Upotreba èoveka

GOSPOÐIÈIN DNEVNIK JE omanja duguljasta sveska s tvrdim koricama èija hrapava crvena presvlaka podra¾ava zmijsku ko¾u i u gornjem desnom uglu nosi zlatnim slovima utisnuti natpis "Poesie". Jedan je to od onih spomenara ¹to se poklanjaju devojèicama da bi u njih skupile prigodne zapise svojih najbli¾ih; ali u malom gradu, kakav je Novi Sad uoèi drugog svetskog rata, ovo je jedina donekle ukusna i privlaèna, jedina intimna vrsta bele¾nice do koje se za novac mo¾e doæi. U ovo se uverava i Ana Drentven¹ek, koju uèenici zovu Gospoðica, u¹av¹i jednog proletnjeg dana u papirnicu "Nahauer i sin", na Glavnoj ulici, gde redovno nabavlja potrebe ove vrste, zato ¹to je najveæa, najbolje snabdevena i uz to pripada Nemcu, èime njoj, Nemici, uliva poverenje i èini zadovoljstvo. Ona dakle otvara staklena vrata s masivnom, gvozdenom, u obliku opu¹tenog lista paprati izrezanom kvakom, izmeðu dvaju izloga u kojima su skladno i pregledno rasporeðene poslovne knjige, sveske, nalivpera, olovke, rezaèi i po jedna pisaæa ma¹ina (Adler i Underwood); ulazi u uzanu, dugu, kao apoteka sveèano polutamnu prostoriju, koja miri¹e na drvo i lepak, obiðe jednog de¾mekastog kupca koji zami¹ljeno premeæe na tezgi krute fascikle ¹to ih pred njega spu¹ta, stojeæi na merdevinama u crnom za¹titnom ogrtaèu, mr¹av i dugonog kalfa kao ¹afran ¾ute kose, da bi se zaustavila pred drugim, znatno starijim kalfom s naoèarima u okvirima od srebrne ¾ice, s lukavim, mirnim osmehom na tankim, kratkim usnama. "©ta izvolite?" ka¾e ovaj, jedva rastvarajuæi usne ali razgovetno, dok mu se vrhovi prstiju spajaju nad trbu¹èiæem koji zate¾e isti onakav za¹titni ogrtaè od crnog klota kakav ima kalfa s kosom boje ¹afrana; odnosno "Sie wnschen?", jer veæ zna da je ona Nemica i osvedoèio se da voli biti oslovljena tako, na svom jeziku, ¹to nije sluèaj sa svima, ne u Novom Sadu tridesetih godina kada se, pojavom prvih izbeglica i prvih uniformi Kulturbunda, veæ oseæa dah rata, obraèuna. Tada ona stidljivo, jer joj je ¾elja potajna, podi¾e glavu osenèenu ¹e¹irom sa ¹irokim obodom, pru¾a ka¾iprst u crnoj glase rukavici da poka¾e ka gornjim policama vi¹e prodavèeve glave koje je boja¾ljivo veæ preletela sivim oèima, i odgovara: "Jednu svesku, ali s lepom hartijom". On se pokloni, s izrazom razumevanja, kog zapravo nema, koje je ¹iroko kao i oznaka tra¾enog predmeta, jer tako zahteva njegov poziv, njegovo iskustvo, jer se upravo takvim, sveznajuæim izrazom zadobija poverenje gospoða koje ovako neodreðeno, ispoma¾uæi se kolebljivim pokretom tra¾e robu koja im je potrebna, i okrenuv¹i se, pri¹av¹i rafovima i izviv¹i se gipko, poène spretnim prstima uvis pru¾ene ruke da vadi i drugoj dodaje i ovom na tezgu sla¾e dve, tri, sedam, osam razlièitih svezaka i sve¹èica, s mekim i tvrdim povezom, tankih i debelih, pa po¹to se, dobujuæi prstom srednjakom po dnu police, presli¹ao da je izlo¾io ceo izbor, okrene se da ih rasporedi po tezgi, otvarajuæi poneku i pu¹tajuæi kroz prste njene listove, kao ¹to prodavac cipela savijajuæi im lub i ðon pokazuje kako su meke i lake. Gospoðica meðutim brzo klizne pogledom preko sivih i za¹titno-maslinastih korica, preko u kocke i linije izdeljenih listova, i posegne za sveskom preko èijeg je gornjeg ugla zlatnim slovima utisnuto "Poesie". Podigne je i rastvori; njeni kruti, ¾uækasti listovi od delovodnièke hartije zakrckaju padajuæi jedan preko drugog. "©ta staje ova?" I po¹to prodavac saop¹ti cenu, spu¹ta svesku na tezgu. "Uzeæu je". Kopa po torbici i plaæa, dok on poletno uvija svesku u belu, tanku svilenu hartiju. Stavlja svesku u torbicu i nosi je kuæi. Onde sveèano razmota hartiju, okreæe svesku, lista njene ¾uækaste, èvrste stranice, vraæa se prvoj, seda za sto i, umoèiv¹i pero u mastilo, ispisuje priseæajuæi se datuma: "4. maj I935" i ispod toga "S pomoæu Bo¾jom", razume se nemaèki. Sveska je postala dnevnik; ona se postepeno puni reèima kojima Gospoðica poku¹ava da uoblièi i osmisli sve ono ¹to se s njom znaèajno zbiva. Dok jednog dana, 1. novembra 1940. ne napi¹e reèi "Nova bolest", kao ¹to je veæ mnogo puta èinila, ali kako vi¹e nikad neæe èiniti, jer æe ovaj nasrtaj na njeno telo prevaziæi moæi praæenja razumom. Poæi æe lekarima; legaæe na niske otomane prekrivene belom mu¹emom i, s oèima prikovanim za tavanicu, odolevati bolnim i stidnim istra¾ivanjima znalaèkih prstiju. U laboratoriji doktora Korkhamera vadiæe joj iz vene i prsta krv, uzeti u èa¹u mokraæe; dobiæe nalaze i s njima dospeti u sanatorijum doktora Boranoviæa, hirurga u to vreme na vrhuncu umeæa, zdepastog, èvrstog pedesetogodi¹njaka, koji æe je pouèiti da ima upalu ¾uèi s kamenom i odmah joj predlo¾iti dan operacije. "Odgovara?" podiæi æe na nju, s kalendara koji je sebi primakao na stolu, sitne sivo-zelene, u salo urasle oèi. Ona æe se zaprepastiti zbog kratkoæe roka, tra¾iæe vremena za odluèivanje. Ali: "Znate ¹ta", reæi æe joj on uz nakriv sa¾aljiv osmeh, "ako budete razmi¹ljali, ja vas mo¾da uop¹te neæu primiti u moj sanatorijum, jer mi je stalo da kod mene svaka operacija uspe." Ucena æe, kao grom, delovati; Gospoðica æe poæi kuæi da pakuje stvari, kao pred putovanje. Spavaæice, vi¹e èistih gaæica, prsluèe. Ne¹to toplo u èemu se mo¾e le¾ati s jorganom povuèenim pod pazuha, otkrivenih ruku, kao ¹to je nedavno videla u jednoj poseti bolesnici. Ali ¹ta? D¾emper? Nema prikladan nijedan, svi su tamni, radni, pa juri u grad, izmeðu èasova, na kojima se ujedno opra¹ta za neodreðeno vreme od uèenika, da kupi to nekakvo toplo a ipak ne¾no parèe odeæe. Svugde joj nude grubo tkanje, dreèave boje. Pada s nogu obigravajuæi radnje dok konaèno ne pronalazi tu liseuse, kako saznaje da se stvar zove, u prodavnici "Dama" od ljubazne vlasnice gospoðe Ekmed¾iæ, kojoj se poverava do kraja. To je svetloljubièasti vuneni kaputiæ, tanak, bez kopèanja, sa ¹irokim a malo i prekratkim rukavima, koji joj se, kad proba kod kuæe, sami povuku do lakata: ali sad ima, ipak, poslednje ¹to joj je nedostajalo. Uto se veæ spu¹ta veèe, doðe joj hladno u njenoj sobici, pod igliæavom svetlo¹æu sijalice koja nemilosrdno razotkriva, upravo razara njene be¾ivotne stvari baèene na krevet, spremljene za spu¹tanje u torbu, kao u raku. Spavaæica, ru¾ièasta, pa malo tamnija liseuse, gaæice ru¾ièaste i bele, belo prsluèe na kom je maloèas uèvrstila dugme koje je veæ davno bilo labavo. Sve æe to stati u putnu ta¹nu s ruèkama; kad je ko bude video, na putu za sanatorijum, pomisliæe da je krenula u kupovinu (mo¾da na pijacu, koja je uz put). A dnevnik? Pogled joj leti prema ormanu, gde ga dr¾i na samom dnu, u senci obe¹enih haljina i napu¹tenog proletnjeg kaputa. Otvori orman i skloni skute haljina, knji¾ica se zacrveni, ona se ma¹i da je