otvara oèi; pogledom su se sa¹aptavali: da ne skrnave GENERALNU LINIJU.

- Pobede donose i nepotrebne osvete. A poraz, tek tada nastaje posao za prave - obja¹njavao je Toma.

Pili su jabukovaèu, a Avram je mislio: Toma je zloslutnica, negde je na njemu proèitao da æe ostati u ©paniji, pa mu "kolmuje dane"; ne¾nost je u akciji nepotrebna, Toma stalno pravi gre¹ke.

Èeperko, obojica su bili u vremenu Velike akcije, tako se onda govorilo. Koliko je njih pro¹lo kroz Pariz, Toma ih nije sve zapamtio. ©to kraæe - bolje, hotelska soba, vozna karta, javka za granicu, i "mnogo sreæe u ©paniji". A u sluèaju mog druga Avrama Mitrinoviæa, Toma je popustio, ni sam nije znao ni gde ni kada.

- Ima¹ li ti brata? - pitao ga je Avram.

- Imao sam ga. Udavio se u Savi.

- Nije znao da pliva?

- Nije dovoljno dobro znao.

- Kako to "dovoljno dobro"?

- Nije znao, i gotovo. Za na¹ posao mora se morati, i moæi umeti.

Avram je oæutao. Naglo je iznikla Bagdala, brdo vi¹e Kru¹evca - zrela trava do kolena, i neko je meðu kru¹evaèke skojevce doneo proverenu vest: kineski revolucionari su pred klasnim protivnikom (policijom, sudom) mogli snagom volje da zaustave sopstveno disanje; i tako su u sebi stvarali vir iz koga vi¹e nisu iza¹li. Umirali su ne odav¹i nijednu tajnu o sebi i svojim drugovima. I kru¹evaèki skojevci su se besomuèno ve¾bali, hteli su da dokuèe kinesku ve¹tinu, i nesvestica ih je obarala u zrelu travu do kolena.

Avram je naglo pitao:

- Vi ste se ve¾bali?

- Da.

- I ti si kriv?

- Nije znao dovoljno dobro.

- Razumem te, ti si hteo da zna odlièno.

- Da, deèko, puni smo malog ludila.

- Crvenog?

- Nije obojeno.

- A sad?

- Mo¾da smo vi¹e prosvetljeni.

- Rekao si da æemo u ©paniji izgubiti. I mirno me ¹alje¹. Mene, i druge. Trebalo bi i ti da poðe¹ tamo gde se gubi.

- Kod nas se direktive slu¹aju. Neopozivo.

- Znam.

Popili su ostatak jabukovaèe, zapalili nove goloaze, Toma je gledao u mog druga Avrama, i rekao:

- Ti ima¹ razdeljak ...

- Terao si ga jo¹, jo¹ malo da izdr¾i.

- Izvlaèio je ruke ...

- Sve sporije.

- Jasno, sve sporije.

- Sava je brza, zanosi.

- Bila je mnogo mutna.

- Po¹ao si za njim?

- Jesam.

- Ali si odocnio. Hteo si jo¹. Terao si ga na jo¹!

- Da, prokleto jo¹!

- I to je na¹e. I kad si po¹ao za njim ...

- Bilo je u¹asno mutno.

Prekinuli su razgovor. Tomi su bile u¾arene oèi, gnjecavo crnilo, vi¹e nisu pili jabukovaèu.

I sutradan, poslednji dan u Parizu za moga druga Avrama. Petak, januar, i sve je bilo ureðeno: vozna karta, javka, da se na ¹pansko-francusku granicu stigne u nedelju, kad se vr¹i malogranièni prelaz.

Imali su zakazan ruèak "Kod dva orla". Toma je rekao da æe ga upoznati s devojkom Anne-Marie, ruèaæe s njima.

Ilegala, nisam se raspitivao za nju, prièao mi je moj drug Avram. A lepo se oseæao: ulazio je u askezu borbe, najzad prave. Nosio je iskustvo od godinu dana rada u æeliji KP Beogradskog univerziteta i dve demonstracije. Samo u borbi da potraje ¹to du¾e, da se zabele¾i. Ni revolucionar u najveæoj askezi neæe odmah kuglu u èelo.

Anne-Marie nije dolazila, Toma je pogledao u sat, a moj drug Avram je pitao:

- Da joj se ne¹to nije desilo?

- Nemoguæe - odseèno je odgovorio.

- Moglo se desiti.

- Ipak ...

- Ne. Devojke su lude.

Èekali su èitav sat, najzad je Anne-Marie stigla: okruglo lice i mali nos. Brzo se opravdala, prosula je gomilu reèenica, i ne¹to od toga je moj drug Avram razumeo. Cigarete je pu¹ila dopola, pepeljara se pred njom brzo punila.

Za ruèak je Toma poruèio pevca u crnom vinu. Sedeli su na zastakljenoj terasi, pred njima èetvrtast trg, prazan, bez spomenika. Sneg nje padao, i Toma se nije trudio da povede neki razgovor. Savladali su raskovanog pevca, pre¹lo se na sireve.

Zapalili su crne cigare i onda su poèeli da govore o Èaplinovim filmovima, o smehu kao oèi¹æenju, o instituciji Glupog Avgusta. Toma je rekao: "Nema dr¾ave bez poglavara ni cirkusa bez Glupog Avgusta." I pitao se: da li je neko doktorirao na Glupom Avgustu? Usahla je tema, pomenula se knjiga Na Zapadu ni¹ta novo, i zakljuèilo: iz ¹panskog graðanskog rata niæi æe drugaèiji roman, biæe to odreðeno klasna knjiga. Na Zapadu ni¹ta novo zraèi nekakvu mlitavost. I odmah je bila izbaèena parola: "Umirati - ne mlitavo!"

Moj drug Avram Mitrinoviæ je shvatio da Anne-Marie nije samo punkt Crvene pomoæi, jer su se pominjali i paso¹i, vozne karte, sigurna prenoæi¹ta. Razabrao je da je njen otac Hercegovac a majka Francuskinja, i da je nju to poluporeklo dovelo do Tome.

Dok su ruèali, Toma je bio suzdr¾an i oprezan kao da u rukama dr¾i dizgine ljutoj kobili.

Popili su kafu, mnogi su gosti ruèali, plaæali svoje raèune i odlazili, a drugi sa ulica nisu pristizali, bio je to deo dana kada su kafane najpraznije. I Toma je onda iz èista mira pljunuo na mali poslu¾avnik na kome su bile donete kafe. Uledio se, uko¹tunio, tamni d¾emper na njemu postao je komotan, gledao je u ¾uækastobelu sluz; razvlaèila se od metalne posudice pune ¹eæera u kockama. Toma je procedio:

- Leche!

Moj drug Avram Mitrinoviæ nije najbolje razumeo taj glagol. Ali je posumnjao gledajuæi Anne-Marie. Ona je briznula u rumen, njene plave oèi postale su modre. I nozdrve su pupile, planuo je jarkocrven somot. Koèila se glava s punðicom, kao glavica crnog luka, i svaki njen pr¹ljen je bubrio - netremice je gledala u Tomu.

Toma se pretvarao u gospodara zemlje, pred njim je brazilska latifundija, sedeo je zavaljen u pletenoj stolici. Njegove crne oèi, zgnjeèena kupina, rez belih zuba, u kutu usana ¾i¾ak cigare. Ponovio je:

- Leche!

I onda se prenuo kao iza sna, daleke i mlake omamljenosti, po obrazima su prsnule blede pege. Na licu nije bilo pohote.

Za nju, Anne-Marie, Avram nije postojao: uperena je bila u Tomu, u suvu ko¾u lica, zapravo, gledala je u pikavac cigare, kao da æe je to èudance probu¹iti.

I moj ratni drug je zakljuèio: ¾aba se ne brani od zmije, poèinje voljno pokoravanje, usnice se razmièu, mali lepet, kao da moli, njeno grlo - bistrik vode, u toploj jamici se pokreæe jezik.

Napolju promièe sneg. Hvata se za staklo, nema prolaznika, lukovi zgrada dr¾e prvi mrak.

Za Tomu je Avram prisutan. Godi mu, i ko¹tunjko raste u pletenoj stolici. Pro¹irila se i pukla pred njim brazilska latifundija unedogled; sve je tu: do pola èela natuèen tr¹èani ¹e¹ir s velikim obodom, præasti mulat dr¾i palmovu granu - i beli, sitni zubi ste¾u kubanski tompus.

I moj drug Avram Mitrinoviæ ne podnosi Tomu, mrzi ga, i muèi se kako da pokrlja ceo taj sistem: Anne-Marie, Toma i on.

Opet Toma tiho nareðuje:

- Leche!

Sva je rumenilo sparno, ¾enka se oslobaða, primièe: njen je, i sve njegovo je njeno. I postoji sa èulima i otvorima: da bi ga u sebe utisnula.

Toma je smiren, u igri je èelika: brata je terao da prepliva Savu.

Devojka se izdu¾ila, sad je crven prut; i paperje oko u¹iju se kostre¹i; ovla¾ile se crvenkaste malje na vratu, ispod slepog oka udara plava ¾ilica.

Iako je izgledalo da se Toma zagledao u svodove zgrada prekoputa kockastog trga, neprekidno je odmeravao i mog druga Avrama. A ko¾a se na Tominom licu stalno menjala i najzad se pretvorila u crnu rukavicu s rubovima. Èudno iskrpljeni obrazi, i flekavi, a oèi opasne.

Moj drug Avram se pitao: otkud takvo oko koje ne gleda, pre te bode; savr¹eno okruglo, i stalno u vlazi, sjaktavo; neko oko iz blata? I najzad se prisetio: oèi gorile.

Staklena terasa je kavez, Èeperko, i ¹ta je u njemu bio moj drug Avram?

Govorio je neprekidno, mada je te¹ko otklapao vilice, kao da mu je glava le¾ala u ilovaèi; punio se masnom zemljom, tutkalio se. Moj drug Avram je i ubledeo, pro¾dirao je sopstvenu krv i polako se pretvarao u zaokrugljenog stvora. Gubile se u¹i, nos i ruke. Stopio se u trup, zadr¾ao se samo jedan otvor - usta¹ca kao u vodene ¾ivotinje; neprekidno su pljuvale reèi koje sam pamtio.

Pomenuo je i ribe, zastakljene pijaène tezge; lenje, skoro mrtve, priljubljene uz staklo, prodavac ih meredovom vadi i spretno ubacuje u re¹etkastu korpu, u kojoj ¾ivnu, repom praænu, i u mekanim ¹krgama osete bol od vazduha - na kantaru mere; i onda spasonosni udarac drvenog èekiæa u potiljak; iskaèu, nabubre oèi riblje; crvene, ¾ute i modre - postanu staklaste kao u malih medvediæa u izlogu Lafajet.

U rukama je veliki no¾, za riblji stomak; najpre leti krlju¹t, mora se postati goleat, riba se na hladno o¹uri, poslednji uvreðeni damari nestaju, onda rez i, kao inat ubistvu, niz drvenu ploèu klizi tamna linija krvi - ¾iva glista; ispadaju creva, jetra, ¾uè, ikra i beli mleè mu¾jakov; od utrobe se stvaraju dve gomilice: korisna i nekorisna; nekorisnu prodavac ¹akom skuplja sa tezge i baca je u kantu, koja stoji izmeðu njegovih debelih nogu, zapravo, gumenih èizama.

I kupac dobija èistu ribu, i korisnu gomilicu za èorbu.

Kakva je gomilica na poslu¾avniku za Anne-Marie? Nabubrila je sluz, pa se ¹ljonula kao punoglavac u travi; odatle ¾aba nikada iskoèiti neæe; sunce æe sve pretvoriti u prah, u jalov polen.

U zastakljenoj terasi je dim, i spolja se èini: konobari i gosti sporo klate glavom, ne pomeraju udove, sve je kao ulovljeno.

A ko dr¾i meredov? Ko æe se prvi praænuti i biti baèen na kantar-meraè? Tek posle toga sledi drveni èekiæ u potiljak; tup, nikako zvonak.

Èeperko, i Avram se vraæao sebi, izmuljio se odnekud. I ponovo je utvrdio: za devojku ne postoji, a za Tomu bitno postoji.

Onda je ustao i po¹ao u sporedne prostorije kafane.

Èeperko, tako je Avram prekinuo stvorenu zamku, zapravo, izi¹ao iz kaveza. Ni po koju cenu nije hteo da se vrati za njihov sto. Video je da su i on i ona ostali nepomereni; neka se razre¹e.

Toma ga je zvao rukom, onda i glavom. Prekinuo je svoj tren, tra¾io je prisustvo drugog. Toma se ljutio, moj drug se nije obazirao i bez zbogom je izi¹ao na kockasti trg.

Hladno, i odnekud je mirisala lipa. Otkud u ovoj zimi, bez snega, lipa? Vetar je sa trga podizao pesak. Udahnuo je, opet miris ¾utog lipovog cveta ...

Avram Mitrinoviæ se vratio pe¹ice u hotel. Naglo je pao zimski sumrak, oèekivao je poruku od Tome. U drvenoj pregradi nièega nije bilo, samo kljuè od njegove sobe.

Popeo se u sobu i spakovao. U d¾epu je zveknulo nekoliko franaka, nije hteo da ih broji. Presli¹ao se: nije gladan, ima plaæen hotel za poslednju noæ, a nema voznu kartu, ni javku. Nije izi¹ao iz kaveza. Prekoraèao je hotelsku sobu i, u odelu, ne izuvajuæi cipele, celom du¾inom se ispru¾io na krevet. Gledao je u belu tavanicu i tamo otkrio muvu, okruglu mrlju - crno zrno pasulja. Iako je to jedna mu¹ica, koliko dugo spava i miruje tako? Kada se zavila u zimski san, i kako se prikaèila za tavanicu? Za tu santu leda. Za Arktik. Sovjetski Arktik.

Onda je za¾murio i opet ponovio: Sovjetski Arktik. Kad je otvorio oèi, na tavanici vi¹e nije bilo muve.

Kreæe se, ¹apnuo je. I poèeo je da je tra¾i po tavanici. Nije mogao da je pronaðe, uspela je da se skloni, umela je da napusti santu. Istezao se na krevetu sve dok cipelom nije dodirnuo gvozdenu ogradicu. Onda je izbrojao, u d¾epu je bilo jedanaest franaka.

I muva se pojavila, otkrio je iznad ormana. Siroti drug: la mouche qui rode. Trebalo je da se odavno pripremi i umota za zimu. Soba ju je prevarila - la¾na jesen. Napolju bi je zima isisala, kao pauk kada je zgrabi u svoju mre¾u i pretvori u parèence skorele hartije. Ne ka¾e se zabadava: "ginu kao mu¹ice". La mouche qui rode - tigar sa tavanice. I Avram je ¹apnuo: izvreban ne vreba.

Protrljao je oèi, za revolucionara ne postoji strah, 11 franaka je isto ¹to i 11.000. Neæe biti mu¹ica - umeæe da siðe sa Arktika.

Zazvonio je telefon, javio se Toma.

- Ne spava¹? - pitao je.

- Spremam se.

- Neæe¹ da spava¹?

- Neæu.

- Onda æu doæi. Iziði, za pola sata sam pred hotelom.

Ulica je bila prazna, Toma je stigao na vreme. U¹li su odmah u prvi bistro. I moj drug Avram je oèekivao, Toma æe otpoèeti neku prièu.

Prona¹li su sto blizu peæi. Toma u somotskoj ko¹ulji zakopèanoj do grla, pitao je:

- U pet sati ima¹ voz. Spreman si? Moj drug Avram je potvrdio glavom, i onda mu je Toma dao voznu kartu za Perpinjan i objasnio javku. Gledao ga je netremice i rekao:

- Deèko, u na¹em poslu sva¹ta, ni DJer¾inski nije imao nameru da bude osnivaè Èeke.

- A kakvu je nameru imao?

- Kao ti, kao ja, menjati svet. Vidi¹, na¹a posla nisu deèiji obruè. Onaj s trobojkom. A postoji knjiga Deèija bolest levièarstva. Zapamti, volimo da levièarimo.

- Znam.

- U redu. Od veèeras se vi¹e ne poznajemo, ni¹ta nije postojalo niti se i¹ta desilo, nièega se ne seæamo.

- Razumem.

Popili su èaj pa su poruèili drugi; tra¾ili su vi¹e limuna. Toma se naka¹ljao i rekao:

- Na¹ posao zahteva pokornost. I na vreme da se da. Pazi, pokornost na vreme.

- ®rtva? - pitao je moj drug Avram.

- Razume se, i ¾rtva. Ali o tome sada ne govorimo. Reè je o drugom, utuvi: pokornost dati na vreme. Pita¹ se: kome? Prosto: starijem. Ima¹ li neko pitanje?

Moj drug Avram je neko vreme æutao, izvrteo je u glavi: kockasti trg, ruèak, poslu¾avnik, "Jardin des Plantes". Otpio je dobar gutljaj èaja i odgovorio:

- Nemam.

- Ba¹ ni¹ta?

- Ni¹ta.

- Sve je jasno?

- Sve.

- Iako si na poèetku, momak si i po - kazao je Toma, a oèi, kao da su sagnjile, bile su manje sjajne.

Nisu vi¹e pili èaj, moj drug Avram je oprezno pitao:

- Kad se zavr¹i rat u ©paniji, ako ostanem ¾iv, voleo bih da odem u Moskvu.

- Ostaje¹. Ne gre¹im nikad u tome. Javi se meni. Za svakog ja predosetim. To me i uni¹tava. Tako, kao crno krilo preko obraza, pod bradom seèivo, sekira, kost na èelu, iskopano oko, otkrijem i ranu na licu - sve znak do znaka. Vidim, a ljudi su èitavi, ja kao d¾elat ostajem ovde, a oni u ©paniju. I svi se ¾ure, posle samo jave: kod Teruela granata odlomila glavu ili, prosto, "hrabro poginuo". I nikad se ne prevarim. Mo¾da samo u dva sluèaja, ali su obojica ostali bez noge do kuka. Ti ostaje¹, tvoje lice je èisto.

Moj drug Avram je mislio: oèi su mu umoèene u topljenu smolu.

- Voleo bih da odem u Moskvu - ponovio je.

- Ostaje¹, i otiæi æe¹. Tamo sam bio dve godine.

- I kako je?

Toma nije odmah odgovorio, poèeo je da navija sat. Navijao ga je dugo i sporo, gledao u gole zidove bistroa, onda u Avrama, rekao je:

- Razdeljak. Takav je imao moj brat. Prav razdeljak.

- Kako je tamo?

- Nièemu nemoj da se èudi¹, odmah nauèi sve da razume¹. Rusija, ti pojma nema¹ koliko je bila zaostala. A tamo je najpre pukao ¹tap.

- Do dvehiljadite godine ceo svet æe biti na¹ - viknuo je moj drug Avram Mitrinoviæ.

Toma je zapalio novu cigaru, opet je prelazio pogledom po golim zidovima kafane.

- Uni¹tiæemo bur¾oaziju.

- Svako ugnjetavanje, deèko, treba zbrisati.

- I nacije, ¹ta æe nam.

- Mogu i nacije. Ipak, ne treba ¾uriti - rekao je Toma.

- ©ta si ti?

- Srbin.

- Nije va¾no.

- Pa i nije - odgovorio je Toma.

- Nièega se ne bojim. Neprekidno i savr¹eno razmi¹ljam o smrti. U meni je sat paklene ma¹ine.

- A ne, sat nikako. Pre smo monasi.

Zbunio se moj drug Avram, brzo je rekao:

- Popov¹tina.

- Monah je drugo. Askeza. Sam si rekao: razmi¹ljam o smrti. Ni monah u crnoj rizi ne pla¹i se smrti. Celog ¾ivota se sprema za nju. I u zanosu je, tra¾i prosvetljenje. I da bi ga dosegao, podvizuje se. Podvi¾nik si. Ide¹ u ©paniju.

Moj drug Avram Mitrinoviæ je mislio: neprekidno se razja¹njavati, tako smo sazdani. A na kockastom trgu, nekakva Tomina utrobica na poslu¾avniku. Opet se ve¾bao.

- Pazi, smrt ne sme da te iznenadi. Baba Roga èesto s leða probu¹i.

- Znaèi, najpre stvoriti delo.

- Mo¾e i tako.

- Ako te prestignu: otvore rupu, ne èekaju, stucaju te u pra¹inu?

- Ja te pamtim. I ti veæ mti¹ moga brata.

- Od mene ljuspa, ¹ta ima da se pamti? Negde æe se prekinuti. Veèni lanac ne postoji.

- Ali ga uvek iznova pravimo.

- Samo, ja - tu veæ nisam ja. Drugi sti¾u iz ni¹tavila.

- Jasno, ne postoji skok za svaku igru - utvrdi Toma.

- Zna¹, u zemlji postoje mnogi kao ja, oti¹li bi u ©paniju. Ovako curka po jedan, dvojica. Ne ide se u revoluciju s voznom kartom. Trebalo bi ne¹to ozbiljnije, preko mora, brodom.

- ©ta, o tome se govori, u zemlji si èuo?

- Ne¹to se èulo. Pominje se crnogorsko primorje. Istina, samo u krugu na¹ih simpatizera.

- To ne valja - rekao je Toma i usnom stegao pikavac. Onda je opet ponovio:

- To ne valja.

Popili su po jabukovaèu, Toma se stresao i kazao:

- Savr¹eno dobro. Mi to kao pojedinci ninmo.

- Savr¹eno dobro, to je onda Partija.

- Ne onda, nego jeste - utvrdio je Toma, pogledao u sat i rekao:

- Za monaha je savr¹eno dobro - Bog.

- ©ta ti ...

- Ni¹ta! Tek onako.

- Savr¹eno dobro, ima li ga negde jo¹?

- Ima, to su njeni voði.

- Svi?

- Ne. Jedan. Uvek jedan, tu mora sve da se sadr¾i.

- Poèinjem da te razumem.

- Deèko moj, Veliki Crkveni Oci su rekli "kroz ljubav do Boga".

- Mi suprotno tome, kroz praksu.

- Da. I ovo znaj: u poèetku nauèi da tra¾i¹ gre¹ku.

- Koju?

- Gre¹ku u sebi. Budi spreman da je tra¾i¹, i naæi æe¹ je.

- Ali, kad je tra¾iti?

- To ti ne umem reæi. Odjednom rupi, meèka zaigra. I tada budi u moæi da je pronaðe¹, i da je prizna¹ sa svojim dokazima. Leche! Budi lozica. Mora¹ imati paperjaste prste i njuh za prvu kvr¾icu.

- Opet te ne razumem.

- Skoro je nevidljiva, i naivna. Hoæu reæi, beznaèajna. A od te kvrge poèinje promena - GENERALNE LINIJE.

- Kao da si mi jasan.

- Odavno je i tajfun jasan: najpre oblaèiæ, jedva vidljiv u plavoj kaci neba, i uspavljujuæa ti¹ina, zanese te, svaka se bubica èuje. A u naivku, u grumenu oblaèka, èuèi èelik-oko: rodiæe tajfun.

Moj drug Avram je trljao usne, Toma ga je pitao:

- Reci svoj komunizam.

- Zna se.

Opet sjaktave oèi gorile, i moj drug Avram je mislio: Toma me proverava, baca me kao loptu; mo¾da me na ne¹to navodi?

- Uni¹tenje klasa, gladi ...

- U Rusiji se veæ 1920. otvorio problem "vrhova" i "donjih slojeva" kroz razgovore o sindikatima. Zna¹ li ¹ta o tome?

- Ne znam ni¹ta.

- Za sada smo na vlasti samo u jednoj zemlji. Tamo se stvara iskustvo "vladanja", "ravnopravnosti". To je minus. Izvini, prekinuo sam te, teraj dalje!

- Dalje, uni¹tenje dr¾ave.

- Pogodio si, probu¹iti dobo¹e.

- Mar¹irala, mar¹irala! Obavezan vetar i zvuk pesme, dizanje obojene krpe, pod kojom se gine.

- Deèko, naglo se ne mo¾e, ispadamo anarhisti.

- Iscepati uniforme ukra¹ene hrastovim granèicama.

- Nisu od lipovih.

- Dvoglavi orlovi. Beli, crni!

- Obavezno dr¾e zemlju, ceo globus.

- Kand¾ama.

- Nema naivne ptice, deèko!

- Onda sveèani raporti, topovske salve. Zna¹ ono "stupio je na tle". Car, vladalac, s krunom, ¾ezlom. S nekakvom palicom, s nebesa Gospod bog.

- Sve je to nu¾no. Nekim sluèajem, planeta je Veliki Kavez - reèe umorno Toma.

- Da se sve to pokrlja, koliko je revolucija potrebno?

- Za sada, verujemo samo u jednu.

- ©panija.

- To je proba.

- Ni to nije malo.

- Nije.

- Ne umem da ti objasnim, u ©paniji æu postati ne¹to drugo. Odlazim u plava nebesa. Zna¹, ni¹ta ne znam o toj zemlji. Ali kad ka¾em ©panija, usta su mi puna. ®udim za njom. La Pasionarija.

- Blago tebi, deèko moj!

Mokro se jutro prilepilo uz prozore bistroa. Vlasnik kioska je raspakivao pakete s novinama. Poruèili su tople kroasane i kafu. I moj drug Avram je zahvalio Tomi, pome¹ali se dani i noæi, pa mu se èinilo da je dugo u Parizu.

- Kavez je stra¹na stvarèica.

- Da.

- I treba stajati pred njim. Neæe ti smetati?

- Neæe.

- Kao ni kafana "Kod dva orla," - suvo je rekao Toma.

- Nisam te pitao.

- Ni¹ta ne sme da se preskaèe. Ne sme¹ red da izgubi¹. ©panija je, sem ostalog, i vojska. Pevca koji se uvek prvi ogla¹ava brzo kolju. Upamti i ovu sitnicu: mora¹ znati kome se pokorava¹. A to se menja. Nije lako, videæe¹.

- Marks se ne menja.

- Postoje ¾ivi, opasniji od Marksa. Zna¹ li ti ono, za saðenje kupusa naopako?

- Ne znam.

- Neki starac, duhovnik, zaboravio sam mu ime. To se desilo u davna vremena, u jednom manastiru. Eto, taj starac je imao dvojicu poslu¹nika, smerno su dolazili kod njega, vodio ih ka duhovnom savr¹enstvu. Izmeðu ostalih poslu¹anija koja im je davao, jednog lepog dana, ispitujuæi njihovu poslu¹nost, starac im naredi, dok su radili u vrtu, da kupus sade naopako - list u zemlju.

Jedan æe od njih dvojice reæi: "Mora da je ava pogre¹io èim nam je rekao da ovako radimo." I poèe saditi kupus kako se inaèe sadi, dok je drugi reðao kako mu je bilo zapoveðeno. Kad je ava video rad, poslu¹nog je zadr¾ao, dok je onog drugog koji je radio kako je mislio da je bolje otpustio kao nepodesnog. Tako se zavr¹io njihov podvig saðenja kupusa.

- Razumeo sam te dobro

- E, pa sad sreæno za ©paniju. Ponekad kupus treba saditi i naopako.

Toma je od liski kifle pravio bombice i bacao ih po metalnom poslu¾avniku. Opet je pogledao u sat, platio raèun, digao se...

Èeperko, za manje od pola sata bili su na ¾eleznièkoj stanici. I moj drug Avram je prièao:

Toma ga je æu¹kao, name¹tao na neka jaja, uvlaèio u drugo iskustvo. Rekao mu je:

- Moj brat je i od tebe bio mlaði.

Obojicu je zasipala para.

- U oblaku si.

- I ti, sebe ne vidi¹ - kazao je Toma.

- Lice je lice. Izdr¾aæu - rekao je moj drug Avram.

Toma je æutao, para mu je izjela telo, samo crne oèi gorile. I ovoga puta suze, voz je krenuo.

... Èeperko, Sava je odnela Tominog brata. Reke i postoje zato da nose ¾ivo i mrtvo. I onda su njih dvojica na kraju jo¹ utvrdili da je ©panija jedno ve¾bali¹te. Èeperu, gde se sve nismo ve¾bali.

Dugo nisam video Tomu, a ¾eleo sam u èetiri oka da ga pripitam. I sretnem ga na ulici, opet je bio sa svojom devojèicom.

- Svuda s njom?

- Svuda.

- Mo¾da nije potrebno?

Æutao je, pikavac u ustima, nisam hteo ni¹ta okoli¹no.

- Kako je tamo bilo?

Pogledao me je, uga¹ene oèi zverke, i rekao:

- Iskustvo preko svoje ko¾e.

- Zato bih hteo da se naðemo.

- Na¹li smo se.

Toma se zaklopio, sa sobom vuèe æerèicu, prona¹ao je svoju za¹titnu povelju.

- Jesi li zaposlen?

- Ne jo¹, ne ide brzo. Pomoæi æe mi Avram.

- A ¾ena?

- Razvod je poni¹ten. Ona radi, i ¾ivi se. Poèinje da nam biva bolje. Zna¹, malo sam se posveæivao porodici, do¹la i ona na red.

I oti¹ao je ¾urno, njegova stegnuta leða, i kudrava kosa, jo¹ crna.

Ispao sam glup, nisam stigao da ga upitam gde stanuje, da mu uzmem broj telefona, saznam kafanu u koju navraæa; nisam uhvatio nijednu zaèkoljicu koja ti u gradu poma¾e da naðe¹ tra¾enog.

... Èeperko, da ti priznam, ¾eleo sam da naðem Dositeja, takav je tren nailazio, da s njim promrsim. Iako smo po neèemu obrnuti, izrasli smo na istoj grani.

Odem u "Moskvu", nedeljno popodne, malo sveta. Toplo leto, unutra hladovina, debeli su zidovi. Pregledam novine, u æo¹ku Dositej. Promenio se, pustio brkove.

- Sna¾niji si sa brcima - ka¾em.

Smeje se Dositej, vadi lulu i odgovara:

- Ovo sam tebi doneo.

- Pa ja cigaru pu¹im.

- Ni¹ta, pu¹iæe¹ i na lulu. Kakav si ti to èamd¾ija, bez lule. Miri¹ljav duvan puæka¹ i komarci be¾e.

- Navikao sam na njihovu gu¾vu vi¹e glave. Nisam u ikonostasu, a opet je neki venac, makar i od komaraca.

- Ko¾a ti se privikla.

- Na ubode.

- Razne?

- Okvrgavio sam, Dositeju.

Dositej se zamislio pa se onda pitao:

- Mo¾e li se uvek izdr¾ati teror istorije?

I saznajem, prekrstario je mnoge afrièke zemlje. Ne pitam ga zbog èega je bio u Africi.

- Pocrneo nisi, a iznutra?

Ne odgovara mi Dositej; poruèismo ledenu kafu. Onda me pita:

- I?

Priznajem, to sam voleo kod Dositeja, samo jedno slovo i razumemo se.

- Sve je ljudsko iskustvo. I potrebno - odgovaram.

- Zbog èega ih lovi¹?

- Ne znam sasvim.

- Zna¹, zna¹ ti. Oni su prevarili - odluèno reèe Dositej.

- Ako ima prevarenih?

- Opet se vraæamo na teror istorije - reèe Dositej.

- U stvari, pita¹ mo¾e li se izdr¾ati.

- Da.

- Upoznaj ga dobro, i onda si teror istorije mo¾da savladao.

- Nisam siguran.

- U Africi, ubio si lava?

- Jesam.

- Jednu si snagu uni¹tio.

- Ipak, golootoèane ostavi, pusti ih drugima. Dolaze i posle nas.

Rastali smo se, Dositej mi je tvrdio: uspokojiti se, i to je ponekad potrebno.

U meni vrti: hoæu da isteram crvenog jarca. Pre smrdljivog jarca ¾ivodarca, "¾iv klan - nedoklan", "¾iv soljen - nedosoljen", "¾iv peèen - nedopeèen".

Èeperko, kad se najmanje nada¹, svuèe se samo od sebe, pukne bre¹èiæ zemlje i krene...

U vozu, zima gola, nigde snega, ispucala zemlja i vrzine se sparile. Vraæam se iz Zagreba, prazan kupe, jedino prekoputa mene, zavaljen, u grombi kaputu, ljudina spava. Duva zver, lice mu ne vidim, sakrio ga ¹irok obod ¹e¹ira, viri èetvrtasta, jaka brada.

Zaustavio se voz na otvorenoj pruzi, neka pi¹taljka, pa onda lokomotiva. I vetar poèe, odnekud susne¾ica, lepila se za prozore. Vagoni topli, naspram mene nepoznati mljacnu ustima. Onda se umiri, jedva sam mu disanje èuo.

Ispod prozora, ogrnut bundom, proðe kondukter. Klatio je fenjerom, i dok sam se odluèivao da otvorim prozor da bih ga upitao za¹to stojimo, ¾eleznièar mi zamaèe.

U kupeu nestade svetla, neznanac se probudi, bi mi milo. Pade mu veliki ¹e¹ir sa lica i, dok ga je podizao, upita:

- Oprostite, u nekoj smo stanici?

- Ne. Na otvorenoj pruzi.

- Sudar?

- Ne znam. Èitavi smo.

Preturao je po d¾epovima, najzad pronaðe kutiju s cigaretama. U mraku smo jedan drugog nasluæivali kao gomile. Pokretao je noge, istezao se, u njemu je kloparala ma¹inèina, iz guzice prasak.

- Oprostite. To je zdravo.

- U hodniku je zdravije.

- Da, ali bi se ne¹to izgubilo.

Oæutah, kada je pripaljivao cigaru, opazih guste brkove. Povuèe dva-tri dima i, kao da me zagledao, bez "oprostite" i neuvredljivo, polako upita:

- ©ta radite u ovom ¾ivotu?

- Ni¹ta.

- Ratovao si?

- Jesam.

- Bio u revoluciji?

- Taèno.

- Na strani pobednika.

- Na pravoj strani.

- Ne seri, mi je ne odreðujemo. Ima¹ Spomenicu?

- Imam.

- Meni su je oduzeli.

- Nemoguæe. Ne oduzima se. Prvi put to èujem. ©ta da ti oduzmu: ili si 1941. bio ili nisi.

- Ne zna¹ ti, sve mo¾e. I cifra postane¹. Podvuku te, pa ostatak ponekad bude dug. Treba godine od¾iveti. Sve se meni izde¹avalo.

- I meni pone¹to - rekoh.

Huknu grdosija i raskopèa svoj grombi kaput.

Èeperko, napolju zavija gola zima. I urlik vuka, psa. Ne bismo ga ni mogli primetiti, sive su vrzine, kao i tr¹èaci, i svele su barske trave. Stojimo pred nekom zaleðenom barom. U prozoru vagona, u nebu, jato èavki. I kao da su prikucane, ne lete.

- Mraèno je, ne vidim ti ruke. Ti nisi bio tamo?

- Ti si bio?

- Bio.

- Goli ...

- Bili smo goli. U crnim gaæicama, na nogama drvenjaci. Sada se nose nanule, klopoæe po ulicama. Izdu¾uju se devojke u raznobojnim drvenjacima.

Susne¾ica se pretvori u sneg. Na prozoru su se lepile pahulje i odmah nestajale.

- Ne mogu more da smislim. Smrdi, zgadilo se. A kad poène da lupa u kamenu obalu, jekæe, taj uzaludni tresak. Muèi se voda, ¹ljaputa, umiru mnoge ¾ivotinje. I sad mi je u u¹ima talas vode.

Umirio se vetar, susne¾ica se odavno pretvorila u ¹iroku pahulju. Sve gu¹æe pada, sla¾e se, prozor ne sti¾e da je otopi. Opet: ¾eleznièareva pi¹taljka. Koga doziva u tek nastaloj pustoj belini? Odavno vi¹e ne postoje èavke u nebu. Sve je sneg, i pi¹taljka neprekidno.

Tiho ga pitam:

- Reci, kako je tamo bilo?

- Ne mo¾e da se rekne.

- Onda isprièaj.

- ©ta æe ti to?

- Onako.

Vukao je dim cigare, slobodno kreèio noge bez straha.

- Pitao si veæ neke?

- Jesam.

- Pa?

- Naðu razlog, i ne govore.

- lma sto razloga.

- Postoji jedan - ka¾em.

- Taèno.

Prevlaèio je jezikom po usni i coktao kao da je pojeo batak plovke. Onda je mirno kazao:

-- Ustajanje ujutro u ¹est, gimnazija zatvorenog tipa. Zvrkne sobni, i gotovo.

- Ko je sobni?

- Onaj ko se istakao. Ovaj vek ima iskustvo logera.

- To nije bio logor, menjali ste mi¹ljenja.

- Baæo, truba trubi. Mogu da te iscepaju sulundari pa postane¹ nu¾nik. Nikog nije zanimalo mi¹ljenje.

- Kako?

- Nema kako nego tako. Bili smo u kratkim pantalonama, bez matroskih bluza.

- Gde ste spavali?

- To je sporedno, u kamenim paviljonima. Jedan sam i sazidao. Ostrvo je usidren brod, valjda postoji kapetanski dnevnik.

- Do njega neæu doæi.

- Dolazi¹ do nas.

- Ljudi razlièito pamte.

- I to je taèno. Podigli smo cisternu, lepu, stesan kamen. Kraj nje si uvek mogao da naðe¹ hlada. Voda se neprekidno ¹tedela.

...Doruèak, obièna popara; jedna duboka ka¹ika, supena. Ne maze, a ¹to i da maze. Posle doruèka poèinjalo je odvajanje. Stado si, nisu sve ovce iste. Onaj pod bojkotom dobija najte¾i posao. Kljakavi matorci odlaze u kuhinju da èiste krompir, repu. Imali smo i ba¹te, odrede se plevari. Amerièki ¾ut pasulj, pasuljari ga èiste.

Glavni je zanat - tucati kamen. I nositi kamene blokove. Maca! Kratko. Nije ona maca od maèke, ili u proleæe, od cveta, s drveta kad leti. Nego maca - gvozd najte¾i, krivi kièmu i kuk. Di¾i je na suncu, cepaj kamen i ko¾u svoju, odvaljuje se pleæka. Ni¹ta neobièno. Nula je oko tebe, sve sama nuIa. I ti si jedna nula.

Pljuje¹ negde krv, znoj. Luèevinu neku. Odvaljuje¹ kamen nepotreban. Zanimacija je izmi¹ljena, i neæe¹ sasvim izludeti.

Sunce èelik, izvrtelo guzice. Mozak omek¹ao, klate se glave, i neprekidno zeva¹. Zevak u kamenoj ba¹ti. Vazduh - vruæ pekmez. Kako da ga di¹e¹?

I tuca¹, razbija¹ kamen, iza tebe raste sve veæa gomila, tvoje grobi¹te. A onda, ni to ti ne daju: gomila ¹odera se iz jednog kamenog æo¹ka pomera u drugi. Mo¾e i u more da se sjuri, u bestragiju ...

Radi¹ bez veze. Kuca¹, kuca¹ - jalove radilice. Bele ruke, lice belo - mlinari bez vodenice. Kameno bra¹no udaviæe pluæa; sitno di¹e¹, ribica si na suvom. I bije¹ u kamen, po njegovoj ¾ili, poluti¹ jezgro, ume¹ u èasku da ga razbije¹. A onda poèinje¹ oblik da pravi¹, èovek si, i zeza¹ se, muèi¹ se u kamenu, glavu neku istera¹, nosinu, novu ¾ensku oblinu izvuèe¹, obilje oèiju iskopa¹ - da samo nije rad uprazno. Unutra, u kamenu, ¹ta nema, ceo svet i svi stvorovi. I samo otkidaj, poði u njegovu nutrinu, naæi æe¹ donji oblik, sam æe se izneti, rasklopiæe se ¾eljena ¹koljka. I nebo mo¾e¹ da iskle¹e¹. Pa onda pipa¹, tra¾i¹ bilo, kamenovu kucavicu, i jednim udarcem sve zdrobi¹. Tek stvoreni svet odlazi u ¹oder, u kamene gomile - nikom potrebne.

Sunce i znoj iznutra te izjedaju, mrve, i od tebe prave kiselinu. Na svetu si jedinstven otrov - celo bi more opoganio. Sve ti zadebljalo, a ¾drelo je crveno gvo¾ðe. Trebalo bi ga politi i zacvrèalo bi. Cvrèe ljudi kao tek izvadeni èvarci.

I to æe biti - tucati kamen u dan jasan, uz neprekidan zvek hiljade èekiæa: sat se stvorio, vreme neko - stalno udaraju sekundare.

I samo zamahivati: jo¹ jednom, i jo¹ jednom. Nikako ne zastajati, mirovanje je opasno. U nama kao da su federi-teraèi. Odvali¹ kamen beli, ¾uti - i naðe¹ crnu ¾ilu, senku smeðu, znak neki, slovo se skamenilo. Kao zapis, poruka iz davnine - u srcu kamena su tebi darovani. I tako, neprestano nekog boga otkriva¹ ...

Kucanj pa kucanj, a u ¾drelu piljevina stene. Opeklina, plikovi, izdrano meso, sav si usoljen - kapku vode stvoriti. ©um morski udara u ostrvo, drobi mu kamenu vilicu -ne èujem èekiæare. Plavu reku vidi¹, udaviti se, ¹to pre postati utopljenik; kreèan. naduven le¹ u reci.

Pao sam na svoju gomilu kamenja, i odmah udarac u slabinu.

Ne zabu¹avaj, bando!

Koliko puta na dan èuje¹ ovu izreku. Nju kazuje èovek u crnim gaæama i drvenim nanulama.

To je debata.

Ponovo udaram. Kucam u kamen, pr¹ti. Vraæa se, èujem hiljade èekiæa, sekundare - crne igle busola zabadaju se u mali mozak.

Pod suncem smo, svi goli i iskazani. Niko nijednu pegu ne ume da sakrije. U najdaljem krugu su islednici: stoje ukrug kao stubiæi, slabo se pomeraju pod suncobranima.

Udari¹ i pukne recka u kamenu, u toj sredi nema kapljice. A ne¹to zatamni kao ulje i brzo nestane kap tvoga znoja.

Veruje¹: krv æe se tvoja pretvoriti u crni liv - skameniæe te zauvek. A ¾eð te rascopala, odavno ti popila mozak. Leske smo, stra¹ila prosu¹ena. Treba samo da nas uzmu i u njive pobodu.

Spazi¹, vodono¹a je po strani, obièno je sakat, i kao smrznut èuèi pored drvenog èabriæa, tu je voda. Odmara se, mr¹avko, i ponekad bulji u nas, u crnim je gaæama i drvenim nanulama. Popravljen je, i sve se vi¹e popravlja. Ka¾em:

- Dru¾e, daj malo vode.

Najpre te ne èuje, zeva. Stra¹no ponekad èovek zeva.

- Hej, dru¾e, malo vode - ponavlja¹.

Gleda u sat, a nema ga. Gola je ruka njegova, odavno smo svi golaæi. A sunce, gospode bo¾e, mo¾e li veæe da bude! Izraslo je u veliko ostrvo na nebu, uti¹alo se vreme, ispario je svaki vetar; pod saèem postajemo lju¹ture prazne.

Otpu¹ta stena miru, i nju jara skrozirala. Ko¾a do¹la kamena, u ustima jezik odebljao - ¾ar je u gu¹i. Odlazi ti glava u neko goveèe. Blekne¹.

- Hej, dru¾e, malo vode, zar ne vidi¹, nisam dvomotorac ...

Èeperko, nepoznati u vozu mlatara rukama, iska¹ljava se, pali duvan i gasi ga, digne se pa sedne, raspukla se crna prilika, ni on ni ja ne znamo gde se nalazimo. Æutim nepomièan, da ga nièim ne prekinem, skovitlao me zanos njegove muke. Oko nas je tiho kao da nema sveta u drugim vagonima. Mrzle pahulje zasipaju prozor, uhvatila se belina.

- Dvomotorac, to ti je povratnik. Brod te ponovo dovukao na ostrvo. Negde si lanuo, u nekom trenu pukla kesa u tebi: hteo si da se pronalazi¹.

I zato su sa ostrva pred tobom æutali. Niko nije hteo natrag. A ja prièam, i èudi¹ se. Polako, vi¹e æe se prièati. Prolazi vreme, a ti i ja smo sami u ovom mraku. Mogu da te udavim, nema potrebe, pio si i ti nesreæu ...

Èeperko, opet se uæutao, zatoptao je ¹akama i vilicama je ¹kljocnuo èudno i ru¾no. Nigde nikoga, ni lokomotiva se vi¹e nije èula.

Probi me slaba jeza, opet zapalim i ¹ibicu u trenu ugasim; okrenuo sam glavu, neka zna: lice me njegovo ne zanima. Samo reèi, sudba njegova.

Èeperko, moj èovek iz voza umeo je da govori. Mekan glas iz njega ogromnog, reè putuje, ni¹ta hitro, u njemu je prevrelo. U leðima ceo metar, jaka brada, i malo isturena, ¹e¹ir mu stalno prekriva pola lica.

Ka¹lje, gasi cigaru, pa iz d¾epa zimskog kaputa izvuèe dve jabuke. Jednu meni, drugu sebi, i ka¾e da su ko¾are iz Slovenije. Grizem, brzo uni¹tavaju nikotin. U nas uðe polje.

- Dovukao te brodiæ, izbacio ponovo na ostrvo, i postaje¹ dvomotorac. To znaèi da si veèito u bojkotu. Beri ko¾u na ¹iljak.

- Stani, to mi je neko rekao.

- Taj ko ti je rekao bio je na ostrvu. Slu¹aj, veèito u bojkotu. Veèita¹, tome se nikad vi¹e ne veruje. Dvomotorac se tuèe kamenom, letvom, èim stignu, u svako doba, i ko god hoæe. On je obièan d¾ak s èoveèijim udovima. Sav je u modricama i osakaæen. Izdr¾ao je razne prelome od udaraca. Lice poploèano, izu¹ivano, nos, u¹i krpljeni. I tako bivstvuje na kamenu, u jari.

Na dvomotorcu se svi popravljaju. On je ve¾bali¹te, zver zakonom neza¹tiæena. Obele¾en je: ima crnu majicu i crvene lampase na crnim gaæama. Ako majicu skine, gaæe ne mo¾e ...

Pojeli smo jabuke i, Èeperko, moj kazivaè u vagonu opru¾i noge, nastavi prièu svoju:

- Opet moli¹ vodono¹u, izgore se. Disk sunca da nam prore¾e gu¹e. Najzad ti daje vode. Mora, da ne bi lipsao. U drvenom èanku, na dnu zaklokoæe. Sune¹ u ¾drelo, okvasilo. Kao da se mlak list u grlu zalepio. Popusti u tebi, u glavi se izbistri.

Udaljeni ne¹to od nas, stoje islednici, ozbiljni su i mirni, oni ni u èemu ne uèestvuju.

Stalno lomi èekiæ u rudniku bez rude, jalovinu iskopavamo. Sunce pali, izdi¹e oko nas, opet gledam u vodono¹u. Njemu je lak¹e, mnogo, ne mora da cepa kamen. I nije ¾edan. Mr¹av je, bolesno pupav punoglavac. Stomak mu je pun vode. Kopile, uzima je kad hoæe, èim malo o¾edni. Puna mu je i voljka gu¹ava. Toèi polako, belasa se ¹ipka vode, iskri u drvenom èanku.

Pije, ¾ivotinja, prepija se. Ako pretera, doæi æe na moje mesto. Za sve je stvorena zatezna mera. I vodono¹a i ja znamo da smo u igrivoj igri. Kao i islednici, mada su zablenuti, ne znam u ¹ta. ©ta æu, opet ponavljam:

- Dru¾e, malo vode, pa¹æu.

- Samo ti radi, ne prekidaj.

I dobije¹, ¾drelo pobere mlaku tekuæinu. Frkne¹ kao jarac na suncu. U¹i se otpu¹e i oblike kamena bolje razaznaje¹ ...

U podne nas poteraju na ruèak. Èesto dobijamo pasulj. ®uti, amerièki. I pola hleba. Neko dobija ceo. S celim se pravi "cika-caka" - pukotina meðu nama. Neko to mo¾e brzo, i postaje "proèitano ðubre". Osmatramo se: Proèitani i Neproèitani. Glavom o zid, ne mo¾e se kroz zid. Drugi proðu pored zida - sve izdr¾i èoveèanstvo. Svakakav je potreban.