podigne i prikljuèi kao nepredviðenu dragocenost onom ¹to je nu¾no. Meðutim, hoæe li ¾eleti i moæi i¹ta upisati u dnevnik, pred oèima lekara i èasnih sestara? Ako pak svesku bude samo krila, recimo pod jastukom, mo¾da æe je neko otkriti, u èasu njene nepa¾nje, ili dok bude na operacionom stolu, pa æe iz nje èitati nepozvani. Ona ustrepti, kao zateèena gola. A ¹ta ako ...? Dr¹æuæi, zami¹lja da je umrla, a dnevnik ostaje izlo¾en ma kome. No, ako ga ostavi na dnu ormana, ko æe ga tu naæi? ©imokoviæka, kojoj namerava da ostavi kljuè od sobe, ili sestra, po¹to doðe, obave¹tena telegramom? (A i o sestri je u njemu pisala nepovoljno!) Bilo koje da se desi, bilo bi u¾asno. Ali i neizbe¾no, po¹to dnevnik vi¹e ne bi mogla braniti, skrivati. I sad vidi sebe kako le¾i mrtva, daleko od ove sobe, vrlo daleko, samotno, le¾i nepomièna i obezbojena, ne znajuæi ni¹ta, a ovde stoji njen dnevnik, njena tajna - to je toliko nesnosno da se ona sagne i zgrabi svesku, privije je na grudi i baci se na nju, na krevet, zaplakav¹i. Prvi put istinski shvata da æe mo¾da umreti, i ¹ta to znaèi: potpunu samoæu, potpunu prepu¹tenost, potpuno neznanje, nemoæ da za sebe bilo ¹ta uèini. Plaèe dugo, duboko u veèe, sama u svojoj sobi, gde se gvozdena peækica davno ohladila. Zna da joj to ¹kodi, ali ne mo¾e drukèije nego da plaèe i plaèe, sve dok se, oko ponoæi, iznurena, ne zavuèe, u haljini, pod perinu i ne zaspi, da bi je jo¹ i u snu potresali iskidani jecaji-uzdasi. Ujutru mora brzo da zalo¾i, da se opere, obuèe, da raspodeli kom¹inicama du¾nosti koje æe sama propustiti, da se s njima pozdravi, spakuje se i poðe. O dnevniku odluka jo¹ uvek nije doneta. Da ga brzo spali, na toj nagloj jutarnjoj vatri, pre no ¹to je bude ugasila sipajuæi na nju vode, kao ¹to namerava? Od tog èina sujeverno se uste¾e, èini joj se da bi njime prizvala smrt: evo me, doði, nièeg vi¹e nemam. Onda pomi¹lja da u svesku ne¹to upi¹e, pod dana¹njim datumom, ne¹to pribrano, obave¹tenje o svom odlasku, da malo otupi ranije razne¾enosti koje je suvi¹e otkrivaju, bar kako ih pamti. Ali, strah ju je da bi se ponovo rasplakala, pa vi¹e ne bi smogla snage da krene (a mo¾da bi to i bilo bolje, pomi¹lja), i tako, jer vi¹e ni vremena nema za dvoumljenje, odlazi iz stana nere¹ene brige, osvræuæi se, javljajuæi se jo¹ jednom ©imokoviæki, koja, zateèena za koritom punim nakva¹enog rublja, ovla¹ bri¹e ruke o rub kecelje da se rukuje, pa se Gospoðici èini da je veæ zaboravljena. To, meðutim, nije tako, jer za siroma¹ki kraj u kome stanuje, èija pa¾nja ne dose¾e do op¹tih zbivanja, njen odlazak predstavlja dogaðaj, o kom se vest ¹iri kao kolut na vodi, pa ubrzo sti¾e i do uèenièke matere Slavice Bo¾iæ. Ova nastavlja i sama da se raspituje; saznaje da je operacija nad Gospoðicom izvr¹ena, da ju je obavio sam doktor Boranoviæ, te da se Gospoðica u propisano vreme probudila, ¹to znaèi da je operacija uspela. U njoj se budi èastoljubiva misao da se ovim povodom, kad veæ inaèe zaostaje za uglednijim uèenièkim roditeljima, istakne ako ne polo¾ajem i bogatstvom a ono pa¾njom; vadi iz ormana sinovljevo praznièno odelo da ga oèetka, pegla njegovu belu ko¹ulju, bele èarape, i predviða kupovinu velikog-velikog buketa koji æe te krasote upotpuniti, od cveæa kog u ovo doba godine ima, videla je onomad na pijaci, narcisa i jesenjih ru¾a. Milinko, upitan za saglasnost, daje je poslu¹no, kao uvek. U ¹koli on se poverava Sredoju Lazukiæu, a uveèe, na sastanku, svojoj devojci Veri Kroner. Ovo dvoje ne preæute stvar kod svojih kuæa, tamo se korak prihvata s odobravanjem, i onaj zami¹ljeni buket razgrana se u tri (potpuno jednaka, od samih jesenjih ru¾a), a Gospoðici u belo obojenu bolnièku sobu na prvom boju dvospratnog sanatorijuma sti¾e èitava ðaèka delegacija. Ona nju prima, jer nema naèina (nema snage) da je odbije, mada se upravo od tog dana (èetvrtka) oseæa slabo. Rana ju je sinoæ bolela, a danas kao da se rastaèe, trunuæi, po èitavom telu; obrazi joj gore, grudi pritiska te¾ina, ne jede joj se, samo ¾edni, ali joj voda ne prija, usne su joj i po¹to se napije suve, trpke, nema moæi u sebi, ali je raspinje potreba da skoèi iz kreveta i odjuri nekamo gde je hladovito i bezbolno. Deca ulaze i okru¾uju krevet, pa joj se èini da jo¹ te¾e dolazi do vazduha, èasna sestra umesto da ih pouèi odu¹evljava se silnim cveæem i trèi da pronaðe oveæi sud; deca grajaju, tra¾e da im ona ka¾e kako se oseæa, da li je ¹ta boli, kad æe ustati, a Gospoðica najednom oseæa koliko je sve to besmisleno, koliko nestvarno, da æe umreti. Sklopi oèi i sliku sobne beline oèas zameni blesak crvenila ispod uklonjene zavese obe¹enih haljina, kako ga je nedavno videla. Prene se, otvori oèi i vidi kako èasna sestra - èiji ulazak nije primetila, ¹to znaèi da je bila van svesti - ma¹e deci osvræuæi se upla¹eno, da izaðu. Vidi kako deca gledaju u nju zaèuðeno, iz daleka, pa digne ruku da im mahne na rastanku. Ali u istom trenutku shvata da se rastaje sa poslednjim ljudskim stvorovima iz svog ¾ivotnog kruga, da je to poslednja moguænost da ne¹to preduzme protiv svoje more, pa vikne, odnosno misli da je viknula, jer joj se sa usana otisne samo ¹apat. "Vera! du¹o! Hodi ovamo!" I devojci koja se vratila s praga, privuèena ne tim slaba¹nim zovom, koji nije razumela, nego njenim napetim, iskolaèenim oèima, nalo¾i: "Priði sasvim blizu", te joj ¹apne na uho (sad hotimièno ¹apuæe): "Ako umrem, otidi u moj stan i uzmi iz mog ormana, sa dna, jednu knji¾icu, pa je spali." Govor ju je iscrpeo, jedva mièe usne, nema pljuvaèke da ih ovla¾i, i vi¹e dahom nego glasom pita: "Hoæc¹ li?" I po¹to Vera klimne glavom, ona sklopi oèi, pada u duboku vatru, tako da vi¹e i ne èuje uzbuðenu strku bolnièarki, ne oseæa da je razgoliæuju, bodu; umire jo¹ te noæi. Vera ovo saznaje sutradan, od Milinka, prekosutra je sprovod, kome i ona prisustvuje konvencionalno, zajedno sa materom, dakle i nevoljko, motreæi sve vreme ko se majci javlja (da li i mu¹karci, i kako?), a kako se ona pona¹a, da li glumi ganutost i tugu kao ostale gospoðe (preko puta njih otmeno bleda i ru¾na Sredojeva mati), primeæuje li se da je drukèija. Napetost je i samu spreèava da bude tu¾na, ili bar zgranuta saznanjem da je sa tim biæem ¹to ga uz molitvu spu¹taju u zemlju pre dva dana razgovarala, doticala mu ruku, primila iz njegovih usta poslednji nalog. Nalog joj je meðutim stalno na umu, i èim zemlja prekrije kovèeg i ispupèi se u humku, napu¹ta mater, rekav¹i suvo da ima posla u gradu, pa se upuæuje u pravcu ulice Stevana Sremca, vi¹e da o njemu porazmisli na licu mesta nego da ga odmah i izvr¹i. Ali kad je veæ stigla pred kuæu sa Gospoðièinim stanom, ne preostaje joj drugo nego da ide do kraja. Mora dodu¹e saèekati ©imokoviæku, koja je takoðe bila na ukopu, a treba joj dvostruko vremena dok sa kumom, ruku pod ruku, i zastajkujuæi da razmenjaju zapa¾anja (pop je molitvu smandrljao, sestra nije doputovala), stigne kuæi. Ona se Veri ubraduje, jer njen dolazak produ¾uje do¾ivljaj, i rado joj, radoznalo, otvara Gospoðièinu sobu. Obe ustuknu: hladnije je u njoj nego na dvori¹tu. ("A samo nedelju dana nije lo¾eno", i¹èuðuje se ©imokoviæka.) Pale svetlu; jer je unutra mrak, i Vera odmah prilazi ormanu pa ga otvori, pretvarajuæi se da je to veæ mnogo puta èinila i da to ¹to tra¾i veæ napamet zna gde je, no zbilja odmah ugleda na dnu ormana jednu crveno ukorièenu svesku. Uzme je, ovla¹ otvori, naèini usnama i oèima pokret koji treba da ubedi u bliskost i vlasnièko pravo na predmet, nasme¹i se i veæ izlazi, pokraj ©imokoviæke, koja isuvi¹e po¹tuje pisane stvari a da bi i¹ta posumnjala. Nijedna vi¹e ne progovori ni reè, rastaju se, ali se Vera oseæa kao kradljivica. Taj utisak je prati i kad je svesku veæ unela u svoju kuæu i, uveèe u krevetu, kri¹om proèitala. Za to nije bila ovla¹æena, zna, a ipak nije mogla ni da je spali neproèitanu. Sad je pak poznavanje njenog sadr¾aja spreèava da je spali. Ima oseæanje da je u toj svesci sadr¾an èitav jedan èovek, i to èovek njoj dotad nepoznat, na sasvim drugi naèin poznat, i da bi njeno uni¹tenje znaèilo i uni¹tenje moguænosti da se on, docnije, kad iznenaðenje otupi, mo¾da jasnije sagleda. Tek sad se na nju obru¹ava strah, koji je na sahrani izostao: zar tako, lako i ovla¹, i¹èezava, neupoznat, sadr¾aj èitavog jednog dugog ¾ivota? (Njezinom uzrastu on se èini veoma dug: èetrdeset i nekoliko godina!) Saop¹tava svoju neodluènost Milinku, no on, pobornik ispravnosti, savetuje joj da obeæanje verno ispuni. Pa ipak to ne mo¾e. Pronalazi srednje re¹enje: da svesku vi¹e ne èita, veæ da je skloni s oèiju do neke kasnije, zrelije odluke. Tra¾eæi za nju skloni¹te, pogled joj najpre krene ormanu, pa odmah ustukne, gotovo sujeverno, pred tako upadljivim ponavljanjem. Ne, biæe èak skrovitije ako svesku stavi u svoj plakar za knjige, u koji nikad niko ne zaviruje; evo joj i nalazi pravo mesto, izmeðu dvaju ud¾benika, engleskog i matematike iz ni¾ih razreda, koji tu èame odlo¾eni, nikom vi¹e potrebni. Ali pre nego ¹to svesku ostavi, tako reæi pokopa umesto obeæanog spaljivanja, pomi¹lja da svom re¹enju, koje oseæa kao vrstu odricanja i izdaje u isti mah, mora ipak dati i neko spoljno, pametljivo obele¾je. Seda za sto, otvara svesku i u nastavku Gospoðièinih, odluènim kosim crtama unetih ispovednih pribele¾aka, na prvoj sledeæoj praznoj strani ispisuje svojim okruglim rukopisom, sa¾eto i stvarno, kao nadgrobni natpis: "Ana Drentven¹ek, umrla 19. decembra 1940. posle operacije ¾uèi". Upravo ovaj zapis podstaæi æe Sredoja Lazukiæa da svesku uzme sebi po¹to na nju bude sluèajno nai¹ao èetiri godine docnije kao vojnik narodno-oslobodilaèke vojske. On æe prethodno u koloni promaæi ulicama grada - nekad svoga - ispod slavoluka s pozdravom oslobodiocima, to jest i njemu, primiæe na obraze poljupce nekolikih lepih jedrih devojaka koje æe se na vojnike ustremiti s trotoara zasipajuæi ih cveæem, da bi odmah zatim zaostale i i¹èezle; utopiæe se u mno¹tvo na Glavnom trgu da saslu¹a govor nepoznatog oficira s trorogom kapom ¹panskog borca; uveèe æe se smestiti u kasarni a zatim uèestvovati na igranci, poku¹avajuæi da osvoji bolnièarku Valeriju, Slavonku, dok je njena prijateljica ne bude odvukla u susednu manju sobu gde se vesele oficiri na èelu s komandantom brigade, kog æe jo¹ videti, dok su se vrata od¹krinula, kako igra, vitlajuæi rukama, na stolu zastrtom belim èar¹avom. Imaæe oseæanje da po neèem njegovom gaze nepozvani ljudi, meðu koje dodu¹e i sam spada, i to oseæanje neæe ga napustiti ni sutradan dok, èekajuæi pokret dalje za front, bude obilazio novosadske ulice. Svuda prljav¹tina i pale¾, slavljenièko ¹arenilo i galama. Krenuæe svojoj nekada¹njoj kuæi, uz unutra¹nji otpor, kao na groblje; osmotriæe je sa ugla, samotnu kao kulu, s kupolom na vrhu do koje je njegovom ocu, dok ju je gradio, bilo veoma stalo. Zazvoniæe, i po olak¹anju ¹to preda nj izlazi nepoznata mlada ¾ena s detetom u naruèju (ponetim, kako mu se èini, radi za¹tite) shvatiæe koliko se pla¹io da bi u domu, na legalu, mogao zateæi nekog od starih kom¹ija, koji zna kako su mu majku odavde izveli i streljali, pa je mo¾da èak sukrivac. Ovoj neznanoj ¾eni lako æe odati ko je i prirodno æe prihvatiti njen stra¹ljivi poziv da uðe i osvrne se; obiæi æe sobe kao da vr¹i smotru, okrznuv¹i pogledom tuðe stvari koje sasvim menjaju i prostor ¹to je nekad bio njegov, proæi æe i kroz ba¹tu, ogoljenu sve do tri bora koje je otac zasadio u ime sinova, pa æe se okrenuti i otiæi. Ali ovo zakoraèenje u pro¹lost povuæi æe ga dalje u njene lepljive gvalje i on æe, mesto nazad u kasarnu, ili na trg da se zabavi, obiæi druga znana mesta redom kako mu budu padala uz put i na pamet, poslastièarnicu "Labud", park, Sabornu crkvu, gimnaziju; svratiæe do Milinka Bo¾iæa i od njegove matere saznati da mu je nekada¹nji ¹kolski drug takoðe odskora vojnik, virnuæe u prozore biv¹eg Gospoðièinog stana, a konaèno æe dospeti i do kuæe Vere Kroner. Kako pre rata u toj kuæi nije nijednom bio (mada je to i te kako ¾eleo), zastaæe pred kapijom neodluèno, ali prizor nereda u dvori¹tu i razjapljenih ulaznih vrata uveriæe ga da je to napu¹tena kuæa u koju mo¾e slobodno uæi. Razbacan ogoljen name¹taj, izga¾eni nezastrti podovi, razbijeno posuðe. Proæi æe kroz taj lom tupo kao ¹to je prolazio ulicama, tra¾eæi po nagonu sobu gde je nekad Vera boravila, i odmah æe je poznati, mada nikad viðenu, po belom name¹taju i jednom komadiæu bele zavese ¹to se vijori zakaèen za kvaku otvorenog prozora, kao zastavica pora¾enoga. Otvoriæe orman, uveriæe se da je prazan, opljaèkan. Izvuæi æe dve fiokice, takoðe prazne. Pogled æe mu zapeti za ormanèiæ ugraðen povisoko u zid, s raskriljenim belim vrata¹cima iza kojih æe nazreti, poreðane u policama, knjige. Njih naravno niko nije dirao, nasme¹iæe se podrugljivo. No njega æe, kad bude pri¹ao bli¾e, uzbuditi uzana ¹tampana slova na hrbatima ud¾benika, istih koje je nekad i sam s mukom proèitavao, uzeæe da ih pretura, razgleda, zapaziæe meðu njima jednu neobiènu, crveno ukorièenu knji¾icu, otvoriæe je, iznenadiæe se kad u njoj naðe rukom pisane nemaèke reèi, ali njihove crte neæe poznati mada æe mu se one uèiniti odnekud bliske, sve dok u listanju ne bude stigao do poslednje stranice i ugledao druga, drukèija slova, za koja æe odmah znati da su Verina. "Ana Drentven¹ek, umrla l9. decembra 1940. posle operacije ¾uæi." Cela pro¹lost æe mu se vratiti, stu¹titi se u njega kao ponornica; staviæe svesku pod vojnièku bluzu