Sebe smo obele¾ili kao revolucionare, "naroèiti kov". A oni koji su nas èuvali tu su odliku zadr¾ali za sebe. I tako, izjednaèeni: mi smo tucali "kamen nikom potreban", a oni su postali èuvari na¹i i "kamena nikom potrebnog". Izmeðu nas su postojale "vodono¹e". I tada sam slutio: da æemo mi propasti potpuno, kao i veæina èuvara-islednika - a da "vodono¹e" ostaju ...

Èeperko, dugo ¾vaæem ostatak jabuke. ©ta je? Uzeo bi jednu jabuku? Nemam je. Mo¾emo da popijemo. Neæe¹. A vidi¹, meni je potrebno malo prepeèenke. Slu¹a¹, ¾ivino dobra! Onaj neznanac u vozu æutao je kao maèor, brisao se velikom maramicom, ¹e¹ir mu je prekrivao lice, a sneg je utrpavao voz. Sve se ukoèilo i uveliko je bila noæ.

- Dugo stojimo, sigurno je sudar? - pitao me ne pomerajuæi veliku glavu sa naslona.

- Mo¾da i nije.

- Kog ðavola stojimo?

- Crkne signal, pregori sijalica, voz mora da stane.

- De¹ava se.

- De¹ava se.

- Kao da smo u zatvoru. Kupe je samica za dvojicu. Ti nisi islednik?

- Nisam.

- Nikad nisi bio?

- Nikad.

- Svejedno mi je.

Prome¹koljio se, zakopèao je dugme na zimskom kaputu. Napolju se stvorila bela pustolina. Kud se delo osoblje? Odavno se ne èuje nikakva pi¹taljka. Mo¾da je voz napu¹ten. Postao uklet, iz njega odavno iscurila svetina, ostala nas dva vuka. Voz je na otvorenoj pruzi - i sudar je iz oba pravca moguæ.

Kazivaè je sam poèeo da govori:

- Kad sam bio tamo, de¹avalo mi se: zaboravim za¹to sam na ostrvu. Zarobljenici iz nekog levog rata. Onda se polako povezujem, propustim kroz sebe san, iako sam u javi. Izgubi¹ se ponekad i ne¹to drugo od sebe i okoline svoje stvori¹. Istro¹en si u stotine komadiæa, u gomilu mozaika. Ko æe te sastaviti da bi se raspoznao? Sve ¹to si na kopnu ostavio, polako u zaborav. Druga pamet nastaje. Znam dobro, ponavljao sam kako se zovem i pitao se za¹to je to tako, mogao sam i drugi znak da ponesem.

A kog dana je to bilo, ne pamti¹ ni ime èoveka, stajalo se u stroju pred ruèak i jedan crni ¾goljavko je kazao "svi smo sinovi Partije".

Nastalo je uznemirenje, skinula se neka skrama; primetio sam, mnogi su pro¹aptali "svi smo mi sinovi Partije".

Ranije nisam zapazio suvanjka. Nije pogledao ¹ta mu je upalo u porciju niti je posmatrao ikog od nas. Ko zna kako ga je i kad sunce pomerilo, pa je odjednom izbacio svoju parolu. I kao psiæ se zavukao u senku, ceo je ruèak proèuèao. Izmeðu nogu je dr¾ao porciju, kao sud za pro¹nju, a ni od koga nije mogao isprositi ni zrnce ploda. Gledao je preko nas u daljine, u èisto nebo, i kao da je tamo pronalazio slova s kojima se sporazumevao. Tr¹ava kosa, u licu dva oka - crne maslinke. Sjajno, neko èudno oko ...

Èeperko, prekinem kazivaèa u vozu, upitam ga:

- Èekaj, taj se zvao Toma?

- Jeste, Toma. Otkud zna¹?

- Pa znam, pre rata je bio u Parizu. U Moskvi.

- Jeste.

- Preko njega se odlazilo u ©paniju, bio je zadu¾en za Crvenu pomoæ.

- Taèno, sve je to radio.

- Moj drug Avram Mitrinoviæ ...

- Za Avrama nisam èuo. Tomu si upoznao ranije?

- Ne. Kada je pu¹ten, kod mog druga Avrama ...

- Koje¹ta. Pobrkao si. Ranije si ti njega sreo.

- Toma, suv i ¾ilav, crne i sjajne oèi kao u gorile. Imi æerèicu.

- Pobrkao si. Nemoguæe. Toma je postojao pre Golog otoka, i jo¹ samo na Golom otoku.

©kripe vagoni, zaleðeni odbojnici, voz kao da hoæe da krene, popucava, trzaj u mestu, napon, i ostaje zalepljen za ¹ine. Sve se uti¹ava, i kao da èujem: vetar èisti prazne vagone, ulazi kroz otvorene prozore, vrata, zaista je svet izmileo. Èovek u vozu je opet zapoèinjao:

- Tomina parola nas je poremetila. U tome je i na¹a krivica. Pogledali smo u islednike, bili su, kao i uvek, ne¹to udaljeni od nas, zvrjali su nekud.

Toga dana u¾asna jara, i pod njom se sve prosvetlilo: kamen i more. A i mi, iako su nam ko¾e crne, pretopili se u beli sjaj.

Po naredbi, sobne su nas stare¹ine stalno brojale. U stroju pred kazanom izvr¹eno je prebrojavanje, èetvrto toga dana. Grubo su nas pomerali kao stoku pred utovar, s povicima "ne zevaj", "brojim, bando", "glavu di¾i, ne ruku".

Islednici, obièno udaljeni, i sa strane, zami¹ljeni, ovoga puta su nam se pribli¾ili i, ne¹to uznemireni, kao da su uèestvovali u brojanju.

Sve nas je æutnja uhvatila, kao pokrovac. Dok jedemo, mno¹tvo ¾vaæe, zveckaju ka¹ike, i tada se obièno izmenjaju oskudne vesti na ostrvu. Sve se tu iznosi kao na nekoj pijaci, sve ¹to je ogromno logorsko telo pohvatalo svojim pipcima. "Glavna kapija se boji u plavo." "Od perionica je poèela da se pravi severna staza." "Mita kuvar umro na spavanju." "Dobili smo èetvoricu novih islednika." "Jedan je mali, i bez noge." "U ambulantu stigao aspirin."

Ni¹ta od svega toga, srkao se èorbast pasulj, razabirao sam: mnogi iz mno¹tva ponavljaju Tominu parolu.

Posmatrao sam tr¹avog ¾goljavka. Bio je najpre kao junak, prosvetlio nas, skrozirao. A onda je svenuo, otkinuta biljka; pona¹ao se izgubljeno, kao osudenik. U crnim gaæama, oklembe¹enih ruku, naslonio se na kameni zid i zagledao u belu jaru. Znamo to gledanje u sunce, kad sebe oslepljuje¹; skrnjuje¹ zenicu, sunce pali oèno dno. Ne trebaju ti vi¹e oèi, ne ¾eli¹ da gleda¹ zemaljski ¹ar. Obnevideo.

Mnogi su pored njega prolazili, neki su mu i rukom mahali. Za njega niko nije postojao, i ko zna s kim se sve u svojoj glavi opra¹tao, sasu¹eni skakavac.

Posle ruèka nam je sledovao odmor, mogao si i knjigu da proèita¹, Maksima Gorkog, naprimer. Ali su nas ovoga puta bez obja¹njenja vratili u kamenolom. Ne¹to se desilo? Ili se de¹ava?

Nikakva promena nam ne promièe: kao slepe ¾ivotinje gledamo celim telom.

Jara nas je ubijala, nije bilo vodono¹a. oni æe doæi kasnije, s drvenim bardacima. Ostrvske vlasti su nas ka¾njavale. Ludilo ¾eði nas je cepalo, usta su nam belela, bili smo mutne pameti, sve se namestilo da nas odvuèe u konaèni greh...

Èekiæi su odvaljivali, tucao se "kamen nikom potreban". Sunce je sukljalo, do mene je radio Stojan iz Kur¹umlije, i pitao sam ga da li ¹ta zna o onom sabratu koji je kod cisterne izbacio parolu.

Od Stojana sam saznao da se zove Toma, da je bio u Parizu, Crvena pomoæ, ¹panski graðanski rat. I, bio je u Moskvi. Zbog èega je dospeo na Kameno ostrvo, kakva gre¹ka - to nisam znao.

Sobni stare¹ina nas je odmah razdvojio. Na radu se nije smelo razgovarati. Poterao me na jedno uzvi¹enje, jedva sam ga nazirao od sunca; sve oko mene bilo je treptavobelo, kao i vazduh.

Na kamenom æuviku radila su trojica nepoznanih. Tukli su u kamen ¾ustro, ne gledajuæi jedan u drugog, nisu ni primetili da sam do¹ao. Odmah sam ih procenio: meðu njima se nako popravlja, kandiduje za vodono¹u, sobnog stare¹inu. I tu nije bilo ¹ale, nepoznat za njih, odmerili su me strogo i poèeli jo¹ jaèe da zamahuju èekiæima.

Na èuviku je stena bila tro¹na, dizala se kamena pra¹ina i uokolo se slabo razaznavalo. Ljudi su senke, vi¹e oblièja sporih pokreta, kao da se kroz rastegljivo testo prolazi.

Posle jednog sata rada, potpuno beli od kamene pleve, sluðeni od jare, udarali smo u kamenu masu s ubeðenjem: treba smanjiti vrh bre¾uljka.

®ega nas izgorela, znoj iz nas ne izbija. Sve ¹to iziðe na ko¾u - toplota u èasku pokupi. Posno smo suvi, i smrdimo na ovnove.

Neki su veæ le¾ali onesve¹æeni, kao izgubljene vreæe na kamenim ploèama, kada su stigle vodono¹e. Dobio sam sledovanje vode, i za neki tren vratio se sebi. Obrisao kamenu pra¹inu sa usana, oènih kapaka, okrepio sam se.

Kada sam popio vodu i ponovo do¹ao na æuvik, naðem samo dvojicu, treæeg nije bilo. Slabo su otkivali kamen, i odmah mi je postalo jasno ko je u trojici bela gnjida.

Upeklo, pod suncem stotinu ogledala, odbleskuju i more i kamen. Nema ki¹e prokapljaèe. Upr¾ava te, kao da si u tiganju. Dr¾ao sam èekiæ izmeðu nogu, kad mi drug do mene do¹apnu da je malopre od jednog vodono¹e saznao - Veliki Vat je poku¹ao bekstvo na dasci.

Jasna su i razumljiva postala mnoga prebrojavanja, i ¹to su nas odmah posle ruèka bacili u kamenolom.

Bio je to poku¹aj da se savlada more, doðe do kopna. Veliki Vat - Lepoglava, Sremska Mitrovica, Beè, Pariz, ©panija, Prag, Moskva, govorili su da je bio i na Uralu. Prièale se prièe o njemu, boravio i u Aziji, pre rata je imao i neku krivicu pred Partijom, kakvu, ni to nikad nismo saznali.

A video sam Velikog Vata. Visok, nos ¹irok, crne obrve, oèi sive, lice malo ro¹avo. Glas promukao. Ne¹to pognut, i lak u hodu. Prvi put sam ga sreo kod velike cisterne, pitao sam ga:

- ©ta je sve ovo?

- Ni¹ta, navikni se.

I opet, drugi put, kod cisterne:

- ©ta je sve ovo?

- Rekao sam ti veæ...

Upamtio me, prvo pravilo ilegale: hiljadu lica zabele¾iti, nositi u glavi.

Bolje ga zagledah: u senci se sive oèi pretaèu u crnilo; ispod leve usne jedva vidljiv o¾iljak. Tiho sam ga upitao:

- Ko je u pravu?

Zamislio se, i polako je odgovorio:

- Ne¹to mi, ne¹to oni. Mora se verovati u preskok.

- Ne u doskok?

- Najpre mora¹ da se odlepi¹.

- Zar to nije isto?

- Doskok mo¾e da bude i u baru.

- ©ta je, onda, najopasnije? - pitao sam ga.

- Ne preterivati, u vlasti naroèito, jer i svoj pokret tako polako uvede¹ u kavez.

I brzo je oti¹ao. Mislio sam tada: zna razna èuda, i gde sve nije bio, pa kakva ga to naivnost gre¹ke dovuèe na Goli otok?

I prvi put, kada smo polazili u kamenolom, usput sam ga pitao:

- Bio si u Pragu?

Potvrdno je klimnuo glavom.

- U Lajpcigu?

Opet je potvrdio glavom.

- I kako je tamo?

- Postoji biblioteka.

- A kormilara Kominterne. jesi li ga ikad video?

Opet je klimnuo glavom.

- ©ta jo¹ ima u Lajpcigu?

Gledao me neko vreme pravo u oèi, onda rekao:

- Veliki zoolo¹ki vrt.

- A ovde, kakav je ovo vrt?

- Prvi ti je posao - naviæi se. Pa kidaj i zubima ako mo¾e¹. Opet, pazi, nikako nemoj da bude¹ sam.

Zastao sam na æuviku, nisam cepao kamen - na dasci je Veliki Vat i zubima kidao. Sam na dasci - za¹to je opet poèinio gre¹ku?

Sunce se snelo bli¾e moru, i jara je postala gu¹æa, da je grize¹. Razlikovao sam vodono¹e, èuèe, kuje, pored drvenih bardaka, njihovi mlohavi trbusi su puni vode. To me je dovodilo do besa, imao sam ¾elju da im kao insektima poèupam udove i pobacam u more. Samo trbusi da ostanu, i da se tako pretvore u burage.

I dalje od vodono¹a, pogdegde islednik, tvoj-moj.

U tom danu straviène jare i kamene pra¹inèine hteo sam da pronaðem Tomu koji je presudio: svi smo sinovi Partije. I njega sam ¾eleo da raspitam o Velikom Vatu.

Tad se zaèuo u¾asan krik. Neko je udaren usred kamenoloma. Meni je potekla krv iz nosa, onda na usta. Polako postadoh bla¾en, niko mi vi¹e ni¹ta neæe moæi. Ama ba¹ ni¹ta, odoh u nebo. U meni se otklopila smrt, moja roðena, do¹la da me pokupi i uznese sa ovoga sveta.

Na æuviku su se ona moja dvojica muèila da odvale poveæi kamen. Najzad su uspeli, i èuo sam kako govore: hoæe suncem da nas ubiju.

Lizao sam pa gutao svoju krv. Htedoh da upitam dvojicu do mene da li su i oni èuli krik - ili se samo u mom mozgu stvorio.

Krik se opet rascepi. Nisam se varao, i ona dvojica su se trgla. Meni stade krv. Jara zgusnu, skori, zaèepi sve u meni, i moja usta. I smrt me odlo¾i.

Vodono¹e su ¾ustro mahale, sme¹no su se drmusali njihovi trbusi, pokazivali su da se spustimo dole. To nije bio njihov posao, znali smo, opet se ne¹to desilo. Ubrzo smo èuli glas sobnog stare¹ine:

- ©ta èekate? Zvrjite u nebo, tri soma! S glavnom bandom ide obraèun.

Suljnusmo se niz kameni puteljak, onda potrèasmo, sunce nam udari pravo u oèi. Nismo videli belog boga.

- Trèi, treba stiæi - podvikivali su sa strane.

Èuo se huk, jeka mno¾ine kao jalovi udarci talasa o obalu. Ljudi stenju, ne kucaju èekiæi, kamenice padaju na nekog jarca. I dah èoveka, i muk sladostrastan, i ¹apatom muklim "evo ti, evo ti ga, na". Sve ¾e¹æe, blesavije, kamenice se u vazduhu sudaraju pre nego ¹to padnu na tle. Grudve krcaju, pr¹te.

Sjakti jara, znojavi ovnovi smrde. Topli kamen i njegova pra¹ina pustili miru. I krv. U mojim ustima nabijena trulovina. Usirilo se. ©to me sunce ne rascopa?

Stigli smo u glavni i luèni deo kamenoloma. Na¹ stroj je u luk postavljen, presekla ga popreèna senka. Jara je treptava, u njoj iskre zrna kamena. Najzad videh: èovek sedi priljubljen uz glatku stenu, skoro je zatrpan kamenicama. I prepoznajem ga: Toma, njega su kamenovali.

Raskine se u trenu, progleda¹, stvorio se prozor u pra¹inèini: Tomina je glava èitava, oèi otvorene, pogled kao zabezeknut, ne mnogo, lice je vi¹e mirno - nema osvete u njemu. Cela je leva ruka slobodna, i obe noge do kolena vire iz gomile kamenja.

Neko pomenu krv. Iz usta buænu u dva maha mrka tekuæina. Lice smireno, oèi otvorene.

Padam na kolena, smradna je sukrvina u nozdrvama i u ustima mojim. ©apæem Tominu parolu.

Ne otklopi se meni smrt, pro¹la me. Ostavila me, nije htela da zave¾e èvor.

Jo¹ sam na kolenima, krcaju orasi. Te¹ko je, ceo vagon je na Tomi. Zurim odozgo u njega, skrcan je. Kako kamenica glavu zaobilazi?

Uokolo su vodono¹e, naduveni bledo¾uti trbusi, dr¾e ispra¾njene bardake, a iza njih islednici, vrlo retko postavljeni. Slabo se vide, i ni¹ta se ne razaznaje, mada jara popu¹ta.

Ni mi se izmeðu sebe ne poznajemno, oblepljeni smo kamenom pra¹inom, jara nas obnevidila. Pod maskama smo svi, i mrzimo se. Svi smo jedom otrovani, u nama je nekadanji èovek.

Tomina èista glava viri kao sa kamenog postamenta. Napravili smo spomenik, samo ga odneti u park.

Neko do mene ka¾e:

- Ne zevaj, bacaj kamen! Mrtav je.

Savijam se, hteo bih da povratim, smrdim na creva.

- Lud si, ¹titi¹ bandu!

Ustanem, iz kamena se oseæa mrtvac. Sunce pre¹lo ¹iljak uzvi¹ice i opet se ni¹ta ne vidi. Pred nama je treptavi sjaj: i meni se èini, uvija se èovek pod kamenicama.

- Mrtav je.

- Nije - ka¾em.

- Bacaj!

I bacam u treptavi sjaj, u postolje - jedan kamen, drugi, treæi.

Nekolicina zapoèinje: o-ruk, o-ruk! ©ljunak je u grlu. I ni¹ta vi¹e ne smeta, svi su prihvatili uzvik: o-ruk! Kao da nosimo neki stub, razbiæemo veliku ogradu pred sobom, neprobojni zid - na vreme se savijamo, stvorili smo odreðen razmak, podi¾emo mrka tela. jeèi kamenolom - krcaju kamenice. Neko se prodra "svi smo sinovi Partije".

Islednici su odmah tra¾ili da se taj pronaðe. Nije bilo moguæe, i nisu pomogle nikakve pretnje. Na¹a se gomila stegla, iz ruku nije leteo kamen. Postali smo jedan stvor - svemirska ¾ivotinja pala u kamenolom.

Sunce je za¹lo, ra¹irila se senka i svi smo se dobro videli. U trenu bez pokreta, nas je sledio ðavo - opu¹tene ruke, skoro do zemlje, kao kod majmuna, i glave pognute pred tek stvorenim æuvikom. Neko je mrmljao pesmu, kao da se èulo "to su ruku na¹ih dela". I tra¾io sam ga, ali su svima vilice bile sklopljene, a usne je prekrivao debeo sloj kamenog praha.

Pa neko peva, ko to peva, opet se pravi parola. Ne, svi su beli, zatopljenih usta, i pitam druga pored sebe da li je èuo pesmu. Ka¾e da jeste, ali ne vidi ko to peva. Rekao sam: pitaj dalje. Pitao je, i veæina je èula pesmu, a vilice su svima bile zakovane...

Islednici su po¹li prema paviljonima. Za njima vodono¹e, pa mi. Neko je u hodu zapitao: ko je prvi bacio kamen? U celoj koloni muk, klopara odabrano bratstvo, drvena obuæa gazi po suvoj kosti.

Mnogo kasnije hteo sam da saznam kako se desilo, kako je zapoèelo. Neko je morao izdvojiti Tomu i baciti prvi kamen. I ljudi su zapoèinjali, i nije da nisu hteli: pomuæen od ¾eði, dobio je najzad èanak vode, pribli¾io ga ustima, kada se èuo krik. Neko je ubio galeba. I kad je stigao, veæ je zapoèelo. Matrozu Krpi upao kameni trun u oko, prevrnuo je oèni kapak, sunce je usisivalo suzu i oko postalo suvo, oko¹talo, kad je èuo krik maèke - pre¹ao toèak preko stvora, iskuljao vrek. Sobne stare¹ine su se drale, izdavale se naredbe. A jara gusta, topila se, bilo je slabo vidno. Sve tako "ovamo i onamo", iz jedne svesti prebacivalo se u neku drugu svest. Osnovno, kamenovanje je veæ uveliko zapoèelo. A prvinu, dno poèetka, ne otkriva¹. Ponekad pomi¹ljam: prvina udara i ne postoji, samo stvara nesporazume - sve iz magline izlazi. Razumeti dato stanje - i poèetak ne tra¾iti.

Kod paviljona zateknemo Velikog Vata. Vezan i beo od morske soli, utopac, izvaðen iz kreèane. Nije znao da je izvr¹eno kamenovanje. I on je gledao preko na¹ih glava, vi¹e u jaru, u sunce. Pomislio sam, da neæe oslepeti kao Toma? Varao sam se, Veliki Vat nas je posmatrao, jednog po jednog. Njegov se pogled te¹ko uoèavao jer su veðe i trepavice bile pod debelom naslagom soli. Vi¹e ga nikad nisam video. U meni je ostao kao sne¾ni èovek koji se dokotrljao do Arktika.

Èuo sam da su ga odveli u centar 102. Ne znam ¹ta se tamo de¹avalo, nisam bio u centru. Ne znam, kao ni o groblju. Postojalo je usred ostrva. Ko ga je video, postao je grob. Niko nije umeo groblje da opi¹e. Opet, neki su tvrdili da postoje ploèe s brojevima, drugi, opet, da pored brojeva stoji i po jedno latinièno slovo, a mnogo kasnije se prièalo da ne postoji ni¹ta, nego samo kamene ploèe bez ikakvog obele¾ja. I centar 102, za¹to se tako zvao? Broj 101 postoji u tablanetu. Broj 101 je najveæi broj godina robije u obrenoviæevskoj Srbiji kojom je osuðenik mogao biti ka¾njen. Ali, 102 ne¹to drugo kazuje. Mo¾da je prva grupa zatvorenika toliko brojala? Ili je to visina kote? Mo¾da... Ne znam ¹ta mo¾e biti. A za Velikog Vata se govorilo da je pu¹ten na kopno...

Èeperko, uæutao se kazivaè iz voza. Brisao je suvu usnu, slabo se naka¹ljavao. Lokomotiva je jednako pu¹tala paru, bilo nam je toplo. Nigde nikakvog zveka. Ponekad vetar zatrese vagone i nas; oseti¹ miris zime.

I èovek poèe da ¹mrèe, dugo, èistio je levu pa desnu nozdrvu. Onda se iska¹ljavao, grmelo je u njemu, èaèkao u¹i, pljuvao u novine, pa ih zgu¾vao i veliki smotuljak bacio kroz prozor. Sneg je mirisao na straviènu daljinu neba, i moj se kazivaè nagnuo, navalio se na ram prozora, dopola je izi¹ao napolje, pu¹ila se glavurda, izgledao mi je kao bik.

Tada sam, Èeperu, mislio: sebe ne ¾ali, ni dve pare ne daje - drvo na utrini. Zevao je, otvarao èeljust hladnu noæ, a njegov ¹irok jezik je skupljao pahulje. I to mu je bilo malo, pa je skidao sneg sa prozora, jeo ga.

Otro je ruke o grombi kaput i dreknuo:

- Hladno proèisti! A i pro¹la prièa. Dobro je, ne vidimo se. Ti si pop, ume¹ da æuti¹.

Onda je seo na klupu, zapalio duvan i opet sam poèeo:

-- Zna¹, ono pre rata, u na¹em pokretu, kad nekog bacimo u BOJKOT. Stra¹na reè. Osu¹i se èovek, do juèe tvoji, drugari poènu da ti okreæu glavu - pretvore te u mrvicu smrdljivog sira. Ti bi nekud, koprca¹ se, ali prolaza nema, riba si u vr¹i, nailazi¹ na prut tvrd i gladak. Izbacili te, svi protiv jednog, gubavac si. Treba novu ulicu da naðe¹, ali ne mo¾e¹. Ne daju ti ni da se dokazuje¹, stub si srama. Okreæu ti leða, smradov si, i pljuju pored tebe, i tebe. Ni ¾abi nije lako da promeni bunar.

Na ostrvu, bojkot je bio ne¹to drugo.

Usuèe¹ se, bledilo probije tvoju crnu ko¾u. Zalazi, more popije sunce. I dune prohladno, veæ ti je lak¹e, puèina savlada u¾areni kotur. Kad voda zadavi jaru, dolazi povratak u paviljone ...

A u bojkotu si, ima da proðe¹ kroz ¹ibu. I svi smo je prolazili, i bili u ¹ibi; primao si udarce, i zadavao ih. Svuda je va¾io osnovni princip ostrva, u na¹em argou nazvan: Princip Toplog Zeca.

Opipa¹ sebe odozdo, trska si u ritu, èitav si. Oba kolena, svi zglobovi su na mestu, zubi su u vilici, i oèi u èeonim dupljama, i ko¾a je èitava, èvrsta. A zna¹: ne¹to æe u ¹ibi puæi, otkinuti se.

Neke je pred zalazak sunca obuzimao neobuzdan strah. Cvileli su bez svoje volje, niz jezik im se u bradu cedio sve¾ jed. Tresla bi ih drhtavica i, pomereni sa svog dna, pogled bi zavlaèili u mi¹ke.

©iba je od nas stvarana; dvostruki red - po sto ljudi s jedne i s druge strane. A osuda je: proæi kroz taj bednik pesnica i udaraca. Nema ljutnje: u ¹ibi si, i van ¹ibe si - Princip Topleg Zeca radi. A ¹ibu smo ponekad meðu sobom nazivali i prolazak "kroz sanitet".

Na vreme se mora i kleknuti, mo¾e¹ se i usrati, ali kroz ¹ibu se mora proæi. To su bile iglene u¹i ostrvske koje se nisu mogle mimoiæi. A imao si i pravo, uvek Topli Zec - ja tebi - ti meni, da kroz ¹ibu i protrèi¹. ©to br¾e, to bolje. Budi ume¹an sa svojim telom, skoturi se, poploèaj se kao keèiga, ako mo¾e¹. S èim, i to je opet tvoje pravo: ¹akama. Savij se u klube, na volju ti. U majèinu, ljudsko telo nije malo, ne mo¾e¹ ga ¹akama oklopiti. A i ¹aka nije gvozdena, gadno je bez prstiju.

Poru¹e te skroz, omame i oblesave. Ispumpaju udarcima, svaku ko¹æicu odvoje. Posle ¹ibe, u koraku ¹kripi¹. Biju i razvale, sve donjim udarcima: u gu¹u, u vrh brade, i vito rebro, slabinu, pronaðu dalak, svale te na kamen pa udarcima usprave.

Ljut si, doveden si do ivice, i svoju donju reku ne èuje¹. Sme li da se ¹apne, vera mi je iskomadana. Ne znaèe mnogo ni suze, ni znoj, ni krv. Krug sabraæe je zatvoren. A posle...

...Posle si ti èlan ¹ibe, gospodar. Svest je pomraèena, ispunjen si poganom snagom, ne puca¹ samo ti, stvoren je streljaèki stroj, iako ¾rtva nema belu maramu; u majèinu - radi Princip Toplog Zeca. Isisavamo mozak jedan drugome.

Zna¹, na ostrvu je bilo raznih, s koca i konopca. I onih koji su postali komunisti u 1945-toj, izneli glavu iz okupacije, odmah u ulièni miting uskoèili, trudili se da postanu neophodni, obavezni za rejonski Narodni front, omladinski komitet, za mnoge uprave i redakcije - izvrdali Sremski front, kraj rata.

Ali i njih je dohvatio Topli Zec. Kada rupi 1948, "ne biti uvek drugi", ¹u¹talo im je u malom mozgu. Zaigrali su na prvaka i, ubeðeni da pritiskaju pravu pedalu, podr¾a¹e Rezoluciju Informbiroa.

Kad, ono, iziðe na kameni post! Pa su spomenièare i predratne komuniste, kao da smo za sve krivi, sa zadovoljstvom masatili. ©panski borac je za njih bio posebna poslastica. I tako su nas novopeèeni uèili redu i pravom pravcu u komunizam.

Udaralo se u glavu najvi¹e. Èuvati oèi i teme, ostalo na panj. Pusti neka deru i oderu, i odseku koliko god mogu. Uðe¹ u tunel stvoren od ljudskih tela, savijeni i veæ znojni, da¹æu, da te ubije smrad ovnova; zatvorili su vidik pred tobom i svaku pukotinu neba; u crevu si nekom, migolji¹ se kao izmet, izmeðu bubotaka, pomera se pr¹ljen - udarac sa strane iscepa u¹i, pa vise krvave krpe. Posle ih u¹ivaju u ambulanti.

Skriti se u ¹ibi, ma ni bubica se ne bi provukla. I leptira kupusara bi pogodili. Ostalo ti je da se savije¹, i zgrèi¹, i juri koliko mo¾e¹ br¾e.

Tetura¹ se, teturaju te, bilijarska lopta s mantinele na mantinelu, s pesnice na pesnicu, na guke, ko¹tane izrasline, na sakate ruke stvorene u ¹ibi, izrovan si, olju¹ten udarcima, i najzad si èist i do sopstvene bele srèike doveden. Nad glavom: bando, bando! I reèi mogu da ubiju, bubna opna je naèeta.

Ne mo¾e¹ opstati u lju¹turi kao zrnce pirinèa. Udarci, znoj mu¹ki, i slana krv - morska voda, pravoda, uzbibala se oko tebe i nad tobom, i ¾ivinèe si prokleto, i nikada se ne mogu zbrojati svi stiskovi koje si dobio.

Izlazi¹ iz ¹ibe izguran udarcima. Vreo i èudno odran, ponovo si raðan.

Islednici stoje sa strana, navikli su, neki zevaju.

Kroz ¹ibu, taj sokak ljudi, ¾uri i ni¹ta ne pamti, ako mo¾e¹. A èim si u redu deo opasnog sokaka: udaraj, samilost je ka¾njiva; ako proma¹i¹ koji put, odmah te prebacuju u sledeæi bojkot - Topli Zec neprestano radi. Kako god da se okrene¹, na kocu si. A ko¾a nam je bila tamno¾uta, zgnjeèena. U nama trule vi¹nje, baæo!

A kako te odreðuju? Sobni stare¹ina saop¹tava:

- Radojko, sutra si u bojkotu.

- Razumem.

- Nikola, i ti si odreðen.

- Èuo sam.

- Vukoje, odreðen si za sutra.

- Ama za¹to, èoèe, stare¹ino i dru¾e, zbog èega?

- Miljane, i ti si u bojkotu.

- Da nije gre¹ka?

Nema gre¹ke, muækamo se u istoj baèvi. Sobni stare¹ina odlazi, ostavlja te zabezeknutog, pa ako ima¹ volje, preturaj po sebi, ulovi kvr¾icu-gre¹ku u poslednjim danima. Nikada se ni¹ta ne pronalazi - Topli Zec je izveden dokraja: svi su u bojkotu, i van bojkota.

Posle, za neki dan, mo¾e¹ da ode¹ i na RAPORT. Sam se javlja¹, na tebe je red, javiti se. Tvoji drugari veæ odavno odlaze, krevet do tebe, i krevet iznad tebe, onaj pored koga tuca¹ kamen - svi su oni veæ bili.

Grèi¹ ramena, na koju stranu da se uvije¹, tvoj islednik - moj, njihov. Odaberi ispovedaonicu.

Islednik je ljubazan, i èist, brada izbrijana, gleda u prozor, prona¹ao svoj bioskop, pa kasnije i kad te malo pogleda, iznad tvoje glave vi¹e posmatra beli zid. I tek onako pita:

- Kako si? Privikao si se? ©ta radi¹?

Odgovara¹:

- Tucam kamen, ¹ta drugo?

Nisam dobro odgovorio, kratak trzaj na licu - islednik je mali ris. Æutimo, neko vreme gleda u moje èelo, kao da mi broji bore na licu, sabira, oduzima, zuri u moje oèi, u obrve, u u¹i, u ruke, celog me posmatra, zabadam se u njegovu liènu matematiku, i onda polako, skoro blago ka¾e:

- Ovde se ne tuca samo kamen.

Odgovara¹ brzo:

- Bio sam dva puta u bojkotu. Izgubio sam tri zuba, levi lakat mi je blokiran.

Nisam potrefio, moj islednik je u trenu zgaðen: usta su mu puna sirèeta, prsla pileæa ¾uè.

Ponovo se sti¹ava, neæe da ga i¹ta uzdrma, pun je strpljenja, polako govori:

- Kada doðe vreme, namestiæe¹ nove zube. Celu vilicu, ako zatreba. Jesi li se ikad kajao?

- Nisam.

- Kajan, nikad nisi bio?

- Nikad.

- Ima i takvih ljudi. Ovde je vremena napretek. Neæemo ¾uriti.

Islednik gleda u porube na svojim pantalonama, èupka ih, skida neko trunje, bled je i, kao smireni isposnik, polako pita:

- Kako tvoji drugovi, ¹ta prièaju?

- Æuti se.

- Ne valja. Nikako ne valja. Vi ste ovde da prièate.

- Preda mnom æute.

- Vidim, ti voli¹ da ostane¹ dugo na ostrvu. Krivice su u glavi, to da zna¹. Mo¾e¹ da ide¹.

Èeperko, prekinem kazivaèa u vozu, upitam ga:

- Bio je mali, taj tvoj islednik?

- Mali.

- Ispr¹en èovek?

- Ispr¹en.

- Na desnom ka¾iprstu o¾iljak od seèiva?

- Taèno, video sam mu o¾iljak.

- Onako, uvek pun pouke?

- Pun.

- Polako te zaklapa, u svoj procep te stavlja?

- U mengele.

- Zvao se Dositej?

- I to je taèno. Pod tim imenom smo ga znali.

- A meni Dositej prièa da je u Africi bio, a ono kod vas.

- Slagao te.

- Nije voleo da la¾e.

- Desi se.

- Brz u hodu, ali spor u govoru?

- Èekaj, kako brz u hodu? Dositej je bio bez jedne noge.

- Kako bez noge?

- Do kuka.

- Onda to nije moj Dositej.

- Dobro, moj Dositej je bio bez noge, tvoj ima obe. Ja pamtim mog, a ti svog.

- Zanimljiva sliènost - rekao sam.

- Onda je mene moj Dositej, sa jednom nogom, kod vrata zaustavio i rekao:

- Evo ti komad hartije pa napi¹i.

- ©ta? - pitao sam.

- Ne zna¹? Ba¹ ni¹ta ne zna¹? Od tvojih drugara ovde ni¹ta nisi èuo?

- Ne razumem vas.

- Veseljak si.

- ©ta da napi¹em?

- Voli¹ ti i sunce i kamen Ako ima¹ reumu, prona¹ao si najbolji lek.

- ©ta treba da napi¹em? - ponovio sam pitanje.

- ©ta hoæe¹. Poèni od svoje biografije.

- Ne mogu svega da se setim.

- Ne mora¹.

- Mogu da pogre¹im, èinjenice da pobrkam.

- Ne mari. Ispraviæe se. Postupak tek zapoèinje. Ima da traje.

Oti¹ao je, za sobom je zalupio vratima, naivno sam hteo da verujem: gleda me kroz kljuèaonicu. Sporedna je meta u meni. Oti¹ao je brzo, onako jednokrak, ko zna kud, mo¾da ¾eni da napi¹e pismo, i njima je ovaj kamenjak te¾ak.

Sedim pred èistom hartijom, i ¹apnem: na belini ostaje trag. Dositej mi je ostavio dve cigare i ¹ibicu.

Palim cigaru, sve mi se èini da je Dositej rekao "nisam crn ko ¹to vele". I pre rata sam pu¹io islednièke i ostao nepomeren. Nisu mogli pre rata ni¹ta od mene da iznude. Ni najmanje priznanje, moj zapisnik je uvek ostajao beo: ime i prezime, mesto i godina roðenja. I onda zaæutim, mastilo iz mene vi¹e ne teèe.

Dobijao sam u¾asne batine, strugali mi cevanice, stezali glavu drvenim obruèem, palili ¹ibice ispod noktiju, zavlaèili rajsnadle. Moja leða i tabani osetili su volovske ¾ile, a za mudnu kesu vezivali su cigle. Sva¹ta sam preturio, u predratnom zatvoru.

Kod mene se desila falinka mala, u nervnim zavr¹ecima. Tupi su, oprljio ih neki ðavo, i slabo su osetljivi, smanjuju mi bol na pola. Mogu u¾ase da izdr¾im. I kao deèak sam to primeæivao - poseèem se, krv lopæe, a ruka mi samo malo bridi. Nabodem se na ekser, bagremov trn, ¾icu - sve sam lako podnosio. Tako sam zbunjivao islednike: lipti krv iz mene - a ja ni¹ta. Za tu moju malu falinku niko nije znao, i postao sam junak ILEGALE.

Sad se ponavljalo: beli komad hartije i cigarete. Nema straha u tebi, to je ono ¹to ne valja. Ne mogu me podmititi, ne mogu sebe da pocepam na dvoje: na sever i jug. Celo sam jaje, islednièe, zavisi samo kud sam se otkotrljao.

Vraæa se jednonogi Dositej, smeje se, ¹iroko lice i èelo malo znojno, primeæuju se tri zlatne krunice u donjoj vilici. Osmotrio je moju belu hartiju, ka¾e:

- Nismo mi klasni protivnici.

Æutim, ne mogu da se pregonim. Izvukao je tabakeru, te¹ku i belu, mo¾da je od srebra. Sve radi polako, i stabilno stoji na jednoj, èitavoj nozi. Izvukao je cigaru, tapka njome po poklopcu, onda je pali. Nije me ponudio, sve ima svoje, upro je pogled u moju èistu hartiju i opet ka¾e:

- Nismo mi klasni protivnici. Ti si u gre¹ci, u zabludi. U velikoj gre¹ci, upamti!

- Upamtiæu, nisam crn ko ¹to vele - odgovaram.

- Voli¹ ti sunce i kamen. Dugo æe¹ ostati ovde! Nama neæe dosaditi!

Moj se Dositej dere, glava mu rujna, zreo dulek. I ra¹irio je ruke, metalne ¹take naslonio na sto, ume dugo da stoji na jednoj nozi. I vidim mu otvorene ¹ake i velike ¾ute ¾uljeve; one nose zdepasto telo, hromog, da me tim ¹akama i¹aketa, ne ja, i drvo bi uleglo. Dositej je i jednonog u naponu, ne ciba se. Izmleo je srd¾bu u sebi, pa se oznojio i prebledeo, prihvatio se za ivicu stola i kratko rekao:

- Mo¾e¹ da ide¹.

Odlazim, ¹kripi pero mog Dositeja, zapisuje ime i prezime moje, i taèan dan i sat kad sam se prijavio.

Pred paviljonom sam zaustavljen. Sobni stare¹ina mi saop¹tava:

- Sutra æe¹ proæi kroz sanitet.

- Razumem.

©ta ima da pitam, sobnjak je veæ oti¹ao, sigurno se ¾uri da pronaðe i ostale koji su sutra u bojkotu.

Na radu odvaljuje¹ kamen, a misli¹ na sokak ljudi. Posmatra¹ ruke, ¹aku svoga druga, stegnuæe se u stisak, u jaku pesnicu, strovaliæe se brod na tebe.

Moji nervni zavr¹eci su tupi, ne umeju bol kroz telo da pronesu. Ali ruka mo¾e da se prebije, zglob rasklati, da mi ispadne puna ¹aka zuba. Gadno je kad se odrasli tuku.

Ispija jara, dobro zbrljila glavu. I sva¹ta sam u svinje pretvorio, u crne, bele i èupave - sem mora ogromnog, koje se bleska i pod suncem iznutra prevræe. Njega ne mogu ni u ¹ta pretvoriti: ostaje more, debelo.

Davno sam okoreo, i ispucao, barutana je u meni. Neka zaðe prokletnik, mogu tri zuba da prilo¾im za proletersku istinu.

Zavr¹io si veèeru i stoji¹ u odreðenoj grupi bojkota¹a. Ima nas sedmorica. Posmatram: neki mali, ¾ut èovek, razvrcane u¹i, krnjetak od nosa, bivao je u bojkotu, stalno uzima vazduh, olabavljuje ceo svoj mi¹iæni sastav, pa ga u trenu ste¾e i pretvara u mali oklep. Podseæa na boksera u uglu ringa, i¹èekuje gong. Koja runda, mogu li se sve izbrojati?

Vrtim se, jeza je oko u¹iju, znam da su modrocrvene; ogroman sam, niko me ne mo¾e proma¹iti.

Opet gledam oko sebe: jedan mali i suv èovek, su¹ièav grudni ko¹, povijeno gudalo. Na njemu je sve preslabo, samo je crna dlaka bujna, malje po krivim nogama, na dolaktici i grudima, i brada mu je mnogo crna, i kosa uvijena, gusta ¾ica - pravi moravski Ciganin: dubio je vrbe, pravio korita, grebena i drvene ka¹ike. Sav se uvio u bol, prepla¹io, udar srca podi¾e mu ljubièastu sisu; otpa¹æe pljosnato dugmence s mr¹ave ko¾e; neprekidno ¹apuæe, ne razumem nijednu reè, ¾vaèe ih.

Postrojila se ¹iba, crne gaæice, crna tela i ruke opu¹tene do kolena; na znak pi¹taljke, planuæe i upa¹æe¹ u seèke.

Iste¾em se, brzo u stranu mokrim. Moji tupi nervi - sejem mir, bezobzirnu sigurnost oko sebe.

Lagano se pomeramo, gurkamo, nas sedmorica. Svi isto i mislimo: na znak poèetka, ve¹to izbeæi, ne biti prvi. Svi u ¹ibi su odmorni, pa i ¾eljni - tad su udarci najjaèi.

Kao molitvu u sebi ponavlja¹: ne dobiti pesnicu odozdo u gu¹u, najopasniji udarac ¹ibe. Izgubi¹ dah, svale te, ostaje¹ u redu crnaca, i posle nekog vremena izvuku to kao vreæu punu ko¹èica i mesa: plavog i izoblièenog.

Promene nema, neæe se desiti zemljotres da potopi ostrvo. Ne, sve je tu. Ne sti¾e konjanik s naredhom: skinuti "podvez-maramu" sa oèiju. Mi smo na ostrvu, i kod nas je sve sporo, i svaki je tren utvrðen.

©iba je postrojena i èini ti se - nikad du¾a. Primireni su, kao da su voskom zaliveni.

Ne zna se ko je na Kamenom ostrvu izmislio ¹ibu. Ko ju je uveo i od nje stvorio ritual. Ona je tu od pamtiveka, kao i kamen, kao i mi, i islednici na¹i, koji su uvek udaljeni kad se na ostrvu izvodi neki rad.

Opet ponavljam: ne valja ni poslednji da proðe¹ kroz ¹ibu. Islednici se tada pribli¾e i na vidiku je svaèiji rad u ljudskom sokaku.

Uspevam: ulazim treæi, za mnom se priprema ®uti Èovek. ©akama sam pokrio oèi, uvlaèim glavu u ramena, skupljam se u mravojeda. I jurnem.

Zapahne te kiseo znoj, da te smuti vrelina; razlièite su ko¹èate pesnice, a nijedna ne proma¹i. Prepoznaje¹ muku zadovoljstva, jekæu mu¹ki, a mi kao da smo njihove ¾enke. Besan sam, prolazim kroz prljavu storuku-stonogu. Upao sam u ambis - utrobu stra¹ne ¾ivotinje; ¾ilave smrdljivi mi¹iæi, hoæe da te iseckaju i u govno pretvore. Posrnem, pa opet potrèim, jebi se, èuvam slepo oko.

Odjednom kresnu tri sitne zvezde u glavi, onda mnoge. Pukla zvezdana noæ, u ustima krv, trzam se: da me zubi ne udave? Razvukla se arkada, na èelu izrastao ¾ablji trbuh, i na jabuèici desnog obraza. Pao sam i nièega se vi¹e ne pla¹im, u vrelom koritu sam o¹uren i odran. Udarac neke noge me podigao. Gde sam, na pola ¹ibe, ko zna? Probijam se napred, mogu, jo¹ mogu. Èuvam oèi, a ¹ta ima i da gledaju.

Obliven balom i sukrvicom, izleteo sam iz ¹ibe. Utrnuo, na leðima se vreo pleh uhvatio; nalepio se istucan ren, posuli ko¾u paprikom; ne, usolili je, da veèno na suncu ostane. Mrdam rukama i svim zglobovima. Imao sam sreæu, pljujem usirenu krv i zube. Vidim, dobro vidim. Oficiri-islednici pribli¾ili se ¹ibi, jedan od njih pu¹i na lulu i do nas dopire miris duvana kuvanog u medu. Po¾udno ga udi¹em, lepo mi je.

Trgao sam se, u¹i mi se otpu¹ile; i tek tad èujem gromoglasno: bando, bando! Muva se neko kroz stomak na¹eg saniteta. Iza mene je bio ®uti Èovek. Izlazi, lazi, onda se uspravlja, gazi u oklopu svojih mi¹iæa i, kao na posudici, na dlanu dr¾i svoje oko. ®uti Èovek, jednooki kiklop, sva¹ta se iz ¹ibe raða.

Gleda preostalim okom, poèinje da se sapliæe, ramena se grèe, koraèa prema meni, ¹apæe: "Uèinih gre¹ku, pade ¹aka leva, grè, stegao prokleti grè. Preve¾bao sam mi¹iæ u ruci, nikako nisam mogao da je podignem. I neki udarac sa strane; zna¹, meni je u glavi puklo kao deèiji balon".

Lice mu je bilo sve krvavije, iz rupe je curkala ¾uækasta sluz.

Opet je ¹aptao: "Vidi, vidi, ispalo oko." Dlan je dr¾ao ¹irom otvoren, onda se naglo zaustavio i, kao da se njegovo lice peklo, zgrèio se u suvu smokvu i daleko od sebe bacio sluzavi piljak.

Kleknuo je, i kriknuo kao Toma u kamenolomu: poèeo je glavom da udara o kamen. I za tren se ¹iba zaustavi. Sretnik u njoj brzo je protrèa. Mo¾da moravski Ciganin.

I sve se vrati na svoje mesto: ®utog su odveli u bolnicu, mene u ambulantu, da se povade ostali krljomci, a ¹iba zavr¹i svoj posao.

Sutradan, lak u donjoj vilici, odlazim u kamenolom. Nisu me odredili da plevarim; svaka se milost na ostrvu zaslu¾uje, kao i u ¾ivotu, mislim, na kopnu - nema tu razlike. A ja nisam umeo da se zaraðujem.

Bezub, polako kusam èorbu. Navikava¹ se na staraèku vilicu. Prilazi mi sobni stare¹ina i ka¾e:

- Mogao bi da ode¹ do svog islednika.

- Mogao bih - odgovaram.

- Ne gubi vreme.

Pored cisterne izbrojim jedanaest bojkota¹a. Danas ih je - ceo fudbalski tim. Nikog od njih ne poznajem, ni s kim nisam razgovarao. I odmah je lak¹e, moæi æu da udaram. Neprestano cupkaju, stoje na ¾eravici na¹eg ¾rtvenika. Sunce je polako ulazilo u more, i bakarno nas osvetlilo. Miri¹u more i trula morska trava, negde se prosula apoteka.

Juèe kroz ¹ibu, danas u ¹ibi - Topli Zec. Stajao sam u sredini ¹ibe, leðima okrenut kamenoj strani paviljona. Ostajem svoj, proma¹ujem ¾rtvu, markiram udarac.

Po zavr¹etku ¹ibe sobnjak mi ka¾e:

- Sutra ne mora¹ kod islednika.

- Za¹to?

- Odredilo. U bojkotu si.

U drugom bojkotu iscepaju mi oba uva, i pukne èeona kost. Po leðima podlivi, plave jabuke. Le¾im samo na trbuhu, sav kao odrani jarac. Zadr¾e me tri dana, u¹iju arkade i u¹i.