i otrèati s njom u kasarnu. Onde æe je proèitati, ali æe biti razoèaran: Gospoðica, koju je znao samouverenu do oporosti, otkriva se najednom razne¾ena, bespomoæna pred ¾ivotom. Ipak æe zadr¾ati svesku, kao jedinstven predmet izvuèen iz po¾ara, a predaæe je po¾aru pet godina docnije, po nagovoru i u saglasnosti sa jedinim licem kome je ona takoðe ne¹to znaèila. Neæe znati da je ¾iv jo¹ neko nevidljivo obele¾en krugom dnevnikovog postojanja: Milinko Bo¾iæ, pacijent bolnice za bezimene vojnike u Sauerkammermünde. Bez ruku i nogu, bez oèiju, razorenih bubnih opni i glasnih ¾ica, pokriven do vrata æebetom ispod koga jedna gumena cev vodi do posude na podu. U razmacima vremena, koje on ne mo¾e da meri, neko mu prilazi, pu¹ta do njega sve¾eg vazduha koji mu ponekad hladno oprlji lice, pri èemu se u taj sve¾i dah ume¹a i miris tog nekog, miris znoja i sapuna i ko¾e u kom Milinko prepoznaje ¾ensko, neka ruka ga otkrije, skine mu cev sa uda, jedan sunðer natopljen mlakom vodom krene mu preko lica, vrata, prsiju i stegna, pa ga dodirnu ¹ake, nekad meke i tople, nekad tvrde i hladnjikave, stegnu ga i zakotrljaju na trbuh, sunðer mu preðe preko leða i stra¾njice, i on se veæ kotrlja nazad, dobija cev na vrh uda i æebe preko trupa. Sada mu se u usta zaglavljuje neka druga cev, i uskoro on poèinje da prima, sisajuæi, gutljaj po gutljaj umereno tople, slane i slatke ujedno, hrane. Ne mo¾e da javi kad mu je hrane dosta, ali ipak ima utisak da neko po neèem to saznaje, jer hrana obièno prestane da curi kroz cev po¹to u njemu nastupi sitost, i on dobija kroz nju vode. Prestaje sve, do sledeæe posete. Tada on opet oseti onaj talas mirisa, koji se lagano razilazi i napu¹ta ga, pa pogaða naknadno kakvoj ¾eni pripada, krhkoj i crnoj, ili punaèkoj, neodreðenih boja, kakvu sluti u drugom jednom mirisu. Nekad mu se èini da je ¾ensko koje mu se pribli¾ilo riðe, i setiv¹i se Vere, urlikne u sebi, o¹tro i otegnuto. Dalje od tog neèujnog urlika nema kud, jer ni¹ta ne zna: ni gde se nalazi ni kako je ovamo gde se nalazi dospeo, ni ¹ta je to da se on uop¹te negde nalazi. Pa tako i povodom dnevnika Ane Drentven¹ek, kada se seti da je jednom - a ¹ta je to jednom? - negde - a ¹ta je to negde? - bio spomenut, na ulici, kada je kretao noge, jer ih je imao, ako ih je stvarno imao, kraj jedne devojke, ako je nje stvarno bilo, koja mu je o dnevniku govorila - mada vi¹e ne zna sigurno ¹ta je govor - on onda opet u sebi urlikne, i to je upravo izraz njegovog poimanja toga predmeta.

OBITALI©TA. Kuæa Lazukiæevih, s kubetom, ukopana betonskim stubovima u nepokorni, rastresiti, vetrovima valjani i no¹eni pridunavski pesak. Fasada s tri polukru¾na ispupèenja, u svakom trokrilni prozor prizemlja i, iznad njega, sprata. Sa ulice pletena gvozdena ograda i u njoj kapija koja se priklapa uz zvonak klopot; na dvori¹noj strani terasa s dva u raève ra¹irena stepeni¹ta, koja, levo i desno, vode u ba¹tu s travnjakom i sa tri u trougao razme¹tena bora. U vazduhu miris vode i rðe, iznad krova prelet belog galeba, njegov ljudski krik i smeh. Èistoæa, suvi¹e zraèna, sobe i leti promajne, zimi zagrejane samo oko kaljevih peæi, koje se u zoru ishlade. Nov, uglaèan, naretko rasporeðen name¹taj. Dozivanje iz sobe u sobu, odjeci koji varaju. Nesporazumi, zamori. Kuæa Kronerovih, u starom centru Novog Sada, u kratkoj, maloj, zaptivenoj ulici iza evangelistièke crkve, kamo su kanalizacija i vodovod stigli docnije nego u predgraða. Ozbiljna ravna fasada, nejednako razdeljena ¹irokom, zasvoðenom, uvek otvorenom kapijom kroz koju se dopire u asfaltirano kvadratno dvori¹te s razbacanim buradima, sanducima, parèadima ro¹èiæa i, zimi, korama pomorand¾e. Sobe u oba krila velike, zbog uskih prozora pomraène, ispunjene me¹avinom davno nabavljenih, veæ crvotoènih, i novih, skupih stvari, od kojih se ni¹ta ne uklanja, nego sve, jedno uz drugo, gomila. Prostrane, hladne kuhinje, ostave s mnogo praznih boca i tegli, kupatilo u kom pe¹kiri, izve¹ani gde se prolazi, padaju na pod. Iza dvori¹ta, izdvojen, s iviènjakom u visini kolskog trupa kao pregaèom oko pojasa, smrknut, pra¹njavih, mnogookih prozora magacin, s drvenim odeljkom, kancelarijom. Kuæa sa stanom Milinka i Slavice Bo¾iæ, o boku konjièke kasarne, gde je kolovoz veæ od tucanika, oivièen jarkovima punim mulja i smeæa koje leti zagu¹i trava, kao starèeve u¹i dlaka. Zgrada niska, kratka, a u dvori¹te, kao rak kracima, duboko uvuèena sve do posebno nazidanih, da¹èanih, ¹upa i zahoda, zajednièkih, ispred povrtnjaka. Rojevi muva, pèela, po krovovima golubovi. Ulaz u stan kroz kuhinju, sa ¹tednjakom sjajnim od ¹mirglanja, ¹ivaæom ma¹inom, umivaonikom bojenim belo svake godine. Iza kuhinje soba: rastavljeni braèni kreveti, na sredini sto i stolice uspravnih naslona, orman na kom se zbijeno ni¾u tegle kompota i paprike s vinjetama godi¹ta ispisanih na nalepnicama. Dve ulice dalje, u omanjoj, prizemnoj kuæi stan Ane Drentven¹ek. Soba i kuhinja. Stari krevet, orman, sto zastrt zelenom èohom i eta¾er sa knjigama, mahom ud¾benicima i reènicima raspadnutim od upotrebe, ali i ponekim romanom i jednom antologijom nemaèkih izreka "Geflügelte Worte". Na zidu pejza¾ u ulju, kupljen od slikara, mladiæa, koji ga je ponudio jedne zime, uramljenog, iduæi od vrata do vrata. U kuhinji gvozden, napola zarðao ¹tednjak, kredenac, sto i hoklice, elektrièni re¹o na kom Gospoðica najèe¹æe kuva, na brzinu, bez strpljenja, jer je prostorija hladna. U Beogradu, na drugom spratu gospodstvene èetvorospratnice koja izlazi na dve ulice, garsonjera. Nepomièno te¹ke stvari, zidni sat sa zvonom, desetak ikona po zidovima, zapu¹teno, posuknulo od cigaretnog dima. Novosadske i beogradske kafane u prizemlju¹ama èija su, nekad prostrana, dvori¹ta naknadno naèièkana letnjim kuhinjama, ¹upama, ve¹ernicama, sobama za sastanke, od èijih otpadaka umire trava, korov, poslednja nekresana voæka. Bolnica u Sauerkammermnde na bregu visine 546 metara, s prilaznim asfaltnim putem koji se pred kapijom zavr¹ava. Visok zid od cigala, iza njega èetiri dvospratne kvadratne zgrade, jednake, na jednakim razmacima kao kockarska èetvorka; u svakoj po 32 sobe, od kojih jedna lekarska i jedno malo skladi¹te lekova. Pozadi, iza vratanaca u zidu, okru¾eni stablima do njih iskrèene ¹ume, humke s drvenim krstovima bez natpisa. Logor Osvjencim kod Krakova u Poljskoj. Desetine hektara bodljikavom ¾icom visoko ograðene ravne zemlje, prekriljene duguljastim, niskim barakama, upravnim zgradama na sprat, èaðavim radionicama, belo okreèenom prizemnom javnom kuæom, bolnicom, zatvorom s podrumima za muèenje i zidovima za streljanje i ve¹anje, sve to nadvi¹eno ¹trkljastim osmatraènicama i oblim od¾akom furune za spaljivanje - krematorijumom.