U bolnici neprekidno spava¹. Dremovan, posrèem èorbu, njorim u uzglavlje, oko mene stenje prebijena stoka. I stalno si pomeren: u svetlim si belinama i u nekom si mraku. Naizmenièno pada na tebe beli i crni kamen.

Noæu me obuhvati tvrd san, potonem u ponornicu. Ko zna u kom polju glava izviri. Poslednjeg dana u bolnici poæeh i da sanjam. Livada ravna, èista, bez krtiènjaka; razgledam bolje: to je porta, ograda niska, od cigle, a gore kovano gvo¾ðe, ¹iljci i hrastov list. Ulicom ljuljaju velika kola, kaldrma je, pa tandrèu. Upregnuli su jaki konji, ¹tajerci, trapavih i èupavih kopita. A na kolima ormani, stolovi i drvene klupe. Dugaèke, velike klupe iz sudnica i kafana. Olinjali nasloni, sedala uglaèana i pocrnela od upotrebe. Kola su natovarena drvenim kr¹om, cijuèu ormani. Koèija¹ je pod ki¹nom kabanicom, pa mu ne vidim lice, sanjam ga s leða. A ja sam bos u travi i mir me uspokojio. Onda trèim, u kratkim sam pantalonama, a trava gusta kao planinska. I odjednom spazim: koèija¹ je moj otac.

Ma¹e mi biæem da doðem. I kola je zaustavio, a ja u porti, ukipio se, ne mogu da se pomerim. Otac se ljuti, konji veæ polaze, ne mo¾e da ih zaustavi, meni se tabani zalepili za travu. Grdi me i psuje otac, a kupio je od Èive kafed¾ije kabezu. ©ta vredi, ne mogu da se maknem iz porte, zarobljenik sam, a moj otac ne shvata, pomodreo je od ljutnje, na vrhu nosa mu izbila velika kaplja znoja. I lepo vidim fla¹icu kabeze, njome me vabi, a ja, prokleto pile, ne umem prolaz da naðem, nego se zabezeknuo i lipe prebrojavam rascvetane, u mom detinjstvu ih je bilo tri, a u snu ih je sedam. Miri¹u, pod njima je mnogo mrtvih pèela. I bolje se zagledam, nisam u kratkim pantalonama, crne su to gaæe na meni, i obuven sam u drvenu obuæu. Ni dete vi¹e nisam, ni onog koèija¹a-oca nema, samo ¹pediter natovaren velikim kamenicama, i golemi ¹tajerci, s noge na nogu, nekud odlaze ...

Èujem bolnièara:

- Ispavao si se, sevaj u paviljon! Doði za tri dana da skidamo kopèe.

I tako pretrajava¹, ako treba i kost iz nosa izvuku, u boksera se pravog pretvori¹. ©ta je o¾iljak, ostane mrtav peèat u ko¾i. Seèen si i stezan, probao te svako - lubenica si na va¹aru. Dok unutra ne pukne.

Dr¾im se, stojim na svojim nogama, a to najvi¹e ljuti. Tra¾i se od nas neki drugi hod, i proðe neki dan, sobnjak nad uvom zazuji:

- Vreme ti je za islednika.

I javlja¹ se sam, kuca u meni dobrovoljac - i tako se ispunjava Princip Toplog Zeca. Moj jednonogi Dositej je nepromenljiv: metalne ¹take, bela ko¹ulja, ¾uta dugmad, tabakera i ista vrsta cigara, "opatija". Smireno me gleda i æuti. I nikad vi¹e nije Dositej na mene digao glas. Pu¹io je cigaru dopola, pa je rekao:

- Odavno te nema. Dobro je ¹to si do¹ao.

Skupljam se u spu¾vu - hobotnicu izbaèenu iz mora na vreo kamen. Odgovaram:

- Do¹ao sam.

Moj Dositej ume, ubedi te da si ga prevario, ¾eli da ti tako olak¹a. A onda te hvata njegova ¹tipaljka, pa se sad snalazi.

Blago govori:

- Odvaja¹ se. Ne valja. I vuk usamljenik brzo propada. Sve ¹to je samo, nesposobno je.

Opu¹tam se, i mislim: lepo je kod islednika, sedim, pu¹im i slobodno govorim. Nema dou¹nika, ne mo¾e me niko dou¹iti. Zuji propeler, hladi me struja vazduha, pijem vodu s kockom leda; pravu vodu, ne ki¹nicu iz cisterne, polumasnu, s malim ¾uækastim okcima.

Govori se, nagaða i tvrdi: pu¹taju ¾uticu; pluta po vodama cisterne; crne nam se d¾igerice skamenjuju, u crnu se pabu¹inu pretvaraju, i sve æe nas u sredinu ostrva premestiti.

Izgrizeni smo, mo¾da luèimo i sopstvenu rðu, i bolest æe doæi da nam stomake naduje, i tako æe sve svedoke ¾utica utisnuti u sebe.

- Kako to izgleda¹?

Trglo me pitanje, ne razumem Dositeja.

- Pa?! - uporan je Dositej, èeka odgovor.

- Od batina - odgovaram.

- Izrikom tvrdim, niko od nas ovde ne tuèe.

- Ovde, na Golom otoku, isprebijan sam. Ovde sam izgubio zube ...

- Tvrdi¹ da smo bur¾oaske ¾ace, pendreklije.

- Pro¹ao sam dva puta kroz ¹ibu.

- Nisi mi jasan.

Moj Dositej je zaèuðen, a i ja se èudim; blenem u njega.

- Objasni sebe.

Islednik Dositej je stena, jedva pomera svoje ¹take, glas mu se promenio, piskav je kao u evnuha.

I dalje æutim, stoka sam grdna.

- To su va¹e samoinicijative. Vi ste ih stvorili. Imate punu slobodu pona¹anja ovde na ostrvu. I one su vam samo obezbedene.

Shvatam, Princip Toplog Zeca je izveden dokraja.

Dositej ¹eta, odbrojava korake, nudi me novom cigarom. Istim zvukom nabija se ¹taka u pod, lako se prebacuje èetvrtasto telo, ono je kao u nekoj praæki.

Gledam u propeler, Dositej se zaustavio, blago govori:

- Ponavljam, to su va¹i obraèuni. I samo va¹i. Ja nisam klasni protivnik, upamti. Hoæu da te izvuèem, mora¹ da pru¾i¹ ruku. Polako, razumem, dopusti da sve razumem. I stid me je malo, iskreno govorim. Ti zna¹ da nisam kriv ¹to si ovde. Stariji si, i da te sad ja poduèavam. Nezgodno, ali se namestilo. Ni ti ni ja ne mo¾emo od toga pobeæi. Prionimo onda.

Napolju je sunce, ne èuje se nijedan galeb. Ni more, bonaca je.

- Pre rata si bio u Moskvi?

- Nisam.

- Bio si negde u emigraciji?

- Da.

- Gde?

- U Pragu, Beèu i Parizu.

- Jesi li u to vreme poznavao Velikog Vata?

- Nisam.

- Gde si ga upoznao?

- Ovde, na ostrvu.

- Tek ovde?

- Slu¹ao sam o njemu ranije.

- Gde, i kad?

- U Parizu, mo¾da 1938.

- Za¹to mo¾da?

- Pamtim dogaðaje, ali godine te¹ko.

- ©ta zna¹ o Velikom Vatu?

- Ne mnogo.

- Pitam te, ¹ta zna¹?

- Ne mnogo.

Dositej me odmerava, uzima ¹take, odlazi do zida. Onda se vraæa, odla¾e metalne ¹take, seda, pije hladan èaj, bri¹e usnu i ka¾e:

- Nismo se razumeli.

Huknem, bri¹em vla¾no èelo, Dositej ponavlja.

- Nismo se razumeli. Hoæu da te oslobodim, ovom si vremenu potreban.

- Potreban?

- Da, potreban. Samo, ti si na krivoj strani. ©ta hoæe¹, da bude¹ unutra¹nji protivnik? Kome?

Gledam ga, podigao je levu ¹taku na sto, valjda me ne vara, i ka¾em:

- Nismo mi vi¹e nikom potrebni. Nikom. Kao ni kamen koji se tuca, nikom potreban.

Dositej je stroj, ume da samelje, mirno ka¾e:

- Nisi u pravu. Vratiæu se na osnovno, na tvoje odgovore "ne znam", "ne seæam se".

Ostajem nem, Dositej otpija hladan èaj, ¾mirka.

- Æuti¹, ja æu ti reæi. Ti mene hoæe¹ u bur¾oaskog islednika da pretvori¹. Neæe¹ u tome uspeti. Tvoj sam drug, izvuæi æu te odavde. Iako si mator, i zalupan.

- Zalutali ovan - ka¾em.

- Nije sme¹no. Potrebno je da iskija¹ dokraja. Ni¹ta ne sakriti. Ni najmanju sitnicu. Zato ka¾em, pi¹i. Lak¹e ti je bez mene. Samo pi¹i.

- ©ta? - pitam tiho.

- ®ivotopis svoj. Poèni.

I odlazi naglo. Ostavio je Dositej celu kutiju cigara.

U meni odbrojavaju pepeljavi sati. ©iba je, znaèi, na¹ sanitet - od poèetka pa do kraja, kao i kamenovanje. A oni stoje malo udaljeni, nepodmitljivi svedoci, na pravoj su strani. U trenu mi zvrknulo: da se tako i istorija ne pravi?

Propeler hladi vrelu glavu. Sedim pred belom hartijom, inat je u meni. U ne¹to treba verovati, priznajem, mislim i na Velikog Vata.

...Ne znam, mo¾da sam i spavao, vratio se islednik, pogledao je moju neispisanu hartiju, opet je bio strpljiv.

- Poèni biografijom svojom, roðen od oca i matere ...

- Biografija je moja.

- Jeretik. Ni¹ta nije "moje" "tvoje". Mi smo redovi i sve pripada ...

Æutim zaleðen, sve pripada - pod tim se mnogo petljalo i ispetljalo, neko je postao majstor-ve¹tak, sreæko istorije.

Dositej ponavlja:

- "Sve pripada"", to si uèio mnogo pre mene.

- To je ono ¹to ne valja - odgovaram.

- Dockan si se setio.

- Dockan.

- Vas moramo da savladamo, a onda izlazimo na drugi vrh - utvrðuje Dositej.

- Ako slomite neki zub?

- Nema druge. Vi ste nas stvorili - mi vas. Poèni, pi¹i!

- Treba sebe izvrnuti.

- Tu je gre¹ka, tvoj konzervativizam.

Opet sam zanemeo. Mo¾emo li pronaæi gde smo se zavadili? Ne mogu jo¹ da napi¹em "roðen od oca i matere ... 1907". Da veæ obojica nismo van istorije koja dolazi? Vraæam se u paviljon, znam ¹ta me èeka.

Sutradan proðem i kroz treæu ¹ibu, izgubim skoro sve zube, slome mi pet rebara i napukne leva noga. U bolnici me zadr¾e gotovo dve nedelje ...

Èeperko, saputnik iz voza prekide prièu, nisam mu smetao, neka se pribere. Nije palio cigaru, sedeo je nem i bez pokreta kao da ne postoji. Utihnulo, pada sneg. I voz je ukoèen, mrzli premaz ga ukrutio. Slabo di¹e moj èovek, mo¾da neæe vi¹e ni reè prozboriti. I ja sam smiren, neka kucaju trenovi.

Èovek raskopèa zimski kaput, skide ga i spusti pored sebe. Dlanovima je trljao oèi, kao da se prenuo iz te¹kog sna, rekao je:

- ©ta tebi sve ovo prièam.

Bio sam bubica, Èeperu, nisam umeo ni¹ta da uèinim, samo sam æutao i èekao. Postupio sam najmudrije, èovek se sam odmotavao.

- Tebi prièam, va¾no je, ne znamo se. A zima jede sve, i prièu æe izgrickati. Padaju snegovi, belina zna biti i zdravlje.

...U bolnici upoznam Nikodija, bo¾iji bolnièar. Svima je stavljao liske kiselog kupusa na leða i govorio:

- Lek sam nabavio za va¹u ko¾u. Istrulio kupus, ali je ponegde liska ostala zdrava. Ima snagu, kupusova kiselina izvlaèi vatru.

A bio sam gnjecav i gnojav od batina.

- Nema vi¹e gde da vas udare - govorio je Nikodije.

Iza kuhinje se nalazila izbaèena kaca kiselog kupusa, nikom potrebna. I Nikodije se motao oko kace, birkao zdravije liske i donosio punu kofu u bolnicu.

Nikodije je govorio:

- Moja planina Gradi¹te, visoka 817 metara, nisam kriv. Nije htelo vi¹e da nabaca stena i zemlje, da se iznutra nabere pa da barem kao Bukulja bude. U Gradi¹tu samo lipa. Osvoji miris i ¾elja ti je da umre¹ na tom brdu. Poneki grab i, veruj, tri velika hrasta lu¾nika iz Prvog srpskog ustanka. Dva su za zapis slu¾ila. Lisica i po koji jazavac, zeca ne raèunam, bilo ga je i u polju. Slavuji, ¹tiglic, pevaèice razne. U hrastovima se legao i kobac. Dole, ispod Gradi¹ta, reka Raèa. Prava reka, a leti presu¹i. Povuèe se, ponegde ostane neki vir kao bunar. Ima tu i ribe, lovimo je. Kotaricama. Budu ki¹e, riba doðe iz Morave. Riba sitna, i prosto je zovemo: riba. Stisne¹ je za stomak i oèas je oèisti¹; uvalja¹ je u projino bra¹no, onda je baci¹ na vreo zejtin. Rakiju u bunaru ohladi¹ i pod tremom veèera¹. A sa Gradi¹ta miri lipa, i tu se isprièamo. Zna¹, iz mog je sela Karaðorðe.

Tako Nikodije prièa i stavlja liske na rane i opekline.

- Kakva reka Raèa, to je potok - ka¾e mu neko.

- Nisam kriv. Jaèi izvor u Èumiæu ne mogu da napravim. Ni Gradi¹te za metar da popnem. Znam, to je moja planina, i reka moja. I tu se ne mo¾e ni¹ta promeniti. I u mapi je zapisano: reka Raèa, leva pritoka Velike Morave. Ima svoj izvor i svoj utok, to je reka, nikakav potok bezimena¹.

- A za¹to si ti ovde, Nikodije? - pitali ga.

Nije odmah odgovorio, stavljao je liske ispod moje leve lopatice. Kada je zavr¹io i upakovao tu moju levu stranu, huknuo je i rekao:

- Ne znam, sluèajno. Zaluta se.

- Kako?

- Seljaka treba svuda da bude. A ti batina mnogo dobija¹. Koske æe ti se umek¹ati i iskriviti, a bez èvrstih se ne mo¾e.

- Kako se saviti? - pitao sam ga.

- Ne mora. Dr¾i rastojanje.

I ode drugom da stavlja liske kupusa. Opet sam ga zapitao, a Nikodiju obrazi postado¹e aleniji, rekao je:

- Za sve razlog potra¾i. Ne budi lenj, potrudi se. ©to pre otkrije¹, biæe¹ ranije bez skrame u vidu. A mnogo je va¾no biti bez skramice. Tad ne mogu naskroz da te poklope. Polovina je ovde zbog toga. Ljudi veruju, idu u crkvu po potrebi svojoj, i iz prirode neke. Ako te skroz poklope, postane¹ uvrnut. Kod nas je postojao Vesa bogomoljac, poznat u celom srezu. Uvek u crnoj satenskoj ko¹ulji, kao da mu je neko tih dana umro. U svakom je selu bio na litiji, stajao pred bogomoljama, pripaljivao tamjan i sveæe, gologlav zimi i leti, a iz levog d¾epa virio mu bosiljak, sve¾ ili suv, zavisilo je od godi¹njeg doba. Nikad nije bio bez sveæa, tamjana i ulja za kandilo. Brinuo o zapisima, riljao oko njih i ðubrio zemlju. Popravljao je bataljene grobljanske ograde i kapije na portama. Stalno je bio u molitvi i u crkvi i u polju. Vesa je na vosak i posan pasulj mirisao, i ¹to se nije kaluðerio, razumno nama nije bilo. Satro se. U njegovoj avliji ni pevca. Ukorovila se njiva, vrata na kuæi nikad zakljuèana. ®ena mu umrla, tada se, valjda, i ubogomoljio. Deca se ubrzo razi¹la, svako na svoju stranu. Zapustilo se dvori¹te, pa su i psi morali da odu kojekud. Kom¹ije su uèinile svoje. Upropastio je sve, tako se vladika ne postaje. I na¹li su ga jednog jutra, u jednom selu, nakraj sreza, pod zapisom, crnog, izgorelog ...

Hoæu jo¹ ne¹to Nikodija da pripitam, a on odmahuje rukom, ¹ta da prièa, nema se uvek vajde od razgovora, sklanja se, ne valja biti savetan.

Nikodije mi sutradan opet name¹tao liske kupusa, i pitao me:

- Znao si Èabru?

- Znao - odgovaram.

- E pa ti sad vidi.

Le¾im potrbu¹ke, nepomièno, ¹to du¾e izdr¾ati, da ne pokvarim poredak liski koje je Nikodije stavio. Od kupusovog lista je lak¹e, br¾e se rane èiste, zaceljuju. A kad ih zatvore kraste, ako je preko njih kupusova liska, manje svrbe.

Pomenuo je Èabru, kod Nikodija "d¾abe" ne postoji. Svi su na ostrvu Èabru poznavali. I ne zna se kako se prezivao: Èabriæ, Èabriloviæ, Èabrinoviæ, mo¾da i Èubriloviæ, neko ga je zvao i Èubra, uglavnom je ostalo Èabra, kratko, i da se upamti.

Gotovo uvek je bio u bojkotu, popunjavao potreban broj kao talac-veèita¹, i ne zna se kad su ga odmarali. Sigurno je za sva vremena pojeo najvi¹e batina na Balkanu. I Èabra je postao ko¹tunjak, stra¹ilce æopavo. Nakrenut na desnu stranu, sakat u levu ruku - i neprekidan smej na licu.

Retka kosa, skoro æelav, na glavi èvoruga do èvoruge, upleli se i razni drugi izra¹taji; glava je tvrda ko¾na lopta stvorena za ¹pic-udarce, ne da misli. Nos prebijenog boksera, iskrpljeno lice, kopèe i konci, u¾iljak poklopio o¾iljak, ispreturali se i zalepili po obrazima, pa se kao ro¾nata i ¾uta krlju¹t svuda po licu naslagali. Ploèast, svud otvrdlo i izubijano meso. Nakrenut, gvirka u svakog ko proðe pored njega, i ¹alje smej.

Nekad je smej glasan - mekeæe jarac. Ali je uglavnom smej nem - trnu pete.

Èabra je izborio i svoje pravo: lutao je po ostrvu i u kamenolom odlazio kad je hteo. Èopa Èabra, kuèe napu¹teno; svi su ga tukli kad god su hteli, a on je trpeo, iz njega bolan pisak nije izlazio. Samo je svima slao svoj smej. Trnu pete, pa opet, svi su ga tukli.

Jednom sam ga pitao:

- Pa za¹to, Èabro, dokle tako, nisi ti Veliki Vat?

- Treba. Barem neko. Treba.

I ostao je pri svome. Ne zna se koliko je puta kroz ¹ibu pro¹ao. Te¹ko je govorio - i jezik mu je od batina bio izglodan.

Sme¹ni i stra¹ni Èabra, malo je reæi ru¾an. Niko ga nije sa¾aljevao - veèiti smej nije popu¹tao.

Skoro bez u¹iju, oæelavio, glava obrijana udarcima, uglaèala se, izgledao je kao zarubljen kolac. Blede peèurkice - ostaci u¹ne ¹koljke, nalepljene u vencu na glavi, sasu¹ene i ubuðale - i jedino na jari ne smrde. U vilici nije postojao nijedan kutnjak. Usnice spljo¹tene, na vreloj plotni peèene. Sve ispreturano, bez svog prirodnog reda - jedna obrva uvrh èela kao crn red zgnjeèenih muva, druga se skoturila pored korena nosa u crn i velik mlade¾; pogana izraslina produ¾ila oko. Sav je bio u gukama, krivinama nekim. Èudio sam se kako ide. U stvari je Èabra cupkao, skakutao, hod mu bio kao u ptice.

S Èabrom je bio zabranjen svaki govor, pa su ga ljudi obilazili kao kugu. On je postao krajnji protivnik, kod njega je svaka dlaka bila u jeresi. Proðe¹ pored Èabre, zastane¹ i veæ si sutradan u bojkotu. Ako ga udari¹ pred sigurnim svedocima, vodono¹ama i sobnim stare¹inama, tad si u plusu.

Nosio sam jednom dve kante ¹argarepe, i sednem u skrivenu zavetrinu da predahnem, kad preda me bapnu Èabra. Spustio se s neba, nemi smej, gledao je u ¹argarepu. Ponudim mu dve mrkve, odbi. Upitam ga opet:

- Èabro, èovek si neki, dokle? ©iba se ne mo¾e pobediti.

Smej na licu, Èabra reèe:

- Svi smo mi mrtvi. Odavno mrtvaci. Kod nas ne postoji dokle.

I odskakuta ptica sakata ...

Opet sam ga jednom pitao:

- Èabro, kako se preziva¹?

- Zaboravio sam.

- Ne verujem ti.

A smej na licu, i ne odgovara.

- Èabro, odakle si ti? - uporno ga pitam.

- Odavde.

- Nisi. Od Timoka si ti, znam te po naglasku.

- Iz majèine neke jesam. Ali pre, odvajkada smo svi sa Kamenog ostrva.

- Nismo odvajkada.

- Razumeæe¹ da smo odvajkada.

I odlazio je Èabra sakatim skokom, malo povijen, vukao je malu i usukanu guzicu.

Posle jedne veèernje samokritike, Èabra se naglo promenio: oglasio je svoje popravljanje. Vi¹e nije bio u bojkotu, stao je u stroj ¹ibe.

Udarao je pesnicom, krivinom lakta i kolenom svojim, i glavom, skoro svim delovima tela. Kao rakljasti pauk, pre kao rak, makazario bi ¾rtvu; isitnio bi èoveka. Pod njegovim su udarcem pucale lobanje, ispadale oèi, izokretale se vilice, i lomio je svaki zglob. Mnogi su umirali. Èabra je postao najopasnija taèka u ¹ibi; ko nju proðe, pre¹ao je Golgotu. Oti¹ao sav u ¾ile i guke - a nemi smej se zauvek zabio u njegovo lice.

Niko vi¹e nije smeo da ga udari, niti da mu priðe, niti ma ¹ta da ga upita. I islednici su se udaljavali, klonili se Èabre. Kad bi nekog svojim zahvatom udario u prolazu, ostajao bi taj nesreænik prostrt na suncu po ceo sat, i du¾e. Èabra je udarao celim telom. U njegovom udarcu bila je slivena snaga celog kièmenog stuba. Udarac koji odvaljuje i rascopava ¾rtvu. Njegova ¹aka, prsti nisu bili u obiènom smislu, kako si navikao kod ljudi da vidi¹. To su bile izrasline, veæi i manji patrljci prstiju, ogrubele kand¾e koje su se u stisku pretvarale u gvozdeno ðule. Za Èabru se govorilo da ¹akom cepa drva.

Obilazio sam Èabru i iz daljine ga kri¹om posmatrao, i nisam bio siguran da li me prepoznaje, ni da li se seæa da je rekao "svi smo mi mrtvaci".

Vreme, za nas na ostrvu, nije postojalo. Nema razlike izmeðu petka i petka, niko od nas nije vremenskom granicom osuðen, pa nema¹ potrebe da broji¹ dane. Nas popravljaju, a to traje.

Èabra je znao sva skrovi¹ta u stenama, stare i davne i tek zapoèete staze na ostrvu: lunjao je slobodno, uspeo je da zadr¾i to pravo. Ko¾a mu je dobila sivo¾ut sjaj, po grudima i vratu pojavile se ¹iroke i crne pege i za Èabru su govorili da ga boli crna d¾igerica.

Iz njegovog paviljona su prièali da Èabra noæu èesto glasno jeca, skièi kao vezano zvere. Vuæao se i raspinjao na le¾aju. Sobne stare¹ine su ga svlaèile na kameni pod, polivali ga kofom vode, a Èabra je cikao kao da je ulovljen u mi¹olovku. Pljuvao je oko sebe, balio, i jednom probuðen, odlazio bi napolje i ostatak noæi proèuèao naslonjen na zid paviljona. Saèekivao je zoru, sunce - prosu¹io bi se i posle polako pojeo poparu. A onda bi odlazio, zavlaèio se negde na ostrvu, a mi u kamenolom, na razbijanje kamena ...

Èabra bi se pojavio pred veèe, ispavan i nabijen snagom, i nemi smej, bronzani otisak u licu. Stao bi u red i primio veèeru. Onda bi se povukao u stranu, nije voleo da ga gledaju dok jede. Kad zavr¹i veèeru, odlazi i kru¾i oko bojkota¹a, zagleda ih, uglavnom lica njihova. Imao je jedno okruglo ogledalce koje je dr¾ao u zadnjem d¾epu crnih gaæica. Pokazivao bi ga, da se ogledaju, i vide poslednji put svoje lice. Kroz sanitet kad proðu, sve æe im se promeniti. Neki su stajali pred tim Èabrinim ogledalom kao da se fotografi¹u. A drugi su pljuvali u ogledalce, i Èabra se nimalo nije ljutio, u njegovom je licu bio samo nemi smej. Onda se vraæao u stroj saniteta i zauzimao sredi¹nu taèku. Znali su svi to njegovo mesto, pa su se i pomerali. U ¹ibi je savesno radio, kao tek podmazana ma¹ina.

I Èabra se sve vi¹e pretvarao u zamotuljak èoveèiji sa stotinu grba, èvoruga, u sebi i na sebi. Ranije su se ko¹èine i izrasline na njemu stvarale od batina, a sada ¹to je on zadavao udarce. Pucala je kost pod njim, ali je i Èabrina pucala. Smej je ostao urezan u licu, i retko je bivao glasan.

...Jednom se Èabra pred ¹ibom nije pojavio. Digla se uzbuna, da nije skonèao u nekoj svojoj rupi?

Brzo je Èabra bio otkriven, na najvi¹em vrhu ostrva. Skinuo se go i okrenuo prema moru. Sunce se spu¹talo i svetlost je Èabru obuhvatila celog. Slabo se mogao razaznati.

Neki je islednik vikao da siðe sa stene, da nikog ne zanima blesava golotinja, i da mo¾e da skaèe ako ¾eli.

Èabra je ostao nem, i sigurno mu je smej stezao lice.

Niko se nije do tada popeo na taj vrh. Èudili smo se kako je njemu, sakatom, po¹lo za rukom da se popne na vrh stene. Morao se lepiti pu¾uæi uz stenovit zid, a mo¾da je znao i neki nemoguæ, skriven put.

Onda smo poèeli da vièemo i da ga nagovaramo:

Èabro, ¹ta radi¹ gore? Bolje je i za tebe i za nas, siði.

Zadr¾ava¹ nas, prekinuli smo veèeru.

Èabro, gotovo je! Odreðen si za sledeæi bojkot.

Vraæa¹ se na staro, biæe¹ neprekidno u bojkotu.

Èabra je mumlao i njegova reè do mene nije dopirala. Mlatio je rukama, celim telom se naginjao prema moru, nama i suncu. Izvlaèio je vrat, ponekad su se i nategnute ¾ile videle; tabani su ostajali èvrsto zakovani za ¹iljak stene. Duvao je vetar i njegov je govor odlazio od nas. More trapavo, i mesnato, u odredenom je razmaku lupalo o stenu.

Islednik je nareðivao da siðe, ne mnogo glasno - ali smo naredbu svi èuli, i Èabra.

Odjednom je prestao da mlati rukama, ukoèio se, kao da je napregnuto oslu¹kivao. I u trenu je nestao sa samog vrha: uhvatio ga snop sunca i ceo se Èabra produ¾io u stenu.

Opra¹tao se od nas i sigurno je ne¹to poruèivao. No vetar je uni¹tavao svaku njegovu reè, udaljavao je od nas.

Kasnije su neki tvrdili da su èuli i razumeli, Èabra je izvikivao jednu jedinu reè: svinje, svinje.

Oèigledno je na vrhu stene ne¹to èekao. Za èasak bi se primirio i sunce bi ga iskosa osvetlilo. Primireni, svi smo gledali u Èabru. U nekim trenovima nam je bio potpuno vidljiv. Raskreèio se onako sakat i ru¾an, èovek-znaèka, pobodena u vrh stene. Èabra je prona¹ao i odigrao igrivu igru spomenika. Zato se, valjda, i skinuo; golcat i siv, produ¾io se u ¹iljak kamenog brega.

Sunce je tuklo i osvetljavalo svaku njegovu dlaku. I lepo se video Èabrin smej, ovoga puta nije bio nem. Nije meketao, nego je bio grlat, smej iz dubine slivao se sa vrha na nas i odozgu nas ¹kropio. Ne zna se ko je prvi kleknuo. Ali su ubrzo svi kleèali pred svojim spomenikom, sem islednika. I sobne stare¹ine su kleèale, kao i vodono¹e bez bardaka vode. Sav ostrvski svet se pokrenuo i poèeo da mrmlja, i da se nadvikuje.

Èabro, ne èujemo te?

Èabro, svu na¹u muku nosi.

A kud da je nosi?

Nekud.

Budimo mirni, i pretvorimo se u u¹esa.

Da nam je antena.

Ne¹to govori.

Mir, mir, ljudi.

Kome govori, ¹ta vredi?

Budi uho, pa æe vredeti.

Ti¹ina, kad bismo imali alpinistièki ekser.

Jedan ekser.

I konopce. Anapurna! Anapurna!

Kilimand¾aro, tamo je uvek sneg.

Afrika! Afrika!

Lupate, tra¾ite sneg.

Kako se Èabra popeo?

Kroz brdo, znao je unutra¹nji put.

Opet Èabra govori, za¹to vetar duva naopako?

Reè njegovu nismo mogli da èujemo, umukli smo. Ali je dopirao smej, meketav i o¹tar kao u mladog jarca. Izbrojao sam: stajalo je pet islednika. Mog Dositeja nije bilo. Jednog od njih prvi put sam video: visok èovek grbava nosa i visokog umnog èela, crnih brkova, ¹iljci uvijeni i¹li su uvis, ka oèima, pretio je Èabri da odmah siðe i ne izigrava ludo pa¹èe.

Neki je sobni stare¹ina odmah poèeo da vièe Èabri da je odreðen za sedam uzastopnih bojkota. Nekolicina je to hukom i potvrdila. Ali je veæina i dalje ostala nepomerena na kamenim ploèama; kleèali smo ispod vrha.

A onda se Èabra okrenuo prema islednicima, zapravo, prema onom brkajliji, levom rukom je uhvatio celo svoje golcato plodi¹te i, malo savijen, cimao ga prema islednicima, i video se nemi smej na Èabrinom licu.

Bio je to neèuven postupak, skandal nad skandalima, svetogrðe. Islednici su se malo, za korak, udaljili, ¹akama su zaklanjali oèi kao da im sunce smeta pa ni¹ta ne vide. Èabra se sve vi¹e savijao i cimao plodi¹te, drao se, a smej mu nije silazio s lica. ©ta je islednicima govorio, nismo èuli. Vetar je kao na prokletoj vrte¹ci menjao pravac udarca i Èabrine su se reèi nepovratno gubile.

Da li je islednike psovao, proklinjao, nismo nikada saznali. Posmatrao sam ga odozdo, kleèeæi, èoveka koji je pojeo najvi¹e batina na Balkanu. Speèenko na suncu, grbonja, i krnjavko ljudski - pretvorio se u na¹ znak.

Neko je meðu nama viknuo da pada ki¹a. Bilo je vedro, sunce i mlaka jara. Iz neba bez oblaka ki¹a. A Èabra se sve vi¹e savijao, cimao, pa krutio, kao da nas je oploðavao.

Opet je neko utvrdio da nas Èabra sve zapi¹ava, naroèito islednike.

Osetili smo kapljice na obrazima i èelu. Mo¾da je to more bilo, vetar je poèeo u suprotnom pravcu da duva. Èabra je davno prestao da govori, stvarno nas je zapi¹avao.

Jo¹ smo kleèali, neki su se kri¹om i krstili; islednici su izdali o¹tru naredbu - da ga skinemo odozgo kako znamo i umemo. I kao da je trebalo neki juri¹ napraviti.

I krenulo se bauljaèki; mnogi su ljubili u¾areni kamen pod sobom: mno¹tvo je pominjalo Èabru, a neki su kao te¹ki bolesnici ostajali da le¾e na kamenim ploèama. Ipak, lanac ljudi se zaustavio.

Spu¹tajuæi se ka moru, sunce je najzad rupilo u uvalu, uglavilo se u malu kamenu pla¾u, ispunilo je bleskom i sjajnom jarom. Nastala je neka èudna svetlost, i Èabra je naglo skoèio u taj beli bunar, u beskraj sjajne topljavine. U nebu nije bio vi¹e sakat, ispravio je ruke i noge, leteo je èovek.

Bez naredbe, kako je ko znao i umeo, zajedno sa islednicima, dokopali smo se kamene uvale. Na najveæoj ploèi stene, kao da je gater stesao, i bila je bela od morske soli, le¾ao je Èabra poleðu¹ke, opet sakat, iz u¹iju mu je isticala krv. I tada smo prvi put videli Èabrino lice bez smeja ...

Moja leða u rupama, na njih je Nikodije stavljao liske kupusa. Duvao je vetar s mora, u vazduhu gorèina i slano kao da udi¹e¹ mokre sise. Onda mi je Nikodije rekao:

- Èabra nije umeo da dr¾i rastojanje. Ni Vesa bogomoljac. A opet, bez takvih, ¾ivot ti je sura dudinja.

- A ti si, Nikodije, na¹ao rastojanje? - pitao sam ga.

- Trudim se. Zasvagda ne mo¾e da se pronaðe. Èesto doðe nova zamka, i rastojanje uvek iznova treba tra¾iti.

Tada sam sebi rekao: nisi Veliki Vat, ni Èabra. Ponovo se dobrovoljno javim na raport.

- Nema te - tako me je doèekao Dositej.

Sedeo je za stolom, nisam nigde video ¹take. Opet hladan èaj, propeler, cigarom je tupkao o tabakeru, gledao me. Meso sam na panju, koliki komad da se odseèe.

- Tu sam, na ostrvu - opet sam stao na ¾ulj.

- Znam gde si. Ovo nije London - Dositej je bio miran, dao mi je cigaru.

Vuèem dim, punim svaki mehur u pluæima, brljavi me nikotin.

- ©ta govore tvoji drugovi, ¹ta ti misli¹? - naglo me upita Dositej.

Gutam ¾abu, hladna krpica je u grlu, komadiæ leda se zalepio ispod rese. Odebljao je i jezik, ubola ga pèela.

- ©ta govore? - ponavlja Dositej.

Sve ¹to se ka¾e i desi na ostrvu, znaju. Moj Dositej ne¹to drugo tra¾i od mene.

- ©ta misli¹? - opet me pita.

- Da sam kriv. Pogre¹io sam.

Praænula se riba u meni, idem dalje, ka¾em:

- Kajem se.

Islednik je smiren, lice mu je bledo-glatko jaje.

- Dobro je, dobro, ali je malo. Malo. Malo je to!

Poèeo je hitro da ¹eta, ¹take su zalupale, onda se naglo zaustavio. Opet se prema prozoru zagledao, pravio mi samoæu.

Ostajem na stolici nepomièan, gledam u svoje prste i prvi put na njima otkrivam bele dlake. Ne èujem zuj propelera - naèet sam. Napuklo u meni, i sad naæi "rastojanje" - upro sam leðima o naslon stolice. Ne bole, Nikodije ih je izleèio liskama kupusa. Tvrda su i zdrava, i o¾iljci svrbe.

- Malo priznanje za tvoj greh. Skoro ni¹ta - odseèe Dositej.

Moj KONKRETNI GREH - gadno je to kad ga ne zna¹.

Dositej stoji, polako govori:

- Dugo æe¹ ostati ovde. Malo pu¹ta¹ iz sebe. A treba se pruæiti. Jo¹ si daleko od toga. Nepopravljiv si. Za tvoje dobro govorim: sve zabele¾iti. Apsolutno sve, do sitnica. Tvoje nije da odabira¹: manje va¾no, vi¹e va¾no. Postojimo mi, odabraæemo.

Islednik jo¹ govori, dugo namotava gvozdenu nit na kalem moje glave. Smanjuje mi zenicu i svest. Ravnodu¹an i ¹kiljav glas potapa me u svoje kutije, doèekala èekalica raspuklinu moju.

Dositej naglo prekinu svoj govor, mo¾da u pola reèi. Za njega sam mu¹ica bez glave. Odlazi, ostavlja mi èistu hartiju i olovku.

Olovka je strela, kao kolac je - njome æu nekog ðavola probu¹iti; na njen grafitni vr¹ak staæe moj mozak. Uzimam je, gledam u njene zareze, polako je okreæem, olovku-gujicu, iz duga vremena ¹iljenu. Poèeti slovo o sebi.

Nikog nema u sobi, goli zidovi, èist ¾ut patos, i propeler ¹u¹ti, neko je biæe u mojoj samoæi. Ogla¹avam u sebi: hajde, pronaði svoje rastojanje, svoj razmak, ako ume¹, ako sme¹ ...

Èeperko, zaæutao je. Beton mu u ustima. Ti¹ina prokleta, bar lokomotiva da zazvi¾di. Sve crklo, èujem - sneg sporo pada. A èovek je gledao netremice u beli prozor vagona. Nijedne mrlje na staklu. I ja mu, Èeperko, tiho ¹apnem:

- ®ica gore, ¾ica dole, poèeo si da pi¹e¹.

- Jasno. Napisao sam. Nemam od koga da se skrivam. Potkazao sam sebe najvi¹e. A Dositej je opet drugo tra¾io, drugaèijeg. I oko toga smo se mnogo dana akali. Oni mene, ja njih, izdr¾ah bojkote, i jednako mi je Nikodije bio u pameti: "tra¾i rastojanje".

Zna¹, na ostrvu, sem bojkota, postojao je i èas Kritike i Samokritike. Nije to ono kao ¹to je bilo u ratu, treæa taèka dnevnog reda. Veèito treæa, jer, kao ¹to zna¹, ovim redom je i¹lo:

1. Politièka situacija (najèe¹æe se pitalo: ¹ta je s drugim frontom? ©ta je s Turskom?);

2. Organizaciono pitanje (kadrovi);

3. Kritika i samokritika;

4. Razno (eventualije).

Bio je i ovakav dnevni red:

1. Politièka situacija (uvek je ta taèka bila na prvom mestu);

2. Organizaciono pitanje (sluèaj Marka Matiæa);

3. Kritika i Samokritika;

4. Agitacija i propaganda (proraditi èetvrtu glavu Istorije SKP(b) i knjigu Lenjinov Imperijalizam);

5. Razno.

Ili, opet, ovako:

1. Politièka situacija (domaæa politièka situacija, Ugar i Pougarje, bolnica na Petrovom polju);

2. Organizaciono pitanje (rad sa kandidatima za Partiju i sektor omladine i Skoja);

3. Kritika i Samokritika;

4. Agitacija i propaganda (spremiti bataljonske novine, i priredbu za Prvi maj; Joksim ðak se zadu¾uje da napi¹e skeè - ideolo¹ki ispravan, da vodi raèuna, seljane privuæi u NOB, a drugovi borci da se nasmeju: znaèi, u komadu ¹ale obavezno da budu);

5. Razno (eventualije).

Peta taèka "razno", "eventualije". Ako je sekretar partijske organizacije bio radnik ili seljak, petu taèku je u svom notesu obele¾avao kao "razno", a "eventualije" je stavljao u zagradu. Ako bi sekretar imao koji razred gimnazije, napisao bi obrnuto, davao bi prednost "eventualijama" ...

Uvek je treæa taèka Kritika i Samokritika. Javljamo se, ne preskoèi se ni mesec dana. Otkrivamo se od sitnice do krupnice.

Govori stolarski radnik Svrziæ: "Pored vatre je bilo mesta za dvojicu. Ra¹irio sam se, pravio lud, ki¹a mrzla je tukla po nama, neprekidno. Ispao sam nedrug ..."

Pa Karanoviæ: "Pre tri dana smo pro¹li kroz Brezovicu, crkva spaljena, u porti smo odr¾ali èetnu konferenciju. I tada oæutah: u tom selu molio sam jednu ¾enu za èanak mleka. Nisam ga oteo, nisam. Niti se ona upla¹ila. Seljanka je dala dobar èanak, nije skidala kajmak. Popih ga bez vas."

Onda Milan desetar: "Prilikom deobe municije, ne prijavih, sakrih sedamnaest metaka. Evo ih, ispravni su, neka ih komanda èete raspodeli. Priznajem svoju gre¹ku."

Lazar Gli¹iæ, snebiva se, poèinje: "Pre devet dana napadali smo Gornji Vakuf. Ostao sam u zaklonu, ispod jedne obale. Zavukao sam se pod ¾ile, ne znam ¹ta mi je bilo. Znate me odavno, nijednu borbu ne izbegavam, ovog puta se desilo. Bio sam uveren da æe metak naæi moju glavu. Glupo, priznajem vam do kraja, èuo sam glas. Neki glas u levom uvu, pro¹aptao je: ne idi, noæas ti metak razbija glavu. I bolela me èeona kost. Morao sam da po¹tujem taj znak. I zabih glavu u obalu. Posle sam se pome¹ao s vama, nije primeæeno moje odsustvo. Lak¹e mi je, iz na¹e èete niko nije poginuo, samo je Andrija ranjen u nogu. Krivicu svoju priznajem, pa vi sudite."

I sve tako, samo digne¹ dva prsta i dobije¹ reè. Javi se Trifun Mitroviæ iz Saranova: "Kada smo pre¹li Donje i Gornje Vukovsko, Zanogline, pa ispod Cincera zanoæili, stra¾e prema Kupresu, suvo usta¹ko mesto, najedem se divljih malina i zaspim. Probudim se, ti¹ina, pu¹ka pored mene, i ja ¾iv. I odmah posle toga naiðe smena. Po propisu je zaustavim i predam svoje stra¾arsko mesto. Sve ispade u redu, a u stvari nije bilo."

"U selu Leskovici, smestio sam vod, kuæa odreðena od komande èete, pri kraju sela, zgodno mesto, ispred praga veliki hrast. Ka¾em, dobra kuæa, zidana, ceo se vod smestio u glavnu sobu, imala je patos. I ja, vodnik Jovan Bezub, spustim se u podrum po kupus. Kad tamo, ¾ena cepa drva. Vi¹e grane. Bilo je i panjeva, i vr¹na kaca kupusa. I ni¹ta vi¹e, kuæa èista, i ¾ena bez èoveka. Nisam je pitao na kojoj je strani mu¾, na na¹oj ili drugoj. I ka¾em, zaobilazila je panjeve, ¾enska ruka. Hteo sam da joj pomognem, da joj iscepam neko bolje drvo. I ona, mesto sekire, pru¾i mi svoju ruku, golu do lakta. I desilo se sve tu, odmah, na granju. Posle smo zajedno izvukli glavice kiselog kupusa, dala je i komad slanine, sve to u zemljani lonac, a ceo vod je spavao. Nemam ¹ta da dodam, uèinjena gre¹ka, odre¾ite kaznu."

I redom, golaæi, otklapamo se, treæa taèka: Kritika i Samokritika.

Kritièari su obièno nastupali posle Samokritike - odmeravala se kazna.

- Nije uvek tako bilo - rekoh.

- Nije. I ti i ja dobro znamo, treæi ne mora. Na ostrvu je bilo sasvim drugo. Obièno uveèe, posle veèere i bojkota, pred spavanje, Kritika i Samokritika.

Sobni stare¹ina prozove: Petar Kostiæ.

Izluèuje se iz nas, pognute glave, i stane ispod sijalice, nasred sobe. Mi ostali stvaramo krug oko njega, i neko iz kruga ka¾e:

- Hajde, poèni, ne uste¾i se.

Petar Kostiæ se okrene oko sebe, zavrteo ga prvi udarac u leða.

- Hajde, ne gnjavi!

- Nisi Jovan Zlatousti.

Odvalila ¹amarèina obraz i, naoèigled svih nas, nabubri; Petar Kostiæ pljuje, poèinje:

- Ja sam izdao. Bio sam opasan ...

Ispravljaju ga i krive udarci. Petar Kostiæ je ko¾ni d¾ak u trening-sali. Povija se, kmeèi.

- Malo je!

- Sve je malo.

- Govori!

- ©pijun gadan. Prikriven, zamaskiran. I sada otkriven, to sam.

Klepeæu udarci, zatvoren je u oboru - oplata smo mi. Skupimo se, zgruvamo ga u ni¹ticu, pa se rastvorimo u pro¾drljivi cvet. Daje mu se vreme da izbljuje svoje reèi, jer bez njih ne vredi, ne bi postojala Kritika i Samokritika.

- Beleg sam za svakog ...

- Budalo, gnjida si ti ...

- Radio sam protivu na¹eg rukovodstva.

- Jedinstvenog!

I dobija strahovit udarac posred èela, meðu oèi. Petar Kostiæ se jedva uspravlja, drhturi, u meduzu se pretvorio, iz èela curi krv, ¹apæe:

- Zaboravio sam, sluèajno.

- Ne postoji sluèaj, bando!

- Jedinstvenog - ponavlja.

- ®ivotinja, banda!

- Priznaj, banda si - i svaki put udarac.

Isparava toplota, gusto je u krugu, stvorila se izmaglica. Jedva se razaznajemo, svud crveni obrazi kao u¾arene i poreðane cigle, i sjajne oèi, utrobice neke.

Ne guram se, proma¹im Petra Kostiæa. Opet ga proma¹im. On se bolno okrete oko svoje ose, oèi su mu umrljane znojem i krvlju. I u trenu, uhvatismo jedan drugom pogled; ubele¾io je moj proma¹aj, po¹tuje ga; sitnicu u mno¹tvu udaraca ...

Znam, nije to udarac manje. Sagla¹avam se, Petra Kostiæa izbavljam iz krajnje samoæe prokletog kruga Kritike i Samokritike. Opet sam ga proma¹io, zapravo, moja ruka je primila udarac namenjen njegovoj glavi.

- Bando - krièi neko iz kruga.

- Priznajem, banda sam poslednja ...

- Bando - puklo uvo Petra Kostiæa.

- Zato sam ovde. Kajem se ...

- Svinjo!

- Kajem se. Postaæu sveti ...

- Ruga se, banda!

- Sveti ...

- Sveti magarac!

- La¾e, ni¹ta nije dovoljno!

- Ruga se!

- Bando, razbij mu nos, zube! ...

- I oèi, ¹ta æe bandi oèi ...

Ukoèile se za èasak ruke, prestali udarci, Petar Kostiæ se okreæe oko svoje ose, govori pokvarena igraèka:

- Banda sam ... banda ... ekete-pekete banda svira, mene doktor vizitira, pa me pita ¹ta mi fali, meni fali ... vama fali ... nama fali ... meni fali ... nama fali ... doktor mali ... ekser mali ...

Petar Kostiæ poblesavio, pada ispod sijalice.

Nad nama je jako svetlo, greje nam teme, i vidno je, svima igraju ko¾ice oko oèiju i nozdrva. Raspaljeni, pu¹imo se kao tek odrane svinje; nos u nos, oko u oko, u svom stvorenom krugu; ¹ta sad, ko æe se prvi pokrenuti; pored na¹ih nogu je èovek-otpadnik; vreæa i bunji¹te.

Dohvatamo Petra Kostiæa - pod njim je bara; upi¹anog, prebacujemo ga na njegov le¾aj.

U vratima islednik zakopèava treæe dugme na flanelskoj ko¹ulji, rukom pokazuje da ugasimo svetlo.

Posle dva dana ja sam ispod sijalice. Petar Kostiæ je izjavio isledniku da sam ga namerno proma¹ivao, da je meni zahvalan, lak¹e je podneo krug Kritike i Samokritike. I sada, oèi¹æen, i u svojoj slatkoj pomuæenosti - prijavljuje moj postupak. I uveren je da meni tako najbolje poma¾e - isteruje naèistac moju zabludu.

I Petar Kostiæ je zaradio odluèujuæi bal - u¹ao je u red iskreno popravljenih.