GOSPOÐIÈINO DOSELJENJE u Novi Sad: stupanje brodolomnika na kopno. Na kopno neslavno: gde su najvaljaniji uroðenici oni dru¹tveno najni¾i: taljiga¹i i zidari nadnièari, jer rade previ¹e i za suvi¹e mali novac da bi se mogli predati porocima. Svake subote se okupaju u kuhinji u koritu u koje im je ¾ena nasula vrele vode, presvuku se u èisto, pa idu u krèmu, da se napiju i da po povratku ¾enu istuku i oplode. Svi ostali nose u sebi otrov nedovoljne prega¾enosti: neèemu te¾e. Èitaju nedeljne ilustracije i pri¾eljkuju da su milioneri, ili inspektori policije, ali zato da bi sebi uredili basnoslovnu javnu kuæu ili da bi slièno mogli zabraniti drugima. Ovakav pogled na stale¾e, meðutim, nije delila Gospoðica, iako je u Novom Sadu ¾ivela po jevtinim stanovima, ba¹ u susedstvu èednog radnièkog sveta. Ona je poticala iz drugog, drukèijeg kraja, iz vinogorja zagorskoga, s poslednjih obronaka sne¾nobelih Alpa, iz gradiæa s brdski èistim ulicama i iz kuæe sa zeleno obojenim prozorskim kapcima koja se neumoljivo provetrava, i gde se nedeljom razgovara sa ¾upnikom o neuni¹tivosti vere i o uspehu dece u ¹koli. Kao Nemica, uz to, u podsticajnom okru¾enju slovenaèke i hrvatske veæine, kæi sajd¾ije koji je, hrom, bio napu¹ten od svoje ¾ene kada je Gospoðici i sestri joj bilo pet i sedam godina, pazila je i posebno na pona¹anje i naèin izra¾avanja, pa i na isticanje svojine, jer je valjalo potvrditi se, izdvojenosti i moralnim senkama uprkos. Zbog te prpo¹nosti, koju je, mo¾da, protumaèio kao izdajnièki znak imuænog stanja, na nju je bacio oko pomoæni bele¾nik, Slovenac, visok, ko¹èat, suncem opaljene tamne ko¾e i kukasta nosa nad tr¹avim pepeljastoplavim brkovima, i èim su se uzeli, ubedio je (bio je preduzimljiv u krevetu) kako valja da zatra¾i svoj deo nasledstva, da bi ovaj bio dodat mirazu, koji se pokazao nedovoljan, radi preseljenja u Zagreb i otpoèinjanja samostalnog posla. Taj samostalni posao trebalo je da bude neka vrsta advokatske kancelarije, upravo savetovali¹ta, po¹to Janez Drentven¹ek pravni fakultet nije imao, no je samo naginjao struci; a ispilio se kao podrumski lokal u jednoj sporednoj ulici zagrebaèkog Starog grada s natpisom u dreèeæim bojama preko ulaza u visini trotoara "Pravna pomoæ! Re¹enje va¹ih problema je iza ovih vrata!", ¹to ga je Drentven¹ek prepisao iz jedne reporta¾e o amerièkom poslovnom ¾ivotu. Niko, ipak, nije si¹ao sa svojim brigama niz klimave stepenice te biv¹e, odavno puste cipelarske radionice sa njenom novom primamljivom firmom, pa se sav novèani promet svodio na plaæanje zakupnine. Druga zakupnina odlazila je na name¹tenu sobu koju su mladenci iznajmili nedaleko od "kancelarije" i gde je Ana Drentven¹ek, da bi pri¹tedela, na gvozdenoj peæi premazanoj srebrnom bojom kuvala ger¹lu i pr¾ila griz uz barene vir¹le, jer je od tetke koja je nju i sestru, mesto odbegle matere, vaspitavala, znala da je to, premda jevtina, "jaka hrana", u kojoj mu¹karci u¾ivaju. Ali Drentven¹ek nije bio utilitarist, voleo je rasko¹, pohovane odreske i pivo, svetle tople sobe u kojima svira muzika, te je izbegavao kuæu izgovarajuæi se poslovima. U stvari, razgledao je izloge u Ilici i veèeravao po restoranima. U jednom je upoznao garderoberku tridesetih godina, prsatu, s jakim nausnicama, i sa¾iveo se s njom, najvi¹e da bi stekao pravo i povod da do zatvaranja sedi, èekajuæi je, u kafanskom dimu i ¾agoru, mesto da se dosaðuje kod kuæe. Onde je Ana èamila uplakana, jer on joj vi¹e ni u krevet nije dolazio, iako je bdela do njegovog dolaska èitave noæi, kraj griza koji se lagano ugljenisao na neuga¹enoj peæi. Po danu, u koji bi izronila crvenih oèiju iz svoje usamljenièke sobe, nalazila je zaborav u dru¹tvu stanodavke, udove Tkalec, takoðe Nemice, donekle takoðe obmanute u svom, davno pro¹lom braku, jer joj se mu¾, darovit sviraè i pomalo kompozitor, rano bio razboleo na pluæima i umro, ne naèiniv¹i joj poroda a namuèiv¹i je d¾angrizavo¹æu. Jedinu svetlu grudvu u seæanju na zajednièki ¾ivot starica je izvlaèila sa njegovog poèetka, kada je, tek venèana s Tkalcem, zastavnikom trompetistom, doplovila (zaista brodom, u kabini, iz Beèa - to im je ujedno bio svadbeni put) u za nju prvo mesto slu¾bovanja, Novi Sad, grad daleko prema istoku, ali na Dunavu, kao i Beè, i s nemaèkim govorom u ¹irokoj upotrebi, s moænom vojnom tvrðavom prekoputa, kao kakvim ©enbrunom. Sve je tu, èini joj se, plivalo u ru¾ièastim odrazima, kao u miri¹ljavoj vodici. Dunav ru¾ièast u suton, vazduh ru¾ièast rano izjutra, cvast voæaka s proleæa, mu¾evljev glas iz ru¾ièaste ba¹te, gde je pouèavao sviranju na violini i trubi mali¹ane èiji su se roditelji takmièili da mu ih, uz naknadu, povere. Njene prièe u boji plele su se nepresu¹no kroz usamljenièke dane Ane Drentven¹ek, a preobrazile se, neoèekivano, u izlaz kada je Janez Drentven¹ek sasvim i¹èezao, odnev¹i kri¹om svoje liène stvari u zajednièkom koferu i unovèiv¹i èak i name¹taj iz radnje za koju, ispostavilo se, dva poslednja meseca nije platio kiriju. Mlada ¾ena stajala je bez sredstava, u gradu u kom je do¾ivela jedino uvrede, nadomak svog gradiæa, gde se onemoguæila - ¹ta je bilo prirodnije, nu¾nije nego otiæi daleko? ©to dalje. Onamo gde su ljudi jo¹ jednostavni, gde vladaju blagostanje i izda¹nost ravnice. Plaèuæi se pripremila za put, plaèuæi ju je stanodavka blagoslovila, zavideæi joj na mladosti koja æe se jo¹ rascvetati u onom lepom, blagom kraju. A stigla je u Novi Sad (vozom) po letnjem pljusku, koji je nepoploèani prostor pred stanicom nakvasio u blati¹te, te je na petama odgacala do najbli¾eg hotela, punog seljaka i nakupaca na proputovanju. Onde, na spratu, do pred zoru je slu¹ala lelekanje pevaèice iz kafane u prizemlju i smeh kelnerica koje su goste dovodile u susedne sobe. Sutradan je potra¾ila podstanarsku sobu i iznajmila je, zbog pristupaènije kirije, u jednoj od onih predgradskih, prizemnih najamnih kuæa sa bunarom na pumpu i zahodom od dasaka, koje æe do kraja