Tako sam svoju glavu muèio. Iako je va¾io Princip Toplog Zeca, poku¹avao sam da nadem "rastojanje".

I, Èeperko, èovek se ugasi, zavuèe se u zimski kaput, mo¾da je u trenu i zaspao.

Sneg je padao, utrpavao se u prozor. Ohladio se voz, trljao sam ruke, onda kolena. Nikakvog odjeka, lupe - voz je mrtav ...

Mo¾da sam i spavao; èovek prekoputa mene bio je budan, neprekidno je ka¹ljao - mljackao, grickao pluæa.

Sluèaj èudan, u Zagrebu nisam dobio avionsku kartu, preleteo bih ovaj voz, i èoveka u njemu.

Ne, Èeperu, sve to nije ono pravo. Bitno - voz je stajao. Stajao, stajao - i nastala pustinja. Voz je greda na toèkovima; dugaèka, "o-ruk" "o-ruk" - stotinu ruku je dr¾i, i svaka se kapija otvara. Izbljuvaæe nas na nekoj stanici, i otiæi æemo u svoje pustoline.

Poèe da pridolazi para, kupe se brzo grejao.

- Krenuæemo - rekoh.

- Neka se i to desi.

Odjednom pi¹taljka, voz cimnu, poèe svoj hod. Sve se u kupeu proklati, mi i na¹e stvari. Dugo nismo progovorili, mo¾da smo ponovo zaspali.

Voz je poèeo da usporava, probudio sam se. Èovek je stajao u zimskom kaputu, ¹e¹ir mu je bio natuèen preko èela, jednim okom je posmatrao. Pitao sam ga:

- A s Velikim Vatom, ¹ta se desilo?

Samo je slegnuo ramenima, voz je jo¹ vi¹e usporio. Uzeo je svoju ko¾nu torbu, zakopèao i poslednje dugme, podigao okovratnik grombi kaputa, ¹e¹ir do oèiju, nije hteo sa mnom da se rukuje.

- A Veliki Vat? - bio sam uporan.

- Ne znam. Ni¹ta ne znam - nije se okretao, ¹akom je stezao meseèastu kvaku na uskim vratima kupea.

Gledao sam u njegova leða, ¹iroka dobar metar. Ne¹to savijen, i kroz zimski kaput se razaznavala jaka lopatica.

Povremeno je upadala svetlost staniènih lampiona. Bio je spreda osvetljen, nisam mu video lice.

Jektao je voz, usporavala masa. Otvorio je vrata, hodnik prazan, i leden. I ne okreæuæi se, rekao:

- U Ulici 27. marta, broj 27, potra¾i profesora.

- Koga?

- Profesora.

Padao je sneg, odlazio je zimski kaput: velika leða, crni ¹e¹ir, crveni ¹al je vi¹e strèao preko debele kragne nego ¹to je ¹titio vrat. Krupne pahulje slagale se po njemu. Odlazio je, pro¹ao pored jednog pa drugog lampiona i u¹ao u svetinu.

Neko vreme su trajali veliki tragovi stopala, pa ih je zasuo sneg. Voz je kretao, kupio uzvike i putnike. Ispod nastre¹nice ¾eleznièke stanice opazih tri crna slova: ©id.

Dobro sam otvorio oèi ne bih li ugledao veliki crni ¹e¹ir. Nisam ga spazio, iako je voz mileo. Tako se izgubio moj ©IDSKI ÈOVEK ...

Èeperko, nikad ga vi¹e nisam prona¹ao. Odlazio sam u ©id, nije vredelo. Onoliki èovek, izgubio se ...

I pro¹lo vreme, stalno prolazi, julski dan, Beograd se ispraznio, di¹e na ¹krge. Mnogi se spustili na Dunav i Savu. U autobusu èujem: "Ne mogu na more, idem u Badnjevac, u Lepenicu æu da se zavuæem, pa ispod vrbe gledam u nebo i èavke."

I tako se svet razbe¾ao na odmor, ulice se rastopile, prosmrdela smola. Od vruæine, èini ti se, i trolejbusi su trapavi - sve se rasteglo u ¾vaku. U tako jedno vreme, kad treba da sam ovde na Savi, odem u Beograd, obavljao sam neku letnju kupovinu, i svratim na pivo u "Moskvu". Sednem pred kafanu, prazna, onda je, tog leta, i poèela rasprava: da li staru terazijsku èesmu vratiti iz Topèidera na Terazije.

Otpio sam pivo, naiðe Dositej. Dugo se nismo videli, jedan drugom smo drmusali ruke. Odmah me je pitao:

- Za ¹ta si ti, da èesma bude ovde ili ostane u Topèideru?

- Ja sam za Terazije.

Dositej seda, poruèuje pivo, ja ga sad pitam:

- A ti?

- Za ¹ta je veæina. Lepo je da bude i u Topèideru, mo¾e i ovde.

Shvata¹ prvo pravilo mog Dositeja: pratiti veæinu.

I ja mu isprièam sve ¹to sam u vozu èuo od ©idskog Èoveka.

Dositej je æutao, okreèilo ga. Gledao je u mene, nije me video. Pogled bez pogleda - kao da sam staklo, prozuklina neka, pre otvor bataljene baève. Nisam mogao da pogodim ¹ta smi¹lja, na koju se stranu sprema. Propitivao sam ga, nije vredelo. Pomislim: sledio mu se jezik.

- ©ta ka¾e¹? Ponovo sam ga pitao.

- Ni¹ta.

- Kako ni¹ta?

- Pa ni¹ta. Kroz mene je pro¹lo.

I onda pomislih, otkrivam i njegovo drugo pravilo: prolazi kroz mene.

Èeperu, to znaèi: neprobojan si. I zaista, Dositej je brzo postao onaj stari, smiren i crno¾ut. I reèe:

- Nije trebalo nikoga da tra¾i¹. Otklopio si ...

- To sam i hteo.

- Sada zaklopi - odluèno reèe Dositej.

- A ¹ta æemo s onim drugim Dositejem? - pitao sam ga.

- Neka po¹toji, ti ima¹ svog. I ne moramo sebi uvek sve objasniti.

To malo slepilo, koje daje predah, pa i truje, Dositej je umeo da neguje, u nadi da nam odr¾ava ravnote¾u postojanja. I tu se, verovatno, nalazilo i treæe pravilo mog Doslteja.

I kao da me odnekud izvlaèio, rekao je:

- Zna¹, ne treba se polutiti. Razbijen curi.

- Hoæu da potra¾im Velikog Vata.

- Ne treba ni¹ta vi¹e da tra¾i¹.

- Moralo je da se stvori ostrvo?

- Èim se stvorilo ...

- A Princip Toplog Zeca?

- Ne znam ko ga je izmislio - mirno je rekao Dositej.

- Potra¾iæu Velikog Vata.

Ustao sam, u meni se stvrdlo, zapeklo: ne gaðam li u pogoðenu metu? Levom rukom stezao sam naslon stolice i rekao Dositeju:

- Ni u ratu se nismo uvek slagali.

- Nismo. Leva pa desna gre¹ka. Ali ne mo¾e¹ bez mene.

- Ni ti.

- Taèno, zato smo zajedno, stari.

- Ti si krivica za jedno, ja sam krivica u rezervi.

- Samo, ko to s nama radi, ko pomera pipak mere, onu strelicu na terazijama? - pitao se Dositej.

- To otkroviti - rekoh odjednom.

Dositej se uvuèe u ramena, poruèi jo¹ jedno pivo, a ja se vratih na Savu.

Topla julska noæ, neki tramvaj zvrji i cela Ada miri¹e, razgoliæena le¾i pod Beogradom. Li¾e je Sava, stalno je hrani, ututkava, i iz ustajalih tinja nièu nove vrbe ...

Èeperko, odem u Ulicu 27. marta, tra¾im broj 27.

Proðem, zavirim, ne postoji tra¾eni broj. Zapravo, na mestu nekada¹njeg broja 27 - vi¹espratnica u gradnji.

Uðem u kuæu broj 25a. Usko dvori¹te, kriva dunja i pet kanti za ðubre; kod pete, baèeno sanduèe s rupama, nekadanji golubarnik.

Na ograðenoj terasi dvojica deèaka bacaju leteæi tanjir. Njih upitam za broj 27. Pozva¹e majku.

A ona, poplavi me:

- Na¹ grad, i pesma na radiju postoji, spolja ga opravljaju, nas dvori¹ne zanemaruju, carevi glavnim ulicama prolaze; nas preskaèu, ne vredi, komisije dolazile i uzimale podatke ...

I zove me, Èeperu, da pogledam, slobodno da uðem, zid je u stanu pukao, od tavanice do podnjaèe. S mu¾em je u pukotinu stavljala lavore gipsa, i opet ne vredi, ko¹ava u inat u bok udara.

Nekako je zaustavim i ka¾em:

- Gospoðo, nisam iz stambenog.

- A koga zastupate, iz op¹tine ste?

- Nisam nikakva vlast, onako me zanima.

- Èoveka onako ... Da niste iz policije?

- Rekao sam da ne predstavljam vlast.

- Novinar, sociolog, ima i takvih: prave ankete, pa onda doktorate ...

- Ne, gospoðo, mene zanima broj 27.

- Pa ¹to odmah ne ka¾ete. Tro¹na jednospratnica, zidana pred rat, za rentu. Stanovi su imali kaljeve peæi, vlasnica Darinka Krstiæ iz Leskovca. Umrla bez igde ikoga, i sve op¹tini ostavila u dobrotvorne svrhe. Da se vi ne javljate kao naknadni naslednik?

- Ne, gospoðo.

- Ne bi vam ni vredelo. Op¹tina kad prevalja, dr¾avni valjak pro¹ao. U dvori¹tu je s leve i s desne strane jo¹ bilo po sedam stanova, znaèi, ukupno èetrnaest. Soba, ¹upa, kujna - soba, ¹upa, kujna, poreðani kao kavezi. Za mu¾a, ¾enu i dvoje dece. A bilo je porodica i sa troje, pa i èetvoro dece. Postojale su jo¹ dve zajednièke letnje kuhinje. Pekla se tu paprika, ajvar, pekmez; i jedna èesma u dvori¹tu.

- Da niste poznavali nekog profesora?

- Profesor, drug Valjar, stanovao je s leve strane iduæi od èesme, u petom stanu. Neki fin svet, nikad se nisu svaðali. Onda se profesor izgubio, njegova je ¾ena objasnila da je u inostranstvu. A znali smo, postao je mermera¹. I pojavio se posle tri godine. Ozbiljan, kosa proseda, bela ko¹ulja, crvena ma¹na, èesto je stajao kod èesme. Posle su se odselili, svi su dobili bolje stanove, op¹tina je sru¹ila æumeze.

- Kud su se odselili?

- Ne znam. Onda sam imala neku svadbu u Ni¹u, i kad sam se vratila, buldo¾eri su veæ radili. Znate, ti stanovi su bili zidani na kant.

- Kako se zvao, Valjar je nadimak?

- Mo¾da Valjareviæ.

Èeperko, u telefonskom imeniku pronaðem sedamnaest Valjareviæa, a nijedan nije bio profesor.

Ostavim sve, æutim kao sitna riba u pliæaku. Ni¹ta nametljivo, polako se sve otklapa - moje je davno uverenje. I kad se ne nada¹.

Kupujem jabuke, piljarica ¾ena iz Ulice 27. marta broj 25a.

- Nisam znao da ste zaposleni - ka¾em.

- Mog mu¾a tresnuo ¹log, odmah mu okraæala noga. Morala sam u radnju, onog druga Valjara vi¹e ne tra¾ite.

- Kako? - trgnem se.

- Skoèio kroz prozor, pravo u betonsko dvori¹te. Milicija ujutro lupala na vrata, pitali su ¾enu je li ono njen mu¾ u dvori¹tu. Prièaju da se ona okrenula i, kada je videla ¹irom otvoren prozor, zakukala je.

- Gde stanuje?

Ni to nije znala, ali je èula: Valjareva sestra ¾ivi u Obrenovcu, radi u apoteci.

Èeperko, oti¹ao sam u Obrenovac, upoznao njegovu sestru, kasnije i Valjarevu ¾enu Jelenu.

I u meni se polako sklopilo o Milanu Valjaru Valjareviæu, profesoru srpskog jezika.

Natrapah i na njegove karakteristike, poèeæu od njih. Prvu ti èitam:

"Drug Milan Valjar Valjareviæ èlan je Partije od 1933, po zanimanju je profesor. Iako je u punom smislu intelektualac (po mojoj proceni, proèitao je vagon knjiga), blizak je proleteru.

Pre rata su kroz njegov stan prolazili komunisti-ilegalci i ¹panski borci.

Za vreme rata, drug Valjar po direktivi Partije ne odlazi u partizane. Zadr¾an je na ilegalnoj vezi u Beogradu (ovo je potvrdio drug Mihajlo, sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju).

Inaèe je drug Valjar dobre i blage naravi, otvorenog srca, predusretljiv. Prihvata se svakog zadu¾enja, ne ume da odbije nijedan posao. Postojan je. I ako mu se desi da krivo misli, ostaæe u svom ubeðenju.

Po nekim naknadno dobivenim podacima, izgleda da drug Valjar pi¹e i pesme.

Zna ruski i francuski jezik. Prevodio je Pu¹kina i Viktora Igoa. Mo¾e da radi u spoljnim poslovima."

Karakteristiku je pisao i potpisao, ne mogu, Èeperko, da ti proèitam ime, kao Janiæije, prezime "Parliæ", "Piriæ", "Piliæ". Funkcija jasno stoji: instruktor Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Januar 9. 1945.

Èeperko, pre nego ¹to sam saznao da je Valjar skoèio u betonsko dvori¹te, pitao sam se: da nije to Veliki Vat? Za¹to me je ©idski Èovek uputio profesoru?

Slu¹aj i drugu karakteristiku, dobri blesavko, Èeperu!

"Drug Milan Valjareviæ, zvani Valjar, èlan je KPJ od 1933. godine. Iako je stari revolucionar, nije bio o emigraciji, niti u ©paniji.

Strpljiv i dobar drug, prilje¾an na poslu. Zadu¾enja savesno ispunjava. Ali je i mlitav u ophoðenju sa ljudima. Previ¹e svakome veruje, naivèina je. Suvi¹e svakog razumeva. Sklon je nepotrebnom zapetljavanju. Previ¹e je sebi postavljao pitanje: da li je moralo tako da bude?

Tu le¾i koren njegove zbunjenosti. Rekao bih: drug Valjar je zaèuðen èovek. Previ¹e se èudi. A to nije dobro za hitru revolucionarnu praksu.

Opet, lièno je hrabar, èvrst borac, postojan i po¹ten. Preosetljiv je. Ne da ni pega la¾ne krivice da padne na njega.

Poseduje veliko obrazovanje, i zanima ga umetnost. I odatle izlaze slabosti za njegovu revolucionarnu delatnost.

Po mom ubeðenju, Valjar Valjareviæ je èovek - sve bi ne¹to hteo da uèini, a ne da mu se. Nikako ne uspeva."

Karakteristiku je pisao Filip Filipoviæ, pekarski radnik, na du¾nosti organizacionog sekretara Èetvrtog rejonskog komiteta u Beogradu. Vreme kad je data karakteristika: 11. februar 1940.

Njegovu sestru Vidosavu pronaðem u Obrenovcu. Visoka i ko¹èata ¾ena orlovskog nosa i sivih oèiju kao èelik. Orlica koluta oèima neprekidno, tako te i gleda, u ravni belih tegli i apotekarske vage.

I ovako je govorila:

- Za mog brata mnogi se zanimali. Oduvek. Ne samo posle ove, posleratne, njegove nesreæe.

Zastane, zakoluta oèima pa ih sklopi. Onda ih ¹iri, zveèi pogled.

- Kad smo bili deca, jo¹ u brdima je sam nauèio da èita i pi¹e. Krsta po¹tar je bio njegov prvi uèitelj. Svaki treæi dan je donosio po¹tu iz grada, i pokazao bi mu poneko slovo. ©aru slova Valjar je urezivao u olju¹teno drvo.

Izmeðu malog i velikog Lukavca su livade, jaki pa¹njaci i tro¹na zemlja crnica za krompir. Na Krnovskoj visoravni nalaze se kao porubljene ogradice - u oval poreðani kamenovi. Vremenom se nabili u zemlju, pa su iz livada virili kao istro¹eni kutnjaci minulih ¾ivotinja. To su bili grobovi. U selu se nije zadr¾ala nijedna prièa o nastanku tog groblja.

Za¹to i ko se na visoravni sahranjivao? Grobovi nisu bili ni slovenski ni hri¹æanski; svaki je bio postavljen u pravcu sever-jug; kog su naroda, Mataruga, Vlaha, Cincara, ili onih pre njih? Krnovo je privlaèilo, dolazili su, mo¾da i bauljali iz susednih ¹uma, i kao na velikoj trpezi se molili. Iznad njih nebo duboko i plavo, od Boga stvoren hram. A vetar uvek duva, i pa¹njaci za stoku nepregledni.

Za to grobi¹te, koliko znam, nauka se nije zanimala. Niko se radi tih grobova na Krnovo nije penjao. Ni seljaci ni mi, deca, grobove nismo dirali.

Èeperko, opet je zaæutala, sklopila oèi iznad male vage i, kao merilac nekog va¾nog odstojanja, za mene se u trenu poru¹ila u mumiju. Naoèigled je njena ko¾a sivocrnela, stvrdnjavala se krv u njenom tkivu, umirao je i najmanji damar. Tako bi se odvajala od sveta, i tek kada bi otvorila èelik-oèi, kojima je pro¾dirala sve oko sebe, znao sam da je ¾iva. Neudavana, nikad nije raðala. I verovao sam: iz nje bi izlazila kamena deca. Opet je govorila:

- Ni¹ta na svetu nije jednako, pa ni grobovi. Za najveæu ovalnu ogradu govorili smo "ovde je car sahranjen", "tamo carica", "ovde obièni vojnici", "a tamo njihovi velikodostojnici", "mo¾da glavni pastiri ili vraèi". Sve po velièini ovala - najveæi, srednji, manji, najmanji.

Sasvim male ogradice nisu postojale, pa se zakljuèilo da taj nekadanji narod, svoju decu i nije sahranjivao. Bio je u dobroj dru¾bi s bogovima, na visokom Krnovu, i deca su mu sva rasla u zrele ljude, pa su tek onda umirali. Moj brat Valjar je izrazio sumnju, i kri¹om je govorio: "Kod svih deca umiru. Samo ovaj stari narod decu nije sahranjivao. Ostavljao ih je uz put. A na Krnovu niko nije umirao i zato im je postalo svetili¹te."

Vidosava je ¾murila i, kao da se budila nad vagom i belom teglom s crvenim krstom, zabacivala je glavu i opet zapoèinjala:

- Moj brat je jednom i celu prièu iskazao. Ni najmanji trag od naseobine na visoravni nije pronaðen, pa je Valjar tvrdio da se taj nekadanji narod samo povremeno na Krnovu zadr¾avao. Ispne se u letnje doba godine, sa krdima i stadima svojim, koji naðubre i popasu pa¹njake; odr¾e obrede i molitve; svoje mrtve, koje su èuvali usoljene, napunjene peskom i mirisnim travama - u ko¾nim vreæama su ih nosili i dovlaèili sa beskrajnih lutanja - kao mumije su sahranjivali na ploèi visoravni, u blagodeti svojoj, kada su im ovce i jaganjci bili naliveni, puni tvrdoga loja, i kada su imali sira i mleka u izobilju. Zakopavali su ih u svom raju na zemljl. Tu su i decu zaèinjali, pravili svadbarske povorke, i devojke su prskale, kopane od mu¾jaka svojih.

Opet Vidosava zakoluta oèima, opasnost neka ¹ikne iz tih duplji pa ka¾e:

- Mo¾da je tako, mo¾da nije. Kako uæi u nepisanu davninu? Na visoravni smo èuvali stoku, svako je umeo da zvi¾di, pse ovèare da pokupi i stado provede.

Terala sam brata da neki grob otkopamo. Valjar nije pristajao, iznenadilo me ¹to mu se radoznalost okonèava. Po¹tovao je zabranjeno, najstariji u selu su govorili "ne diraj u grob". I odvajkada, niko ih nije otkopavao. A èesto sam pod zvezdama mislila: nisu grobovi prazni.

Nalazili smo ponekad kost na grobu. Meæave i vetrovi riju, sle¾e se planina, verovatno su i sitni zemljotresi, koje niko nije zabele¾io, iskopali poneku kost, belela se na grobu kao krljomak mermera. Ni psi ovèari je nisu uzimali.

A de¹avalo se sutradan, kada smo stoku izgonili, da kosti nema. I èobani se izmeðu sebe dovikivali:

"Na carevom grobu, nema je!"

"Ni kod ona tri obièna vojnika."

"Evo kosti na doglavnikovom grobu."

"Na kom?"

"Onaj uz caricu. Ali nije kost juèera¹nja."

"Juèe je bila lopatica, a ovo je gnjat."

Ko je noæu skupljao kosti, i ko ih je pomerao - noæni vetar ili neka zver? Nismo odgonetali. No bio je obiæaj: gde se kost naðe, tu se i zakopa. Samo je golom rukom ne dodiruj. A zemlja crnica kopala se lako, obiènim prljem, bez muke.

U meni ¾enski crv radi, hoæu grob da raskopam; svrbi, nezdr¾ je u meni, i smi¹ljam kako sama to da uèinim, da me niko ne opazi, u tajno vreme gvirnuti u grob, u daleko dance.

I jednom u podne, kada je najveæa pripeka, i èobani se povuku na ivice livada, u hlad, najèe¹æe u osoje, poèela sam da kopam; polako i pla¹ljivo, ¹akama i jednim gvozdom.

Na moju nesreæu, naiðe mutavi Mrko, bolno zaurla, prikupi èobane. Sjati¹e se, a ja ogoljena i skru¹ena nad najmanjim grobom.

Bih odmah naru¾ena, i dobih u¾asne batine. Èupali su me za kosu, rastrzali, nos zabijali u zemlju crnicu, a Valjar je postrance stajao i plakao.

Celo leto mi nisu dozvolili da iziðem na visoravan. I jednako me ispitivali: ko me nagovori da diram grob? Da nije neki nepoznat putnik pro¹ao, da nisam glas u ¹umi èula, mo¾da mi se u snu naredba iskazala?

Nije, pa nije - radoznalost iz mene iskoèila.

A ¾ene su govorile da je ðavo u meni skriven, otkad se zna i pamti, nijedno dete nije grob na visoravni raskopavalo.

I onda su babu Perku iz daleka dovukli da me ra¹èini.

Klonili se seljaci i na¹e kuæe, kao da sam gubava, i Krnovo je za mene postalo nedostupno.

Vreme je prolazilo, odoh i na studije, a za mnom ostade prièa: podzemna je, uèi vrad¾bine, lekove i otrove da pravi.

Moj brat je èuvao stoku, èitao knjige, sedeo na kamenu grobova. Ranije, kad sam mogla, bapnem pred njega, trgnem ga pitanjem:

- ©ta misli¹?

- Pesmu - odgovarao je vreo, san kao da ga izbockao.

Kad se pesma misli, mo¾e li se dodirnuti narod koji se na Krnovu sahranjivao? Na kom se visu molio, kako se suncu klanjao, koje je reèi iskazivao? Mo¾da se poneka zabila u pukotinu nekog kamena. Lutaju, reèi su du¹e, kako ih iz plavila smaæi, pohvatati. Pesma je kov reèi; kovina koja se u male u¹i narodu zavuèe. Pamtljivu pesmu, i za svako doba - to je nekako Valjar hteo.

A na Krnovu je uvek vetar. Nikada mrtvo da bude. I èisto nebo nebesko - isrkala bih ga, ali se to èoveku ne da.

Moj brat Valjar je oduvek imao u sebi suvi¹ak srca. I sve mislim da ga je taj suvi¹ak u muke i na stranputicu odvukao. Nekim korakom stane¹ na trulo. Ne zna¹ kad, ni kad se zbilo. Ne ume¹ nikako da se vrati¹, za tobom izrastaju raskrsnice, i one najbolje zatvore put. Odavno znam, i ovde pod Beogradom slu¹am seljake: "ne padaj na jedne jasle". Mali si za jedne jasle, sklepaæe te kao bubu, mnogo je zlih oko nas, i silu vole ...

Krnovo, otava èvrsta bude, klizimo, suljamo se niz padine kao da je sneg, i skije stavljamo, i zaèas se zbijemo u dnu vrtaèe. A dole je toplo, nema vetrova nikada. I nalazimo cvetove, èvrste i punaèke, kao da si ih iz pli¹a iskrojio.

Doðe zima, Krnovo naraste, nabrekne od snega, ponegde se vide zeleni vrhovi borova, rasute i prevrnute korpe po belom polju. Torovima se vuci pribli¾e, i tuku klepala po svu noæ.

Meæava hrupi, razlomi planinu. Uskovitlana i sne¾na, izjede sunce i usred dana noæ nastane. Meæava iznenadi zver - a kamoli èoveka.

Mnogi su blizu krnovskih kuæa, do samog praga dolazili, a nisu znali da im je kuæa pred nosem. I tu ih meæava ledila, ubijala. U meæavi se najèe¹æe ide ukrug, pipa¹ i ni¹ta ne mo¾e¹ da napipa¹. Prolazi¹ pored ognji¹ta, ako su ti nozdrve osetljive, oseti¹ i miris dima, ali kuæu ne mo¾e¹ da potrefi¹, u mrklini si, iznurava te vetar, odnosi i poslednji da¹ak toplote iz tebe posustalog. Slede se i oèi, pa su kao prilepljeni dugmiæi, i spas, gde ga naæi? Idi, samo idi, krnovska meæava u hodu èoveka zaledi, pa ljudska prilika ostane kao kolac poboden usred prtine.

Meæava proèisti nebo, planinu, i izgubi se. Skrije se negde, u rupèagu, zatvori ostatak svoje snage, da bi u nekom trenu vremena opet banula.

I nebesa su golcata, bez oblaèka, sunce luèi po snegu, stvara se pokorica, ti¹ina je, oseti¹ iglu borovu. I odjednom procvrèi ptica, èudi¹ se, ¾iva je. Tada selo iz kuæa izlazi - tra¾i smrznute.

I prvi put videh golog: leden, zelenobeo i izdu¾en, motka gadna, nekako krt - u kuæi, na zemlji. Trljaju ga snegom, vunom, pepelom - dvojica hoæe treæeg u ¾ivot da vrate. I kad iz uda izbaci¹e smrznutu mokrinu, nepoznati progleda na jedno, èupavo oko. I mene ispod mojih sitnih grudi zgrabi muènina ...

Èeperko, sklopila je ruke na vagu; dugi prsti, gledala me orlica. I zabezeknuta, stegnutih vilica i obraza, èudila se: ¹ta sve to prièa i kome? Vidosava je opet crnela, dizala veðe, izvlaèila se iz sebe, punila belu apoteku.

- I moj brat Valjar jednom se smrznuo. Jedva su ga izvukli, i sve je isto bilo: pepeo, sneg, vuna. Valjar beo, izdu¾en, i stenju ljudi, trljaju, ¹kripi ko¾a, smrzlinu izbacuju.

Mati nam je bila preka, uvredi te do korena dlake. A posle kod nje nastupi naglo i grdno kajanje. Sve kroz suv plaè i prigu¹en grgut koji narasta, i iz daljine se èinilo - zacenila se u kikotu. Kao da vetar produva kroz moju majku - njen lelek planinu uzmuti. I nikada mi nije bilo jasno kako takav glas izvire iz njenih uskih grudi.

I posle jednog kajanja, mati se moja popela na krov. Opuèila se i u na¹e dvori¹te je na ¾ivu stenu pala. Neki su tvrdili da je namerno skoèila. Sused Nikola, naroèito. A onda DJogo DJuranoviæ, koji je vraæao stado sa pa¹e - tvrdio je izrikom: da se na¹a mati Danica uspravila na vrh kuæe i polako koraèala usred dana kao meseèar, rukama je stvarala ravnote¾u na grbini krova, stigla do rogova kuæe i bacila se u avliju kao u vir.

Mati nam je u bunilu ¾ivela tri dana. A otac nam je propao u Prvom svetskom ratu. Do¹ao je kuæi, i razboleo se. Neka austrijska patrola ga po ki¹i gonila i tukla. Prenoæio je u zatvoru, i posle je umro. Oca pamtim kao senku.

...Leti smo dolazili u Krnovo. Stric je pazio na¹u pustu kuæu. Valjar je donosio knjige, uèio je ruski, francuski, èitao je Kanta i Dostojevskog.

Po ceo dan smo boravlli na visoravni, nisam dirala u nepoznate grobove. Le¾imo i buljimo u vrhove kratkih travki. Tako smo sklonjeni od vetra, gore su: kotur sunca, nebesa kru¾na i orao. Doðe mi da krièim.

A Valjar je ¹aptao, prièao je svoju prièu o dalekoj zemlji Istoka ...

Nisam onda razumevala sve vidove plemenske svesti. Èudan je to korov, probije i kad se ne nada¹. Neprestano tera i hoæe da se za ne¹to ve¾e. Slaba¹na je, pa se pribije kao imela. A treba biti i sam. Moæi samcit da postoji¹ i nesreæu da primi¹. A ne - nas i Rusa sto miliona.

Nismo imali oca, i stidna sam bila pred bratom. Pouèavao me tiho, i hteo je pesmu, koju nije stigao da napi¹e. A mo¾da nije ni mogao ...

Oslobodi se moj brat na visoravni i izgovara sklopljene reèi. Prekinem ga:

- Kako nastaje himna?

I Valjar ponovo govori, crven je i sna¾an u licu, pa se umiri, deo je kamena na visoravni. Onda je meni i objasnio da ¾eli samo jednu pesmu da napi¹e, pravu.

Docnije sam ga razumela, sebe je opsednuo, zarobio se. I negde se pokvario, opasna je prava pesma kad se do nje ne dolazi.

Otkud zlo nailazi, ka¾i da ti ka¾em. Moje i tvoje zlo, skriveno je. Mnogo je skriveno. Èudna je to bojica. Malo zrnce a oboji reku. I tebe celog. Pa ne mo¾e¹ da se spere¹. A zrnce bilo i nevidljivo, ne zna¹ kad si ga progutao.

Valjar nije umeo da preseèe, umoljèao se, to mislim ja, njegova sestra.

Èeperko, kao da se upla¹ila, stavila je dlanove na usta, u oèima suze, celo lice u drhtavici, ¹aptala je:

- ©ta ja govorim? ©ta? ...

Ponovila je to vi¹e puta, i sedu je glavu zabacivala.

- Ostala sam Valjaru du¾na. I pokorna mu moram vazda biti. Bio je dobar, vruæ hleb na gladno srce. A ja ga zapetljavam. Èovek postaje opasan kad prièa o drugom.

Opet se, Èeperu, smirila, i hteo sam da je ostavim, da se povuèem i zatvorim sve izmeðu nas, kada je pro¹aputala:

- Davno je mene poremetio ledeni èovek, èupavo oko. Svi smo pomalo ludi ...

I znao sam, udarila ilovaèa u vilice. Prekinula je sebe, Èeperko, obema rukama se oslonila na glatku ploèu tezge, spojila se s vagom, i sebe vi¹e nije htela pred drugim da izmerava. Iza njenih leða mutne tegle, raznobojni paketi, limene posude; miruju poverljivi otrovi.

Oblak na licu, stresla se Vidosava, sva se pretvorila u kukast nos, oèi u crne rupèage. Dinarka bi tu¾ila. Stresa se i neka druga volja u njenoj ko¾i raste. Pale se munje; glava crnozeleni, sve trave sa visoravni iz nje æe proklijati. A onda, kao da se smrzava, postaje ledena, motkasta. Iz nje mraz. Ko zna na kojoj je meði bila, neki se osmeh usekao na usni, a èesti zubi su krcali, iz oèiju je vejao sjaj crnila. ©aptala je:

- Svi smo malo ludi. Svi. Bez razlike, svi.

Strovalila se pogledom u moje zenice, smrzla me u èasku. Njeno lice belo da belje ne mo¾e biti. Glava je ogroman belutak, vi¹e beleg nekog grobi¹ta. Oèi joj nisam nazirao, ¾mirkala je u tavanicu, skupljala se. Najpre joj se vratne ¾ile zacrvene¹e i, bakarno-crvena, upitala je:

- Ti ispituje¹? Dou¹nik, ¹pijon.

Izbeèila je oèi, a na obrazima siva rða; iskakale su okrugle izrasline, zelenkaste, preda mnom je nicala Arapka. Hoæe od sebe da se otkine i sve da razva¹ari po apoteci. Neprekidno je govorila:

- ©pijoni, bez vas se ne mo¾e. Napolje!

Povlaèio sam se prema izlazu i mrljavio po koju reè. Ona je dohvatila debelu teglu sa police, stezala je na grudima kao sveti kamen. U uglovima usana izbi sve¾a ¾vala, onda pena. Sjaj vrca, dva oka su zavitlana tocila uz koren nosa. Kroz stisnute zube prolazile su reèi:

- Poganac. Kakav poganac. Mar¹ napolje! Ludi ste svi vi. Svi.

Rano popodne i, moja sreæa, niko ne ulazi u apoteku, presamiæen sam, jednako se klanjam, tegla ne poleæe iz njenih ¹aka.

Izvlaèim se napolje, znam miris obrenovaèke pijace, i Vidosavu kao merioca ostavljam pored apotekarskih terazija.

Èeperko, odem u Cvijiæevu i ne naðem Valjarevu ¾enu Jelenu. Oti¹la u neku banju.

I vraæam se, pa pored Botanièke ba¹te, uðem u D¾ord¾a Va¹ingtona i kod "Vidin-kapije" sretnem Tomu bez kæerke. Uðemo u kafanu, Toma ostao speèenko, oèice zgnjeèeno crnilo, u kutu usana opu¹ak. Poruèismo vinjak, i odmah rekoh:

- Valjar skoèio u dvori¹te.

- Bio sam na sahrani. I tamo je ludeo, njemu su u nozdrve mokrili. Pravili mu topli vodoskok.

- I?

- I ni¹ta.

- Kako ni¹ta? - pitao sam.

- Ne dirati. Neka odu, u zaborav.

- Ne pristajem.

- Od volje ti.

- A sve je ljudsko iskustvo?

- To je drugo.

- Bez iskaza nema ga! - rekoh.

Odmahnuo je rukom, uto sirene, zvonjava: prolazili su vatrogasni teretnjaci. Puno sjajnog mesinga na njima, u¹eæereni za paradu. Zatresla se stakla u prozorima.

- Negde je po¾ar - rekao sam.

Opet je odmahnuo rukom. Onda me dugo gledao; oèi kao u mrtve ovce, nepomiène, tiho je pitao:

- A ¹ta ti zapravo tra¾i¹?

I Dositej je u pitanju slièan, odgovorim:

- Tra¾im da naðem.

- Onda nalazi!

- Na¹ao sam tebe.

- Valjara si tra¾io.

- Ti si poznavao Velikog Vata?

- Nikad s njim nisam govorio. A o njemu se mnogo prièalo, pola od toga ne verujem.

Onda sam Tomi pone¹to isprièao o ©idskom Èoveku. I pitao ga:

- Da nije to Veliki Vat?

- Lièi. Ali dugo prièanje kao ispoved nije u prirodi Velikog Vata. Pazi, svako se poklapa svojom kapom. Iskustvo se prolazi. Tako ni ti nikada neæe¹ pojmiti Goli otok.

- Ti si kamenovan? - naglo sam ga upitao.

Toma se nasmejao, i rekao je:

- Od kamena ostaje beleg, ne mo¾e¹ ga skriti.

- ©idski Èovek mi je govorio o kamenovanju.

- To ne razumem.

Onda sam isprièao Tomi kako je, po ©idskom Èoveku, izgledalo njegovo kamenovanje.

- ®iv sam. Ko¾a mi je èitava. Samo nemam one zube.

- Kamenovani se zvao Toma, Pariz, glavno zadu¾enje Crvena pomoæ.

- Sve kao ja, a opet nije.

- Neka je zabuna - ka¾em.

- Na ostrvu se nikakvo kamenovanje do mog dolaska nije desilo, ni dok sam ja bio. A Èabra je postojao.

- Video si ga?

- Mnogo puta. I kad je skoèio sa stene.

- A Veliki Vat?

- Postojao je za mene, video ga nisam.

- Hteo bih sve da saznam o njemu. ©idski Èovek me uputio u Ulicu 27. marta broj 27. To je bio Valjar. Mislio sam da je Veliki Vat.

Tomin stisnut osmeh, èik u uglu usana, polako je rekao:

- Veliki Vat nikada ne bi skoèio u betonsko dvori¹te. Naroèito ako je prazno.

Toma je speèena zemlja, izvaðen iz keramièke peæi, i ja neprekidno mislim na svog druga Avrama Mitrinoviæa i njegove prièe o Tomi. Neæu da mu ka¾em da znam: o Savi, njegovom bratu, o gorilama u botanièkoj ba¹ti i kafani "Kod dva orla".

Gori Tomi pikavac meðu usnama, uzima vinjak i ka¾e:

- Hteo je Valjar da napi¹e pesmu o Velikom Vatu. Nije stigao. Pre æe biti da nije mogao.

Vatrogasni teretnjaci se vraæaju bez buke, i olaksani.

- Ugasili su po¾ar, izbljuvali vodu ...

- I ja bljujem - reèe Toma.

- Prièamo.

- Ne, bljujem. Valjar je razumevao i pra¹tao. A u svakom opro¹taju je i buð. Mlaka buð. To je tako, bila religija, ne bila. Sigurno je Valjar najvi¹e znao o Velikom Vatu.

- Poznavao ga je i pre rata?

- Svakako.

- A njegovo pravo ime?

- Ne znam. Veliki Vat je ime iz ilegale. Imao je i druga imena, ali je on za nas bio Veliki Vat.

- Odakle je? - pitao sam.

- Slu¹ao sam da mu je deda pre Prvog svetskog rata ispirao iz Peka zlato. U Po¾arevcu je imao nekog brata. Sve sam to èuo, kao ¹to sam èuo da je organizovao ¹trajk u Singapuru. Da je u Parizu poznavao Ho ©i Mina, a da su ga u Hanoju hapsili Francuzi.

- Kao Velikog Vata?

- Da, pod tim imenom. Izgleda da ga je u Hanoju i uzeo. Iz Indokine se prebacio u Hong Kong. Odatle u Kinu. Prièalo se da je u Kini imao drugaricu i s njom sina. Onda je pre¹ao u Sovjetsku Rusiju. Na Uralu se bavio dosta dugo.

- Za¹to dugo?

- U Parizu sam slu¹ao o nekom na¹em zemljaku, i da se na Uralu zadr¾ao du¾e nego ¹to je trebalo. Kasnije, meðu nama prozujalo da je ostao i po nekoj kazni. Kakvoj, nikada nisam saznao.

- Kakav je to èovek? - sluèajno sam ga upitao.

- ÈOVEK TREÆE INTERNACIONALE.

- To je pro¹lo - rekao sam.

- Davno pro¹lo.

- I tu je njegovo gre¹no okce.

- Verovatno.

Toma ispljunu mrtav pikavac. ®urio je u ¹tampariju, dao mi je svoju adresu na Banovom brdu ...

Èeperko, ko si i ¹ta si, golu¾dravi? Okraæale ti nogavice, virkaju ti suve noge. A nisi u nogama, u u¹ima si. Hvataljke tvoje, kao da si suncobrane na glavu nalepio.

Hteo bih reè. Tvoju reè da èujem. Ne mogu se s tobom sporiti - i gde to onda postojimo ...

Znao sam Tominu adresu, a promicalo, nikako da stignem.

I jednom, nedelja, blizu je bilo podne, ispnem se na Banovo brdo. ®ega julska, riba se u Savi primirila, èeka veèe pa da izbu¹i povr¹ reke. Sve crklo, u lenjo zevanje se zarobilo.

A na Brdu èitava varo¹, ulice tek proseèene, svud uvladala prava linija, nigde drvceta, sve pod konac dovedeno, izbrijano, pa mi smeta; miri¹u beton i neka nova lepila; kao da je prosut ¹piritus.

Na prozorima spu¹teni plavi, ¾uti za¹titnici, i kuæe slepe. "Robna kuæa Beograd" se zavr¹avala pred malim nekr¹tenim trgom.

Èeperko, odmah pomislim: èije æe ime poneti ova asfaltna trpeza? Po njoj je bilo puhara belog, jo¹ neuga¾enog.

Pronaðem Tominu vi¹espratnicu, svojim lukom je zatvarala deo trga. Na njenim staklenim vratima landarao je oglas: osnivali su ¾enski ko¹arka¹ki klub.

I pumpa benzinska je bila u gradnji; veliki crni tank le¾ao je potkoèen pred izbetoniranom pumpom; radnici su stigli da ga dopola ofarbaju minijumom; pa je tank obuèen u crveno-crn dres; nema takvog kluba u varo¹i.

Samo ¹to preðoh preko trga, iz poboène ulice izlete momak na trkaèkom biciklu; izgledalo je: sna¾no æe telo prekinuti gvozdenu osu; bicikl nov, sjaktao se; jasno se èuo rad lanca; kao da mu je i zuka podmazana.

Mladiæ je na sebi imao jarkocrvenu majicu, kratke pantalone i èarape bele, s crvenim op¹ivima. Spreman za trku, podmazan, kao i njegov bicikl; na leðima je nosio broj 9. Pun snage, no¾ni mi¹iæi - hlebovi gipkog mesa, neprekidno su pumpali: gore-dole.

Napravio je lagano krug i o¾ivio ceo kraj. Nije me primetio, bio sam zaklonjen iza oglasa i pretra¾ivao adresar. Toma je stanovao na devetom spratu, stan broj 39.

Èeperko, devetke se namestile.

Momak je pravio krugove sve br¾e, zavitlao se bio; noge mu radilice neiscrpne, pod njim je bicikl, perce, skrhaæe ga; tanki toèkovi izdr¾avaju, i èuje se: mehovi uzimaju u sebe julsku ¾egu; sve se spojilo u jedno: èigra se ¹arena stvorila; kovitlac mase jurio je ivicom trga.

Sumnjam da ga je neko posmatrao, mene nije spazio, a u¾arene zgrade ostale su slepe; momak ne haje: sam je sa svojim biciklom; trka se u naðenom krugu trga i brzinom ga sve vi¹e smanjuje.

Ostavio sam ga i popeo se do Tome. Nije ga iznenadio moj dolazak. Smiren, lagano me uvede u tek vidnu sobu; obujmi me ustajalost; sve je mirisalo na duvan: spu¹tene zavese, neveliko kanabe, po njemu jastuci, stolice prekrivene pli¹om; svud se zabio nikotin, opu¹ak.

Polako se naviknem na tamninu sobe, i utvrdim - svud jedna ista slika: anðeo s belim krilima. Slike su bile naslikane na hartiji, kartonu, platnu i na komadima daske; uramljene i neuramljene; pove¹ane po zidovima ili samo naslonjene uza zid, stolice, le¾ale su i po patosu; nisam imao gde ni da sednem. A na slici: anðeo sleteo na kamenu kocku, seo; ukoèio se èovekoliki leptir.

Priðem od¹krinutom prozoru, pomerim zavesu: betonske zgrade, glomazne i sve iste, sa odreðenim brojem prozora i balkona, stvarale su dubok bunar; video sam deo obima, dno bunara - trg; momak je i dalje pravio krugove; pojavi se pa nestane, sve br¾e i èe¹æe; kao da ih je bilo vi¹e na trgu.

Pitao sam Tomu:

- Za¹to slika¹ jednog istog anðela?

- Da bih ga naslikao.

Kraj prozora bolje sam video Tomu: oslabio i provenuo, pljoska. Suvo granje, snaga mu u ¾i¹ku na kraju usne, u dva crna i sjajna oka; kao da su oba puna suza, ali kapljica ne kaplje.

Kao ¹to su svud bile slike, tako su svuda bile razbacane i posudice pretvorene u pepeljare; u mnogima ljuske od oraha, le¹nika i sasu¹ena kora raznih plodova; neke su tacne bile pune badema, suvih ¹ljiva i suncokretovog semena.

Navikao sam se na miris boja, terpentina i lakom natopljenog drveta. Opet se nagnem preko prozora: momak je poèeo da pravi najbr¾e krugove; br¾e se nije moglo; kao da je izbacivan iz ogromne praæke, neprekidno je izletao u obim meni vidljivog kruga.

Pitao sam Tomu:

- Ti si sam?

- Vi¹e nisu mogle sa mnom. A ni ja s njima. I oti¹le su, moja kæi i moja ¾ena.

- Kud?

- Ne znam. Nikoga vi¹e ne mogu da tra¾im.

Stajao je nasred sobe, prekr¹tenih ruku, i onda me upitao:

- U ¹ta pogleda¹?

- U trkaèa - rekao sam.

- Ostavi ga.

Ponudio me da sednem na jednu stolicu bez naslona; opet neka kocka; doneo je hladnu kafu i seo na le¾aj.

Èeperko, nisam se pitao: za¹to onaj dole pravi krugove, a Toma anðele. I nije mi bilo te¹ko ¹to sam na stolici bez naslona; brojao sam slike i utvrdio da su mnoge nastale na otpacima nekih dasaka; rendisanih, nerendisanih; izbrojao sam trideset sedam slika; mo¾da ih je bilo i pod krevetom.

Toma je poèeo ne¹to da govori, nisam ga u poèetku slu¹ao, jednako sam mislio na onog momka - biciklistu; vrti krugove: da li ubrzava, gde mu je granica, mo¾da je usporio, odmara se; ve¹tak je, bicikl vozi i sa zametnutim rukama na glavi; kolenima i trupom upravlja; i kakva je to trka bez protivnika i gledalaca?

Oseæao sam sunce i te¾ak miris ustajale boje, koje mora da je bilo po tim posudicama, lonèiæima. Toma je le¾ao na kanabetu kao uginuli slepi mi¹. Onda se skupio, naglo se podigao, skoro je viknuo:

- Stra¹ni sud svakog iznenadi!

Nisam mu odgovorio, a on se opet smirio. Pa je otklopio usta, kao da je zevnuo, poèeo je polako da prièa:

- Davno pre rata, trgovina Janko Gudelj, bicikli-kontra¹i, mo¾da prvi u ©apcu, dobijemo ih od ujaka, moj brat i ja. Za polo¾enu veliku maturu, brat za zavr¹eni peti razred gimnazije. I da ne gnjavim, krenemo na jug, sve pored Drine. Vi¹e od mesec dana smo ostali na tom putu, ¹ta nismo dodirnuli. Nikad umorni, sve se prvi put de¹ava. Noæ, brda ti se pomeraju, poène ki¹a, do kostiju te uhvati zima letnja, pa se osu¹i¹ na suncu i skori¹ i sa prljav¹tinom svojom; onda se na potocima i rekama kupamo, i istrljavamo se peskom i belutkom.

Teramo svoje konje-bicikle, krpimo gume ukraj puta, peèemo peèurke i mlade divlje golubove, duplja¹e; moj brat se sjajno puzao uz stenje i suve, gole brestove, odakle je skidao i mlade grlice; od vodenièara smo kupovali projino bra¹no, od èobaua sir; pravili kaèamak, zvi¾dali "Internacionalu".

Negde iza Prijepolja, zaustavili smo se kraj jednog duda. Moga brata sustigao umor. A i mene. Odmorimo se, mo¾da smo i odspavali.

Zaboravili smo da kupimo hleb, i ja se vratim u Prijepolje. Brata ostavim pod dudom.

Vraæam se, veliki i vruæ hleb, dr¾im ga pod mi¹kom, miri¹e kora, neæu ga naèeti bez brata. Istanjili se u novcu, ostaæemo bez prebijene pare. I to nas proletersko iskustvo odu¹evljava.

Sunce je razgrejalo svaku kost u meni, svratim na Mile¹evku da se umijem i napijem vode.

Spustim bicikl na ¹ljunak, vrti se toèak, zaustavlja se; stavim hleb na njegove ¾ice. Izujem sandale, zavrnem nogavice, skinem ko¹ulju, ispljuskam se, izgrgoljim u vodi.

Èuèao sam, preseklo me kod pupka, kao da je ¾icom neko hteo da ga otvori; osetih hladnoæu i bol; razlikovao sam svako zrno peska.