biti okviri njenog ¾ivota, uzroci njenih nezadovoljstava, glavobolja, gubljenja apetita. ©ljunkovito tle i rastrèane bistre vode vinogorja zagorskoga zauvek æe ovde, u carstvu peska i lepljive crnice, ostati predmet zavièajne èe¾nje, a uzalud æe njene oèi tra¾iti i obeæanu ru¾ièastu boju na sivim, leti usijanim a u sva ostala godi¹nja doba kaljavim ploènicima, po neobuzdanom buju ba¹ta, po rastrganom, mleènom nebu. Hrana koju æe moæi da dobavi imaæe ukus peska ¹to ga vetar pronosi ulicama i ubacuje pregr¹tima kroz pukotine ispod vrata i oko prozora, ljudi æe biti spori, lukavi, gledaæe u nju ¾mirkajuæi u neprilici ili poku¹avajuæi da proniknu kao tajnu za¹to je do¹la meðu njih. Ali ona æe se seæati svog zdravog detinjstva, svog valjanog oca koji se nije uzdrmao kada je bio neverno ostavljen s maju¹nom decom, veæ je nastavio da vuèe hromu nogu jo¹ upornije od kuæe do pijace, od pijace do kuæe, iz sobe u radionicu, iz radionice u sobu i u crkvu i u op¹tinu, ¹titeæi njih dve, stojeæi ispred njih uzdignute glave i isturenih prsiju kao brana èestitosti. Sada je bila sama sebi ta brana, pa se krutila da je ne bi ne¹to povilo. S ljudima se ophodila uètivo, ali na odstojanju svog drukèijeg vaspitanja. I¹la je za poslom, koji je nalazila èitajuæi oglase u mesnim novinama, najèe¹æe uz decu imuænih, kao èuvarica i negovateljica umesto njihovih razma¾enih majki, ali je veæ tada ma¹tala o pouèavanju, poput onog iz Tkalèevièinih kazivanja, na trubi i violini u dnu ba¹te, na mesto èijeg tre¹tavog i cijukavog glasa je stavljala blagozvuèje svog maternjeg jezika. Dala je, sad ona, uglas u novine, i èim su se javili prvi uèenici, napustila je poslove Kinderfr„ulein, postav¹i odsad samo Fraulein - Gospoðica. Dr¾anje èasova ju je prisililo da uredi sopstveni stan - dodu¹e jevtin, u istom, siroma¹kom kraju - da u njega kupi name¹taja, istina polovnog, i na otplatu; u isti mah otpala je od obilne domaæe hrane koju je dobijala uz decu. Jela je sad poèesto sam hleb, i pila - jer je poèela bolovati na stomaku - èaj od kamilice, koju bi krajem leta predostro¾no ubrala na ledinama van grada i osu¹ila na svom delu tavana. De¹avalo joj se da od gladi povraæa, ali bi je uvek, kad je veæ oèajavala, neka kom¹inica ili mati nekog uèenika pozvala na u¾inu ili joj poslala kolaèa da ih proba. A u meðuvremenu, njena savesnost, napredak njenih ðaka u ¹koli i skromna cena njenih èasova izlazili su na glas u gradu, meðu ljudima koji su brinuli o buduænosti svoje dece, pri æemu je ovom liènom rastuæem ugledu doprinosio i rast ugleda sile koju je, svojim i njenim jezikom, i nehotice, zastupala. Poèela je u poslovnom smislu stajati na noge. Tada se na njenom pragu pojavio Janez Drentven¹ek, omr¹aveo, progru¹anih i obe¹enih brkova, u istanjenom odelu i kaputu i u zama¹æenom, zelenom, na lovaèki nalik ¹e¹iru, nedavno otpu¹ten iz zatvora, gde je boravio zbog pronevere. Zamolio je Gospoðicu za opro¹taj, obeæao da æe se besprekorno vladati, raditi, i ona, ma koliko u njega bila razoèarana, nije mu se mogla odupreti. Dva-tri dana uètiv, poslu¹an, odlazeæi na duge ¹etnje za vreme njenih èasova, javljajuæi se zama¹nim skidanjem ¹e¹ira kom¹ijama, poèeo je uskoro da tra¾i novaca za cigarete i novine, pa i za kafanu, jer se do posla, govorio je, ne mo¾e doæi bez dobrih poznanstava. Takvih je navodno s vremenom sticao, i kroz njih saznavao za mnoge korisne ideje, samo ¹to je u ostvarenje svake trebalo ulo¾iti ne¹to gotovine. Obnovile su se stare èarke i strahovanja, s tom razlikom ¹to je Gospoðica sada bila osloboðena lakovernosti, a imala obavezu da dr¾i pribrano nastavu po ¹est i sedam i osam èasova dnevno. Gubila je ¾ivce, prestala je da jede, povratila je ¾uè; u isto vreme vlasnici kuæe izjavili su da ne ¾ele slu¹ati svaðe po svu noæ. Gospoðica je nalo¾ila mu¾u da ode, a on je tu uslovio novcem za tro¹kove puta i za poèinjanje nove egzistencije u nekom drugom mestu. Ponovo je morala da uzme novca u zajam, a onda da otplaæuje. Stalno je ne¹to otplaæivala, za ne¹to ¹tedela, i uvek je uspevala da u¹tedi, da otplati, da odradi, samo ju je ¹tednja - i novca i zadovoljstva - razjedala. Sve èe¹æe je pobolevala, i bolesti su je sve vi¹e udaljavale od oèekivanja koje je nosila u sebi - jo¹ uvek - iz ru¾ièastih opisa gospoðe Tkalec, koja su ukljuèivala i onaj mu¹ki glas ¹to iz ba¹te mrmori i ¹to ga je ona prenosila sad na ovog sad na onog èoveka, poznanika, udvaraèa. Poèela je uviðati da æe, postigav¹i samostalnost, ostati isuvi¹e samostalna, sama, a da samoæi nije dorasla. Tada, nemajuæi kome da se poveri u slaninarskom, pakosno u¹kiljenom Novom Sadu, poèela je pisati dnevnik.

PRISUSTVO NEMICE nastavnice u Novom Sadu ponudilo je Nemanji Lazukiæu ostvarenje davnog nauma o ubacivanju trojanskog konja u tabor neprijatelja. Neprijatelj njegovog naroda, dakle i njegov, bili su Nemci, doseljenici u Vojvodini, koji su, oslanjajuæi se na ojaèalo Treæe Carstvo, zgrtali ispred Srba najplodniju zemlju i zidali na njoj prostrane kuæe pa ih punili svojim, na izgled slabokrvnim i mlitavim, ali u radu i napredovanju upornim nakotom. Lazukiæ je u ovom, po stanovni¹tvu me¹ovitom kraju bio takoðe do¹ljak, iz Srbije; on ne samo ¹to nije razumevao nemaèki, negu nije mogao ni zamisliti da se ¹kripava nemaèka reè (koju je slu¹ao kao ðak-vojnik iz rova preko ni¹ana pu¹ke) dade bez zazora izgovoriti, pa ga je zapravo od trenutka dolaska u Novi Sad, nazvan srpskom Atinom, pora¾avalo ¹to neko civilan i izgledom obièan i èovekolik to ipak èini, i upravo èini njemu na dometu uha. (Smetao mu je i maðarski, ovde jo¹ ¹ire odomaæen govor, ali sa te strane nije oseæao opasnost: "Maðare æemo", govorio je, "pojesti za doruèak."). Pratio je s usredsreðenom mr¾njom sve ¹to su Nemci javno i intimno èinili, kako su se bogatili, kako su se uèvr¹æivali osnivajuæi rodoljubive organizacije, ¹ireæi svoje osvajaèke ideje, svoje slike, ambleme, zastave. Èinili su sve ono ¹to su Srbi, po njegovom