Na drugoj obali èuèala je ¾ena; okrugla kolena i bele butine; gu¾va prekrivaèa i kao s toplog jastuka skliznula na zelenu travu, tako se meni uèini ¾ena.

Kri¹om gledam: ona pere, no¾ni joj prsti u vodi a crvene pete na belutku; u te¾injavoj ko¹ulji ¾ena se migolji, isparava; nagotu je skrila savijucima svojim i dugom kosom, crvena je i spreda pada na rasek ko¹ulje; vide se obe sise, bele i jake, drhture kao mlad sir.

Smotala me drhtavica, na oprezu sam, èekam da li æu u pravom trenu razumeti njen znak.

Zanosi me milovanje bez dodira; oseæam put i toplinu njenu. Iznutra izbockan, upla¹ena stoèica, ne umem da mrdnem sa Mile¹evke. Ona sve zna, ja sam u krletki.

Beli su joj zubi, nije se zakikotala; blaga je, kao i njeni obrazi i oèi.

Vrat mi je ukoèen, ¾ena èuèi, vidi je Mile¹evka; i ja èuèim. Moja se glava izokrenu u stranu i grumen njene tamnine pomuti me skroz.

Preko reke osetih: pari iz te¾injave ko¹ulje, pred izvorom sam; i padoh na kolena u vla¾an pesak; reku ne èujem, ne¹to je rekla, mahnula je rukom.

Ispustila je svoje pranje, ko¹ulje i krpare, mo¾da me je tek sad prvi put ozbiljno uzimala.

I èuh je:

- Gladan si?

Zabija mi se pesak u ko¾u; ona se blago sme¹i; ne sipa kikot iz nje, razume: u upaljen fitilj se ne piri.

Ponavlja:

- Gladan si?

Opet se upla¹ih: mene ¾ena i ne vidi, nego moj bicikl-kontra¹, i hleb na njemu; razgovara sa svojim brkatim èovekom. On je na obali, sa sekirom na ramenu. Ubiæe me jednim udarcem, preseæi nadvoje; i obe æe moje polovine baciti, da ih Mile¹evka otkotrlja u Lim.

Jednako sam ukoèen, i kleèim; ne oseæam ni sunce ni vodu; samo srce lupa kroz suvu ko¹aru; mekana bupa odzvanja; i ¾enino srce èujem; dobro je da glavu jo¹ malo izokrenem.

A ¾ena ti¹e ka¾e:

- Gladan si?

Klimnem glavom, setio sam se da potvrdim. Ni ona se ne di¾e sa obale, nego se vuèe na leðima, laktovima se pomera, noge joj slabo razdvojene i malo otkrivene; ne vidim joj lice, samo vrh brade i belu gu¹u.

Tako me privlaèi, mami k sebi; u travi ostaje trag, le¾i¹te njeno; ne pari se sa zemljom.

Preðoh Mile¹evku, pod njenim leðima je pucalo lanjsko granje; korito ¾ene zavlaèilo se u gu¹tu, nalazilo nam skrovi¹te.

Poðoh prema njoj, sada bez straha; ova ¾ena sve zna: vatru da stvori pod ki¹om prokapaèom, da dete bilo gde sama rodi, krov i le¾aj u ¹umi da napravi, i pitu da umesi.

Idem pod njen topli dah, u znojnu, mesnatu, zagri¹æu njena kolena; slobodim se, oènjak sam; ko¹ulja se grèi na njenom stomaku i izviruje meseèev kotur, neæe mi se izmigoljiti; zovna, vuèe me u gu¹tu, i nikako ne shvatam da se njenoj volji pokoravam.

Zaptiven, ne postoji vi¹e nijedan ¹um, i dan se u gu¹ti smraèio; poklopim ¾ari¹te, i nesreæno kratko izdrhtim na ¾eni.

Opu¹ten, bruji reka; gledam je pravo u oèi, slobodno dodirujem, ispitujem; ona se polako raste¾e u osmeh; mlada je, neku je godinu iznad mene; okruglasti, rujavi obrazi, kosa joj stari med; i zlataste pegice po licu poko¾ica zrele breskve; neprekidno me podi¾e brdo njenog èvrstog stomaka.

Pa sam izmeðu njenih nogu, roðen od nje; ne znam zbog èega, nju stidljiva rumen naglo obli; koèoperim se, opet postajem oènjak; i traje, ¾ena se poda mnom ogla¹ava; i prvi put èujem zamuæen glas, voljno predavanje; dah u dah, sve je sklopljeno, iz davnina znano.

Puca iz mene, iz peta, kolena i celih leða. Krièim, hoæu da ka¾em, ali ne mogu: mnogo je lepo na ovoj zemlji; niz brzak reke odlazi mleè; i ¾ena je, naj-zad, poda mnom umorna.

Æutimo, Mile¹evku opet èujem. ®ena ¹apæe, ututkava me pokretom, reèima svojim; i meni miri¹e na nepoznato li¹æe, na zemlju iz koje se raða; zarivam glavu u njene sise, èupam svoju kosu, slatko mi je; izdran sam i lak pas, preko mene se sjurila bujica.

Uvlaèi me sve dublje u gu¹tik, nosi me na sebi kao svoju kuæicu; neprekidno zakuèen, otpu¹ta se, pa me polako drobi; snaga je u meni neprekidna, sve pro¹lo sam zaboravio; ujedem je, miluje mi teme, svaku njenu vlagu znam, bez stida smo.

I neko gore u stranama bukovim kao da vièe:

- Boso, Koso, Roso.

©apæe mi u uho:

- Mene zovu.

Svom te¾inom tela je prikivam; i mislim: prosto je, i sve se brzo nauèi. Ona opet ¹apnu:

- Neka, lako æu s njima.

S kojima to lako? Sa svima. Saznao sam: ima dvoje dece, a njen èovek je daleko, gradi negde prugu ...

Zaboravio sam brata, bicikl-kontra¹ i hleb.

Preðem Mile¹evku i sve naðem na svom mestu, nedirnuto. Samo su hleb napali ¾uti mravi; èistim ga i s biciklom izlazim iz vododerine na put. Brata naðem gde sam ga i ostavio: pod dudom, jeo je dudinje, ubrljao se, do¹ao mi slinav. Ne obraæam pa¾nju na njega; onda primetih da je oèajan, oèi mu crvene.

Objasnim mu: zadr¾ao sam se na pijaci, glupo, s Ciganima, i meèkom, pao sam sa bicikla, zdrao kolena; pokazivao sam mu oderotine pune zemlje i trave; morao sam na izlasku iz varo¹i kod kovaèa da ispravljam banda¹e, i sate sam tako prokucao.

Brat je moj æutao, gledao u stranu i jeo hleb. Ni¹ta mi nije verovao. I onda sam rekao sebi: isprièao bih mu sve samo da se nije ubrljao dudinjama.

I nikad ne stigoh da mu isprièam. Kada smo se vratili sa na¹eg puta, krajem leta, udavio se u Savi.

A tada sam bratu predlo¾io da odemo do manastira. Kasno je, nije kasno, ¹ta æemo pod ovim dudom, naæi æemo bolji bivak za nas; nije daleko, raspitao sam se, sve uz reku, i da hoæemo, ne mo¾emo manastir da proma¹imo.

Veæ je dobar sumrak pao, pribli¾ila se beda, zamutila daljina kad smo stigli pred manastir; nismo ¾eleli da remetimo red, kaluðeri su se veæ povukli u konak. Pojedemo hleb pored izvora i tu se napijemo vode; onda se zavuèemo u manastirsko seno; zapravo, popnemo se na stog, gore napravim kao veliko gnezdo i zaspimo.

Prvi se probudim, u nozdrvi suvina sena; opet udahnem, raspoluæuje miris celog stoga; u nebo se uprli jasenovi i vrbe na obalama Mile¹evke; mislim na rujavu ¾enu, mnogo je razbacanih kuæa u tim stranama; greje sunce, kupi rosu sa odela, moj brat se u snu osmehuje; uto nas neko pozva, pitao je ko smo i ¹ta radimo gore.

Probudim brata, suljnemo se niz seno pored na¹ih bicikla. Kaluðer prosede brade strogo nas je pitao:

- Odakle vi ovde?

- Gospodine igumane ...

- Zna¹ da sam iguman.

- Pa lepo ste obuèeni.

- A kako se zovem?

Æutao sam, kaluðer se sme¹kao; prolazilo mi kroz glavu iz ¹kole hagiografije i biografije, drsko rekoh:

- Otac Dositej.

- Èuo si to u varo¹i.

- Ni¹ta nismo èuli.

- Nemojte kaluðera da la¾ete.

- Nemamo razloga, gospodine igumane.

- I kud ste po¹li?

- Na biciklima zemlju upoznajemo.

- A ko ste vi?

- DJaci.

Rekli smo uglas moj brat i ja; kaluðer nas rukom blagoslovi i povede u konak; i dobismo odmah mleka i hleba.

Ostali smo nekoliko dana u manastiru Mile¹evi. Gospodin iguman je odredio ðaka Dositeja da nam poka¾e manastir. Nismo ispoljili neku radoznalost za freske, pa ni za riznicu. U neko drugo doba zanima te pro¹lost.

DJak Dositej je bio povijen, kao da je kolska ¹ina pre¹la ispod njegovog pupka. U koraku se ispomagao ¹tapom, i odozdo te gledao, smejuljio se, siroma¹ak; i nisi mogao da odredi¹ da li ponizno, zlurado ili nesreæna dobrota biju iz njega; upamtio sam ¹iljat nos, jabuèice izo¹trene i u belom licu ukopane graoraste oèi. DJak Dositej nije mogao svaku fresku da vidi, krivio je glavu, kao da je protinje kroz neku tarabu, pa nam je obja¹njavao. Znao je sve napamet, gde se ¹ta nalazi u crkvi, koja je freska na istoènom, zapadnom zidu, u kom delu naosa, severnom, ju¾nom; veæ je imao poslu¹anje: za æurke i manastirske koko¹ke; pred veèe je otkupljao jaja, slagao ih u crvenu kotaricu i pokrivao je èistom maramom; kao da je krio jaja, nije voleo da se zna dokle je korpa napunjena; krakat je bio ðak Dositej, i u povratku kroz donje dvori¹te konaka mrmoljio je u zemlju, mislio sam, molitve, a on je sraèunavao koliko su mu koko¹ke donele jaja; tuga me muèila, gadio sam se Dositeja, meni je izgledalo: svaki dan iz zemlje proklijava.

Za vreme ruèka je sedeo u dnu astala, i tada je jedino bio uspravan, mogao sam da ga posmatram; bio je to upla¹en momak, svoje graoraste oèi kao da je nekud uklanjao; a nije imao gde da ih sakrije, oèi su u licu; kod korena nosa; posle mi doðe u pamet: on krivo¹ijski gleda, navikao se na pogled odozdo; obuze me stid i poèeh da ga gledam bez sa¾aljenja, bez èuðenja.

Jednom me zaustavio, u priprati mi pokazao Stra¹ni sud. Dositej je rumeneo i, kao da mi neku tajnu otkriva, polako je govorio:

- Pogledaj, na obruèu duge sedi sudija. Hrist. U nebeskoj je visini, njegovom oku ni¹ta skriveno nije. Prepozna odmah la¾nog apostola. A kamoli druge, trgovce. I carevi dolaze pred Stra¹ni sud.

- Malo ih je, Dositeju - odgovorio sam onda.

- Ima ih. Ima. Svi nepravedni moraju da doðu. Neko ranije, neko kasnije.

Upamtih, i njegovu parolu-okosnicu docnije shvatih: "neko ranije - neko kasnije". A tada, u manastiru, nikako nisam razumeo: kako Dositej mo¾e s mirom da nas posmatra i otkuplja jaja.

Drugi kaluðeri nisu obraæali pa¾nju na nas, kao da ne postojimo. To nas je oslobaðalo, pa smo se po ceo dan kupali u Mile¹evki. U jednom viru uèio sam brata da pliva. Vir je bio dubok, ali kratak; vir planinske reke. Pa sam prona¹ao razlog: u potrazi za novim virom, udaljavao sam se od brata i manastira, odlazio do mesta gde sam se sreo s rujavom ¾enom.

Niko nije dolazio da pere rublje. Lomatao sam se i po stranama; izgrebah kupinovim vre¾ama, izlazio sam na proplanke, pred drvene kapije, prazna dvori¹ta, pred musavu, upla¹enu decu i zle pse. Postojim, i ¹ta da pitam, koga tra¾iti? Roso, Boso, Koso, u u¹ima ostalo dugo, otegnuto o.

Ugledam negde u strani, na njivi, dve ¾ene i mu¹karca. Ceo sat hoda potro¹im do njih, i ispod marame opazim rujav pramen kose. Tu sam, ¹apnem sebi. Pribli¾im se, nije ona ¾ena. I poènem razgovor, kao skupljam mu¹ka i ¾enska imena. I one, prva se zove Bosiljka, druga Kosana. Skraæeno je zovu Kosa. A onu, opet, Bosa.

Vratim se na obalu Mile¹evke. Pipam tragove, naiðem na ulegnuæe u travi, kao da se zver tu kotila. I èujem ¹um, ¾eljka me unosi u gu¹tu.

Vratim se u manastir i ka¾em da nisam mogao da naðem vir. Brat mi odgovara da sam izgreban i da bi dobro bilo da krenemo za ©abac. Stariji sam, mora se pokoravati, ostajemo jo¹ neki dan u Mile¹evi.

Vi¹e vira gde sam ga uèio da pliva bila je vodenica, i vodenièar starac Radivoje. Zvao nas je èesto na veèeru, pa smo po koju noæ u vodenici i prespavali.

Voda iz jaza je prolazila kroz dugo, drveno korito; ¹iba i pada na toèak vodenice. U neko doba, starac Radivoje stavlja drvenu re¹etku na izlasku vode iz korita. Onda je zasunom iskljuèuje iz jaza; u trenutku korito ostaje golo, bez vode, i u tamnozelenoj mahovini praæaka se potoèna pastrmka; po telu ribe, neko je izbo, izbijaju kao krv crvene pege.

Mesec istaèe bledilo; vidno je ¹ljunkovito korito Mile¹evke; brbori prznica.

Starac je kupio ribu i mrmljao:

- Lepotice, bol va¹ ne èujem.

Uzeo bi ¹est-sedam komada, okrenuo bi se prema meni:

- Za nas je dovoljno.

Ostale su ribe zevale u mekanoj mahovini; skinuo je re¹etku, onda zasun, i voda ih je spirala, uzimala u sebe.

Starac je govorio:

- Tu su, ispod vodenice. Nikud neæe dalje. I riba èuva svoje mesto. Trudite se, nikada ne uzimajte vi¹e nego ¹to vam treba. A staraca je u nas malo, prekidaju nas ratovi, bole¹tine.

U vodenici gori vatra, u zemljanom loncu puæka pura kao upla¹eno prase. Moj brat je èistio ribu na Mile¹evki.

Zaustavi starac Radivoje vodenicu, pa se èuje klepet buljine, lovi mi¹eve oko obala.

Starac ribu na vatri prosu¹uje; protnuo je kroz ¹krge vrbov prut i ribu polako okreæe.

- Hoæu da ih odimim. Neka povuku na suvu slaninu. Nije post, na mladom kajmaku æu ih ispeæi.

Ne mièemo se od vatre; naslonjeni na vreæe, udi¹emo meljavu; starca bolje vidim pri odsjaju: kozièava ko¾a, nekad je prele¾ao velike boginje; ali kovrd¾e dlaka i bore ubla¾ile o¾iljke opake bolesti. Slu¹am starca.

- Vodenica je ovde odvajkada. Mo¾da pre manastira. ®ivi se, vitlo ne staje, a pohare se mnoge desile. Opet, lepota ostala. Pohara, uvek je to neka okupacija.

Ispekao je ribe u velikoj crnoj tavi; jeli smo ih s tvrdom purom.

- Svaki je zalogaj slaði od grumena ¹eæera.

Sagla¹avamo se sa starcem, a on opet zapoèinje:

- Ne zna se red poharama. Pohara na poharu, i opstati bilo je pitanje srpsko. Razapnu kaluðera, ¹to neæe kmeta, na gu¹i kru¾ni rez, ili na stomaku, raspore ga kao jagnje. Mo¾da zato ¹to se okrenuo prema manastiru, poklonio i prekrstio. Ko to zna, prièa za prièom, mnogo se i pogubi; jezik ti je i stalna skrivalica; prvo mora¹ kljuè da naðe¹ pa da ti svaka voæka i boja na ¾ivopisu razumne postanu.

I sve mislim, kad su Turci ovde banuli, mora da su se upla¹ili. Lepote. A tada se èesto i bes razvije ...

Prva pohara kad su uzeli Sokoloviæa. DJak je tek bio, spremao se za monaha. Ka¾u da je veæ i za pevnicom bivao. I Turci su onda pokupili mlaðariju ne samo iz bratstva nego i iz sela. Ovog ðaka Dositeja nijedna pohara neæe. A i on, opet, neko seme ima.

Tako je to bilo, pljaèka u krvi, pohara je do dna. Ali su nam se janièari i vraæali. Dopusti pa¹a Sokoloviæ obnovu Peæke patrijar¹ije.

Druga pohara, opasna nu¾da je Turke naterala, poèeli su mrtve da ubijaju, uze¹e Savin æivot, spali¹e ga. Opet se vrati: nema ¾ivog u nas koji ne zna za svetog Savu. A èim ga ¾ivi znaju, znali su ga i svi pro¹li.

Treæa pohara. Broja nema. Prièa iz prièe, Turci opet banuli iz Male Azije, uhvatili sedam kaluðera, namazali ih smolom pa zapalili; ostali se razbe¾ali, a sva sela u zbeg.

Sreæni su oni koji su zaboravili reè zbeg. Ima i takvih naroda.

Moj brat je spavao na vreæama bra¹na, mesec je jaèe izgrejao, sove se vi¹e na Mile¹evki nisu èule, starac je nastavljao:

- Èesto smo bili u zbegu. I, onda, Turci su tra¾ili riznicu manastirsku, i ne naðo¹e je. U nekom je temelju bila skrivena. U podrumu kaluðeri iskopali rupu, pa kamen i nega¹en kreè, pa opet zemlja, odozgo stave kacu s kiselim kupusom.

Behu stra¹ni Turci, oluje; sve polomi¹e, spali¹e, i kacu su razvalili, ali riznicu nisu prona¹li.

Tako to biva, posle svake pljaèke bolje se èuva.

Turci odo¹e, bi provala oblaka, vatra se sama od sebe ugasi. A mo¾da je izgorelo sve ¹to je moglo da gori; nije bilo hrane vatri, pa se utulila; ne mora se ni prièi u svemu verovati.

Moji stari su govorili: provala oblaka iscepala nebo, ugasila svaku ¾i¹ku, ubila vrelinu u zemlji; monasi se vratili, obnovili bratstvo, poèeli i knjige da ¹tampaju.

Opet bi pohara jedna, prièao je meni moj deda Radivoje. Doðe odred Turaka, predvodnik im je bio mlad, mr¹av kapetan. Zelena dolama, èalma zelena, i ko¾a mu maslinasta, suva; ka¾u da mu je i dlaka u bradi bila zelena. Sav u turskoj boji.

Utegnut i usukan kapetan, èesto se prao na Mile¹evki i ¹etao njenim obalama. Strogo je dr¾ao vojsku, nije joj davao maha; njegovi suvojnici bili ulogoreni na livadama ispod konaka. Sami su mesili hleb, a sa sobom su dovukli kace loja i meda. Volove i ovnove su pekli u topoljaku pored Mile¹evke. Na livadi su i klanjali, okrenuti prema Meki.

Turski kapetan je govorio: "Vi ste jedna vera, mi druga. Svaka neka bude na svom."

Opet su monasi bili na oprezu, kao i narod. Po obièaju, polovina je izbegla u planinu.

Jo¹ i ovo je bilo neobièno. Na kraju livade, gde poèinje ¾iva stena, na uzvi¹enju, na maloj kamenoj trpezi, bio je postavljen kavez; nevelik, mo¾da krletka za pticu, ali uvek pokriven. Èuvala su ga trojica vojnika. Kapetan je strogu naredbu izdao: niko od vojnika nije smeo da se pribli¾i kamenoj trpezi.

Uveèe, pre meseèeva izlaska, kapetan je lièno donosio hranu do kaveza. Opet na udaljenosti, pomoæu dugog leskovog ¹tapa kapetan bi malo smakao dolamu sa kaveza, a na drugi leskovak, na njegov ¹iljak, tvrdili su neki vojnici, nabijao je komad peèene ovèetine; dok su vojnici iz najbli¾e kapetanove okoline tvrdili suprotno: da na kraj ¹tapa prièvr¹æava posudicu s prosom, nekim semenjem. Tako se zapetljalo: u kavezu je ptica, a mo¾da i neka zverèica.

Ponekad se noæu èuo pisak, pre cika; uvek je smetao ¾ubor Mile¹evke, pa se glas ptice-zverke nije najbolje razaznavao.

Ostalo je neotkriveno ¹ta kapetan èuva, i te neobiènosti monasi su se najvi¹e pla¹ili.

Kad bi kapetan upotrebio leskov ¹tap, bacao ga je pred sami kavez.

Turci se podignu i odu iz Mile¹eve. Uèinili su to noæu, tiho i tajno, dok mesec jo¹ nije izgrejao.

Ujutru je monahe iznenadila pusta livada; ostali su po koji koèiæ od ¹atora, neupotrebljivi delovi samara, iskidani ulari, kai¹evi; tamo gde je poèinjala ¾iva stena, na uzvi¹ici, nièega nije bilo; ostalo je petnaest leskovih ¹tapova; nigde nije bilo ¹esnaestog; po tim ¹tapovima se i znalo da su Turci osam dana u Mile¹evi boravili.

Govorilo se o mladom kapetanu i nagaðalo o kavezu, ¹ta je u njemu bilo skriveno.

Monasi su sve ¹tapove u gomilu sakupili i spalili ih kod ¾ive stene. Valjda petog dana po odlasku Turaka, neki su èobani tvrdili da su na Mile¹evki sreli Cigane èergare koji su iz reke izvukli nevelik kavez od ¾utih ¾ica. Cigani su oti¹li svojim putem i kavez odneli.

Opet, ne zna se kog dana, prièa je davno nastala, dani su uzimani i dodavani, neki otac Dositej, izlazeæi iz staje sa gvozdenim vilama da bi uzeo naramak sena za konje, kod kamenog praga umalo nijo nagazio na debelog pacova; lenj i slabo pokretan, pacov je gledao u oca Dositeja. Otac ga je odmak nabo na vile i podigao prema nebu. Izgleda da ga je i opsovao, zgaðen cikom i koprcanjem; i krv je pacovska prsnula po mantiji. Otac Dositej je prao mantiju na izvoru i toga dana je èe¹æe nego obièno ulazio u manastir. Kajao se i molio za opro¹taj ¹to mu je jedan pacov-satana izmamio psovku.

Ubrzo je u manastiru nastao pomor. Prvo je umro otac Dositej. Harala je èuma. Tada se mnogo naroda u ovoj dolini zatrlo. Nije imao ko koga da sahranjuje, ni da vuèe manastirska zvona. Opustela su sela. Od celog bratstva ostala su samo tri kaluðera.

Sve opet proðe, ostade nam prièa da su Turci èumu doneli - da je, izgleda, bila u onom kavezu.

Uvek je maska pred tobom, tako se namesti. A kad ne zna¹ da te haraju, ne mo¾e¹ se ni braniti. Polako te okru¾e, iznutra izdrobe, pretvore u stanovni¹tvo bez imena, drugo ime dobije¹, nazovu te poljaninom, reèaninom. Pazi, tad nastaju najgore pohare, one koje zatiru. I takvih ima u istoriji.

Starac Radivoje bi zavr¹io prièu, a ja sam ostajao u vodenici da spavam pored brata.

Èesto bih se ujutru iskrao, terao bicikl niz Mile¹evku, stizao do mog mesta, nije bilo nijedne pralje; trava se veæ ispravila, i u gu¹ti ¹iblje, brisao se svaki trag. Da se i dalje provlaèim kroz leskovu ¹umu i ruj, zmijastim puteljcima, da sa uskih èistina gledam u razbacane kuæe po èitavoj strani i nagaðam: gde je? Ona je odavde, iz ove doline. Peru rublje sedmièno, ili dvaput u nedelji, tako i hleb peku, za petnaest dana, izvade i po dve furune.

Vraæam se do manastira, vodenice. Brat me posmatra upla¹eno i ni¹ta ne zapitkuje. Mnogo sam mu zahvalan. Odlazimo u najdublji vir Mile¹evke i plivamo.

Opet jedno veèe, nahvatali smo punu kofu rakova, starac Radivoje ih je kuvao u bakraèu, kad nas je upitao:

- Jeste li gledali ¾ivopis?

- Onako. Pokazao nam ga ðak Dositej.

- Njemu nije dato da ¾ivopis sagleda. A polako ga treba osmatrati. I nikada nemoj sve odjednom.

- A ¹ta da gledam?

- Belog anðela, biæe ti dosta. Doði ujutru pred njega, mo¾e¹ i u sumrak. Neki put, u podne. Samo stoj pa æe uæi u tebe. Zna on svoj posao. I ni¹ta ti vi¹e ne moram prièati, u njemu æe¹ sagledati.

- I poharu Mile¹eve?

- I poharu.

- Sve?

- Mo¾da i sve - odgovarao je starac Radivoje.

Po savetu starèevom, poèeh da odlazim u crkvu u razlièito doba dana. Kada nam je ðak Dositej pokazivao ¾ivopis, nismo primetili lik Belog anðela; smutila me mnoga smerna lica, duge brade i ukoèeni pokreti.

U ponovnom vraæanju crkvi, veæ sa ulaza ugledah Anðela. Iz tame je u trenu za¹u¹tao i spustio se na kamenu kocku. I kada sam voljno hteo da vratim tren spu¹tanja i ¹uma, nikada mi se vi¹e nije ponovio. Anðeo je odvajkada sedeo na kamenoj kocki. Samo sam jedanput osetio treptaj u zgrèenom krilu, kao neku skupljenu snagu, ali je sve brzo utihnulo.

Tako, bez brata, stojim pred Anðelom. I prvo ¹to pomislih: toliko si lep, niko te ne mo¾e ukrasti.

Siguran sam, i bez straha, pred njim; ne bojim se nijedne pohare; nepomièan, Beli anðeo me puni; ne otkrivam èime.

Sedi na ljubièastoj kocki; odakle je prispeo? Daljine su u njemu, beskraj puteva, mnogi je svet gledao.

Sa nekog juga je do¹ao, hrani se voæem, da li je ikad sklopio oèi?

Bos je, vise mu noge; ispod njega su pospani ratnici.

Levo krilo - raskriljeno jedro na zidu, u zlatnom je oblaku, na nebeskoj vodi; kao da se opet pokrenulo, titra i nekud me zanosi.

Ne mogu da mu odredim godine. Stariji je od mene. Starac Radivoje ga gleda kao sina; a video ga je i kao vrsnika svog.

Hoæu li stiæi da Belog anðela vidim i kao sina?

Desno je krilo skupljeno, smiraj je u njemu, zadavljen pokret-let.

Tako je Beli anðeo dvostruk: i sedi i leti.

Navikao sam se pa dolazim. Ozbiljan je Beli anðeo, ne znam da li ume da pra¹ta?

Ponire u mene; da me ne oslepi davnina iz njegovih oèiju?

Zaklatim se pa se pobodem. Kameni je æuvik u meni. I opet, kao da ga prvi put gledam: rumeno lice njegovo, i put maslinastu; zdravija je od bele ko¾e, izdr¾ava daljinu puta i svaki sunèev zrak.

Drugi put otkrijem: na krilima je doneo komad plavog neba.

Plava boja na zemlji ne postoji; uvek nam se prièinjava. Pitam se: iza smirenosti Belog anðela ne poèiva li pamet svakog vremena?

Æutim i prebiram po glavi: iz koje je zemlje njegovo lice pozajmljeno?

Zemlja je svud ista, proleterska, tako sam sebi odgovorio.

I jednom, dok sam izlazio iz crkve, stresao me lik na zidu; prestravilo me prepoznatljivo u njemu; znano bucmasto lice, jedri obrazi, gu¹a jaka, i kosa - ruj. Kralj Vladislav je u desnoj ruci dr¾ao manastir.

Gre¹ni otac, ktitor, ne smeje se; a znam: u vilici je zub - belutak. Potomka njegova sa reke.

I ja sam neèiji potomak; i vi¹e ¾enu ne tra¾ih po obalama Mile¹evke.

Tako stvorih suludu tajnu; i nikom je ne kazah do sada.

Èeperko, zaæutao je Toma, pikavac je ugasio palcem; pribli¾io se prozoru, i otkrih koliko je prosu¹en, ko¾a i kost, ispreprela ga posna ¾ila.

Naglo sam pogledao kroz prozor i video: dole, na trotoaru, razlupan bicikl i, skoro nasred trga, momak le¾i na leðima.

- Pao je!

- Diæi æe se.

- Neæe. Opasno je pao.

I Toma priðe sasvim prozoru, svet je s donjih spratova izlazio na trg.

Dvojica u platnenim pantalonama podigo¹e biciklistu i polo¾i¹e ga u hlad vi¹espratnica. Uto zahuja¹e kola hitne pomoæi.

Toma se odmaèe od prozora, poðe prema sredini sobe, reèe:

- Mo¾da mu neæe ni¹ta biti.

- S kim se trkao?

- Svi smo na odreðenim stazama.

Nisam odgovorio Tomi. Gledao je u svoje anðele, onda je rekao:

- Ne umem pravog da stvorim. Bitno je, postoji.

- U Mile¹evi?

- U meni. I ko zna u kome sve jo¹.

Napustio sam ga, pikavac mu je ¾i¾io usnu. Spustio sam se nekoliko stepenika, bio sam blizu osmog sprata kada sam èuo kao pucanj - za mnom je Toma zakljuèavao vrata.

I, Èeperko, ode leto, kao da si neki d¾ak napunio, vezao ga pa bacio iza sebe. Doðe jesen, beogradski oktobar, pun zastavica, otkrije se i neka ploèa, ¹kola; i protutnje autobusi bratstva i jedinstva.

Onomad Mika Lastar me pita:

- Opet æe bistu da postave? Ima novih.

- Biva - ka¾em.

- Biva - potvrðuje Mika Lastar i kao kom¹iju me zove na riblju èorbu.

Èeperko, odem na Banovo brdo, otvorena "Robna kuæa Beograd" i benzinska pumpa toèi benzin. Na staklenim vratima Tomine vi¹espratnice, gde je bio prilepljen osnivaèki plakat ¾enskog ko¹arka¹kog kluba - posmrtni list; fotografija: momak na biciklu, Slavko Slavèe Joksimoviæ, tragièno poginuo na trgu. Na belini pored o¾alo¹æenih, neko je obiènom olovkom napisao "hitao brzinama".

Popnem se na deveti sprat i, ne znam zbog èega, sumanuto zazvonim. Opet zvonim: oseæa¹, pust stan. Stojim primiren pred vratima, naèuljio sam se ne bih li neki ¹um uhvatio; jeza propuzi kroz mene; zami¹ljam da su prozori malo od¹krinuti, pa ponovo isprekidano zvonim.

Pojavi se susetka:

- Tra¾ite druga Tomu?

- Da nije otputovao?

- Ne verujem. Otkada je ostao sam, nema odreðeno vreme izlaska. Susretala sam ga i pre i posle podne. Kad ga natera nu¾da, po hleb, mleko i duvan. Ima vi¹e od desetak dana kako ga nisam videla. I ba¹ jutros, pred ogledalom se èe¹ljam, pomislih: gde je drug Toma?

- Zovnimo domara.

®ena posla svog malog sina i ubrzo doðe ko¹èat èovek; hitro zazvoni i lupi pesnicom u Tomina vrata. Rekao je:

- Odavno nije izlazio, pra¹ina je na kvaki. Idem po miliciju.

Milicija je otvorila vrata, brzo, poslovno, navikli se na sluèajeve; nigde nije bilo onih Tominih slika; a svuda ostale posudice pune pikavaca, kore od voæa, ljuske le¹nika, oraha, semenki.

Toma je le¾ao ispru¾en na kanabetu, pikavac u uglu usana: nije se oseæao nikakav zadah. Istopio se, u ravni je s le¾ajem; nije bio ni ru¾an; svenula biljka, sasu¹en æivot.

Èeperko, spu¹tao sam se nogu pred nogu niz dugo stepeni¹te i mislio: kamenovani i nekamenovani Toma.

Izi¹ao sam na trg, jo¹ nije bio kr¹ten. Mogao bi da bude Tomin trg, kao i onog momka s biciklom. U nekom Oktobru, drugo æe ime stiæi, tako biva.

Èeperko, ni¹ta nema¹ - ima¹ sve, prosvetljeni, ponekad je za mene govorio Dositej. A stoka sam uporna, ponovo odlazim u Cvijiæevu. Jelena, Valjareva ¾ena, dobro je poznavala mog ratnog druga Avrama Mitrinoviæa, i izmeðu nas se otvori. Jelena je govorila:

- Moj mu¾ Valjar nije kriv. Oko njega se samo okolnosti splele.

Okolnost ponekad postane neoboriv dokaz. Padnu stupice, zamka napred - zamka odostrag. Postave se i sa strane. I, Èeperu, nema izvlaèenja, konopac mora da se primi.

- Valjar je progla¹en za Velikog krivca.

- Znam.

Rekla je: SLABA DU©A. Kad postoji slaba, morala bi postojati i jaka. Ali nikada u narodu nisam èuo da se govori o JAKOJ DU©I. Nego samo DU©A ÈOVEK i SLABA DU©A. Opet, ja sam mislio da je Valjar: DU©A ÈOVEK. Èeperu, zna li se od koje je du¹e Hrist?

Jelena je govorila:

- ©ta se izde¹avalo na Kamenom ostrvu, o tome Valjar nikada nije hteo da govori. To je bila njegova nesreæa i nas dve, kæi i ja, dalje od nje.

A kada je jednog jutra stigao, na njemu pantalone ogromne, crne izrezane sandale i majica mornarska. Su¹io se na konopcu, zaboravljen na nekoj palubi, i nastao sme¹an otisak Valjara.

Tada smo stanovali u Ulici 27. marta broj 27. Nisi mogao adresu da zaboravi¹. Pa sam kasnije preko svoje gimnazije kao profesor dobila dvosoban stan na Èuburi. Valjar je odmah uzeo sobu sa ulice; na¹a ulica je bila jednosmerna, s velikim lipama, bez prodavnica. Postojala je samo jedna zanatska, elektrièarka radnja, prekoputa na¹eg stana.

Valjar se zavukao u sobu. Skopèao se, reè iz sebe nije ispu¹tao. Tri godine nikud nije izlazio, kao da se sramio, stavio sebe u izgon sopstveni. Njegova ko¾a postala je bela, ustajala, kao kod samièara robija¹a.

Nije to bio neki stid, ni strah. Pomi¹ljala sam: posredi je inat, svima trlja oèi. A nije bio ni inat. Pre neki prezir. Naprosto, zgaðenost, nad svima, nad sobom. Noæu je ¹aptao sebi u bradu, razabirala sam dve reèi: "prljavi" i "oèi¹æenje".

Bolni Valjar je isterivao svoje, hteo je ¹iljak svetlosti da doma¹i. Slabo je jeo: prepeèen hleb, èaj. Stanjivao se, stapao se s bledilom zidova. Odricao se, spavao je na golim daskama, nije slu¹ao radio, niti je èitao novine. Nije ga zanimala dnevna vest Zemlje, neka se obræu "saljuti" i "marineri".

Njegovi bliski prijatelji Toma i Brana Vr¹iæ vi¹e puta su ¾eleli da ga posete. Uvek ih je odbijao, kratko im je odgovarao: "Nema potrebe".

Kasnije, u sobi-samici poèeo je mnogo da èita i pi¹e. A potom je rukopise cepao, spaljivao ih.

Zavese je mahom dr¾ao spu¹tene i sumnjam da je znao za smenu dana i noæi.

Stalno je bele¾io, ispuni celu svesku pa je uni¹ti. Cepa listiæe, u njegovoj sobi ¹u¹ti, pucketa, gore rukopisi, i èuje se: hripa Valjar. Nije plakao.

Ponekad je meni i govorio kad mu donesem èaj: "Nikoga ne mutiti svojim iskazima. Biti ni¹tavilo, te¹ko je, postoji¹."

Pomi¹ljala sam: ukrasti neku svesku, sakriti je. Valjar je nagaðao svojom ponornicom, otkrivao moju tajnu ¾elju i strogo govorio: "Slu¹aj, ako bi ne¹to proèitala, uzela, odmah bih se obesio. Obesio bih se nasred sobe".

Bio je odluèan, i tamno rumenilo za èasak je oblilo njegovo lice.

Sti¹am ga svojim mirom i ka¾em:

- Pro¹etaj, nebo da vidi¹, travu.

Kao da je meketao, gu¾vala se ko¾a na licu, odgovarao je:

- Nadisao sam se na Krnovu i ostrvu. I neba nagledao. Mogu da ga zami¹ljam.

Donosila sam mu knjige Jovana Cvijiæa, Èajkanoviæa, Godi¹njicu Èupiæevu. Ponovo je poèeo da èita ruske i francuske klasike. ©atobrijana, naroèito.

Ne znam kada je spavao. ©etao je od prozora do vrata, po nekoliko sati. Onda se primiri, mrtav. I znam, ¹æuæurio se za stolom, iskezio, umotao se u æebe - tako je pisao.

I sad mi se ponekad prièini: crna buba no¾icama po hartiji gazi, pravi ¹aru. Umori me isti ¹um, ispisivanje slova, pa zaspim.

Valjar ka¹lje, budi me. Pomeri stolicu, poène svoju robija¹ku ¹etnju.

Rekla sam veæ da je malo jeo. Ponekad je uzimao i ¹olju mleka, to je veæ bila gozba. I kao da je prekr¹aj uèinio, stideo se sebe, postajao smeten, po tri dana ni mrvu na nepce nije stavljao. Onda je poèeo suve ¹ljive da potapa u vodu. Uzimao bi po tri ¹ljive za obrok. Potapao je i pasulj, ostavljao ga neki dan u sudu, pa ga solio i grickao.

Uop¹te se nije raspitivao kako nas dve ¾ivimo. Verujem da nije znao ni vrednost novca u opticaju, ni u kom je razredu na¹a kæerka. Ponekad je Nenu i zagledao, milovao po u¹ima, zapravo, blago je dodirivao njenu u¹nu ¹koljku, tepao joj "slatke male usi".

Od mene su tra¾ili da se razvedem. I mnoge su se razvodile. Objasnili su: tako se mu¾evima najbolje poma¾e - moraju svoju samoæu dokraja da istrpe, i izdr¾e, da bi priznali i da bi mogli poèeti iznova, sa èistog peska na novi trag. Inaèe, kao ¾ena postaje¹ za¹titnik njegove krivice.

A opet, znala sam, Valjar nije kriv. Samo okolnost jedna, pa druga. Najgore, okolnost se i domi¹lja. Ima¹ pravac, pa tovari na magarca. Da i¹èupa¹ sebi d¾igericu, voljenog vi¹e nema¹, od blata se æupovi prave.

Nisam ga mogla napustiti, nije u mojoj prirodi. A znala sam, jasno je meni u poèetku bilo: Valjar æe i¹èileti, i iscuriæe. Polako, na svoj naèin.

Smanjili se njegovi opa¾aji i mnoge se mere pogubile. Ogradio se od svega, bolno se mraèio, sve te¾e se seæao, nije umeo da se ponavlja - i onda, kako da se ¾ivi? Od svoje sobe je napravio kuæu bez prozora.

Ponavljam, nije hteo da govori o ostrvu. Upitam ga ponekad oprezno, ne vidi me, sklopi se u lutku.

Pomenula sam, u na¹oj ulici je postojala jedna jedina zanatsko-elektrièarska radnja. Izlog pra¹njav, pun uginulih leptirova i muva, slabo se ¹ta u njemu menjalo, nedeljama je bila izlo¾ena samo jedna grejalica sa dve grejne ¹ipke.

I primetim: Valjar prestao da tra¾i knjige. Danima ne dira sveske ni hartije po stolu. Prestao je i da ¹eta, postao je mrtva krtica. Iako u sobi nije bilo zemlje, mirisao je na bajatu zemlju. Nije palio svetlo, prozore je zastro i æebadima. Kroz pukotine tkanine ulazio je traèak dana i satima se zadr¾avao u uskom razrezu meðu zavesama. Verovala sam da posmatra prolaznike na ulici.

Vraga, ðavo je do¹ao po svoje. Uðem nepozvana kod njega, dobro znam, utorak je bio, moj dan sa najmanje èasova u gimnaziji. Odmah kroz zube reèe da budem tiha i oprezna, rukom je pokazao prema prozoru. Zahtevao je potpunu ti¹inu, èestice u vazduhu èuje¹, stavio je ¹aku preko usta. I disanje se smanjilo, i srce, ako mo¾e, neka stane. Ni¹ta ga ne razumem, preseklo me ispod grudi.

U mraku, njegove oèi na glinenom licu. A lice crno, sjaktavo, kao kad se furuna nama¾e bronzom pa izglanca. Oèi rastu u beli krompir, i proklijava iz njih. Neæu nikako, a poèinjem da drhtim. Krivo mi je, ne mogu da se smirim, sve je bez moje volje, i po vratu se znojim, pa mi hladno. Sve je to primetio Valjar, a to ne volim. Stoji u sobi kao kaljeva peæ, mogao bi i da me zgazi. Ne bojim se, neæu Valjara da se pla¹im.

A on se u mestu klati kao balvan pred kojim se moli, i lice zamrznuto - neumitno je u zahtevu da se ti¹ina po¹tuje.

Na parèetu hartije napi¹e: "Ne daju mira, uhode, u izlogu je aparat za prislu¹kivanje."

Odmah odgovaram:

- Valjare, to je obièna grejalica.

Uvræe mi ruku, odvlaèi me u æo¹ak sobe, oseæam da je lepljiv, ¹apæe na uvo:

- Oduvek si bila naivna. Glupaèo!

- Grejalica.

- Pst. Okrenuta je prema mom prozoru.

- Sluèajno.

- Nema sluèaja. One dve ¹ipke skupljaju svaki trun glasa.

I onda se skoèanji, opru¾i se na krevet. Kao u besnilu mu se ukoèile vilice. Pokrijem ga. Donesem mu èa¹u vode i kocku ¹eæera. Opu¹ta se, toplina probija iz njega; vilice se najzad olabavi¹e, on dade znak da iziðem iz sobe.

Neæu da pristanem - ne mraèi mu se um. Sebi to stalno ponavljam, i odlazim u zanatsku radnju. Naðem gazdu, neki mr¹avko, bez levog oka. Otvoreno razgovaramo; èovek sve razume i ka¾e mi: "Gospoðo, skloniæu grejalicu, samo, u izlog ne¹to moram da stavim. Propis je - izlog ne sme da bude prazan".

Valjara zateknem, ¹ta da ka¾em, gore. Ceo se otkinuo. I glava i ruke i noge su tu, ali je on samo trup. Golema trupina na krevetu.

Poèe nevoljno da se mièe, pru¾i mi komad hartije. Èudilo me ¹to je ne¹to napisao. Proèitam: "Ne samo da me slu¹aju, poèeli su neprekidno da fotografi¹u."

- To su pegle - ka¾em.

- Ni¹ta ne razume¹ - glavu zabi u plitki krevet. ©aptala sam mu:

- U izlogu ne¹to mora da postoji.

Ne znam da li me je èuo, zagrcavao se i gust znoj ga oklopio.

Pustim ga da mu se raskoèe damari. Potraja to ceo sat. Onda se dogovorismo da preðe u drugu sobu, koja gleda u dvori¹te.

Razvedri se, ode tama iz mene, opet Valjar postade onaj stari, tra¾io je knjige i neprekidno je pisao.

Pi¹i da napi¹e¹. Ali, kad pi¹e¹ pa cepa¹ - u neko se èudo promeæe¹, a mene èupa zebnja, poganu slutnju zaobilazim.

Poènem oprezno, predla¾em: mogao bi i da se pregleda, pre¾iveo je mnogo, nikom se ne otvara, pa raskopava sebi svaku osnovicu; a bez svoje osnovice ni kamen ne postoji. I sadanja njegova samoæa nije razumna.

Sve tako, izokola, a Valjar ni da èuje: bolu nema leka, bol se izboluje. Pa ako se izdr¾i, tu si - druge nema. Nikakvu brigu ne ¾eli, mo¾e sam u nu¾nik. Tra¾i mir, i da ga niko ne savetuje, pa æe svoj ostatak pro¾iveti.

Ne mogu da budem u glupom miru. Mraèi se Valjar, treba tra¾iti lek. Svuda ga tra¾iti, po celom svetu. A kad mu pomenem lekare, pobesni, zamahne rukom. Prvi put, nikada ranije Valjar nije podizao ruku na mene.

Onda naglo smalak¹e. Povuèe se u dno sobe, u æo¹ak se zavuèe. Obe ¹ake stavi na teme, ¹titi glavu od treska. A znam, na ostrvu su ga gruvali u glavu, najvi¹e. I kod Valjara poèinje neiskazano seæanje. Ne vajka se, naslonio se na zid, a ruke satima ostaju na glavi ...

Èeperko, Jelena mi je u prekidima prièala, a ja tebi odjednom. Sastavio sam sve sastavke, neke sigurno ispustio. I ¹ta æe¹, Èeperu, svako prede svoju svilu.

Jelena je govorila:

- Nena po¹la u ¹kolu. Zapitkuje, jedan zaklopac pa drugi: "Za¹to sunce sija, ko ga je zapalio?" "Za¹to zvezde ne padnu, ko ih je prikaèio?" "Kad bi pale, gde bi pale?" "Za¹to reka ne isteèe kad stalno teèe?"

Odgovaram i neprekidno ¾urim, moja ¹kola, Nenina, i mukli Valjar u sobi. Geometriju svoju imam, neprekidno se na svom radnom mestu popravljam.

Nemam trena da se odredim na kojoj ravni postojimo. I pod ko¾om mi se nabio pucanj unutra¹nji. Trèim, mnoga stepeni¹ta preskaèem.

A Nena radoznala, ¹ta otac po ceo dan radi, za¹to je zakljuèan - i Valjar je pronaðe sa okom na kljuèaonici, poèe ispitivanje:

"Za¹to viri¹?"

"Ko te je nagovorio da viri¹?"

"Govori, znamo za æutnju."

"Dolazio neko, dao ti bombonu."

"Za¹to viri¹, otkada viri¹?"

"Otkada? Otkada? To reci."

"Oduvek viri¹."

"Oduvek oca uhodi¹."

"Greh je oca uhoditi."

"Ti ne zna¹ ¹ta je greh."

"Bube vire, gadovi vire."

"Ko te podgovori?"

"Gnjida mala, viri u kljuèaonicu."

Valjarev je glas bio krièav, hripao je: bio se zacenio kao da su mu krpe u grlu. Muèi se ne¹to; ne èujem dete, i slutim, po tri stepenika u skoku prelazim.

Otvaram vrata, Valjar dr¾i Kseniju u naruèju, nagnuo se preko terase i izljuljuje dete u betonsko dvori¹te, pa se uzdr¾i, valjda ga u pomrèini njegovoj neka svetla proseka zaustavi.

Ceptav je i ¹i¹ti, a dete se uèaurilo, ubledelo, ¾muri. Pomislih da je veæ mrtvo.

Istrgnem Nenu, on se izgreba po licu, mene izujeda po rukama. Lice mu naglo po¾ute. Lomio ga mutljag. Sruèim mu pun lonac vode na glavu, splasnu Valjar, obalavi mi usnom ruku i zavuèe se u dno sobe.

Nema stida u njemu, u uglu sobe se pomokri i ispogani, onda zacvile.

Operem ga i ceo patos izribam. Nisam ikona, ne mo¾e se ovako, Valjar je slaba du¹a. Briga me za pesmu nenapisanu, mrzak mi je taj sebièluk - po svaku se cenu ispoljiti. Ne mo¾emo svi pod jedno zvono, za¹to kod Valjara stalno sve da razumem.