mi¹ljenju, trebalo da èine, na ovoj svojoj periferiji osvojenoj maèem uz njegovo, Lazukiæevo, uèe¹æe i ¾rtvu, ali ¹to, avaj, nisu èinili niti su èiniti umeli. ©to je bilo najbolnije, on ni sam to, pokazalo se, nije umeo. U Novi Sad je prispeo, po zavr¹etku studija koje su se zbog rata odu¾ile, s unutra¹njom misijom da posrbljuje. Meðutim, primio je i zadugo nije odbacio pripravnièko mesto kod advokata Matkoviæa, Bunjevca katolika, koji je otvoreno ¾alio za civilizovanom Austro-Ugarskom i zastupao u parnicama, uglavnom, jer su bili najimuæniji, Nemce i Jevreje. Lazukiæ je kod doktora Matkoviæa imao, uz platu, i stan, sobu s mekim divanom i debelim zastorima od zelenog somota koji ujutru nisu propu¹tali svetlost ni uliènu buku; u polumraku tog stana, i senovitog dvori¹ta, na koje se otvarao, principalova kæi Klara, veæ za¹la u tridesete godine, bleda i krhka, uèinila mu se priviðenjem èiste nevinosti, pa je dozvolio da bude uvuèen u braènu mre¾u koju su Matkoviæi, oèajni zbog neudate jedinice, oko njega ispleli. Raèunao je da æe njena, po starini hercegovaèka krv, na vatri njegovog sve¾eg, mlaðeg soja, da uskipi i razlije brojno potomstvo: tri sina je namerio da s njom ima, a kæeri koliko bude potrebno dok se ¾elja za naslednicima imena ne ispuni. No, posle drugog sina, ¾ena se razbolela, i to ba¹ na materici; operacija, izvedena u Zagrebu, zapeèatila je njegove dalje nade. Tada se i javno okrenuo protiv Nemaca, kao vitez kome su izbili iz ruke ¹tit pa mu preostaje jedino da napada. Napustio je tasta i obratio se drugoj klijenteli, Srbima preduzimaèima i politièarima; sproveo je s uspehom nekoliko krupnih parnica i sazidao na dug vilu izvan grada blizu Dunava, kamo se selio novi vladajuæi sloj. Ipak, vi¹e od sopstvenog blagostanja njega je brinula sudbina nacije, pa se odu¹evljeno vezao za malu, ali od vlade pomaganu nacionalistièku stranku, objavljujuæi u njenim novinama zapenu¹ene napade protiv nemaèkog podla¹tva i manjevrednosti. Ovi napisi su, meðutim, ostajali bez pravog odjeka, jer mesto da su bili potkrepljeni podacima, koje su malobrojni èitaoci u njima oèekivali, vrveli su od samih mucavih vapaja i ¹upljeg busanja. Pitajuæi se za¹to je to tako, Lazukiæ je sebi morao priznati da neprijatelja, kog tako silno mrzi, na ¾alost premalo poznaje; uviðajuæi da je za njega samog, pa i za starijeg mu sina Rastka - koji se uostalom izmetnuo na majku, slab telom i bezvoljno povuèen - kasno da nadoknadi bolni nedostatak, odluèio je da za boj prsa u prsa osposobi barem Sredoja, kog je i inaèe, glavatog, tamnoko¾og, prekog, smatrao istinskim svojim izdankom, te ga je za poèetak poslao Gospoðici da uèi nemaèki jezik. A sa Robertom Kronerom bilo je obratno: on je Gospoðici poslao kæer Veru - kad veæ sina nije mogao privoleti - zato ¹to je nemaèki, upravo lokalni ¹vapski, bio njegovoj deci maternji jezik, kao uostalom njemu jidi¹, takoðe ogranak nemaèkog. Ogranci iskvareni, i jedan i drugi, sa nedozvoljivim sa¾imanjima i iskretanjima; odstupanja od pravila, od pravilnosti, kao i, èinilo mu se, ceo njegov ¾ivot. Evo mu se znamenja vrzmaju po kuæi, kao crni glodari. Njegova mati, povezane obrijane glave, æutljiva, u mraènom kutu svoga dela kuæe predana molitvama, postovima, ritualnom paljenju sveæa u petak uveèe, kao da bi preteranom revno¹æu htela da iskupi grehe svog sina i unuèadi, obe¹èa¹æenih blizinom i dodirom i krvlju snahe nejevrejke, slu¾avke i drolje. I ona, snaha, njegova ¾ena, neuka, neèiste pro¹losti, s bledim telom iznojenim stotinama noænih znojenja, proparenim stotinama noænih parenja, nadimljenim stotinama noænih pu¹enja, bezvrednim za bilo ¹ta sem sno¹aja, a za sno¹aj njemu neupotrebljivim. Kroner, koji je sedeo nasred kuæe kao islednik i krivac, èas u kancelariji-pregradi veletrgovine, èas u njoj susednom stanu, oseæao je ova, od uobièajenog odstupajuæa vladanja, kako kotrljanje nekih ludih toèkova pod temeljima, koje ga odvlaèi kojekuda ra¹trkano i nekontrolisano, u neku sramnu propast. Sklanjao je oèi. Ali i ne videæi, èuo je nepravilne govore, kre¹tave i dreæave, raznorodne, svoje dece i ¾ene i majke, i èinilo mu se da nakaznost tih govora i olièava i podstièe nered u temelju njihovog pona¹anja. On sam proveo je kao mladiæ, poslat po zavr¹etku trgovaèke ¹kole od strane svog dalekovidog i velikodu¹nog oca, èetiri godine u Beèu, kao volonter i docnije kontist, kod poznanièke firme Adelst„dter und Sohn, pa je odlazeæi subotom u Burgtheater, a radnim danima uveèe na predavanja Trgovaèke omladine, imao prilike da nauèi pravilan, knji¾evni oblik i izgovor reèi nemaèkog jezika. Trudio se da se slu¾i tim reènikom i izgovorom kada bi, u nedeljna popodneva, i¹ao u posetu svom poslodavcu u kuæu da èavrlja s njegovim dvema odraslim kæerima i manjim sinom, za stoèiæem u salonu, iza kog je ¹irok orman sadr¾avao dela pisaca èija su imena bila od¹tampana zlatnim slovima na hrbatu: Körner, Goethe, Herder, Schiller. On je te knjige dobijao i u zajam preko nedelje, i mada nije stizao da iz njih mnogo proèita, sam disciplinovani sled ¹tampanih zakuèastih gotskih slova koja je u krevetu pred usnivanje poluglasno i¹èitavao - ba¹ kao molitvu, u vreme nekada¹njih, od majke nauèenih molitava - dovodio ga je u stanje ponositog mira. Tada se u njemu raðala odluka da ostane zauvek u gospodskom, urednom Beèu, ma i èitavog ¾ivota èinovnik, a ne gazda u podvodnom, lenom Novom Sadu, koji mu je izgledao dalek, potonuo svojim niskim kuæama u maglu i ¹iblje, kao zagu¹ljiv san. Ali otac se razboleo, umro, mati ga je posle sahrane zadr¾ala da se na njegovom ramenu isplaèe, a u jecaje plaèa bila su udenuta i uputstva za voðenje trgovine, preuzete od oca u amanet. Nije se mogao odupreti, ali je oèajavao zbog zabitosti u koju je zapao, zbog lo¹eg braka u koji ga je zavelo mo¾da oèajanje, zbog zbrkanih govora, u koje ga je zagnjurio taj brak. ©aljuæi æerku do¹ljakinji, on ispru¾a ruku, naknadno, za smislenim ¾ivotom koji je proma¹io.