A onda, prolaze dani, oboje se sti¹asmo. Valjar kao da je promenio ko¹ulju, opet je u èistoj svesti. ©eta i èita ©atobrijana.

Ceo ¾ivot petlja¹ da ne bi bio sam, a deca, ¹ta su?

Pristane najzad Valjar da se leèi. I raspitam se: treba otiæi u Pariz profesoru Kurbeu. I poèinjem: razletim se za paso¹e, molim, novac pribiram, neplaæeno odsustvo, da ne izgubim mesto u gimnaziji.

Taman jedno zavr¹i¹, drugo se otvori. Dobijem odsustvo, èekamo na paso¹e. Odsustvo se poni¹ti. Onda odjednom primismo paso¹e. Odem u Banat, u oèevinu, od starine sve¹tenièka porodica, nakupim jedanaest banatskih ikona.

Naposletku se ispekao kolaè: dobijem neplaæeno odsustvo za godinu dana.

Odemo nas dvoje u Pariz, i u poèetku se od novca koji smo imali i ikona nekako ¾ivelo. Brzo se sve istopi, zaposlim se u jednoj omanjoj radnjici mu¹kog rublja. Pri¹ivala sam dugmeta. Osam èasova, javim se za jo¹ dva prekovremena.

Sa tim mojim radom ostali smo u Parizu skoro godinu dana. Valjaru bi neuporedivo bolje.

Kasnije sam razumela: neko mo¾e da podnese ¹amar. Valjar, ne. Ne bol, zub da mu izbije¹, vilicu odvali¹ - izdr¾aæe. Njega je uni¹tavao èin ljudskog ¹amara. Od toga je izludeo, zato i nije govorio o Kamenom ostrvu.

Onda sam je, Èeperko, pitao za Velikog Vata. Èutala je malo zanesena. Okrenula se prema prozoru, polako je pu¹ila, pa je rekla:

- Pre rata je postojao Petar Vat. Njega sam poznavala.

- Mo¾da je to isto lice.

- Èudi me taj dodatak "Veliki". Sme¹no, to ide uz ime vladalaca. To nikako nije u skladu s Petrom Vatom.

- Kako nije?

- Pa tako ...

Nije htela da obja¹njava. Mo¾da smo ostali ceo sat u æutnji. I onda se trgla i rekla:

- Pre rata, Petar Vat nam je èesto dolazio. Zadr¾avao se kratko, i skoro celu noæ bi proveo u razgovoru s Valjarom.

Pila se kafa, ponekad i èaj. Petar Vat je obièno stajao pored police s knjigama. Govorio je polako, u njegovom pristupu bilo je uvek neke ironije, a i zanosa nenametljivog. Prièalo se o istoriji, knji¾evnosti, filozofiji, naravno, o politici najvi¹e. Tra¾io se Marks u Frojdu. Prednost se davala Tolstoju, Dostojevski se istiskivao. Valjar je branio Karamazove i Idiota. Govorilo se o Ajn¹tajnu, o pozori¹tu Burijanovom iz Praga, o samoubistvu Ernsta Tolera, o "Srpskom knji¾evnom glasniku", "Peèatu", o "Umetnosti i kritici". Zatim o Masarikovoj demokratiji i Gandiju. Raspredalo se o sudbini Balkana, cele Evrope, o osovini Rim-Berlin-Tokio, zapadnom parlamentarizmu.

Petar Vat je umeo da govori o svojim putovanjima. Iska¾e se kroz anegdotu i neprimetno izvuèe zakljuèak. Iskustvo Petra Vata se prihvatalo. Poznavao je mnoge zatvore, njihove zakone, obièaje, koje su zatvorenici i tamnièari u mnogim godinama postojanja stvorili.

Petar Vat je govorio: "Zatvor je otvoren sto. Ravan i beo, svaka se mrvica vidi. Robija¹ko telo se primiri, utule ¾i¹ke, sve se spusti, kao da si u neku teglu u¹ao, sasu¹i¹ se u haringu. ®elje se smire, u nekom si malom snu, u predvorju ¾ivota. Tvrdim: u zatvoru se sporije stari. Konzervisan si, a svest radi neprekidno. Kolektivni mozak zatvora otkljuèava skoro svaku bravu. Stra¹na je to moæ, i kad si na robiji, va¾no je biti u dru¾bi s njim."

Petar Vat je voleo da iskazuje prosta pravila - "svuda se uèi, revolucionaru je svako iskustvo potrebno". Pa je na tim robijama sva¹ta i nauèio: umeo je da ¹ije kape, da kroji èizme, svaku obuæu; ta¹ne; bio je ve¹t da isplete od kanapa i pruæa stolove, ljulja¹ke, ba¹tenske stolice i mnoge druge predmete; razumevao se u slaganje slova, u ¹tampu, u prelom lista i knjige; pa onda i oko elektrike, radio-veza, Morzeova azbuka; nauèio je mnoge jezike.

Negovao je snagu za poèetak. Stotine telefona, javki i ¹ifri dr¾ao je u glavi. Bolesno je pamtio na¹u biblioteku. U polici bi odmah otkrio novu knjigu. Pa onda onu koju je èitao a nije je zavr¹io; na svoj naèin je knjigu obele¾avao i odmah je uzimao u ruke. I tako je Petar Vat imao svoja svrati¹ta i knji¾nice svud po svetu. Listao je knjige, proèitavao ih, a olovku pri sebi nikada nije imao. Govorio je: "Ilegalac mora da bude èist i svako znanje da nosi u glavi: niko tu ne mo¾e da brkne, niti da ga uzme; nestaje kad glavu skinu; a onda ti vi¹e ni¹ta ne treba."

Imao je svoj sistem, valjda tako slepac pamti. Ne sitnicu, uvek bit zgrabi, naðe odreðen konopac na kome su èinjenice nanizane kao ostrige. I samo je izvlaèi¹ iz udaljene pameti. Slep èovek mnogo vidi. Obuhvati svet na drugi naèin jer nas oèi varaju. Rapsodi su samo jezgru srkali.

Ostane kod nas Petar Vat po nekoliko dana. Onda s la¾nim brkovima, bradom, ponekad i grbom la¾nom, po¹to mu Valjar nabavi kartu za Zagreb, Beè, brzi voz, odlazi od nas, da nam se vrati kad se najmanje nadamo.

Jednom ga nisam poznala. Zvono, neko uporno zvoni. Pogledam: jedan od onih s pokretnim tocilom, o¹traè no¾eva, makaza, menja i popravlja ¾ice na ki¹obranima, uz to i slep, crna krpa preko èela sakrila jedno oko.

Ne otvaram vrata, preko ramena mu tocilo. Opet uporna zvonjava. Otvaram vrata, vi¹e nije slep, bez brkova je, preda mnom je Petar Vat.

I to je bio njegov najdu¾i boravak kod nas. Mo¾da se zadr¾ao i mesec dana, u potpunoj ilegalnosti. Tada smo stanovali na poslednjem, osmom spratu Gavriloviæeve palate. I noæu bismo na terasi pili èaj, pripremao ga je Vat, iskustvo iz Rusije. Sedeo je na ¹amlici, u vratima terase, niko ga od stanara nije mogao videti. Odmereno je prièao, ponekad sa setom. Shvatala sam ga: bio je stvor bez ukorenjenog mesta, porodice. Vat nije imao smisla za sitnu svojimu. A to je èesto ono ¹to tebe èini svojim - tvoj odabrani predmet: bele¾nica, pisaljka tvoja, radni sto, stolica, d¾emper, u koji se ukopava¹, tvoja pepeljara. Vat je bio ogoljen, isukan, po tome i ¾alostan. A opet, umeo je da se spoji sa okolinom. U na¹oj se kuæi pona¹ao kao da je sve njegovo. Slobodno je sve upotrebljavao, pri tom nikakav red nije remetio. Kao da je tu od davnina, pro¾iveo s nama ljudski vek.

I kad sam naèela njegovu samoæu, odgovorio je da pripada: svetskom proletarijatu.

Izrazila sam sumnju u postojanje svetskog proletarijata - pa zatim, i da se njemu pripada.

Petar Vat je gubio mir, tvrdoglavo je obarao moj zakljuèak.

Nisam se dala: èim je revolucija proleterska pobedila u jednoj zemlji, prekinuo se lanac SVETSKOG PROLETARIJATA. Ukinut je na jednom prostoru, i onda su do¹li zahtevi: da se proleteru prve zemlje socijalizma slu¾i bez pogovora.

- Mo¾da govori¹ i istinu. Neæemo je priznati.

I prvi put èuh, sa na¹e strane, da se istina uvek ne priznaje. Primetio je moje uznemirenje, umorno je ¹apnuo:

- Jo¹ smo preslabi. Potrebna su neprekidna jedinstva, bez pogovora.

Srkali smo èaj, pomenula sam procese u Moskvi.

- Uprkos njima, uprkos.

- Ti nas procesi kobno uni¹tavaju.

- Kobno - ponovio je i zagledao se u nebo zagraðeno zidovima i krovovima zgrada. Polako je kazao:

- Biæa smo kratkog veka. Naroèito kratki za ¾eljenu promenu.

Opet je uæutao, nebo se ne¹to stamnilo. Pa je opet, vi¹e sebi, rekao:

- Kad bi moglo. Kad æe èoveku ne biti osnovno da je radna ¾ivotinja? To da se prebaci. Kroz tamu, samo tako, pa se onda rasvetli.

- A knjiga Andre ®ida?

- Rekao sam: kroz tamu, sopstveni mrak razumeti. I tek onda dalje. A za ®ida mo¾ete simpatizerima reæi da njegovu knjigu u nastavcima objavljuje "Volkischer Beobachter".

Dugo smo æutali, pa sam rekla:

- Bolj¹evizam je rusko jakobinstvo.

- Mo¾e i tako - odgovorio je brzo Vat.

- Svaki jakobinizam je kratkog veka.

- I to je istina.

- I revolucija nije juri¹ na Zimski dvorac.

- Istorijsko de¹avanje ne mo¾emo promeniti.

Ono se desilo u juri¹u - rekao je Vat.

- Samo to de¹avanje smemo shvatiti?

- Trudi se - rekao je Vat.

Tu se otprilike zavr¹avao na¹ razgovor. Mnoge razloge sam tada vi¹e oseæala nego razumela. I sada kad ovo prièam, naknadno mislim - ne mo¾e¹ se izvuæi iz te praosobine. A opet, priznajem: ne cenim naknadnu pamet.

Memoari, zapisi - puni su naknadnog. Ta vrsta knjiga, obièno posle ratova, vrca na sve strane - i nametnu se, postanu i deo istorije.

®ukov bele¾i i pamti da u l944. u Bugarskoj nijedan metak nije ispaljen na Crvenu armiju. Vrlo mu je va¾an taj neispaljeni metak. A kada je Crvena armija bila 1941. u Moskvi, i ne¹to pred Moskvom, ovde kod nas, tog leta, jeseni i zime 1941, ispalila se silna municija na konkretni fa¹izam: nemaèki, italijanski, maðarski, bugarski i usta¹ki.

Zbog toga je kod nas mnogo sela spaljeno, pojedini gradovi uni¹teni i ¾itelji satrveni.

A opet, nismo stvorili Lidice, niti je ®ukov zabele¾io na¹u ispaljenu municiju u 1941. godini. Ne vredi samo Èele-kula, 27. mart i 21. oktobar kragujevaèki, lièna karta za svet mora i drugim biti ispunjena.

Petar Vat, i prema njemu sam nepravedna. Zadr¾avao bi se na terasi, zaklanjao se od najvi¹ih prozora, skriveno je sunèao robija¹ku ko¾u, pa je i ovo govorio:

"I u na¹em poslu postoji podela rada. Pokret je kao parobrod: pramac, bokovi broda i kapetanski most. Ne znam kako se odredi, verovatno sami: pripadam onima koji su na kljunu. Seèemo more. I bokovi su neophodni, primaju vodenu masu. Samo, oni na bokovima bli¾e su kapetanskom mostu. I popnu se na njega. Mi sa kljuna nikad natrag, na most. I kljunovi se menjaju kad otupe. Bacaju se. Dolaze drugi, hrle na pramac, primamljiv je za mlade. A opet, oni koji su na kapetanskom mostu za sebe uglavnom tvrde da su do¹li sa kljuna."

Tako to biva, kasnije sam shvatila: ne sti¾e se lako na zvezdu. Izvrnu te kao tvrdokrilca, pa mrkim no¾icama plete¹ prema suncu. Nikako da se obrne¹ na sopstvene noge. Olju¹ti¹ se, bude¹ na kocu pa te puste da luta¹ po kamenoj ploèi - nikog nema, ni s kim se ne sudara¹. Prolazi¹ kroz mre¾e, pukotine - i kako se onda odrediti?

Èeperko, uæutala Jelena, zamorila se. Onda je rekla:

- Kameno ostrvo, izolacija je morala da postoji. Da li takva? To je veæ drugo.

Otresla je pepeo, pogledala me u oèi i u trenu rekla:

- Potro¹ila sam svu svoju naivnu snagu, i kako onda da menjam svet? Udajem kæer i moj ostatak pripa¹æe unucima. Hoæu pelene da perem. ®ute kao dukat. Izgubila sam Valjara, bio je najèistiji. I od Petra Vata èistiji. Valjar nije poznavao alhemiju Treæe internacionale.

Èeperko, opet je uæutala, sedeli smo u predsoblju, za malim ¾utim stolom èija je du¾a strana bila priljubljena uza zid, odakle se dizao ¹irok prozor kao vidikovac na usko dvori¹te. U prozoru, saksije zelene loze i mu¹katle. U dnu dvori¹ta, uz crnu tarabu, izrasla breskva, pala ko¹tica s treæeg, petog, ko zna kog sprata. U predsoblju police nabijene knjigama.

- Mnogo knjiga - rekao sam.

- Svuda ih dr¾imo, bukvalno svuda, i pod krevetom. Nabavljali smo ih stalnu, celog ¾ivota. I uvek sam verovala, srediæu ih, popisati, slo¾iti u neke tokove. Nisam stigla. A ni Valjar. Ipak smo znali gde se koja knjiga nalazi. Napokon sam shvatila da ih nikada neæu srediti, kao ¹to ih neæu ni sve proèitati.

Onda sam je upitao:

- Od toliko Valjarevih svezaka, nijednu nema¹?

- Sve ih je spalio.

Zazvonio je telefon, razgovarala je sa kæerkom. Vratila se iz sobe, s malim osmehom, veæ sam se podigao, pitao sam je:

- Opet bih do¹ao?

- Doði.

- A ko je bio najbolji Valjarev prijatelj?

- Bilo ih je vi¹e. Brana Vr¹iæ, mo¾da.

- Iz Vr¹ca?

- Nema nikakve veze s Vr¹cem.

- A gde je sada?

- U Beogradu. Stanuje u Ulici 7. jula broj 15.

I, Èeperko, odem pred zgradu broj 15, obiðem je. Predratna zgrada, ulaz iz Cara Lazara, Vr¹iæ je stanovao u potkrovlju, uzdizalo se kao mala kula kuæe. Ispod Braninog stana balkoni puni cveæa, lijandera, i tri velika prozora. Sprijateljio sam se s Branom. Oran za prièu, umeo je s merom da popije, u hodu je ¹epao, levi kuk ne¹to ugnut.

Èeperko, i ti slaho gazi¹. Nisi dustabanlija. Nisi, mi smo pe¹aèki narod, uvek pe¹adija. Usidrio si se na ovoj mojoj palubi. Gledam ti smuljena leða, smaknut si ne¹to. D¾igerica ne boli, to je va¾no, a kad je oseti¹, gotovo je. I kapu ti popravljam. Navikao sam i da uvek zaspi¹.

...A Brana Vr¹iæ je govorio glasno, nagluv jarac. Kao deèko pre¹ao je Albaniju, prièao mi:

- Ka¾e se, "godine donose iskustvo", meni su ga mrtvaci doneli. Ostare te mrtvi. Prolaze kroz tebe gore nego ¾ivi. Rez - upeèati se peèat, ne treba crveni vosak. I mrc se razlikuje, svako zevne na svoj naèin. I pred odlazak sva¹ta se èuje. Pa sam brzo saznao: svi smo mrtvi, samo se redom kopamo.

U velikom povlaèenju 1915. vojska je pevu¹ila, i narod kroz sela:

"Od æuvika do æuvika

Osta Srbin bez vojnika."

I tako, od svega se treba odmaæi. Gre¹èicu ponekad i pod nokat zavuèe¹. Kad smo stigli na peskoviti ¾al San Giovanni di Medua, postao sam matorac. Zreo, promi¹ljen, a deèko sam bio, nepunih èetrnaest godina.

Velika talijanska laða brekæe, zaspala svinja. I noæu kao da je ceo obor na moru. A meni u glavi svinjske polutke, tek o¹urene. Tri od¾aka, laða kao marama, bela i èista.

Èamcima se prebacivalo do broda, i odmah sam procenio da sva ta tevabija vojske i zbega, koja je neprestano rasla i slivala se na obalu neæe moæi sva u laðu.

I kasnije, kao zreo èovek, prosudio sam: ¹a¹av smo svet, èas posla i zgulimo se u bestragiju. I Belgija je onog rata propala, pa nije sva oti¹la u Francusku. Iako je pred sobom imala ravnicu i poneki bre¾uljak. A mi smo preko Albanije i mo¹ti Stevana Prvovenèanog preneli. Nisam bio jedini deèak koji je pregazio Prokletije. I trudnih se ¾ena zadesilo u povlaèenju, pa i glumaca, i oni stigli. Posle je u Bizerti osnovano srpsko pozori¹te. Vukli su se i sanduci srpskog muzeja, pa arhive razne. I tada sam, kao deèak, bio uveren da su zbeg i vojska krstili planinu Prokletiju, a da se planina na geografskoj karti i u narodu drukèije zove ...

Gledao sam: pesak izbeljen, laða bela. I znao sam, spas je stiæi na belo ostrvo koje brekæe.

Imao sam dva zlatnika od oca, prote. "Upotrebi ih za najgore, u ratu zlato radi, hartija i vodeni ¾ig - ni¹ta", tako je meni govorio moj otac.

Ka¾em ti, kao zvere sam prispeo na morski ¾al. Umor u meni od tabana do mozga. Slabo ste¾em vilicama, zaboravio sam da jedem. Nebo mi je belo, pesak, laða, pa i ljudi. Sve kao okreèeno. Ipak, glavica mi radi, osvræem se neprestano i, kao da sam èioda, bu¹im pla¾u, sa svih strana okopiram.

Pipnem se, dve ¾ute pare su u pojasu za¹ivene. Èupam konce, otvorim porub i èamd¾iji dam jedan zlatnik. I odmah mu poka¾em i drugi - dobiæe ga kad budem na brodu.

Èamd¾ija, neki brkonja iz Svilajnca. Lukav Moravac, riba, baci mi jednu limenu kutiju, kao znak raspoznavanja.

A gu¾va na obali neopisiva, sve neko nekog tra¾i. Izvikuju se imena i nadimci èudni. Tra¾e se zemljaci po srezovima i pukovima. Ljudi su ptice selice, pale na ¾al. Bi¹tu se, previjaju se sami, krate dronjave rukave, prave zave¾ljaje, sporo se peru, a mnogi kleèe - mole se, pominju za¹titnike, slavu svoju. A kraj mrtvih gori sveæa. Jednako se èudim: gde sveæe pronalaze?

Pa poèinjem da razumevam: i parèe sveæe se èuva kao poslednji metak. Takav smo ti mi svet, nek se du¹a za plamièak uhvati.

Tutnji brod, pu¹i se o¹urena svinja nasred mora. I vidim mornare preko ograde, nad¾od¾orili se, bradati i s crnim brkovima, mnogi s lulama.

Tamo je jednostavna ljudska sreæa: èist krevet, krompir-pire koji miri¹e na gusto mleko.

I ja ti, preko reda, s onom svojom limenom kutijom, upadnem u èamac kao deo posade, nosim mazivo.

A opet, na brodu, ne znam otkud, ali sam veæ u svojoj èetrnaestoj znao - ne treba se prejedati. Krompir-pire i malo dvopeka. Meso izbegavam. I supu izbegavam. Èaj pijem, slabo ga zasladim, ceo limun iscedim. I sve tako; pomalo jedem, a èe¹æe. Zavuèem se u svoju ljulja¹ku, dremam, u lepom sam beskraju, znam da sam spasen. Èudim se, u meni koturi snage rastu. Jaèam iz sata u sat, obruèam se iznutra, i mislim na belu ¾ensku sisu; stalno je vidim vi¹e svoje glave, ono mrko dugme, pre je kao ru¾ica, i zaspim, dugo spavam, i ni¹ta ne sanjam.

Kad se probudim, opran sam. Zevam i prote¾em se kao èvrsta zmija. Opet jedem malo: kuvanog pirinèa i èaja. Vi¹e grickam dvopek, neka zubi krune i vilice rade.

Za mene su govorili: mali æe umreti, ne jede, zapekao se, meso baca, du¹a mu je u nosu.

Oko mene se mnogi prejedali, pevali pesme u dva glasa, èesto se krstili, voleli su i tamjan da pale, i najvi¹e su pominjali svetog Nikolu.

I kad brod krenu, uzmuti¹e se i mali i veliki stomak, i mozak u temenu. Skoli nas muènina, kao da su trbusi puni ulja. Svi ljudi pozeleneli, pa se u trenu uvo¹tili. Sve ti se èini, mrtvac do mrtvaca; ispado¹e oèi iz mr¹avog lica, poèe bljuvanje na sve strane. Riga neprekidna, ne mo¾e¹ creva iz sebe da izbaci¹, sve ¾itko je u tebi smuæeno, sav si izmuækan.

Kao da srdobolju dobismo, u trenu se usmrde brod, posta balkanski nu¾nik. Ispoganismo se gde stigosmo. Mornari su kofama izvlaèili morsku vodu i velikim èetkama èistili brod, pa su u buri, na kraju, i oni digli ruke od svega. Plovili smo usrani ka na¹im saveznicima. Glavno, u neko naruèje.

Najzad, kroz okrugle prozorèiæe: sunce i mirna plava voda, pa se èudi¹ ko je sti¹ao more. Neki plav dan, i èist, i krièe galebovi. Posle se èulo, u onoj buri mnogi su i pomrli; bez upaljenih sveæa, mornari su ih niz dasku spu¹tali u more.

Francuske torpiljarke su nas pratile; ma¹u nam mornari i mi njima ma¹emo. Sumarena nemaèkih smo se bojali, retko je ko znao da pliva. Male su Morave da nauèe ceo srpski narod da pliva.

...A onda u Francuskoj: Vive la Serbie! I jo¹ su govorili: Pauvres Serbes ...

Ostao sam skoro dve godine u francuskoj porodici. Moji strani roditelji, od njih sam mnogo nauèio, dobri su bili.

Obièno se posle podne palila lampa, i sa mnom je gospodin ®or¾ radio domaæe zadatke. A madam ®ozet unese èaj i male kolaèiæe premazane pekmezom od ribizle.

I moj otac prota je pre¹ao Albaniju i bio neko vreme u Ajaèu na Korzici. Preko svojih crkvenih veza prebacio me u Englesku, tako nauèim i engleski jezik.

U ono vreme, svake nedelje u Londonu, u Vestminsterskoj katedrali, u kapeli Svete Margarete, besede je dr¾ao srpski kaluðer Dositej. Naoèit, najpre preðe onim crnilom iz oèiju po nama, zgomila nas i potpuno uti¹a. I poène polako, rekao bih nesigurno, jedva reèenicu sklapa. I ti bi hteo da mu pomogne¹, sve oprosti¹, a on nas smireno gleda i izazov raste u njemu. Birka reè, i sve mu br¾e dolaze, onda sve stro¾e, jasnije - pokulja iz njega. Ali nas je uvek na nekoj uzdi dr¾ao, i crnilo iz oèiju izviralo je neprekidno.

Katedrala je bila puna i Engleza, govorili su da rado slu¹aju besede nekog ruskog kaluðera iz Sibira. Uvek Sibir i ruski kaluðer, hoæe¹-neæe¹, teraju te da shvati¹: Pauvres Serbes.

U Beograd se vratim tek 1925. Onda su u modi bile ¾utolimun cipele, ¹picaste, i gornja kapna rupièasta. Izumban violinski kljuè. Odela na ¹trafte po du¾ini i leptir-ma¹ne u jednoj boji. Osnivani su fudbalski timovi i ¾ene su nosile ¹e¹ire sliène ¹lemu. Usta iscrtana debelim namazom karmina; pogled nejasan kroz crnu mre¾u ¹to se spu¹ta sa ¹e¹ira; na mre¾ici krupne crne taèke kao pohvatani mlade¾i. U poslastièarnicama su preovladavale londonske ¹tangle i francuski voæni kolaèi. Otvarane su i mnoge banke, "Srpsko-francuska" i "Prva englesko-srpska".

Zaposlio sam se u "Pravdi", pisao kratke vesti: "Èovek na Savi pojeo dvoja kola lubenica", "U okolini Senjskog rudnika grom ubio èobanina i stado od 30 ovaca", "U Markovcu krava otelila tele sa dve glave", "Iz hrasta izrasla vi¹nja", i sve tako.

A iz Londona se seæam, imao sam veæ ¹esnaest godina, nedelja po podne, prazne ulice, iza¹ao sam u Oksford strit, razgledam radnje. Uðem u jedan slep hodnik, unutra dva izloga, puni markica, filatelija. Pregledam izlog, marke raznih oblika i boja, trougaone i jajasto okrugle, kao bro¹evi. Ceo zemaljski ¹ar. Najvi¹e su predstavljeni dr¾avnici, pa drugi znameniti ljudi, vojskovoðe, pisci, moreplovci i nauènici, s malim terazijama i durbinima. Onda spomenici, crkve i katedrale, mostovi i vodopadi, stare lokomotive, aeroplani i brodovi, sve je to u raznim bojama na markicama pravougaonim, kvadratastim. Èitave serije ptica, èaplje, pa pra¹umske ¾ivotinje, slonovi, lavovi, tigrovi, ¾irafe, kobre i pitoni. I Grke naðem s jaganjcima i mu¹karce u belim suknjicama, evzone. A nas Srba nigde. Mo¾da nas sluèajno u izlogu nije bilo, a znalo se za Kolubarsku bitku i prelaz preko Albanije, i po¹tanske marke smo odavno imali. Posustanem od gledanja, poðem polako i tiho zvi¾dim kao da mi je u ustima zovina pi¹taljka. U prolazu razgledam jednu knji¾aru, nijedne na¹e knjige, ni knjige o nama. U kakvom smo bunaru, na kom dnu postojimo, sebi u bradu ka¾em.

Muka je u meni, i strah nejasan, tu¾im, da me krivda ne iskrivi? Opasno je trajati nedovoljno postavljen. Nama je druga okupacija to odmah pokazala: u Danskoj dvadeset pet za jednog ubijenog Nemca, kod nas sto, mese te bez ostatka, mu¹ica si.

©etao sam tada Londonom, mlad i pomalo veæ naèet - Evropu rascepao Oktobar. Pokulja¹e nova, zvuèna imena: Lenjin, Trocki. Nicao je strah u evropskoj bur¾oaziji, vezuje¹ se za Slovene. U novinama nova lica ¹to menjaju svet. Ruske ¹ubare, crne jareæe bradice, cvikeri, nagani, i posle taèanke. Meni se èinilo: zapisujemo se u veliku knjigu.

I 1935. preðem iz "Pravde" kod "Braæe Bo¹" za trostruku platu. DJorðe Bo¹ je bio poèasni ¹vedski konzul, njegova je firma opremala visoke peæi u Zenici i "Sartid" u Smederevu. Krup ga je finansirao, kasnije doðe ideologija, mislim, Hitler.

I mnogo da ne prièam, na moje ime poèe da sti¾e po¹ta iz Beèa. Moj zadatak prost: ne otvarati koverat, èim na markici vidim Wien, odmah pismo predam Valjaru. Kome je pismo Valjar dalje predavao, nijo se pitalo, stroga ilegala. Ni¹ta nije bilo sumnjivo, beli koverat, nepreporuèen, firma "Braæa Bo¹", vrhunska sigurnost.

Pisma su bila veza s delom CK i Kominternom. Prema tome, bio sam ozbiljan golub pismono¹a. I od Valjara sam èuo da su me drugovi prozvali Golub. "©ta je s Golubom?" "Da li je Golub ¹to doneo?" "Ne javlja se Golub." Valjar mi je prenosio da drugovi neobièno cene moj rad i da verovatno nisam svestan kakvu uslugu èinim Partiji. "Tvoja zasluga se nikada neæe zaboraviti."

Koji su to drugovi bili, padala je zavesa, moj polo¾aj je bio tajan kao i njihov. Sebe kada utvrðujem: tajnost je pre svega odreðivala moju osnovicu, taman kao i Oktobar. Pod strogom izrikom direktive, nisam bio u æeliji KP. Naprotiv, kretao sam se u poslovnim i poverjivim novinarskim krugovima. Dobro sam poznavao Stanislava Krakova, direktora vladinog lista "Vreme", koji je na dnevni zahtev bivao priman kod predsednika vlade i ministra spoljnih poslova.

Odelo panama, ¹e¹ir s o¹trim obodom, cvet u rupici kaputa, i odlazim u Aero-klub. U Klub su dolazile devojke iz prvih beogradskih kuæa, na njima pravi nakit; gomile mladih industrijalaca, sinovi vlasnika tek otvorenih rudnika, banaka; sve se vrzma, i sve je odnekud prispelo, iz Pariza, Londona, Ciriha. Novinari, pesnici i diplomate. I meni se zavrtelo, demonim se: ne sanjaju da im kopam temelj, pretvoriæu ih u pihtiju. Iskidaæu ih odozdo, rovac sam; postaæe bledoliki, i neæe znati odakle se su¹e.

Biti u tajni, zagraðen, oblepljen drugim, neprepeznatljiv. Izvarati svet, varku i opet varku graditi - postaje¹ rob tog zanosa, kao u ljubavi.

S Valjarom se retko viðam, i ni s kim vi¹e. Sastajali smo se ispod platana u Topèideru, odlazili u topèidersku "Restoraciju", na krigle piva i piro¹ke.

Valjar je gledao u srebrnu kro¹nju platana, u vrh, u ogroman splet grana koji se ¹irio nad nama kao oktopod i zaklanjao svaku zraku sunca i parèe neba. Neprekidno je preo reèi; kao da se nada mnom platan skupljao i uzimao me u svoje pipke. Razumevao sam: mora se biti spreman na ¾rtvu. Valjar je ponavljao:

- Nikad ne priznati. Nikad.

I jednom kad smo sedeli na klupi, u Beogradu ¾ega, u Topèideru hladovina, izmeðu nas je zapoèeo ovakav razgovor:

- Pazi, otvore pismo, pronaðu. ©ta bi ti?

- Ne bih priznao.

- Stave te na muke najstra¹nije. Iste¾u te, tucaju kolena. Ili te u¹kope, pretvore u vola ...

- Opet ne priznajem.

- To sad ka¾e¹. Muèenje treba podneti.

- Izdr¾aæu.

- Odkud se to zna? Pitaju te: kome si pismo davao?

- Nikome.

- Koliko si ih primio? - i to pitaju.

- Ne znam, bacao sam ih. Video sam da nisu za mene, sadr¾ina bezvredna. Nisam znao za nevidljivo mastilo.

- Naivno, mnogo naivno - govorio je Valjar.

Neke ¹arene ptice, male i neugledne, pile su vodu iz barice pored platana. I rupa topèiderska mirna, èuje se tropot kraljeve garde.

- Naivno, mnogo naivno - ponavljao je Valjar.

- ©ta drugo? - pitao sam.

- Drugovi ka¾u, opasno je. Kod tebe mora da se prekine.

- Ja sam brana.

- Jesi Brana, ali je ovde potrebna betonska.

- Izdr¾aæu, èvrst sam èovek.

- Ne zna se. Nikad se ne zna ¹ta bol mo¾e da uèini.

- Pa ¹ta da radim? - oèajno sam pitao.

- Treba se osigurati po svaku cenu.

Posle se mnogo puta u na¹em ratu èulo "po svaku cenu". Preæi reku "po svaku cenu", zadr¾ati æuvik "po svaku cenu", èekati u odreðenom mestu, do odreðenog vremena "po svaku cenu", osvojiti most, naznaèeni lakat na drumu "po svaku cenu", ¹tampati knjige, letke i premestiti ih iz mesta A u mesto B "po svaku cenu", naredbu broj 1375/43 izvr¹iti "po svaku cenu" ...

Topèiderska rupa je kao izvrnuta ¹ajkaèa, mlako je i vla¾no u njoj, na strmim stranama miruju kasarne kao bele kutije, ne èuje se nijedna truba, i pokockanim drumom se ne spu¹ta nijedan fijaker. Opet je "mrtvo vreme", pod platanom ni ¾ive du¹e. To je vreme ruèka, a tada smo se Valjar i ja najèe¹æe sastajali, birali klupu, zapravo, hlad.

U osvit jutra mlekad¾ije koje su prerano stizale zaustavljale su svoje dvokolice s kantama mleka; pod platanom ispu¹e "drave", na¹timuju vreme, da bi u odreðeni sat stigli pred kapije topèiderskih vila. Ne¹to kasnije bi dva, ponekad i tri gospodina, utegnuti u ki¹nim mantilima, prozebli, izmenjivali noæne izve¹taje, zavirivali da li topèiderska "Restoracija" radi, da bi popili ljutu i kafu. Bili su to agenti za obezbeðenje dvora. Kasnije bi se pod platanom skupljali studenti i ðaci s knjigama i skriptama, i pod kro¹njom je nastajao bruj kao da je pao roj divljih pèela. Ne¹to kasnije, èopori dece, njihove majke bi plele i èitale bazare pod platanom. Svoje vreme su imali ljubavnici, kao i penzioneri, prodavci boze, sladoleda, onda ¾andarmi, i slu¾avke iz Slovenije. Tako bi se ispod platana, kao na nekom ringl¹pilu, oko ose dana, izvrteo svet.

Onih nekoliko ¹arenih ptica je odletelo, pa su se ponovo okupile oko barice kao krupne muve na baèenom mesu. U topèiderskoj kotlini oseæala se vlaga gustog zelenja, na petoj klupi od nas æelav ¾andarm je sunèao glavu.

I onda sam mislio: gnjavi Valjar, mesi me u mestu, a mogli bismo da odemo na kriglu piva. Valjar se nije pomerao, oèigledno je na mene èekao, i meni u trenu doðe:

- Nema druge nego otrovèiæ, nabavi ga.

Valjar me je pogledao, tapnuo rukom po ramenu i rekao:

- Hajdemo na krigle.

Zavr¹en posao, ustali smo, onih ¹arenih ptica nije bilo, ni onog ¾andarma na petoj klupi od nas.

Usput je Valjar rekao:

- Otrov, izgleda nema druge.

- Ti ga ima¹? - pitao sam.

- Dali su ga.

- Da, razumem.

Onda sam dobio kapsulu i, seæam se, popili smo dosta piva.

Postao sam ne¹to drugo. Ukoèen i tajan osmeh se uselio u moje vilice; iz mene bije: mali gospod bog; dr¾ao sam ¾ivot u ¹aci kao bubu.

U poèetku sam kapsulu nosio u malom d¾epèetu na kaputu. Onda sam napravio d¾epiæ na unutra¹njem delu kai¹a od pantalona. Kasnije, dobijem jo¹ jednu kapsulu, mene su dobro osiguravali.

Pogledam se u ogledalo, klimnem glavom, onda se nasmejem; znam ko sam, i ¹ta mi mogu.

I to èinim svakog jutra kad se brijem i èe¹ljam. A kad prolazim ulicom, pogledam se u veæem izlogu. U samoæi se ponekad iska¾em: èaskom æu otiæi u ni¹ta, nepromoèiva sam brana, kroz mene se neæe ni¹ta izliti.

I sve vi¹e sam se udubljivao u kapsulu, moja mala dragocenost, bri¾no sam je krio, sve sam joj bolja mesta na svom telu pronalazio. Drug koji ne ume da govori najbolji je. S njim sam noæu prièao, ispovedao se pred za¹titnikom svojim. Najzad sam malog d¾elata sakrio pod pazuhom i prièvrstio obiènim flasterom. Moja ko¾a je bila u stalnom dodiru s tim gramom otrova, i tada sam se smirio.

U meni se toèio, mo¾da i otiskivao moj daleki i nepoznati predak kada su ga ¾ivog kao ¾rtvu nekom bogu prinosili. To otrovno dugme nije me razaralo, naprotiv, skupilo me u ¾i¾u, postadoh svetlo olovce. Za¹iljeni metak. Nisam postao prostak, da svakoj strasti udovoljavam. Biti ¾rtva, to nosi isposnièku slast, ¹to niko ne mo¾e, ti mo¾e¹; lepo te zaljuljava i sme¹ta u prostore tvoje istorije.

- Velikog Vata, jesi li poznavao? - prekidao sam Branu Vr¹iæa.

- Ne.

- A na Kamenom ostrvu?

- Govorilo se o njemu, ali ga nisam upoznao. Smatralo se da niko ne mo¾e ono ¹to Vat sme i mo¾e.

- A ko je najbolje poznavao Velikog Vata?

- Mislim, Valjar.

- A Petra Vata?

- Za njega nisam èuo.

- O Petru Vatu mi je govorila Jelena. Znala ga je pre rata.

- Menjali su se nadimci.

- Mo¾da Veliki Vat ne postoji - rekoh odjednom.

- Postoji, toliko se prièa.

- Ba¹ zato ¹to se prièa.

I onda bismo se rastajali. Èeperko, proðe po nekoliko meseci da se ne vidimo. Jednog dana re¹im: odem u Ulicu 7. jula broj 15, zazvonim i osetim: Brana je do¹epao do vrata. Stojim i name¹tam se prema zastakljenoj rupici da me bolje vidi. Ne otvara vrata, uzjogunio se, jarac.

Vratim se na Savu, i posle nekoliko dana Brana doðe na moju kajutu. Smejulji se, pita me:

- Gde si ti?

- Kako gde sam?

- Pa gde si?! Misli¹, matori se istegao, ne vredi ga ni obilaziti.

- "Todor dr¾i govor", nisi hteo da mi otvori¹. Zavukao se u kulu, a ja da uznemiravam ceo sprat.

- Bio sam u Mataru¹koj banji.

- Bio si u banji, ali si onda bio iza vrata.

- Lepio sam se banjskim blatom, i kuk bolje. Krivim se i lak¹e gazim. Bez bolova. Tada zaboravlja¹ bolest, to nije malo.

Brana podi¾e zavesice, zagleda se u Savu. Duboka jesen, nema ki¹e, na sneg se oseæa. Oranice su ujutro smrznute, i sjaktave. Nare¾em suvog ovèijeg mesa, a rakiju sam imao jo¹ od Ljube Kvrge. Ne ¾urimo, u neko smo vreme upakovani.

I Brana je meni govorio:

- Pita¹, kako se desilo? Prosto, jedne noæi, u ponoæ to biva, kao ¹to se u zoru pogubljenja vr¹e. Otegnuto zvoni zvono, hoæe da se prekine, a ne prekida se. Budim se, sanjam li zvono? Ne sanjam, ne¹to sam znojav po vratu, i odjednom neèeg hoæu da se setim. Nebo zeleno, neko ga ljuto sunce ¾ari, i crn lanac divljih gusaka klepeæe; odjednom se lanac prekinu, sam od sebe, bez pucnja; neke su ptice u veæe visine poletele, dodirnule svod nebeski i pretvorile se u ¾dralove; druge se spu¹tale, rasla je divlja guska u leteæu kuæu; nigde nisu mogle da padnu; nijednog gleèera na vidiku, ponor se u meni sve vi¹e rasklapao.

Mutno mi je, zanosim se, i stvarno zvono zvoni - nije nikakav san.

Ko to mo¾e da bude, nisu na mojim vratima, jesu - odavno je pro¹la ponoæ, tako nesreæa dolazi. Ustanem, jedva naðem papuèe. A od ptica, u mojoj glavi, ostali samo rumeni kljunovi.

- Ko je? - pitam.

- Otvori.

- Ponoæ je, nikog nisam zvao - ka¾em.

- Sami smo se pozvali. Otvaraj!

O¹tro, prgavi su.

- Nemoj da razbijamo vrata, milicija je ovde.

Mene poklopio sram, zna me sprat iznad mene, i ispod. Cela kuæa, i ulica. Èika Brana je prelazne zastavice i znaèku Zrena omladini delio. Uvek u prvom redu rejonskih proslava i predsednik mnogih biraèkih komisija.

Su¹e mi se usta - nemam ¹ta da progutam, opominjem ih, grcam. Nije to naèin, ovo je zgrada radnog sveta, sutra se ide rano na posao.

- Daæemo mi tebi radni svet, matora bitango, otvaraj!

Pobunim se:

- Ovo je gre¹ka, koga vi tra¾ite?

- Jesi li ti Brana Vr¹iæ?

- Ja sam.

- Onda otvaraj!

Krcaju vrata, ¹arke da popuste.

Rasanio sam se, trne mi vrat, pritisak me poluti, pesnica se zavukla u potiljak. ©ta drugo, otvaram ne bi li se dokazao.

Upadnu njih trojica. I pomislim: ponavlja se klasika; u ki¹nim su mantilima, ¹e¹iri natuèeni do korena nosa, i pogledi odozdo. Stresli me, ljutito ka¾em:

- Re¹enje molim, pravnik sam.

Oni me ne èuju, opet ponavljam:

- Re¹enje o pretresu stana.

- Pazi ¹ta hoæe matorko, javnu pticu.

Odgurnu me kao stvarèicu, i odmah poèe¹e da pretra¾uju. Izvræu fioke, bacaju ih na patos, izvlaèe knjige iz polica, svuda po stanu poèe¹e da nièu gomile stvari.

Moja ¾ena, u spavaæici, sklopila ruke, plaèe. U pi¾ami sam, jedno mi dugme otpalo, vrtim beli konac kojim je bilo pri¹iveno. Ne mogu da se savladam, poigrava mi gu¹a kao u guska. Sme¹an jadov, ne mogu da se izmenim: krmeljive oèi, nagomilano salo na trbuhu i kosa uvijena u èvorove. I pomislio sam: kapsulu sam odavno izgubio, je li ovo na¹a vlast, mogla je noæas banuti i neka okupacija, mala smo zemlja.

Dr¾e revolvere, crne cevke.

- Sklonite pi¹tolje - ka¾em.

Ne èuju me, zaneti su i vreli u napetosti svojoj. Pa da, oni su lovci, upali su u jazbinu, tra¾e jazavca.

Gluvi za mene, ¾ure, ma¹u mi revolverom ispred nosa i tako me uklanjaju sa svojih zami¹ljenih puteva kroz moj stan.

Brzo skidaju slike sa zidova, tra¾e skrivena vratanca, zaviruju pod krevete, sve su ormane ispreturali, zgomilano rublje nasred sobe, mu¹ka i ¾enska odeæa, dar-mar; jurnu¹e u kuhinju, kao da ona nekud mo¾e da pobegne; razbi¹e jednu èa¹u. I odjednom, ne znam ¹ta mi je, hoæu da pevam:

"sve su kese prazne"

"sve su kese prazne"

Opselo me ludilo. Oni naglo otvori¹e staklena vrata terase, kao da tamo èuèi atentator; pretra¾uju ormanèiæe i veliki i neupotrebljavani fri¾ider. Opet nekog ðavola razbi¹e: veliku teglu za tur¹iju. Onda izvuko¹e kaljaèe i platnene cipele, zaboravio sam da postoje. Na kraju, tri pecaèka ¹tapa:

- A, pecao si ribu.

- Jesam.

- A gde, to pitamo?

- Na Dunavu, i po kanalima. Besni Fok - odgovaram.

- Tu si imao sastanke?

- Ne mogu da vas slu¹am. Poka¾ite re¹enje.

- Umemo mi da ih pravimo. Budi pametan, tu je sitnica. I sto re¹enja, ako ti je stalo, dobiæe¹.

Opet me odguruju, brzo skidaju kofere, putne torbe, sa police iznad ulaznih vrata.

- ©ta je ovo, gde su zakoni?

- Razumeæe¹ ti zakon - dreknu mlad brkat èovek, ¹iroka burma se usekla u meso prsta.

- Da te ne bih otkidao, za minut da si obuèen.

Neprekidno "ti"", i naredbe da se ispune: za minut, za sekund.

Iz mene kontrolni èep izlete, zapevah:

"sve su kese prazne"

"sve su kese prazne"

- Matori ima fazon - reèe neko od njih.

- "Sve su kese prazne, ko æe da ih napuni." Niste prona¹li teniske lopte - ka¾em.

Skido¹e kutiju, iskoèi¹e bele, èupave lopte.

- Beli sport, engleski.

- Engleski - ponavljam.

I vidim da su zadovoljni, bri¹u se, izduvavaju se od zahuktalosti i posla svog.

Pogledam u ¾enu, nismo imali dece, skupila se u ramena, na njoj je nova, crvena spavaæica, pogledom je molim da ne plaèe. Stegla se, suze se slivaju, same od sebe.

Obujem se i upitam:

- Kuda me vodite?

- Na bozu - odseèe onaj brkati.

- Ti si zanat izuèio - ka¾em.

Iskrlje¹tio se na mene i zamahnuo da me udari. Njegova ruka se u trenu ukoèi, smiri se.

I sad tebi prièam, da me je onda udario, taj moj socijaiistièki agent, iako sam imao punih pedeset godina, bacio bih se u njega, da ga zubima dohvatim bilo gde, ne¹to bih mu odsekao. Udario bih mu dangu. ®ig, ¾igosati, dobro izveden glagol.

Mene bi onda pretukli, mo¾da i ubili; rogata stoka, drznula se na vlast. Ovako, sva¹ta kroz mene proðe. I cedulju na kraju dobih da nisam kriv. ©ta vredi, gre¹ka u poèetku. Vazduh ne mogu da sa¾vaæem.

Poljubim ¾enu, u vratima se okrenem, pogledam u tenis-lopte, pecaèke ¹tapove; crvena spavaæica, oko belog vrata èipka. Nisam tada znao da je poslednji put vidim. ®ena me pomilova po kosi kao da sam dete. Savijam glavu u stranu, odvode me prema liftu. Plaèem, valjda me ¾ena vi¹e ne vidi, tako sam uhap¹en.

U plavom sam automobilu, ¹kripe gume, koènice, sna¾no voze. Izvode me, kesten jo¹ nije procvetao, u ulici sam Milo¹a Velikog.

U hodniku zateknem sanjivog milicionera. To me smiri: u pravim sam rukama. A sve sam sumnjao, pa i nadao se: neko se ¹egaèi sa mnom.

Svuda èkilji slaba svetlost. Vode me kroz prazne prostorije, i samo se moje potpetice èuju. Za mnom se zatvaraju vrata, spu¹taju se neke roletne.

Neprekidno æutim, kao da su me uveli u bolnicu, takva je ti¹ina, èeljust mi je stisnuta. Kratko di¹em, poparila me uvreda: stvarno sam uhap¹en.

Kako su smeli, na osnovu èega? Ko me je optu¾io? Nekome je to moralo pasti na pamet. Tome da vidim lice, mora da postoji. Ne mo¾e biti da ne postoji.

Udahnem, ubeðen sam: zabuna je. Neæu se s gorilama obja¹njavati, miri¹u na jake kolonjske vode.

Opet sam u liftu, plavièasta svetlost kao za vreme bombardovanja. Dizalica radi be¹umno, ne oseæa se njena zuka, pa ne mo¾e¹ da odredi¹: ide li gore ili dole, sa svih strana si tamninom zatvoren.

Izlazim, kratak hodnik, uguraju me u jednu sobu bez prozora - tri okrugle rupe slu¾e kao svetlarnik, na sredini visoka stolica bez naslona; slièna onima u cirkusima na kojima ukrotitelji nateruju leoparda, lava, da se uspne i èuèi. Beli i goli zidovi i nikakve ¹are na njima.

Nekoliko dana ostao sam u toj samici. Niti me je ko zvao, niti me je ko obilazio. Pomislio bih da su me zaboravili da nisu dva puta na dan ubacivali hranu i vodu. Radili su to neprimetno; okrenem se, i pu¹i se porcija jela: pasulj, soèivo, kuvan krompir; ¹iri se jak miris aleve paprike; ubace i limeni sud pun vode; hrane me dobro, kao da goje prase; u ni¹i sobe postoji klozetska ¹olja.

Poènem ¹etnje od jednog do drugog zida, od radijatora do vrata - celu sobu pregazim i nikako da smislim za¹to sam tu.

Nekada sam radio poverljiv posao, verovatno su otud sumnje i nastale. I sve èe¹æe u sebi ponavljam, ne mogu da se odbranim, dolazi mi u pamet, na usta, veæ glasno izgovaram: ti ne zna¹ kakvu uslugu Partiji èini¹, nikada se neæe zaboraviti.

Odavno nisam video Valjara. Rat sam proveo u zarobljeni¹tvu, Osnabrik.

Nikada nisam bio u zatvoru, ispoma¾em se iskustvom iz zarobljenièkog logora. U tim okolnostima je va¾no ne postati zapu¹ten, blato za mackanje. Tad od tebe naprave lutana kakvog ¾ele.

I zato odluèujem: poèinjem s ve¾bama. Nikako ne mogu da odgonetnem èemu slu¾i stolica u praznoj sobi. Penjem se na nju kao na visoki stepenik, slu¾i mi za gimnastiku, pravim sklekove. Na tavanici je stalno upaljena sijalica - shvatam: mene posmatraju. Negde je skrivena rupica, u vratima, na zidu. Zato i gori tako jaka kao u operacionoj sali.

Kad su me doveli, dugo nisam spavao - mo¾da i ¹ezdeset èasova. Vi¹e puta sam povraæao, nesanica me iz korena i¹èupala. Teme me bolelo, èini mi se da se otkidao komad po komad lobanje. Oseæao sam: glava je na tanjiru i neke ruèerde je otklapaju - moj se drhtavi mozak, veæ siv, pu¹i. Ko æe me sve jesti? Ustajao sam, nisam hteo u san.

Ne znam kad sam se svalio na patos i zaspao. Izgubio sam dan i noæ, svako vreme, i sat mi je u snu stao. Postadoh biljka, moæi æu da rastem pod svetlom sijalice.

Èamotinja se prekida - odvode me na saslu¹anje. Uguraju me najzad u jednu veliku sobu i odmah osetim: tu æe me ¹uriti. I ta je prostorija bez prozora, oblo¾ena tamnim tapetom, i sve je u njoj neèujno, po gumi se nekoj gazi.

Sijalica ubija zenicu, sklanja¹ glavu, savija¹ ¹iju. Kud da dene¹ oèi? Islednika ne vidi¹, samo se èuje njegov glas - uzima biografske podatke.

Ble¹ti, svetlost me svukla. Oni vide svaku moju promenu, i na koju stranu dlaèica strèi. Naglo se oznojim, naroèito po licu. Kosa mi je mokra, i kao slepac oseæam - iza sijalice ih ima vi¹e. I èeka¹ kao na nekom ni¹anu prvo pitanje: u njemu se skoturila optu¾ba protivu tebe.

Opet glas, nije onaj koji je uzimao biografske podatke. Ispustio je kukavièije jaje:

- Kad si zavrbovan?

Nestalo je svetlosti i patosa ispod mojih nogu. Jedva di¹em, kao da me je tuèak lupio u vrh brade. Bole me vratne ¾ile, i kost ispod uva.

Opet sam uspravljen, razluèujem: mokra mi je ko¹ulja i glava. Ponovo su me osvestili, èujem:

- Nesvestice, zatvorenièka sitnica. Dobar si glumac. Iskusan, u to ne sumnjamo, samo, mi nismo pozori¹ni svet. Kod njih izvedi svoju taèku. Ovde je drugi teren. Reci nam: kad i od koga si prvi zadatak primio? Mesto i vreme, to nas zanima.

Razumem ¹ta tra¾e, muka me zdrobila. Neæu, a muva si u èa¹i. Tako æe shvatiti svaki moj jek, protest. Sve znam, i opet krièim, glas se od mene odvojio, razvija se, mo¾da iz patosa, iz nekog zida. U poèetku ni¹ta ne shvatam, ubeðen sam da kolju svinju. Ispenio sam, krkljam i tra¾im da uklone prokletu sijalicu, ne pristajem na grubu ¹alu.

Ponavljam jednu jedinu reè:

- Nisam! Nisam! Nisam!

Sve tako govorim, a ne znam kome, oseæam da su upakovani, stegnuti i osigurani svojim èinjenicama.

I govore: ne treba izvoditi, histerija je uvuk sme¹na. Istina, navikli su na okorele, znaju da su uvek oblepljeni "glumom iz levog ugla". Ali su strpljivi, ne ¾ure, zatvorsko je vreme drugaèije nego ono napolju. Nikud se ne mo¾e odocniti. I olovnu skramu, "glumu iz levog ugla", treba slju¹titi. Smireno preæi na stvar, kaznu æe izreæi sud, i posle je samo izdr¾ati.

Smiruju me, omamljen sam, i mlohav. Vodenim se. Od njih uporno zuji: shvati ¹to pre, to je bolje, sve znaju. Imaju neoborive dokaze iz raznih izvora, proverene, i poklapaju se. I priznanje je vi¹e meni potrebno kao oèi¹æenje, a i kao bitna olak¹avajuæa okolnost na sudu.

Ludim, raste neko drvo u meni. Grana se, ispunjava me drvena masa, puæi æu. Krièim, tresem se, iz mene ¹iklja pena kao u padavièara.

Neko iza leða polio me je mrzlom vodom, i ja odjednom ka¾em polako:

- Koju klasu vi branite?

Nestade svetlost, i mojim zenicama lak¹e: dobro vidim tapecirane zidove i njih èetvoricu. Èini mi se, jednog od njih znam iz novina.

- U zabludi ste - ka¾em.

- Okoreo si u stranoj slu¾bi. Od pre rata si okoreo.

Smiren, nema truni ¾urbe u mom glasu, ka¾em:

- Nesporazum je neki, znate za sluèaj Tuhaèevskog. Neko mi name¹ta.

Kao da me nisu èuli, dogurali su èetvrtast sto na sredinu sobe i naredili mi da legnem na njega.

Bez ikakvog otpora, poslu¹am. Neosetno pristajem na nasilje.

U sobi je tiho, èujem neèiji sat, islednici gaze na prstima.

Le¾im na stolu, vezuju me: moju nogu za nogu stola, obmotaju je konopcem sve do kolena, pa drugu nogu, i obe ruke ve¾u za preostale noge stola.

Na moju visoku majku mislim. Pred nekom smo olujom bili, izgu¾va se nebo, smanji¹e se i kuæe, a mati me nosi uzbrdicom. I ¾uri, sve br¾e, skoro trèi, a crn oblak ispunio ulicu, kao da je meðu zgrade stupio brod, klizi, grebe zidove. Polomiæe drvored. Hladno je, mraèi se odozgo, i prve kaplje poèe¹e da padaju po nama. A moja majka se zavukla pod platnenu perdu kafane "Pariz", uspela. Zadihana i vla¾na kao konj u trci, grudi joj odskaèu, na njima je toplo, siguran sam, èujem jako srce, niz kaldrmu se sjuruje potok...

Pravi sam ¾abac na stolu, ra¹èepljen; glava je pala preko ivice, gledam u jasnobelu tavanicu, meni namenjeno bioskopsko platno; nigde ni¹ta; koja æe slika iskoèiti? I verujem, soba je ispod ulice, ogluvila me ti¹ina.

Znati¾elja je u meni: ¹ta æe uèiniti, u sobi nisam primetio nikakve bièeve, ¾ile; ni stezaljke, drvene, èeliène; nikakve ¾ice ni igle, rastezaèe "èengele-mengele".

Na islednikovom stolu je porculanski bokal. Beo, i bokast, ba¹tenski, sa tri naslikane plave ¹ljive.

Neka æe muka prispeti, gladnog pacova na stomak i pokriæe ga loncem. Tako sam postavljen: lako mogu utrobu da mi izvade. Ja sam skakavac, mogu i udove da mi pokidaju i pretvore u trup. Ali znam, rano je jo¹: ¾ele da budem ¾iv. Radoznalost u meni uni¹tava strah.

Krpom mi zapu¹e usta, ispred nosa je bokasti bokal, do tavanice se izdu¾ile tri plave ¹ljive. I poèinje: iz kljunastog otvora tanak mlaz vode curka pa se prekine, kapka po kapka u moje nozdrve.

Pada seèivo u du¹nik, zabada se, pritiska me odozdo. Mene na stolu dave. I bez reke sam u najveæoj dubini vira; gu¹e me, ubijaju obiènom kapljicom vode.

Kako se iskazati? Nemoguæe je. Sva mi ko¾a stenje, nabubrila je u ogroman kotur, u teretnu automobilsku gumu, bez usta i grla, put krièi bol.

Kapljica je gvozdena kuglica, te¹ka i vrela, razara iznutra. Ne mogu se nièim ispomoæi, ne gubi se lako svest, stra¹an je ¾ivac mozak; vrelo slika, u nizu izrojeni rojevi; malu zaèkoljicu spazi¹, i odmah smi¹lja glavud¾a.

Izbljuvao sam oèi, cele pesnice izvuko¹e se iz moje glave. Rascepljen na stolu, a u meni jeka. Skotovluk je u belom bokalu sa tri ¹ljive - sada ranke.

Kasnije sam mislio: kome je na um palo, ko je prvi upotrebio ovo na stolu. Bez bièeva, niko te ne mlati, i ne ¹uri. Islednici se ne znoje, ne hukæu, i nije potrebno da imaju jake mi¹ice. ®rtva se ne dere, pomalo cvili, ona je mokar sunðer - prima vodu, nema naduvenih tabana, otvorenih rana, plavih podliva, ne lju¹ti se ko¾a, ne otpada meso. ®rtva je bez o¾iljaka, i muèenje je nedokazivo.

Ne lome kost, niti je turpijaju. Ne ve¹aju cigle o mo¹nice, nisu potrebui ni elektrièni udari: jednostavno, obièan bokal i voda, èetvrtasti sto, èetiri konopca, i to je sve.

Kome je na um do¹la ta reka na stolu? U toplu unutra¹njost èoveèiju samo spu¹taj kapljice vode, i strogo pazi na razmak. I posti¾e se vrhunski pritisak - pod kojim se prokljuèava. Spremam se da se nama¾em bilo kojim imalinom.

Osamnaesti je vek obele¾en kao vek Prosveæenosti, dvadeseti bi onda mogao biti vek Nasilja. Samo ga tako jo¹ ne uèe po ¹kolama. U dvadeset prvom, mi neæemo praviti ¹kolske programe.

Za èasak prestanu s bokalom, i razumem: tra¾e priznanje koje nemam. Bio sam onda naivan, nisam shvatao, trebalo ga je odmah izmisliti. Za¹to trpeti teror bambadava?

No opet, ne postoji bambadava. Radi sebe, do nekog trena se mora izdr¾ati, da ne bi sav izvetrio. Da bi se kasnije mogao skupiti u kakvog-takvog èoveka.

Odrali su me èetkama gvozdenim. Iznutra sam sav krvav, i bobièav. Rana sam razvuèena, nemoænu gledam u tavanicu - oni su nada mnom.

Ko je klasni, kojoj praksi pripadam? Nikako ne biti uvreðen i razoèaran revolucionar. Ubogalji¹ se, pa cvili¹. Svaki o¾iljak treba nositi.

Budim se u samici mokar. Polivali me i osvestili. Umoran, i sebi gadan, nemam ¾elju da se pokrenem. Ne znam da li sam se umokrio. Æutim, da protekne vreme. Skrivenu rupicu nisam otkrio, i ne znam kad me posmatraju.

Proðe neki dan, noæ. Opet me odvuku, sijalica razara oèi, drugi je glas iza stola, i pita: za¹to ne priznaje¹, to ne vredi, nièemu ne vodi.

- Nemam ¹ta da priznam - odgovaram.

- Zadr¾ava¹ nas. I muèi¹.

Suludo, njih muèim, naivni momci. Da imam snage i moæi, zavrnuo bih im ¹ije.

- Nisi pred klasnim. Pred svojima si.

- Neprekidno si u zabludi. Hoæemo da te izvuèemo iz tvoje mraène kutije.

- Da, iz tvoje tamnice. Upamti, za tebe postoji jedno: priznati.

- Nemam ¹ta da priznam.

- Polako; bez uzbuðenja. Prvo, hoæe¹ li da prizna¹? Onda, drugo, videæemo ¹ta priznaje¹.

- Lude, tra¾ite od mene...

- Uzdr¾i se od ocene.

- Vodite me na sud.

- Naivno. Bur¾oaski pravnik. Nema suda, ti to zna¹. Ovde ide obraèun revolucije s vama okorelima.

Opet znam, negde je bio obraèun, ali u mom sluèaju nije. I ka¾em:

- Ostajem revolucionar. Ne mo¾ete mi ni¹ta. U to se ne upisuje, niti kome daje. Postane¹, ili nikada ne mo¾e¹ da postane¹.

- I mi tako mislimo.

Zavr¹io se razgovor. Prote¾em se u svom telu neprimetno, gasi se sijalica, u oèima pitomo, vidim drugu èetvoricu, na stolu je porculanski bokal sa tri ¹ljive.

Bez reèi, raskreèuju me i vezuju za èetvrtasti sto.

- Neæe¹? - pita me neko od njih.

- Nemam ¹ta - odgovaram.

Dave struèno, polako. U glavi mi je: "hoæe mi¹ u fla¹u" - "neæe mi¹ u fla¹u", "hoæe-neæe kobila da kreæe". Kreæe - usmrdeo sam se na èetvrtastom stolu. Izletela je izmetina krvava. Verujem da mi mozak kulja na u¹i. Najzad izgubim svest.

U sobi sam na patosu raspet, i sve mi se èini: jedna noga je dosegnula jedno æo¹e, druga drugo, i ruke su se iz ramena i¹èupale; ne mogu da se skupim, i ponovo se pitam: ko je smislio reku na stolu?

Ve¹tina je to siromaha, niske produktivuosti. Nisu potrebne gramofonske ploèe, niti ikakvi prigu¹ivaèi, samo se tra¾i pa¾ljiva ruka, i da voda curka s prekidima u nozdrve, da bi se svest du¾e odr¾ala. Muka se mora pamtiti, za zaspalog ne postoji.

Onda su me jednoga dana odveli u drugu sobu, prozor sa sitnim re¹etkama, mleèno staklo kao u ludnici. Odnekud oseæam miris tek odlepljenog flastera i kapljice joda. Nema bokala, pupavog naivka sa tri ¹ljive ranke i kljunastim otvorom - porculansku paèe.

Na stolu je nekoliko èistih listova hartije i olovka. I samo jedan islednik, osut sitnim bubuljicama, sa¾aljivo me posmatra. Sme¹ka se, i nije zlurad.

Mora da u¾asno izgledam: sigurno su mi po licu fleke iskoèile, brada vi¹e ne svrbi. Kesa sam; kesièasti obrazi, vrat, sve visi i trombavo je, svuda se nabila starost. I prekrila me prljava èekinja. Matoru magare stoji kraj stola - ðak na popravnom ispitu; mnogo ¹to¹ta je i slomljeno u meni - zjapi strava: kud se denuti? Mo¾da sam trag samoga sebe. Ujedem se za ruku ne bih li se osetio. A kotur muke u stomaku stoji. Naposletku utvrðujem: to je ona krpetina u ustima, vonj ustajale pljuvaèke, pre u¾egle ljudske masnoæe; i trula vlakna su stalno na zubima. Èesto pljujem u jednu jedinu, veæ ispljuvanu maramicu, koja se zadesila u mom kaputu.

Smaknut sam, sve je na meni veliko, i landara. Kao da sam odelo kupio na rasprodaji, za bagatelu. Lièim na Ciganina iz Velike Plane, ne onog koji kalauzi po va¹arima volove, nego sitnuèak, koji od ¾ena otkupljuje gu¹èije perje. Nisam u mu¹koj nego u ¾enskoj trgovini, u kojoj se svaki sitni¹ krije.

Islednik govori:

- Ima¹ hartiju, pa pi¹i sve ¹to zna¹ o sebi i drugima. Odoh u bioskop.

Nisam ga dobro èuo. Iza stola je velika kada: i èudim se ¹ta æe ona ovde, i ko se tu kupa. Onda otkrivam da je ona bez prikljuènih cevi, neupotrebljiva, i da tu le¾i kao ubijena krmaèa. Islednik je sve primetio i ponavlja:

- Ima¹ hartiju, pi¹i. Ja odoh u bioskop.

- Danas je nedelja - radosno utvrðujem.

- Pa? Ne ide se samo nedeljom u bioskop.

- A moja ¾ena?

- Ne brlni: zna da si na sigurnom mestu.

- ®eleo bih s njom da se vidim.

- Pod istragom si.

- Onda bih uzeo advokata - ka¾em.

- Treba biti iskren. Sve je onda re¹eno.

- Ja sam u zatvoru - ka¾em.

Islednik ne odgovara, odlazi i ne zakljuèava vrata. U sobi je mutna svetlost, ni u prozoru ne mogu da se pogledam. Polako pipam lice, vrat, nos naroèito, i oèi - ne saznajem svoj izgled.

Pukne jedna pa druga brana, koliko ih je u meni ostalo? Preðem ceo krug po sobi, hteo bih na vrata, zatvorena su. Nisam èuo kljuè, i shvatam: kao u cirkusu, puno je pregrada i ve¹to te prebacuju iz jednog odeljka kaveza u drugi odeljak, i samo se neèujno zasuni spu¹taju, i zver je sa jednog na drugo ve¾bali¹te prebaèena. I u ovoj novoj sobi ukrotitelji su skriveni, mo¾da re¹avaju ukr¹tene reèi, sastavljaju dr¾avnu reprezentaciju u fudbalu, tra¾e centarfora - golgetera koji bi sjedinio u sebi Piolu i Sindelara. Nema takvog igraèa. Piju kafu, ukrotitelji se iste¾u. Poseduju beskrajno strpljenje i ¾ilave mi¹iæe. I opet me posmatraju kroz neku rupicu, zamuæeno staklo, meni nevidljivo. Izuèavaju me kao glodara svih moguæih temelja - dobio sam odrednicu. A ja sam matorko, iz zaleta te¹ko preskaèem visinu od jednog metra, prljavo¾uta spodoba, pogrbljena, i gaæe mi u¾utele, kao i nokti, i po ko¾i svud izbila ¹iroka i crna pega. Istro¹en, krunim se kao æo¹kovi u staroj kuæi - nikad da poèisti¹.

I odjednom pomislim: mogu me udaviti i mrtvog obesiti. Pucali su iz topa; nema smisla, za vrapca je dovoljna praæka. Opet ponavljam: sve mogu, i u kobasicu da me pretvore.

Tako se igram zabluda, izmi¹ljam razloge i druge tokove. Sedam za sto. ©ta da pi¹em? Ostaje bela hartija. Grickam donju usnu...

Vratio se islednik, stoji ispred mene, ne budi me. Dremovan, priseæam se: gde sam i u kojoj sobi. U prisustvu drugog èoveka, mnogo smrdim. Ubuðao, isparava iz mene, pretvoren sam u zver. I ka¾em:

- Okupao bih se.

Islednik æuti, zanima ga hartija na stolu. Ostala je bela, trebalo je da sla¾em slova.

Lud sam, i znam: svako ima svoj tren. Onda nisam znao ¹ta èiniti: kako sopstveni d¾ak mesa i kostiju prenositi.

Gledao me i dalje mladi islednik, kao da smo na velikoj kamenoj ploèi - neki mi¹, neka maèka.

- Okolnost, ne mogu da je promenim. Nijedno pismo nisam otvorio, to je bio vrhovni tabu izmeðu Valjara i mene. Svako sam predao nedirnuto. A koliko ih je stiglo iz Beèa, zaista ne znam.

- Dobro, nas zanima tvoj odnos s Valjarom.

- Prijateljski.

- To pi¹i. Pismen si.

Mrzi me, i neæu ni¹ta da pi¹em. Opet me odvode na èetvrtasti sto. Nervi se skupili i naselili jedan vr¹ak na glavi. Neka pukne bolesni fi¹ek pod korom lobanje. U toj sam guti ceo - poæinjem da mislim na samoubistvo.

Slu¹ao sam: obesio se o prozor, radijator. Kod mene su prozori ukovani. A kako se èovek obesi o radijator kada je to gvo¾ðance nisko? Kod nas se u narodu ve¹aju na tavanu o gredu, i pod ko¹em, gde se su¹e ovèije ko¾e. Napolju, obièno o divlju kru¹ku; u voænjaku, o jabuku. Retko o hrast, iako je to najjaèe drvo.

Pljujem sukrvicu, onda krv. Ne pla¹im se nièega, i nije mi gadna: moja je, i rujna. Kad bi kapljica vode razbila pluæa, da umrem. Ne sti¾e veliki dobitak; le¾im na patosu mokar; dovukli su me, i nisam se na stolu onesvestio, moje se telo u¾ilavilo, u¹tavilo, u sebi raðam ruj. Kada bi bol muke razorio glavu.

Opet se izgubim, pa se ponovo na patosu prebiram. Spu¾va sam, neka ¾ivina, praæelija lepljiva; iz mene æe prestati da curi, skoreæu se sav - balega u su¹no leto. Zapravo sam plovak, niti da poðem gore niti postoji snaga da me odvuèe dole.

Onda zapoèinje rujni vrtirep, sve iskri, èelik se pravi - u trenu sam svetlozaran, ra¹èistila se u lobanji svest, i prvo: mrtvac iz Albanije. Stvarci, nekadanji beli deèak, vrsnik moj, naslonjen na drvo. Lep, i ¹aka mu je porculan, i nokti èisti. Ispred deèka su dva crna ugarka, belezi vatre, i sneg pomalo u¾uteo, sleðen. Zaspao je, preko obraza debela crta grafita - trepavice. Ostavili ga uspavanog, nema smisla. Probuditi ga pa zajedno u San Giovanni di Medua. Zaustavio sam se, moj deèko je hladniji od leda.

Ostavio sam ga u smetu, na belom prestolu. l mo¾da deèak jo¹ postoji na fotografiji u malom medaljonu, èuva ga neka baka-sestra. Ne znam mu ime, i nemoguæe je spojiti belog deèaka iz moje svesti sa onima koji èuvaju njegovu kr¹tenicu. A sreo sam ga, i upamtio u njegovom poslednjem trenu...

Stario sam, deèko je ostao nepromenljiv, na belom prestolu, nekome gospodari. Nije se spustio na more, u brod. Ostao gore, beo.

Da¹æe u meni ¾ivotinja, rasprskava se novi roj i prolazi svetina, ¾ene uvek ¹ire ruke, èamci, èamd¾ije, dete tra¾i oca, èujem piskav glas, buèi pod sivom korom mog velikog mozga. I sad se pitam: da li je dete, te noæi, na ¾alu albanskom na¹lo oca, da li ga je moglo uop¹te naæi, i gde je sad to dete - sve me to uzbuðuje, razdire - jer ako postoji, sada vi¹e nije dete. Polutim se, otpada od mene, brinem, ne znam koju brigu.

Izuo sam cipele, hladim noge, pa mi je lepo, a u radijatoru èangrlja. Kasno je proleæe, i toplo je, valjda ne pune vodu, neæe vi¹e grejati. Èangrlja upornije, di¾em se sa patosa - i tamo gde cev prolazi kroz zid u drugu sobu, kroz tek stvoren uski otvor, provuèena je ¾ica.

Priðem i povuèem ¾icu, neko je ispusti, i èujem glas:

- Ko si?

- Brana Vr¹iæ - odgovaram.

- Za¹to si tu? - glas je malo nesiguran.

- Kad bih znao. A ti?

- Ja sam iz Novog Sada, bio sam na visokom polo¾aju. Ne boj se, ovo æe proæi. Èujem, dobro se dr¾i¹. Ima¹ li vezu spolja?

- Kakvu vezu?

- Pa spolja. Napi¹i ¹ta hoæe¹.

- Nemam na èemu, i kome?

- Treba nekog obavestiti.

- Na èemu da pi¹em?

- Ni¹ta ne zna¹. Uzmi ¾icu koju sam ti provukao, otcepi ko¹ulju, pa komad krpe stavi na dno porcije, i ¾icom pi¹i preko nje ¹ta hoæe¹. Kada bude¹ gotov, provuci je, ja æu za to vreme rupu pro¹iriti.

Kome da pi¹em? I Valjar je u stradanju. Odluèim da se javim Jakovu Steviæu, u to vreme je bio rektor. "Jakove, muèe u zatvoru, tra¾e priznanje, koje nemam, ovako se ne vodi idejna borba. Brana Vr¹iæ."

Sutradan na saslu¹anju:

- Otkada ti zna¹ Jakova Steviæa?

- Jo¹ pre rata sam slu¹ao...

- Ne pitamo to. Nego, kada si ga ti lièno upoznao?

- U zarobljeni¹tvu. Osnabrik.

- Bili ste u istoj baraci?

- Krevet do kreveta.

- Koliko dugo?

- Skoro dve godine.

- Postali ste prijatelji.

- Da.

- O èemu ste razgovarali?

- O svaèemu.

- Ni¹ta nam nisi kazao, ðubre.

- Isprièali smo jedan drugom pro¹li rat, ovaj rat, prelazak preko Albanije...

- Sve to preskaèemo. Jesi li govorio o svom radu kod "Braæe Bo¹"?

- Ne.

- Za¹to?

- Smatrao sam da o tome ne treba govoriti. U mom sluèaju Nemci ne bi po¹tovali ®enevski ugovor o zarobljenicima.

- Nisi imao poverenja u Jakova Steviæa?

- Nisam hteo da ga optereæujem.

- Dobro. A ¹to nama ne napi¹e¹ sve o svom radu?

- Rekao sam u èemu se "moj rad" sastojao. Bio sam prosto punkt, siguran i va¾an. I ni¹ta vi¹e, prolazilo je preko mene.

- A idejne borbe, kako se vode? Preko novina i knjiga? Pa mi smo ¹tampali sva ta va¹a Pisma. I Rezoluciju. A vi na¹e odgovore ne smete.

- Otkud su to moja Pisma. Isto mislim ¹to i vi - tako odgovorim.

...Budim se u samici ispljuvan. Neka je vlaga po meni, otekao sam; ogromna utroba, i poklopci se negde pogubili. Produvalo me - ¹uplja sviraljka. Sklupèao sam se u crevo i samo sam na dodir ¾iv. Izgubio sam moæ da se podignem, koraknem. Bez ¾elja sam. I samo jedna mala guta topline, ne mogu da odredim u kom se delu mog tela smestila - tera me na poèetak.

Polako se otvaraju vrata, ulazi mladi islednik. On nijednom nije dr¾ao bokal sa tri plave ¹ljive. Naslonio se na zid, prekrstio ruke, ne pu¹i i dugo me gleda, s tugom; i onda pita:

- ©to ne priznaje¹?

- Nemam ¹ta - ¹apnem.

- Gubi¹ glavu.

- Kako æu? - pitam.

- Snaði se.

- Nema se kud - priznajem.

- Nema.

Znam, napukao sam, nije me d¾abe voda naduvala. Neæu vi¹e da me dave, neka idu svi, za kog sedog dedu da me oderu. Ne mogu vi¹e da gledam u bokal sa tri plave ¹ljive.

Zavuèem se u æo¹ak sobe i skupljen èuèim - MAJMUN DJOKA. Nemam jo¹ zategnutu ¾icu pa da se akrobatski prevrnem. Dr¾im presavijenu belu hartiju na kolenu i gloðem olovku.

Poèeti: prvi namaz, prva ¹aka blata. Sebe izbradvati u ru¾no drvo. Ispisujem prvu reèenicu:

"Skupljao sam imena oficira i fabrika."

Stegnuta je moja vilica, i vrat ukoèen, i ko¾a na licu se isu¹ila. Veæ sam neki mrtvac, ne umem sebi ni¹ta da ¹apnem. Opu¹tam se, brzo pi¹em:

"Merio sam koracima du¾inu mostova i ubele¾avao od èega su sagraðeni: gvozdeni, betonski, drveni."

Ostajem u æo¹ku sobe, i ne primeæujem, vrata su se otvorila. Mogao bih nekud da jurnem, bilo kud. MAJMUN DJOKA ne mo¾e nikud da jurne, islednik sa mojih kolena uzima ispisanu hartiju.

Onda sam oti¹ao do glavnog zida i kao ovca dugo lizao njegovu belinu. Sutradan su mi saop¹tili:

- S tobom vi¹e ne petljamo. ©aljemo te na Goli otok. Tamo se obelodani.

I na ostrvu pun kantar: tri godine i sedam meseci. Smislim osvetu: sebi, i drugima. Postanem nem. Ne izustih nijednu reè. Pla¹io sam se da u snu ne progovorim. Imao sam tvrd san, na oca, protu Jeremiju.

Jezik svrbi - kao dlan, kao taban. Tapkam njime, otvrdnuo i trapav u ustima. Tra¾i svoje èe¹ljanje, hoæe da se postavi na brzak u ustima, da svirne glas i reè sklopi. Vrpolji se ne bi li lanuo, psiæ na lancu. Jezik se zaborava pla¹i.

Ponekad, kada sam sam, u vetar, u talase mora kriknem, progovorim, iska¾em po koju reè. Vidim: usta dr¾e sve glasove jezika mog.

I onda s novom voljom æutim, zapu¹en, teram varalicu do kraja. Navikli su na moju mutavost. I svetina s kojom sam kamen tucao i oni koji su nas isleðivali - poèeli su zamke da mi postavljaju. Èudna i opasna igra. Sve sam ih izdr¾ao, ne prevarih se nijednom.

Tako nisam popravljao druge, niti se, opet, znalo do koje sam mere ja popravljen. Islednici su ubrzo prestali da me pozivaju, za mene se nije moglo tvrditi da sam "ne¹to" rekao. Bio sam van reèi. Kroz ¹ibu sam prolazio, ali se i to smanji. Tako sam s nekom levom pameæu izigrao Princip Toplog Zeca.

Stigao sam u Beograd mesec dana posle sahrane moje ¾ene. Oti¹ao sam na njen grob, odneo cveæe, zapalio sveæu.

I dugo sam ostao, namuèila mi se ¾ena. Plaha je bila, ljutièava do nepravednosti. Ali je nju bes brzo prolazio. S mojom ¾enom sam lep vek proveo. Iako nismo raðali. ®ena postane deo tebe. I kada me je na vratima pomilovala, ni u deliæu nisam pomislio da je to na¹e poslednje viðenje.

Udisao sam rastopljeni tamjan, okolo krstovi, Ru¾a Jovaniæ, Hristivoje Avramoviæ, Milo¹ Zmajeviæ, Maroje Gli¹iæ. I neki vrapci èavrljaju oko grobova. Sreæan sam, mogu da plaèem, i mislim kako bih mojoj ¾eni isprièao ceo taj svoj ¾ivotopis od tri godine i sedam meseci.

Bio sam bez sredstava, pa odluèim da odem u Aranðelovac, ocu. Tada sam imao pune pedeset èetiri godine, moj otac osamdeset èetiri. Prota u penziji, sadio je krompir i bavio se oko pèela. Imao je uvalicu na Venèacu, nekada¹nje paprati¹te, seme je nabavljao sa Golije, iz sela Koritnika. I s jeseni bi se u avliju dogonilo ¹est vr¹nih kola krompira. Nikada ga nije prodavao, mlaðim sve¹tenicima je slao na poklon po d¾ak krompira; krtola planinska za svaku upotrebu, naroèito za post. Moj otac je postio sto devedeset dva dana u godini, i jeo se ra¾ani hleb, me¹en u kuæi.

Pazi, èovek se upoznaje kad sedne na ko¾u, ti njemu, on tebi - ispretaèemo se.

Doðem u Aranðelovac, otac je imao kuæu ispod Bukulje. Morao sam ma kakvu pomoæ da potra¾im, bio sam bezmalo na ulici. Uvek je otac - otac, a sin - sin.

Uveo me u gostinsku sobu, sa ormana miri¹e staro slatko: ru¾ino, od ora¹èiæa, gro¾ða malage, i od ¹ljiva, ¾ute se kao æilibari, i naduvene su, punjene bademom; i slatko od lubenica, i od kupina sa Bukulje. Ponudi me duvanom, rakijom, i odmah zatra¾i da mu sve od poèetka isprièam.

I otac Jeremija sede na stolicu s naslonom. Stara stolica, pradedova, uglaèana od upotrebe, prekrivena volovskom ko¾om. Velika je stolica, ututkana sa dva do tri vezena jastuèeta. Zametnuo se starac, a ispred njega je vi¹njev sto, lakovan, s tankim no¾icama. Na stolu je buket ¾utog i suvog smilja. I staklo ljute rakije, oseæa se ispeèena ¹ljiva. Na sredini je velika pepeljara od livenog stakla tamnoljubièaste boje, i tu je od mog pamtiveka. Mati uðe, unese kafu pa se povuèe.

A ja isprièam proti ¹ta je ¹iba, odnosno sanitet, i ¹ta je znaèio Princip Toplog Zeca.

Kasna jesen je bila, i ki¹a od Bukulje padala, i oluk je èangrljao pun debelih vrabaca. Oseæala se hladna vlaga, na Venèacu je mo¾da osne¾ilo. Meni je toplo bilo, zagrevala me rakija, pu¹io sam na vi¹njevu mu¹tiklu.

Otac pogladi bradu pa je zamrsi, èvorovi dlaka se stvore; onda ih razmrsuje, i peni se ¾iva repina, kovitla svoju gu¾vu. Slu¹ao me, nije se u telu pomerao. Ruke ponekad spusti na sto, znan je meni prsten s crnim kamenom.

Oèevi nokti jaki, zaseèeni. U¹i se nalivaju krvlju, i vrat, a oèi sjaje, kovane su. Pa na ocu potom sve postane belo: vrat, u¹i i obrazi. U mermeru je stesan, vreme ga postavilo da zanavek sedi na drvenoj stolici prekrivenoj volovskom ko¾om. Bio je vo jak, i zeljast, nigde se ko¾a nije prosenila.

Gori kandilo ispod svetog Nikole, otac iz stakla kane na dlan kaplju ljute pa je palcem utrlja. Onda ¹aku prinosi nosu, polako udi¹e.

Uæutim, mnogo sam isprièao sa Kamenog ostrva. Otac se naka¹ljuje, smiren je, tiho nareðuje:

- Kazuj dalje.

A ja sebe odmotavam, u meni telegrafske trake.

Uæutimo, srknem rakiju. Prota uhvati bradu, pa kao da je povesmo vune, naèini jedan namot oko ¹ake. Pitao me polako:

- A ti, kada si komunista postao?

Poènem sebe da obja¹njavam: mo¾da u Londonu, kada je poèeo Oktobar, kad su se u novinama pojavile prve slike Lenjina i Trockog.

- Ba¹ onda?

- Pa tako, zatrepereo sam onda.

- Ni slutio nisam - zgranu se moj otac, u vi¹njevu mu¹tiklu polako je zavlaèio cigaru, da joj rub ne povredi.

Napolju se ki¹a pretvorila u lapavicu; u oluku je bilo mirno, vrapci se zavukli na tavan. Opu¹talo sa ormana staro slatko, i suvo smilje. Otac je odjednom rekao:

- I privuklo te, magnet Crveni.

- Menjamo svet - odgovorio sam.

- Ko nije hteo da ga promeni.

- Istorija nam naredila pona¹anje.

- Zla ste istorija - mirno je odgovorio prota.

Izbuljio sam se, hteo sam mu reæi: da je popina malovaro¹ka; odavuo je u èabru, i van tokova, i da osnovno ne razume. Ali sam oæutao, do¹ao sam prebijen, i da ga molim.

Otac je gladio bradu i pogledom me name¹tao na stolici. I polako, bez gneva je pitao:

- Kod "Braæe Bo¹", kada si radio za komuniste, bilo je vrlo va¾no?

- Da, osobito va¾no - odgovorio sam.

Praznom vi¹njevom mu¹tiklom tupkao je po stolu; oèi kao oprane, pod velikim èelom; na obrazima nekoliko ¾utih pega smrtovnica. Opet je pitao:

- Jesi li pomislio, za¹to si sve to mogao da uèini¹?

- Hteo sam.

- Ti si hteo...

- Moja volja.

Otac se grohotom nasmejao, drhtao je, i brada mu je odskakala. A grohot kao da nije izlazio iz njegovih usta nego se slivao odozgo, sa tavanice, grlen i zvonak, starcu neprilièan. Videli se beli, jaki kutnjaci kao komadi venèaèkog mermera zabijeni u crvenu vilicu. Oèi nalivene suzama smehuljicama, obrisao ih je èistom maramom. Uæutao je, usna je utonula u bradu, a njegov je smej odjekivao pa se sti¹avao, na mahove opet izvirao iz jednog pa drugog zida; protutnjao je sa ormana, uvukao se u ¾uto smilje, u staklo ljute i odbegao na tavanicu, u prozore, iz mojih u¹iju, na vrh Bukulje. Smutio me oèev smeh.

Strogo je rekao:

- Ti hteo, va¾no je da si mogao. A mogao si ¹to sam te u Parizu i Londonu ¹kolovao, ¹to sam u banji prota, i imao èetiri kuæe i zemlju, zato si mogao.

- Moje ubeðenje...

- Ostavi tvoj govor. Da si bio po¹tanski èinovnik, uèa, ¹ta bi od te svoje volje mogao? Da rasturi¹ po koji letak. Na du¾e, mogao si da se bavi¹ prosveæivanjem, osnovao bi èitaonicu, trezvenjaèku dru¾inu, sportski klub, s namerom da gurate va¹u politiku. ©ta drugo, u ratu da baci¹ poneku bombu, to si mogao, a ne da radi¹ kod "Braæe Bo¹".

- U pravu si, oèe.

Smirilo ga moje priznanje, otac je izgledao kao kamena erkva. Ramenom je zaklanjao deo zida i dedinu sliku.

Napolju je prestala svaka padavina, sa Bukulje se èuli psi, ru¾no su lajali. Otac je pa¾ljivo nalio rakiju u na¹e dve èa¹ice. Ruka se njegova meni pribli¾ila, osetio sam je: mirisala je na bosiljak, na èamovinu iz ko¹nica. Pitao me polako:

- Reci ti meni, jesi li èist?

- Kako?

- Prema tvojima?

- Rekao sam ti istinu.

- Tra¾im je od tebe.

- Rekao sam je.

- Ti se mene ne boji¹?

- Ne.

- Treba se svog oca i pribojavati.

- Razumem, opet gre¹im, oèe.

- Rekao si celu istinu?

- Celu.

- Znaèi, nevin.

- Nevin.

Moj otac pogleda u ikonu, prekrsti se. Na Bukulji su ¾estoko kevtali psi, oglasi se jedna pa druga lovaèka pu¹ka. Gonili su lisicu. Bukulja je uvek za mene: plast sena, mokar i malo zdenut nakrivo.

Otac je podigao belu ruku, video se prsten i crni kamen, kao da presudu reèe:

- Tako ti je i trebalo. Prvo si izdao mene, oca.

Prebledeo je u licu, zapu¹ili se krvni sudovi, sav obeljen, kao i duga brada. U kreèu se kuvao. Samo oèi zvrje, dva komadiæa uglja ukucana u sne¾nog èoveka. Staklina je otac i sa nekog lednika je si¹ao, èistog - nepomerljiv je, kao da se na planinu oslonio.

A onda je dolazio nekoj drugoj svesti, poèeo je da crveni, nalivao se snagom i bolom, ¹irile se nozdrve, i u njima se videla crvena mre¾ica; zaèudo, nije povisio glas kada je rekao:

- Izvarao si me. Branio sam te od svake gu¹obolje.

Opet je zaæutao, i nije gledao u mene, vi¹e u glavni prozor sobe. Zavesa je odozgo ukoso padala i skrivala vidik. Ipak, video se deo Bukulje, ne¹to osne¾ene. Lovci se nisu èuli, kao ni njihovi psi: mo¾da su lisicu ubili i smirili zloèin u sebi. A mo¾da su se lovci prebacili na drugu stranu Bukulje, u dalji progon.

Otac je ¹aputao, ponavljao je da sam ga prevario. Opet je obmotavao bradu oko ¹ake, kao da je hteo da je i¹èupa, pa se zaustavljao, posmatrao me celog kao svoju proma¹enu i beznaèajnu tvorevinu. ©kripao je:

- Ne ¾alim te.

Udahnuo je miris rakije iz ko¾e dlana, ponovio:

- Ne ¾alim te. Kosa ti se proredila vi¹e nego meni. Gadan si, sav si bolestan. Prebijan kao divlje kuèe. Ako! Od svojih batine; znaju gde udaraju. Rasklatili te i sklopili u ni¹ticu.

- Nemoj, oèe.

- Pogubio si zube, mu¹ka si baba. Nisi sakat, a kao da si sakat. I sedi¹ ukrivo. I gleda¹ ukrivo. ©ta ti mo¾e¹ da zapoène¹? Bolje da si tamo ostao, bar bi neka uspomena bio.

- Ne sme¹ tako...

- Smem.

- Jedini sam tvoj sin.

- Ja sam ti otac jedini.

- Za sebe se nisam borio.

- Nisi umeo - rekao je tvrdo prota.

- Hteli smo da menjamo...

- Da menjate. Pa tebe su ni kriva ni du¾na promenili. Niste vi umeli ni svojoj klasi da slu¾ite. Vi ovde. Majka Rusija. Idite bestraga s tuðim majkama!

- Nisam to govorio.

- Pa za¹to si na ostrvu bio?

- Gre¹ka.

- Znam ja va¹e gre¹ke.

Mrvio me, nisam mu se suprotstavljao. Nisam smeo, mo¾da ni hteo; ubijao me, i kao da sam u tome u¾ivao - neka me otac razori. Vraæao sam se poèetku, u mlako isparenje odlazio. Sa Bukulje su se èuli psi, lutalice planinske su zlokobno zavijale. Psi stvoreni od vukova sa Rudnika.

Povijam se i u plavom dimu se kezim. Upuæujem neki osmeh ocu. Razlikovao sam: ikonu, kandilo. Ali me smutilo: èas je otac u ikoni, èas je ikona u stolici. ®uto smilje je nepomièno, kao deo sunèevog kruga na stolu. I ljubièasta pepeljara - stvrdnute zrele perunike iskrlje¹tile se na mene. Pro¹aputao sam:

- Hteo sam svetu bolje.

- Da bi se uèinilo, treba ga znati.

- Poznajem ga - rekoh.

Opet grohot-smej, ovoga puta brada mu se nije tresla, bila je èvrsta kao slap bele smole iz glave. Smej je dolazio iz jedva otvorenih usta, punio sobu; zvekom se zatopi¹e moje u¹i. Mala je kutija sobe za smej, prsnuæemo u njoj. I mraz je dolazio spolja, sa Bukulje; u¹i su me bolele, otac je govorio:

- Misli¹, ljudi su dobri. Èoveku je lak¹e, prostije, biti zao. Kao i kuæa, sru¹i¹ je, èas posla. Zlu ne treba dugo vreme, i mali je procep dovoljan. Ja sam sve¹tenik, èuo sam mnogu vrisku: u smrti, kad se venèava i raða. Pop je na kolenu ¾ivota. Koliko sam njih u svom veku ispovedio, sagledao ih pred sudnji èas: ¹ta su mi sve rekli. Ima i dobrog sveta, spremnog na ¾rtvu. Samo su u grdnoj manjini. Zlih, sa la¾nim istrèavanjem, mnogo je vi¹e. I nadbiju, i poredak stvari nameste.

- To smo hteli da prekinemo.

- Hteli. Iskidali ste pone¹to. ®ile cure. Èuvaj se, nemoj da si primer za ugled. I bez suprotnog dokaza, nesreæno ðaèe. Ostao si veèiti osnovac, u drugom si krugu, tu se ne odluèuje. Ni¹ta ne dolazi na svoje mesto. Inaèe, idi u pro¹nju. Ni za to nisi spreman, glupo si stradao. Ko iz tih nu¾nika da te izvadi? Zna¹, ti smrdi¹ na kiselinu ljudsku.

Uæuta otac, otpi rakiju, miran je, biæe surov. Opet polako govori:

- Mnogo svinja, i svaka ri¹ka. I zemlju ispod tabana. I kud taban da dene¹? Ne pogaða se uvek rupa. Tra¾i¹ je, pa i roðeni prst prebije¹. Bol do zvezde. I bude dockan. Pazi dobro, dockan, i ne mo¾e¹ vi¹e druge da stigne¹. Odmakli su. Mi neæemo umeti vi¹e ni dobre srpske sireve da pravimo.

Mati unese narezan ra¾ani hleb. Suv, i neomr¹en. I punu posudu suvih ¹ljiva i oèi¹æene mrezge oraha. Grickam koru hleba, u ustima dr¾im celu suvu ¹ljivu, onda kutnjacima sameljem mrezgu i sve progutam kao èudan zalogaj pekmeza. Opet me otao odmerava, i ka¾e:

- Jednom si hteo na vrh kru¹ke i ja te istuèem. Odem na sahranu, a ti se popeo. Inat u tebi. A na ¹ta si se sada popeo?

- Pao sam, oèe.

- Odavno. Ne mogu ti oprostiti.

- Pao sam. Tada se ruka pru¾a, barem po tvojoj veri.

- Zavarao si me mnogo, kuda si me to odvukao?

- Nisam, valjda, oèe?

- Jesi. Sitna buva, kako se istrebiti? Opasno si me prevario, zapetljao. Ne vidim povratak. Sve se ustremilo, odron se svuda pravi. Zna¹, kocku mermera iz Venèaca izvuèe¹, ali je treba postaviti. Inaèe mermer klizi, ma koliku istoriju imao. I mene si upljuvao, otrov se posejao, ja zavr¹avam svoj vek.

Mislio sam, uhvatio me sve¹tenik u svoje znake, kolac levi pa desni, gornji i donji, skida me i èeonu kost mi vadi; ubija me u slepo oko, u levu komoru srca, obesmi¹ljuje me dokraja. I ka¾em mu:

- Oèe, postoji¹ ti, ali sam i ja postojao.

- Znam, znam.

Nije hteo vi¹e da govori, odlutao je u neku setu, opet sam ga voleo. U sebi sam ponavljao: otac - sin. I onda sam prasnuo u smeh. Protu ni¹ta nije zbunilo. Pustio me. Moj smej je bio hihtav, tanak. I trajao je; shvatio sam da ga ne mogu zaustaviti. Odvojio se zamotuljak smeha. Nikako da se smanji i isprazni. Naprotiv, ceo sam bio smej. Rastakao sam se i znojio. Voda je isticala iz mene, nisam se pla¹io, topio sam se; klizila je niz vrat i prsa; tresao sam se jareæi, i uz u¹iju je curilo, tako sam oseæao i hteo: postaæu mlaka i mutna barica na stolici - vratiæu se ocu.

Smej je izlazio, tanjila se sitasta kost u meni, smanjivali se gnjatovi, nestajali zglobovi, nisu bili potrebni, pretvarao sam se u patuljka, i nazirao oca belog, na volovskoj ko¾i.

A onda se èuo lave¾ onih pasa sa Bukulje. Blizu, kao da su upali u oèevo dvori¹te. Kidisali su, skièali, rastrzavali najzad uhvaæenu ¾rtvu, meni nepoznatu; lisicu, zeca, mo¾da oèevog pevca. Siktav lave¾, na pseæim zubima sam pretpostavio komadiæe ko¾e, dlaku i krv uni¹tenog.

I psi su zaustavili moj smej.

Osetio sam da sam ukoèen i leden. Nikako nisam bio mokar. I odmah posumnjah, mo¾da se nisam ni smejao, nego se sve meni uèinilo, hteo sam u neèemu s ocem da se izravnam. Rekao sam:

- Ti si moj otac. Ne mogu te promeniti.

- A ti nisi otac.

- Jalovu sam ¾enu imao.

- ®ut si, iscurela plodina na tarabi. Negde su te okaèili.

- U o¾iljcima sam.

- Nosi ih.

Æutao sam: da li se braniti od dobrote koja od majke dolazi? Ona nije prisutna, ali je na vratima, spljo¹tila se u senku i ne di¹e.

Otac govori:

- Za dug ¾ivot si bio namenjen. Od majke i mene dobro si seme dobio. I ¹kolovan, i na dobroj imovini postavljen. Predak, i tvoj i moj, zna se odavno. Sve si zgu¾vao.

- Oèe...

- Ne uzimaj me u usta.

Prota je goropad: neæe me. Govori u bradu i ne trudi se da ga razumem. Ni ja vi¹e ne hvatam njegove reèi. Pokazuje mi rukom da iziðem iz sobe. Sve smo obavili. Sin, i mrtvaja ponekad presu¹i.

Ustao sam, u izgon. Razumeo sam reè izgon - nju je otac stalno ponavljao.

Negde u zoru napustim Aranðelovac. Retko se oèevima ka¾e ono ¹to treba; i naknadno se uvek setimo. Sa ocem se nisam ni pozdravio, vi¹e ga nisam video...

Majku u mraku, meðu nekim stvarima, poljubim; za nju, nisam kriv. Osetio sam i tada: sigurno pamti kada me je iz svog izvori¹ta ispustila, tren prve moje dreke, valjda i otud strpljenje da razume svaki moj blesavluk u ¾ivotu poèinjen.

Izi¹ao sam, bockavo jutro, Bukulja tamna i debela kao zimski kaput. Ti¹ina, nema onih pasa, nijedno se stablo ne pomera.

Kuda? Na ¾eleznièku stanicu. Bez krajcare, putovaæu kao slepi putnik. Zavukao sam ruku u d¾ep i na¹ao zgu¾vane novèanice. Uvek majka. S tom gomilicom sam poèeo.

Otac je dodirnuo devedeset sedmu godinu ¾ivota. Imao je ¾elju da se popne na stotku pa da se rastane s ovim svetom. Bio je blizu, jedan ga grip odnese...

Èeperko, Brana naglo ustade, odmahnu rukom, natuèe ¹e¹ir, ispod oèiju se stvori¹e potkovice ljubièaste ko¾e; i brzo iziðe iz moje kajute.

Odmah sutradan odoh u Ulicu 7. jula broj 15.

Èeperko, posmatrao sam ga u izgu¾vanom odelu, dugmence pod gu¹om na ko¹ulji nikad nije zakopèavao. I èudio se njegovoj spremnoj dobroti da se drugi razume; bio je kao panj u ¹umi, ali jo¹ sa ¾ilama.

Skuvao je èaj, pa¾ljivo ga sipao u poreðane ¹olje, onda je rekao:

- Sa ostrva ceduljka ne postoji; neæe¹ je naæi, arhiva je u glavama. Tamo si bio, i kriv si. Sram se veliki stvorio.

Zamislio se, gledao je u prozor, otpio èaj i rekao:

- Nisi bio na Kamenom ostrvu, i neæe¹ sve saznati. A i da si bio, svako ima svoju ka¾u. I misli¹: tako je i nikako drugaèije, a ka¾a koja sve obuhvata - ne postoji.

- A Veliki Vat? - pitao sam.

- Èini mi se da nije morao da stigne na ostrvo. A zbog neèega je ipak dospeo. Mene je pritisla osiguravajuæa gre¹ka.

Nisam tra¾io obja¹njenje za OSIGURAVAJUÆU GRE©KU, odmah sam ga pitao:

- Kad se ona poèini?

Brana je levom ¹akom trljao teme i ¾mirkao, znak da razmi¹lja. Pa je rekao:

- Zna¹, mi smo u rehabilitacijama. I to je ovo vreme. Ne upadaj u rehabilitovane. Za to treba umeæe, ne malo. A mene je ulovila mala rehabilitacija - ¾iv sam. Pokazaæu ti ne¹to.

Iz ormana je izvukao presavijenu hartiju, i prepisao sam, Èeperu, ovakav dokument:

...

Èeperko, potvrda je izdata, nije sitnica. I tako, Brana Vr¹iæ je nalivao lipov èaj, bla¾eni usamljenik. Pitao sam ga:

- A Veliki Vat, je li izi¹ao s Kamenog ostrva?

- Jeste, èuo sam da su ga viðali. Poèeo je da obilazi male crkve.

- Znaèi, zavr¹ava - rekao sam.

- Ko to zna. Veliki Vat je imao posla s Kominternom. Pripadao je ¾eleznim kadrovima iz VELIKE KOVAÈNICE.

- Kormilari.

- To nije umeo, bio je u neèemu podreðen. Uvek u zanosu tetreba. A dobar lovac gaða odozdo, u grudi, gde su perca najsitnija. Vat je u¹ao u jednosmernu ulicu. I nije mogao natrag. Sada sve nije va¾no, jedu nas i artroze. Staro gvo¾ðe u otpad.

- Pokupi se pa se pretopi u nov èelik.

- Kod ljudi to ne ide. Samo u drugom krugu se svet obnavlja. Uvek smo nastavak. Kao u trske uvlake, jedna na drugu.

Pili smo lipov èaj, njegova srebrna kosa, veðe, brkovi. Dobar kao toplo mleko u zimsko jutro. Rekao je:

- Kameno ostrvo je moralo da postoji, ali ne na takav naèin.

- To sam veæ èuo. Meni je ¾ao - ka¾em.

- Meni je krivo. Treba iziæi iz oklopa. Informbiro - bajato razmi¹ljanje, u konzervi si VELIKE DR®AVE.

Æutim, pomi¹ljam da odem. Brana je po drugi put skuvao lipov èaj. Neprimetno je vukao levu nogu po ¾utim ploèicama kuhinje. Seo je na stolicu bez naslona.

- Preobra¾avali svet, hteli smo da nam to bude zanat.

- Kovaènica kadrova.

- I ko je kovan, kada i gde, i tu se pobrkalo.

Pu¹io je, otpio nekoliko gutljaja pa rekao:

- U nekom trenu posveti¹ se pokretu i strpljiv si za svaki samar, u neprekidnom si zanosu. A kad sve pogleda¹, nedovoljno postavljeni. U sebi smo razvili kontrolne koènice.

- A Veliki Vat?

Sme¹kao se, rezao je limun u debele kri¹ke.

- Ilegalac u kuæi nale¾e na ¾ensko, nepisan zakon.

Brana je lovaèkim no¾em isekao crni hleb. Onda je otvorio pekmez od ¹ipaka; polako smo jeli i otpijali èaj; odjednom je rekao:

- Valjareva kæi je kæi Velikog Vata.

Neko sam vreme dr¾ao u visini nosa komad crnog hleba sa kojeg je kapao tamnocrveni ¹ipurak. Onda sam ga pitao:

- A dokazi?

- Kome trebaju dokazi?

- Da bi bila istina.

- Postoji prost dokaz: lièi na Velikog Vata.

- Rekao si da ga ne poznaje¹.

- To ne znaèi da ga nisam video.

Premi¹ljao sam, onda zgnjeèio cigaru u pepeljari i rekao:

- Veliki Vat je izmi¹ljotina vas, biv¹ih zatvorenika sa ostrva.

Brana Vr¹iæ je odluèno rekao:

- Postojao je.

- Uvek tako: postojao je. Tebi ga je neko pokazao, drugi drugom, neprekidan lanac. A ko ti ga je pokazao: ne zna¹.

- Bilo je davno.

- I to je pravilo: - uvek davno.

Brana Vr¹iæ je gledao preko moje glave.

- Ti govori¹, ja govorim, on govori. Mnogo se i sva¹ta pro¹lo. Pa snovi prekinuti. Ponekad i budan odsanja¹. Sve se ispreturalo. Smutilo. Ipak, znaj, Veliki Vat je postojao.

- A Valjar, da li je znao za svoju kæer?

- Ne znam. Valjaru se sve izmaklo.

Onda sam Branu upitao da li je poznavao nekog iz ©ida koji je bio na Kamenom ostrvu. Nikog se nije seæao.

- Mo¾da iz okoline ©ida?

- Okolina ili ©id, isti ðavo. Ne, takav nije postojao.

Onda sam Brani isprièao susret u vozu sa ©idskim Èovekom.

Saslu¹ao me je slièno kao i Dositej, bez upadica. Rekao je:

- Sasvim taèno. Isprièao si kao da si tamo bio. A opet, ne¹to prvi put èujem. Za Èabru nisam znao. ©idski Èovek po neèemu lièi na Velikog Vata. A onda, vidi¹, Vat nije bio rasprièan, naroèito s nepoznatim. Dr¾ao se svoje askeze.

- A kæerka?

- Pogre¹i se. Èuo sam da Veliki Vat sada obilazi posveæena mesta.

- Ne verujem - rekao sam.

- A vidi¹, ja verujem.

Èeperko, smirio sam se u svojoj kajuti na Savi. Nikud ne izlazim, vodurina prolazi. Noæu se probudim, mnogo znam, pa ne mogu san da naðem. I ovi sa ostrva u mene se ukucali. Hladan mesec, vla¾ilo je sa topola. Sava sjajna, crna mast otièe.

Kud æu, ne odlazim Brani Vr¹iæu i nemam ¾elje da obilazim sveta mesta. Ima ih, moj Èeperu, mnogo po Srbiji. Manastiri, crkve, groblja i razvaline raznih svetili¹ta. Zapisi, èudni gajevi, hrastove ¹ume, balvani, kamene trpeze pod golim vrhovima, zatoni na jezerima i rekama, krajputa¹i, gde se sve nije molilo.

Nedelja je, i ja sa Save na Terazije. Rano poslepodne, pada sneg, kafana "Moskva" skoro prazna. Promièu pahulje, reckave i trapave. Èitam novine, tri stranice pune fotografija, a likovi ne odgovaraju upisanim godinama njihovog svr¹etka. Onda oni pozdravi poslednji, koje lica sa fotografija ne mogu da prime. I kome se ¹alju? Oko smrti je èesto besmislica. I, prenu me, proèitah: danas na Novom groblju, u podne, sahranjena Jelena Valjareviæ. O¾alo¹æena samo kæi Ksenija.

Uzmem taksi i pravo u Cvijiæevu ulicu. Ako je Veliki Vat u Beogradu, bio je na sahrani. Odmah se trgnem: a ako nije znao, kao ni ja?

I tako, Èeperu, vrti¹ se ukrug - stvara¹ mi¹olovku.

Stignem pred kuæu broj 12, uspnem se brzo uz prljavo stepeni¹te. Zatièem poluotvorena vrata na stanu, u predsoblju Brana Vr¹iæ, i odmah mu ka¾em:

- Malopre sam proèitao u novinama. Kako se to desilo?

- Rak na jetri.

- A da li je Vat bio? - pitao sam ga.

- Ne. Nije bio.

- Znaèi, nije u Beogradu?

- Ko to zna. Uði u sobu, tamo je Ksenija. Saèekaæu te ovde, imam ne¹to za tebe.

- ©ta?

- Videæe¹. Mo¾da vi¹e neæe¹ tra¾iti Velikog Vata.

Zbunio sam se, hteo sam jo¹ da se raspitujem, ali me Brana pomeri prema sobi.

Kseniju sam zatekao pored prozora, sedela je na pletenoj stolici s visokim naslonom, sva u crnini. Iz crnine se isticalo belo lice kao komad stvrdnutog snega. Pored nje je stajao mlad èovek i lju¹tio jabuku.

Ostao sam u vratima sobe, neka olju¹ti jabuku, neka je raseèe. Hteo sam da ih pustim, neka pojedu plod, pa æu im priæi.

Primetili su me. ®urno koraknem, izjavim sauèe¹æe.

Devojka se podigla, zagasite oèi; menjaju boju, u tami zida postado¹e ljubièaste. Posmatram je kao deo Velikog Vata.

Ona gleda kroz mene i shvata da sam neki ¹a¹avi drug njenog oca. Kog, i zna li za sve svoje oèeve?

Stojim, ko dira ¹ibljiku, ona ka¾e:

- Ovo je moj momak. U nedelju, ako ste slobodni, doðite na venèanje.

Prihvatam poziv, mladiæ oprezno ka¾e:

- Mo¾emo ga odgoditi za iduæu nedelju. Mislim, zbog crnine.

- Venèanje je zakazano pre mesec dana. Crnina se oblaèi i skida.

Bila je okrenuta prema prozoru, u ruci je i dalje dr¾ala komad jabuke. Smeðio je.

Na prstima se povuèem iz sobe. Predsoblje je prazno, zadr¾avam se pred ¹irokim prozorom, sto nepomeren. Pre neki mesec sedeo sam tu s Jelenom. U prozoru su i sad lozice i tri mu¹katle. Na jednoj, kao gu¾va prljave hartije - nekadanji cvet. Dvori¹te usko, tri kante za ðubre i breskva. Sve je pokrio sneg.

Zimsko veèe, i sitno veje. Branu Vr¹iæa nalazim dole na stepeniku, kod ulaznih vrata. ®ali se na kuk i levo koleno, uzimamo prvi taksi.

Strpljiv sam i èekam. Brana se skupio na ko¾nom sedi¹tu, smanjio se, kao da je siræetom zaliven. Pod mi¹kom dr¾i drvenu kutiju, uma¹æenu ¹irokim mrljama; ostavica za alat. I tek u 7. julu, u njegovom stanu, po¹to je skuvao èaj, rekao mi:

- Ovde su neke hartije Velikog Vata, mo¾da i Valjareve. I odluèio sam, tebi neka pripadnu. Nosi ih na Savu.

Popijem èaj, odem od Brane. Mrkla noæ, uvek nosim baterijsku lampu. I preko Ade, pregazim sneg, ne¹to ispod kolena. Od Save bije hladnoæa, zastanem pred splavom: bukti naftarica. Toplo je u mojoj kajuti, reka se uledila, zgrbila u obali, usporila svoj hod. I mili crni led ledeni. Na Adi Meðici pi¹ti jato divljih gusaka. Zima krca u noæi, kuda æe sirotice?

Smrdim na duvan, otvaram drvenu kutiju kao ¹koljku izvaðenu iz dubine. Znati¾elja mi oprala mozak, budan sam kao u zori. U meni zebnja, i strah...

I svu noæ sam prebirao, proèitavao dokumente. Neki su bili otkucani, a mnogi prepisani rukom. Latinicom i æirilicom, pa i me¹anim pismom. U istoj reèenici i æirilska i latinièna slova. I ponegde na margini W - ¹to sam sebi i tumaèio kao Veliki Vat.

Èeperu, na¹ao sam se na svojoj tapeciranoj klupi u kajuti. Zaspao sam nad stolom, a onda sam se u polusnu prebacio na klupicu. Spavao sam dugo, nisam bio loman, ostalo mi to iz rata partizanskog; mogao sam da spavam na pola kvadrata ma kakve suvote - zemlje, kamena, a kamoli na presvuèenoj klupi.

Umijem se, pojedem jabuku ko¾aru i skuvam crnu kafu. Sreðujem hartije-dokumente, sav brujim, i èudno se naduvam. Odluèim: otiæi na Terazije, ponedeljak je, naæi æu mog Dositeja.

I poènem, Èeperu, da se spremam. Obrijem se, duboke cipele dobro uljem natopim - i otvorim prozor da iziðe vonj mu¹kog samca.

Kad ono u snegu moj Dositej, dimi lulu. I odmah mi ka¾e:

- Nema te, pa siðoh na Savu, da mi se drugar nije smrzao.

I, Èeperu, Dositej je sedeo ba¹ tu gde ti sedi¹. Pili smo rakiju, ostala od Ljube Kvrge, i ka¾em mu:

- Dositeju, ti i ja smo obrnuti.

- Znam. Nijedan dinar ne postoji bez "glave" i "pisma". I ¹ta bi hteo da bude¹: glava - pismo?

- Ne ¹ta bih hteo, nego ¹ta sam. Tu se ne bira. A mo¾da se prelivam, Dositeju - èas u pismo pa u glavu.

- Dobro, sla¾em se. A Velikog Vata nisi prona¹ao?

- Zatvorilo se. Ono ¹to sam hteo da ga pitam, ne pita se. A ne mogu ga ni pronaæi.

- Umro? - pitao je Dositej.

- Mo¾da nije ni postojao. Izmi¹ljali su ga a da nisu ni znali. Tada se najbolje izmisli. Postojao je neki Vat. Ali Veliki Vat - sumnjam.

Ostao je moj Dositej zabezeknut, praznio je lulu pa je odmah punio. Palcem je nabijao duvan.

- A to ¹to si hteo da ga pita¹, a, ne pita se?...

Rukom sam mu pokazao drvenu kutiju, do vrha punu ¾utih listova.

- Tu je. I Topli Zec?

- Ovo su sigurno èitali Vat i Valjar. I ko zna ko jo¹. Èitaæu ti, a ti pu¹i lulu.

...Èeperko, onda sam Dositeju èitao, kao ¹to i tebi hoæu da èitam, sigurno ne uzimam uvek iste listove, ko da èita sve, pone¹to, pa uhvati ako ume¹. U Kron¹tatu je do¹lo do pobune. Evo prvog broja njihovih novina.

...

...

Èeperko, vi¹e da ne èitam, dosta je. Kao i uvek, æuti¹. Kakva si ti mazga. Drugo i ne oèekujem, va¾no je da nisi zaspao.

I Dositej je onda æutao, praznio lulu i dugo vadio nepostojeæi trun duvana. Pa sam mu rekao:

- Probu¹iæe¹ je.

- Ne boj se za moju lulu. Svoju prièuvaj!

- Onu koju si mi dao, bacio sam je - viknuo sam.

- Josif Visarionoviè je æutao.

- Izgleda.

- Dobro ih je gledao Soso.

- Sve ih je gledao...

- Kao maèiæe. A ¹ta je bilo s Kiseljevom?

- Ne znam.

I zanemeli smo. Snemoæa Dositej, ¾uteo je u licu. Neæe pasti, temeljan je i zakaèiæe se za neku svoju alku.

Naglo je poèela ko¹ava, turski je zazveèala; èupala je ledene vrbe i kajuta se uzdrmala. Sumanuto se smucala po reci, zbijala ploveæe sante. I po Savi poèe¹e da nièu ledene grbine.

- Zeleni led - rekao sam.

- Kron¹tat. Tamo je sigurno bio zelen morski led.

- Led je led.

Dositej je ustao, pro¹etao kratkim korakom. Opet je postao onaj stari, oklopio se, polako je kazao:

- Povukao se konac, pa se odmotalo.

- Do¹ao je Josif Visarionoviè. Leva i desna gre¹ka - rekao sam.

- To sam znao, a za Princip Toplog Zeca nisam znao - pro¹aptao je Dositej.

Èigra se okreæe, ne mo¾e¹ je jednim udarcem raspolutiti na iste polutke.

- Vat i Valjar su èitali.

- I naèitali se.

- Kako su, onda, dospeli na ostrvo?

- Umoèe te pa izvuku.

- Ostanu vo¹tane ko¹uljice.

- Skinu se ko¹ulje, moj Dositeju! Nego, vodeni ¾ig. Kad se stvorio, i nemoæan si da ga uvek proèita¹.

- ®ig. Negde ostane. Ne volim ¹to sam sve ovo èuo.

- Desilo se.

- Bio sam gluv.

- Bio si...

- Ni¹ta nisam èuo

- Dositeju...

- Dobro, postoji li na¹a drvena kutija?

Ispod splava grunu ko¹ava, èuo se pljesak limene buradi. Èudna vetrina, iznenada ode od nas u sremsku ravnicu da usput poobara ¹a¹u i trule ograde.

Dositej je opet zapalio lulu i rekao:

- Znaèi, onda je crklo.

- Onda.

- I povelju...

- Pravim je.

- Razumem.

- S Vatom se zavr¹ilo, i kuda sad?

- Ti zna¹ na koju se stranu treba okrenuti.

- Znam - rekao sam.

I Dositej je oti¹ao. Bio je to njegov prvi i jedini dolazak na Savu...

Èeperko, poèeo sam njih da tra¾im. Izbegavali su, neæe mi¹ u fla¹u. Uvek se razlozi namotaju. Pa onda, boravili su kratko na ostrvu, mnogi se razboleli, dobijali su druge du¾nosti na kopnu.

Ovamo-onamo, spleo se krug. Ipak se stvori mali èistac: najvi¹e o Kamenom ostrvu zna neki Bo¾o Krlja. Poteknem za njim, a Bo¾o kao kroz pruæe promièe, iz manje reke u veæu, nestaæe u vodurini, i slaba vajda. A naèuo sam da je na ostrvu bio skoro od poèetka pa do njegovog rasturanja. I kad prispeh do zida, da ga sretnem - on veæ umro.

Imao je na Jadranu kuæu, i ¾iveo je kao vuk, samac, slièno meni.

Pored njegove kuæe pru¾ao se nerezan, neokopavan voænjak. Koliko u leto rodi i jesen dozvoli da uzreli, Bo¾i vi¹e plodova nije ni trebalo; dve leje luka, jedna leja salate, kupus ra¹tan, u krajevima blitva, u tri reda paradajz. Uglavnom je vreme provodio pod kamenim tremom. Pod nastre¹nicom, koja nije bila ograðena s bokova, ni spreda, ni za¹tiæena od vetrova i kose ki¹e, gledao je u puèinu. Pod tremom nije bilo ni stola ni stolice; samo jedan poljski krevet uza zid, na kome je Bo¾o Krlja leti spavao. Obièno je sedeo na krevetu-minderluku, leðima je pritiskao kameni zid i udarao u gitaru, pevao je ¹panske i ruske romanse.

Krlji niko nije dolazio, sem po¹tara Vidoja, koji mu je donosio penziju, i Ranka ®alice, biv¹eg slu¾itelja osnovne ¹kole, od koga je i kupio komad zemlje na obali.

I jednog jutra, kada je®alica obièno donosio hleb i mleko, zatekao je Bo¾u Krlju mrtvog. Bio je u sedeæem polo¾aju, naslonjen na kameni zid kuæe, mrtav pogled u puèinu, u krilu gitara, sve ¾ice pokidane; veæ ga bili napali mravi i druge bubice iz crvene zemlje.

Po testamentu koji je pronaðen i na sudu otvoren, svoju kuæu na obali, ba¹tu i voænjak oko nje ostavio je preða¹njem vlasniku zemlje, Ranku®alici.

I sve ovo ¹to ti kazujem, Èeperu, saznao sam od Ranka, njegove ¾ene i po¹tara Vidoja.

Bo¾o Krlja, po svojoj ¾elji, i to je bilo u testamentu, sahranjen je ispod kuæe, u kamenu, prema puèini; grob ravan, ploèa - odlomljena komadina iz stene, neobraðena, i samo uklesana æirilska slova i brojevi: Bo¾o Krlja 1907-1974.

I ni¹ta vi¹e: ni petokrake, krsta, ni gde je roðen, ni zanimanje, ni potpis o¾alo¹æenog.

Na moje pitanje kada i gde je upoznao Bo¾u Krlju, ®alica je odgovorio:

- Bilo je onda dugo leto, toplo, su¹no, kao i ovo. Poèeo je septembar, a kao da smo bili u sredini jula. Trava, ¾alosna ¾ilica, skoro nestala, kamen svuda izglavinjao, i banu èovek na moju zemlju. Odmerim ga: odeven u platneno odelo, ni mlad ni star, u njemu zrelo èoveèije doba.

Popeo se na kameni ¹iljak, taj ispred trema, od prirode binja¹, samo da podvedu konja. Izvukao se na ¹iljku, njori u more, ono mirno, bli¾e obali plavo, a tamo dalje, u srebro se voda pretopila. Glavu mu zaklonio slamni ¹e¹ir, nek isposmatra, mislio sam, sunce je imalo jo¹ da zalazi.

I polako, poèe da mi smeta. Ljuti me, u buvu me pretvara, a na mom je imanju. I sunce okrvavi vodu, a èovek je i dalje stajao, imao je tamne naoèare kao slepac, s debelim, ko¹tanim okvirima.

Sedeo sam na kamenu, gde sada prolazi ograda, i èovek se slabo nakrenu, pogleda me vi¹e levim obrazom, i upita:

- Èija je ova uzvi¹ica ovde?

- Moja - rekao sam.

- Hoæe¹ li da je proda¹?

Opet je gledao prema puèini, a ja sam ustao, pribli¾io mu se i shvatio: èovek miri¹e na kamen i more. Rekao sam:

- Mogu da je prodam.

- Po¹to?

Nisam mnogo razmi¹ljao.

- Pola miliona - to je bilo pre petnaest godina.

I onda je okrenuo glavu prema meni, skinuo naoèare, zelene oèi u me. Mnogo jake i opasno zelene. Iz d¾epa je izvukao sve¾anj novèanica i rekao:

- Izbroj!

I ja sam izbrojao pola miliona. I èudio se kako je pogodio cenu, i taèno izvukao novac iz d¾epa, sa dva prsta. Secnulo me ispod grudi: s kim se ovo upetljavam? Pa se ubedih, imao je u d¾epu dva sve¾nja novèanica po pola miliona, i ¹to ne rekoh jedan milion. Ceo, pa da budem milioner. Neznanac bi sve dao, dopalo mu se moje uzvi¹enje. ©ta æu, reè je reè, nisam da se kvari. I kao da su mu gorka usta, pitao je:

- Je li taèno?

- Taèno je.

- Broj opet, nemoj da nema.

- Izbrojao sam - i za svaki sluèaj opipavam nabor na d¾epu, gomilica je tu, neæe se, valjda, pretvoriti u ¹u¹ku.

- Za prenosnu taksu, kod op¹tine i suda, dajem ti sto hiljada. - I opet iz d¾epa, sa dva prsta, pru¾i mi novac, a glavu ne okreæe od puèine, voda ga privukla.

- Broj! - nareðuje.

- Izbrojao sam - ka¾em, a posle sam proverio, izvukao je ravno stotinu.

Stajao sam pored njega, sunce se dobro utopilo, ispod nas je trubio brod "Ni¹", redovna linija, a Bo¾o Krlja je spakovao naoèare u d¾ep. Opet zelene oèi, mozak ti piju. Nemo me je celog sagledao, u strani prnu¹e grlice, polako je kazao:

- A sad, gubi se. I ne smucaj se ovuda bez poziva.

Tako je to bilo, zericu ne dodajem, te jeseni je sagradio kuæu. Pristup smo imali po¹tar Vidoje i ja. Malo je jeo, posno, tro¹io je litar ulja za dva meseca. Ribu nije lovio, nikad se nije spustio do mora. Samo ga je gledao. A voleo je ribu, donosio sam mu kad je ulovim, a on je samo baci na ¾ar. U ovih petnaest godina, ne verujem da je vi¹e od èetiri puta oti¹ao u varo¹. Tada bi kupovao sebi odeæu i obuæu, i sve moguæe stvari za svoje gitare.

Èeperu, ®alica je prestao da govori, èe¹ao je svoje debele u¹i, lju¹tile se od sunca, kao i kukast nos, uvlaèio je ramena, istezao ruke, i zakljuèivao:

- Nemam ¹ta vi¹e da ka¾em. Takav je bio. A da sam se Bo¾e Krlje pla¹io, pla¹io sam se. Opet, da me pita¹ za¹to, ne bih ti umeo reæi. Umeo je da te gleda odozgo...

Seoski po¹tar Vidoje meni je kazivao:

- Svih petnaest godina donosio sam drugu Bo¾u Krlji penziju. I ni¹ta vi¹e, nikada pismo nije primio. Glavom garantujem. Penzija mu je bila najveæa u op¹tini. Sumnjam da je bilo i veæe plate. A kolika mu je bila, neæu da ti ka¾em. Nije mi naredio da o penziji æutim, ali ja onako, svoj po¹tarski red isterujem. Ni Ranko ®alica nije znao, a èesto me je svraæao na kafu, kafu bez ¹eæera, samo takvu pijem, i uvijao je glavicom s debelim u¹ima ne bi li uputnicu druga Bo¾a Krlje video - a ja ne dam, moja je torba mala dr¾ava, i ustavom je svako pismo zagarantovano, a vrednosna po¹iljka pogotovu. Ljudi mogu zbog hartijice i glavu da izgube, taman posla da govorim u koju kuæu, kog dana i èasa, koliko para donesem. Pa i sad kad je Krlja umro, neæu da ti ka¾em, reè je reè, briga me za tvoj razlog.

...A nije mi krivo ¹to je sve Ranku ®alici ostavio, nesretnik, pun je ¾enske dece. A ja sam ti samac, moja penzija æe me vazda pokriti.

Donesem drugu Krlji penziju, nikad je brojao nije. Pod tremom, o klinu je visila ko¾na torbica, i samo prstom poka¾e. I ja celu penziju u ko¾nu torbu stavim. A meni se znalo, tutne mi u d¾ep dve hiljade. Tako je bilo u poèetku. Posle mi je davao pet hiljada, a u poslednje dve godine crvendaæa - deset hiljada. Bio sam taèan, i ponudio se da mu "Politiku" donosim ili neku drugu novinu, odbio je...

Èeperko, Ranko ®alica mi je i ovo govorio:

- Nije èitao, i nije imao koga da psuje. Noæu su mu dovoljne bile zvezde, a danju puèina. Kao slepca, slova ga nisu zanimala. I bez radija, gluv za svet. A lepo je pevao drug Bo¾o Krlja. Tiho, bez napora. Za sebe. Èuje¹ mu glas, tu¾i iz nekog beskraja, more nju¹i dole stenu, i zrikavci su tu, a kamen u strani cakne. I zaspim u speèenoj travi kao prase. Valjda i Bo¾o odspava pod tremom. I veèe je mlako, i opet èujem gitaru, probudio se Bo¾o Krlja. Jednom sam mu kazao:

- Mnogo si ti bio va¾an drug.

- Bio - i odlazio je pod kameni trem, a to je znaèilo da mre¾u s namirnicama odmah ostavim i da se izgubim.

- Retko je pio kafu sa mnom - govorio je Ranko ®alica - i za tih petnaest godina slabo smo razgovarali, pa zato i pamtim sve ¹to mi je ponekad kazao. Nije hteo da opravlja zube, rasklaæivali su se u vilici i, naoko zdravi, ispadali su. I ja sam mu govorio:

- Leèi se.

A Bo¾o Krlja mi je odgovarao:

- Nema leka. I ¹ta æe mi zubi.

Opet je jednom Bo¾o Krlja ®alici kazao:

- Ima opasnih poslova. Za svaku su dr¾avu neophodni. Ti i ne sluti¹ kakvi su to poslovi.

I Bo¾o Krlja je odlazio pod kameni trem, a ®alica se hitro spu¹tao ka moru.

Èeperko, kazujem ti neprekidno, i pome¹a se kad kazujem ja, a kad drugi. Sve se mene dotaklo, pa upamti. A i tebe, Èeperu, iako drema¹. Ume¹ da slu¹a¹, pa si veèan.

Tek pri kraju, izlazio sam veæ iz kuæe, kad se Ranko ®alica naglo uhvati za glavu. Odmah je izvukao sa gornje police iz ormana jednu zelenu, ¹kolsku svesku, presavijenu po du¾ini, i rekao mi:

- Ostala je od njega. Na¹ao sam je u tremu ispod strehe; pod kamenom ploèom sveska, virila je kao peru¹ka. Dajem ti je, za nju nisam pismen. Tebe æe zanimati.

I¹èitao sam svesku, nije i¹lo. Ne zbog rukopisa, vi¹e zbog precrtavanja. Inaèe, Bo¾o je pisao èitko, neispisanom latinicom, nauèenom posle æirilice. Èitave su stranice uni¹tene tu¹em. Mesto reèi ponegde nekoliko cifara i znaci: kvadratiæ sa slovom ili bez slova, krupna taèka kao ubijena muva; iz poneke taèke, s desne strane, izvedene dve zapete, kraj druge taèke, s leve njene strane, udarene, opet, tri zapete. I sve tako, mnogo putaèa i crte sa ¹e¹irima kao kape u preferansu. Shvatam da je ¹ifra, posle utvrðujem: nije uvek ¹ifra, kao da je hteo da zbunjuje, pre da ne dorekne.

Ako je hteo da zbunjuje, znaèi, verovao je da æe nekome rukopis pasti u ruke. I to ¹to nije doricao nije samo opreznost obave¹tajca. Po svemu, Bo¾o Krlja je bio uveren da æe se njegova sveska èitati.

Èeperu, navikli smo, oko nas su uvek znaci. Svuda su, zato i promi¹ljamo; otklopi¹ jedan pa drugi; kao da znakovi uviru, a ipak lanac slo¾i¹; i prekine se ponekad, a ti pred obron, klisurinu padne¹. Ne da¹ se, ¾ilavi te misao, jednako hoæe¹ o sebi istine da sklapa¹. Pa kad nestane¹ u crnu zemlju, dolaze drugi, potonji sklapaju.

Va¾no je saèuvati znake, ne mora¹ ih sve zabele¾iti; ponekad je dovoljno da ih upamti¹, i usmeno prenese¹.

Ovde na Savi neprekidno domi¹ljam. Svilena sam buba, konac ispu¹tam, namotavam ga na tebe. Zlatan, mo¾da nepoderiv? Bolje ovo drugo. Ne boj se, Èeperko, neæu te ugu¹iti. Uporno si ti magare, svaku si kaldrmu gazio. Mnogo si strpljiv, pa si i skriveno jak.

U bele¾nici Bo¾e Krlje postoje datumi, godine, i dan je neki oznaèen. Ali, kada je pisana - vreme nije zabele¾eno. Nema nikakvog potpisa, i Krljino ime retko se pominje.

Ipak, kad sam svesku proèitao, razumeo sam da je nastala pod tremom. Meðutim, u svesci su nalepljeni listovi sa tekstovima iskucanim pisaæom ma¹inom. Ranko ®alica je izrikom tvrdio: da Bo¾o Krlja nije imao niti je ostavio ikakvu pisaæu ma¹inu. Pa¾ljivo sam zagledao nalepljene listove i otkrio da su tekstovi pisani razlièitim ma¹inama. Znaèi, tekstovi su nastali u razna vremena, i neki su oznaèeni kao "Bele¹ka 1", "Bele¹ka 2" i "Bele¹ka 3". Da li ih je sve pisao Bo¾o Krlja ili neko njemu podreðen? Jedno je sigurno, "Bele¹ku 1" napisao je Bo¾o Krlja, ostale je saèuvao, zapravo zalepio u svesku.

Pretpostavljam, kada bi se umorio od gitare, Bo¾o je ustajao sa minderluka i uzimao zelenu svesku; bele¾io je i precrtavao; pojedine listove je nekim o¹traèem pa¾ljivo isekao; mnoge redove su izgrickali poljski mi¹evi; a onda se i vlaga, ki¹na kap zavukla, i slova plaèljiva, u mrlje oti¹la - bila nekad tu reè.

U zelenoj svesci nijedne masne mrlje; ni traga od prstiju; nijednog podvrnutog lista, nemaju one u¹i kao kod neurednih ðaka.

Na prvom listu jedna jedina reèenica.

"Pronaði lanac kojim si zarobljen."

Ostali deo teksta je tu¹em uni¹ten. Pa i druga je stranica pola crnilom premazana. Onda poèinje:

"Prva instrukcija: liènu zabele¹ku ne praviti.

Nikad.

Nastavak instrukcije, koliko pamtim: ako se ne¹to i zapi¹e, u kasu.

Vi¹e nema kase, ja sam kasa. To je moja prva pukotina.

Sreæom, postoji tu¹. Iscepati list, jo¹ bolje - sve u gomilu pepela.

Nada vara. Ne biti prevaren, prvo pravilo Slu¾be. I dren raste u tebi.

Ne pripadati sebi nego Klasi, Partiji, i s tom lozinkom umreti. I opet, dren raste u tebi.

A neopoziva za nas, "istorijska nu¾nost" davala nam je neverovatnu snagu.

Druga æe generacija reæi: ni¹ta posebno - ne pripadati sebi. Ili obratno, odluènije: ne sme se ne pripadati sebi.

Spremani za ¾rtvu, nauèeni na ¾rtvu. I nastanio se prvi krivi fi¹ek u glavi. A u ratu, umiruæi, pozdravljala se nepostojeæa drugarica devojka, i postojeæa Partija..."

"... Na Obiliæevom vencu, u rano proleæe 1948, po podne, bez kucanja, u moju kancelariju uðe drug J.P. i pokaza mi jednu informaciju od dve reèenice: u Rumuniji su poèeli da skidaju Mar¹alove slike; ova vest jo¹ nije proverena, ali zaslu¾uje da bude zabele¾ena.

®eleo sam da drug J.P. ostane ¹to du¾e kod mene, ponudio sam ga kafom. Pogledao me neuobièajeno strogo i odmah izi¹ao.

Pri¹ao sam ¹irom otvorenim prozorima, iz nekih udaljenih ulica èula se pesma. Popodne, po celom Beogradu radile su frontovske brigade. U Slu¾bi je bilo zabele¾eno: reakcija ga krstila kao "naivni rad".

"Naivni rad", na red je dolazila industrija - ¹ta æe ona progutati. I sebi, i kome sve neæemo iskidati creva; svako naselje hoæe fabriku.

Vratio sam se za sto i na èistom tabaku crvenom olovkom napisao:

U Rumuniji skidaju slike.

Iza toga, zna se koje.

Nabiti se strpljenjem - tek treba izdr¾ati.

Neko vreme sam gledao u ono ¹to sam napisao, onda sam taj list spalio. Jo¹ dok je u mojoj sobi bio drug J.P., neprekidno sam mislio na trijumfalni put: Sofija, Bukure¹t, Budimpe¹ta, Prag, Var¹ava. Bio sam tada u obezbeðenju.

©ta je milion ljudi - opipljivo videh na doèecima. Cveæe, i toliki se svet smeje. Ruke podignute, ma¹u, grlati glasovi, u u¹ima pljesak, sve cveæe Var¹ave i okoline strpano je na ulice na¹eg prolaska.

Obezbeðenje! Masa koja nas je pozdravljala, ona nas je obezbeðivala.

Radost, tutanj, odu¹evljenje gomile, zanosi klik miliona. Lelujav sam, o¹amuæen, kroz moje ¾ile pijanstvo.

Postajem samouveren, ohol. Gde smo se to popeli - mi, iskrivljeni, sa Balkana!

U Slu¾bi opominju: uvek obema nogama na zemlji, bez vrtoglavice.

U razgovoru s njihovim Slu¾bama (kroz Poljsku, Maðarsku), sve nam govore. I svaki na¹ zahtev ispunjavaju, ispada kao da su i oni deo na¹e zemlje.

Svi bi da se ve¾u za nas, mnogo vi¹e nego ¹to mo¾emo da izdr¾imo. I èujemo kako govore:

Blago vama, imate rukovodstvo iz Revolucije.

Branimo se:

Imate ga i vi.

He, skoro su svi uvezeni.

Ne trudimo se da ih razumemo. Mada pominju krila i moljce. Sapeti, boje se izvoznika; i ne trpe ga; skriveno, ali to uvek naznaèe.

Tolika otvorenost, i zazorno postaje.

Kod nas odgovorni zakljuèuju: na¹ put uèvr¹æuje zemlje Narodnih demokratija; svr¹avamo i veliki posao za Ruse; njima æe se sve to dopasti.

I onda sam oseæao, ne¹to nije potaman. Ali nisam imao ni snage ni uma da napravim informaciju. Spreèavala me je i moja unutra¹nja "istorijska nu¾nost".

U ¹ah-polje velike table Josifa Visarionovièa nismo se dobro uklapali. Otkriveni i naznaèeni kao suvi¹e samostalni skakaèi, nismo bili ðaci za ugled.

A bili smo ubeðeni da jesmo. Naroèito posle prvog sastanka Informacionog biroa u Var¹avi, kada smo kritikovali KP Italije i KP Francuske. Za sebe smo uzeli pravo da smo najjaèa, najsigurnija taèka oslonca.

No, Josif Visarionoviè je hteo drugo. Kod Hru¹èova u referatu stoji "Mrdnuæu malim prstom, i biæe gotovo".

Ispostavilo se da nije vredeo mali prst; ni veliki, morao je da pokrene èitavu ruku. Pa ni¹ta, ostadosmo na svom. Istina, morali smo da progutamo veliku jabuku.

Gutati... progutati i stomak ne procepiti. Va¾no je svariti, to 33 smo ** e 170639."

Èeperko, sledeæe dve stranice iz zelene sveske pa¾ljivo su iseèene. Onda opet sledi èitak rukopis Bo¾e Krlje.

"U svojim pismima Centralnom komitetu Komunistièke partije Jugoslavije, aprila i maja 1948, Staljin je celom svojom snagom hteo da smrska, uèini beznaèajnim svaki na¹ doprinos, posebno KPJ u Drugom svetskom ratu. Osnovno: ne priznati bilo kakvo postojanje revolucije kod nas.

Na sve to tvrdnja-uvreda da u Drugom svetskom ratu ne uèinismo ni¹ta vi¹e nego ¹to su uèinili bugarski i maðarski partizani. Za ogromnu veæinu Jugoslovena to bi i postade osnovni razlog da se u leto 1948. izjasne protiv Staljina.

Rusi su poèeli brodovima niz Dunav da spu¹taju kutije pune bro¹ura sa svojim Pismima i Rezolucijom Informbiroa.

U prvo vreme smo se dr¾ali principa: da je to rasprava izmeðu partija. Ali kada su preko svojih brodova Rusi krenuli u "takvu javnost" - od¹tampali smo njihova pisma i na¹e odgovore u stotinu hiljada primeraka.

Stvori se prvi znak da dobijamo bitku: smeli smo na¹u javnost da upoznamo sa njihovom kritikom i na¹im odgovorom. Dok oni nikada nisu imali hrabrosti i volje da objave na¹e odgovore. Potkopavala ih je sopstvena neistina. Prvi put u njegovoj moæi - Staljinu je poèelo da se osipa, gubio je bez nade da povrati preða¹nje.

I jasno, da bi izbegli besmislicu, prestali su brodovima i vozovima da ubacuju svoje bro¹ure. Dovoljno smo ih mi veæ bili od¹tampali.

Dobro pamtim: pa¾ljivo sam i¹èitavao pisma J.V.Staljina. Njegov stil je izbijao iz svakog retka: kratak, kao sa sigurnim, uvek nesumnjivim podatkom, i prostoj pameti razlo¾an; ve¹to bezobziran, savaot govori - pod njim su sve bitke iz Drugog svetskog rata.

Iz Pisma: "Mi mislimo da je politièka karijera Trockog dovoljno pouèna."

Ta reèenica prosvrdlava; kako je smirena, dobrodrugarski izreèena. Dakle, pripremaju nam: nepoznatu ruku i capin u mali mozak. U celom proleterskom svetu utvrditi: da si crna kuga.

Noæas sam sanjao pauka. Stegao sam ga, èudno su zveknuli moji prsti; opazih da su crni, zapravo gvozdeni; porasli mi nokti nepolomljivi.

Prskao je pauk kao orah, neki ljuskar iz mora; i belièasta zrnca su iz njega kuljala, jaja¹ca buduæih paukova; ¾utozelena, kao da su puna gnoja, èvrstih opnica, i klisko su pokretljiva. Izmeðu prstiju kuljaju, gomilaju se u brda¹ca.

Taman poverovah: uni¹tio sam pauka, kad u kraju mre¾e èuh njegov hihot; poslao mi senku-brata, i prevario.

Otkud u buba èoveèiji smeh?

Pauk krsta¹ se ne kreæe, èitav je; vidim mu krst i tri bobe, ljubièaste perle; u tim malim skrivnicama mora da je otrov; a lepe su, zraèe plavkasto, mogle bi nekom caru poslu¾iti kao prsten.

Odjednom otkrivam: neki deo svog tela sam gnjeèio. Ali koji, ne saznajem.

Paukovo lovno polje je razapeto preko celog kamenog trema; moja glava je na suprotnom kraju mre¾e, pa pauka lepo vidim i, ne¹to ni¾e, svoj odvojen trup; i noge krakate, same se od sebe uvile kao dva isceðena èar¹ava; samo da ih ¾ene pokupe i na konopac prebace; krvi nigde, iz mene ni¹ta ne lopæe, na pokidanim delovima tela svud èvrste i ¾ute opne; tako sam èudno razapet, zapravo raskidan, ali nemam rana; i lako æe me neko ponovo sastaviti.

Desna ruka, koja je u poèetku gnjeèila, nema ¹ta da gnjeèi; i ne postoje vi¹e ona ¾uækasta jaja¹ca; tri moja prsta podignuta su u prazno; nisu vi¹e crna, ko¾a je ljudska, a i nokti crvenkasti; kao da hoæu da se prekrstim; no prsti mogu samo do èela da stignu; do trupa nikako, i tako lebde nad mojim licem.

Voleo bih da se vidim; prekoputa mene je pauk, i njegove tri perle sjaje - u njima se nikako ne mogu oglednuti.

Napre¾em se da pogodim gde su mu oèi; ne bih li otkrio paukovu nameru.

Pauk polako raste, sav je u sivim gomuljama, prekriven pepeli¹tem; na sebi je mnogo spaljivao; pa bolje zagledam, sa njega se ne otire nikakav pepeo - ljuspe su to neke, pre kraste, ko zna iz kakvih borbi.

Izubijan je pauk, otvrdnuo, pa je moæan; bobièav i hladan, nikuda ne ¾uri.

Pomera svoje izlomljene noge, kand¾e; tare jednu o drugu, tako kasapi o¹tre no¾eve; sve se to meni verovatno èini, pa utvrðujem: jednim okom gledam, drugo je pritisnuto crnim tegom; dovoljno je te¾ak i pokretom glave ne mogu da ga smaknem s lica; komandujem desnoj ruci da rastvori tri prsta, da bar teg sa oka pomere.

Ruka je odvojena, beslovesna, ne razume komandu glave; a kad te tako odvoje, ruka mo¾e sve da potpi¹e.

Moj trup je oznojen; pari se, pu¹i, mo¾da i kljuèa; onda se hladi do smrzavanja. A glava je trezvena do bola, i neæe postati komad leda.

Uèini mi se da spazih: pauk di¹e, trbu¹èiæ mu je mekan, maljav, i na njemu nekoliko bradavica; mo¾da su to paukove sisice. Nije vi¹e dobroæudan; ispod gomuljaste brnjice sevaju tri seèiva: tu su mu usta.

Klac-klac, èujem zube paukove; narastao je u veliku pesnicu. A moj trup bez udova, kao neki vojnièki d¾ak, zategao se i opet se znoji.

Nespretno no sigurno ide pauk i pada na moju levu sisu; opkoraèi je, da bi je zagrizao; bogamu, nemoæan sam, a srce mi udara i sve vi¹e oseæam sopstveni protok krvi; hoæu da prsnem, iznutra sam sebe izvrnuo, ni¹ta ne poma¾e: oseæam paukove sekutiæe i malje na njegovom trbuhu; sve je hladno i glatko kao ¾ablja ko¾ica; vrisnuh, i trzaj kième izbaci me iz mre¾e; tresnuo sam na kamen pored minderluka.

Ujutru, pre nego ¹to je stigao Ranko ®alica, otkrio sam tri modrice oko leve sise; nemam ¹ta kome da govorim, izi¹ao sam u hladno jutro go do pasa.

Posedujem snagu da ne èujem. Pre neki dan ®alica hoæe ne¹to. Stvarno ga ne èujem. On u mene bulji i ponavlja. A ja opet ni¹ta. Pa da ka¾e i da sam se zapalio, meni opet ni¹ta."

Na sledeæim listovima prilepljeni su iseèci iskucani pisaæom ma¹inom.

"Desio se sukob izmeðu dve socijalistièke zemlje. Prvi put u istoriji.

Reformacija, luteranci u komunistièkom pokretu.

Pometnja je u mnogim glavama; naroèito kod nas komunista; ¹ume borovi; a smrèa je smrèa.

Mnogi sebi postavljaju pitanje: da li je to moguæe?

Èovek sam Slu¾be, zapa¾am samo stvarnu èinjenicu. Odgovaram: moguæe je. Da, moguæe je. Kasnije nastaju obja¹njenja.

Mo¾da je posredi kakav nesporazum? Intriga, pakleno zami¹ljena u obave¹tajnim centrima Zapada.

Znamo za sluèaj Tuhaèevskog, Blihera.

Buharin i drugovi. I pre njega.

Te¹ko smo iz sebe izbacivali ludu nadu - spor æe se izgladiti. Naprotiv, negovali smo je. Izgleda, bez nje nismo mogli.

U Beogradu, Rezolucija Informbiroa je bila veæ objavljena, kada se na Slaviji odr¾ao miting Petog rejona, u èast Petog kongresa KPJ. Prisustvovalo je preko 15.000 frontovaca. Poslat je pozdravni telegram Staljinu."

Èeperko, iseèak je iz novina zalepljen.