VEÈERNJA IZDVAJANJA. Jedino Milinko Bo¾iæ i mati mu Slavica ne znaju za to bolno nadimanje liènosti. Oni su i uveèe zajedno, tek uveèe zapravo. Iako, otkako je postao velik deèak, sin spava u sobi, a mati na otomanu u kuhinji, oni, po¹to legnu, razvezu, podignutim glasom da bi se èuli na razdaljini, pa ipak prigu¹eno da ih ne oseti kom¹iluk, razgovor za koji obdan nisu imali vremena. "Ima¹ li sutra gimnastiku?" "Moram li ujutro po hleb?" "Danas si manje uèio nego juèe." Ne samo reèi, veæ, po¹to one prestanu, misli, spajaju ih jedno s drugim kao putevi ¹to se prepliæu, kao nokti ¹to se blago zarivaju jedno drugom u dlan. ®eljno, nezasito. Kod Lazukiæev1h podvojenost. Stariji su zaneti jedno drugim, kao prikazama. Lazukiæka, s ravnim listovima nogu koje u kasnijim godinama na èlancima otièu, s bledim udubljalim kapcima nad izbuljenim oèima, upalih obraza, obe¹enih grudi, jo¹ je ushiæena svojim izvoðenjem iz poznog, beznade¾nog devoja¹tva i svojim spasiocem, ozbiljnim i junaènim Nemanjom; on, iako je izneverila njegova nadanja u obilan porod, vidi nad njom, u oblaku, blagoslov bogatstva i rasko¹i. Le¾e u istom krevetu svake noæi i miluju se. Sporo, strpljivo, vrlo ne¾no, kao da je ono drugo lomljivo. S reèima izvinjavanja pro¹aputanim na uho drugome. Sa skoro suznim rastankom pred usnivanje. Ali ta obazrivost je mnogo èujnija nego ¹to oni misle: pod njihovom ne¾no¹æu krevet uzdi¹e i cvili po sat, parket potmulo odzvanja dok koraèaju, najpre jedno pa drugo, pipajuæi, jer ne pale svetlo, u kupatilo, odakle dugo pljuska i ¹u¹ti voda u zahodskoj ¹olji i kadi. Sinovi, navikli na te ¹umove kao na prve i najdublje u seæanju detinjstva, veæ su pro¹li davno i kroz tumaèenje njihovog znaèenja. Prosto im smetaju. Rastko, koji èita sad ovaj sad onaj roman, ili istoriju neke egzotiène zemlje ili reporta¾u o pozadini ratova i prevrata, mr¹ti se jer mu odvlaèe pa¾nju. Sredoje, koji odmah gasi lampu da bi se predao sanjarijama, odupire im se sna¾eæi uobrazilju do opipljivosti, a onda, pobeðen ipak, prasne u smeh. Gospoðica je i stvarno, fizièki, sama; ona oslu¹kuje u mrak, èini joj se da èuje mi¹a kako gricka u æo¹ku sobe, da èuje vrzmanje maèke (mo¾da lopova) pod prozorom u dvori¹tu. Ona misli na oca, misli na ljude koje je preko dana srela (na ponekog mu¹karca), misli na sutra¹nji dan, koji joj se, sledom èasova, sledom reèi koje na njima mora izgovoriti, èini neprekoraèivim, nepregledljivim kao brdo, meko, rastresito, koje æe se na nju sru¹iti i zatrpati je. Kod Kronerovih je sama jedino baka, u svom delu stana razdvojenom od sinovljevog kapijskim prolazom. Ona se jo¹ uvek oseæa kao da je tamo, u "gospodarskom stanu", a ne u ovom slu¾inskom, u koji se, dodu¹e, svojom voljom povukla, èim ju je sin obavestio da æe se, i kim, o¾eniti. Misli onamo, ne ovamo, zami¹lja jaèe nego ¹to èulima prima: unuka i unuku, snaju, kako se razvalila, razbaciv¹i noge preko rubova kreveta, s riðom obraslinom u sredini, odi¹uæi smradom svog parfema, èiji otrov njenog sina (kog ne vidi, sem kao crtu, bola) gu¹i, tanji, topi. Gerhard, koji se ceo dan vitlao sa ulièarima, spava otkako je izubijanu glavu spustio na jastuk; Vera, u svojoj beloj devojaèkoj sobi, uporeðuje, kao dva lista knjige: prizore ulice, lica suseda, grdnje profesora, urlike dece, s ukuæanima, njihovim licima i pona¹anjem, pa uznemireno shvata da ih deli ambis. ©ta treba uèiniti da se on premosti, zatrpa? Ne mo¾e da dokuèi, samu oseæa da ne¹to potmulo oko nje ne dozvoljava da doðe do izravnanja, do smirenja. Njena mati meðutim spava. Namirila je sina, toplo je u sobi, krevet je mek, niko je neæe buditi, ujutru mo¾e ustati i posle mu¾a. A on, u svojoj radnoj sobi u koju je dao preneti kauè tobo¾ zbog knjiga koje su mu onde pri ruci i kad ih se kasno za¾eli, prevræe se u jedu ¹to zna da ona tako zadovoljno miruje, ¹to ga ne èeka, ne ¾eli. ®eli li ikog, u svom snatrenju, ili makar u snu? On veruje da ne ¾eli, jer je takvu poznaje: da je sama sebi dovoljna dok je ovako uz sina, okru¾ena sigurno¹æu. Ali sigurnost se ru¹i, sin se udaljuje (on to vidi pre nje), i èim se ti potpornji budu izmakli, zna da æe se i ona izmigoljiti, klisko kao riba, i neodoljivo, kao ¹to se izmigoljila iz svog ranijeg ¾ivota, uvukav¹i se u njegov, samo da bi ga obmanula, a onda jednom i ostavila.

RADI ZADOVOLJENJA, Robert Kroner odlazi u kuæu s devojkama Olge Hercfeld. Ona se nalazi nedaleko od njegove kuæe, u prvoj prometnoj ulici na koju izlazi ulièica pozadi evangelistièke crkve. Kuæa se vidi èim se na tu ulicu (Karaðorðevu) kroèi, temeljna, ovisoka, isturena na ugao ravnim zasekom na mestu vrata, sada zazidanih, nekada¹nje zlatarske radnje pokojnog Filipa Hercfelda, mu¾a Olge Hercfeld. Onamo ka uglu, iza èijeg se zaseèenog zida odr¾avaju ljubavni sastanci, palacne Kronerov pogled u svako doba dana, i kad ne misli da svrati. Svraæa po dogovoru, u sporazumno odreðeni, obièno veèernji, sumrakom za¹tiæeni èas, napustiv¹i kuæu tobo¾ radi ¹etnje pred veèeru, i kad stigne, onde ga veæ èeka devojka, neka od tri-èetiri Hercfeldkine stanarke koje kod nje borave po nekoliko nedelja ili meseci da bi zatim mesto ustupile drugima, ili devojka ili ¾ena iz grada koja je pristala na Hercfeldkin nagovor da se za novac dade obljubiti. Ove namernice, ¾ene koje on ranije nije video, veæ æe mu biti pokazane i predstavljene tek u èasu kad treba s njim da legnu, njemu su najdra¾e, donose mu uzbuðenje nepoznatosti, iznenaðenja, ispunjavajuæi ili razoèaravajuæi jedno oèekivanje koje je uvek istureno do krajnje crte moguænog. Do crte ljubavi, jer Kroner je spreman, svaki put, da spozna ljubav i re¹i se na stalnost i vernost ukoliko u sluèajnoj ¾eni naðe odziv na svoje te¾nje. Na svoju glad za jednim neprisutnim, nedostajuæim oseæanjem koje za trenutak sevne u dodiru sa ¾enom i onda redovno i¹èili. Ono ga je obmanulo utiskom trajnosti kada je na slièan naèin, u sliènoj bludnoj kuæi, u krèmi pred vrbaskom ¾eleznièkom stanicom, prona¹ao svoju ¾enu. Ugledao ju je, u¹av¹i u zadimljenu, od buke nabubrelu kafansku dvoranu, s koferèiæem, da saèeka voz, raskrupnjalu, belu, nabreklih rumenih usana meðu koje je gurala rub èa¹e, èa¹e pune vina, koja je zvonko kuckala o njene krupne bele zube, pre no ¹to æe niz nagib njenog grla saliti oporu, kiselu, vatronosnu teènost. Danuo je: "Rezi!" gotovo ne verujuæi da je to ona, slu¾avka-dete s kojom se gaðao jastucima i valjao po æilimu dok su mu tata i mama pozadi u radnji brojali i knji¾ili dnevni pazar, i sa kojom je spavao, obuèenom, riðih pletenica pru¾enih po belom jastuku na kome je njemu poèivala glava, da ne bi bio sam i pla¹io se mraka dok mu se mati i otac ne dovezu kolima iz Sombora ili Sente posle pijaènog dana. Tada je Rezi, slu¾avka, Nemica, spretna i jaka, ¾ilava, delovala kao mala mu¹kobanja, u poreðenju s njim, ðakom, ¾goljom, skinutim za spavanje u dugu belu spavaæicu, i tek ako bi se potukli i on se rasrdio, iznenaðivao se kako je, omlitavljenu smehom, lako baca na oba mr¹ava ramena. Tada jo¹ skoro nije ni imala dojki, veæ samo dva pljosnata bre¾uljka na prsima, po kojima je on pobednièki polegao, pritiskujuæi joj rukama ruke na pod, nogama tanke bele mi¹iæave noge na æilim, da se ne bacakne i ne svali ga sa sebe. Ali tu, u kafani, ona je veæ bila obla, grudi su joj mleèno raspinjale ¾utu izrezanu svilenu bluzu, u licu bela, vla¾nih belih zuba koji su se bili pravilno rasporedili iza njenih tankih, zategnutih usnica, i kad je mleèno raspinjale ¾utu izrezanu svilenu bluzu, u licu bela, vla¾nih belih zuba koji su se bili pravilno rasporedili iza njenih tankih, zategnutih usnica, i kad je legla s njim u krevet, u sobi iza kuhinje kamo ga je odvela po¹to se s njom pogodio i podmitio krèmaricu, rastvorila mu se u rasko¹i odrasle devojke. Kroner nije prestao da k njoj odlazi, izgovarajuæi se majci za èesta putovanja u Vrbas naplatom raèuna, u onu predstaniènu kafanu, u njen razvrat i bestid, sve dok se nije njome o¾enio, posle naizmeniènih kolebanja, zaricanja da æe s njom raskrstiti, zgaðenosti, ponovnih odu¹evljavanja njenom detinjastom ne¾no¹æu sliènom onoj u noæima kada su bivali ostavljeni sami u trgovaèkoj jevrejskoj kuæi, gde je ©vapèe, hri¹æanèe, goj, uvek samo sluga, stvor ni¾eg reda, mada zagonetno opasan i zato dr¾an na odstojanju. Turobnom, mr¹avom Robertu Kroneru ona je bila jedini podstrekaè igre, zaborava - nekad u detinjstvu i sad u odrasloj dobi, kada se igri i zaboravu te¾i kroz zametanje novih ¾ivota -, on nije mogao zamisliti nikoju drugu da sa njom zameæe porod, iaku je pokajnièki znao da kao Jevrejin to treba da èini s istovernicom, no, sve istovernice sa kojima su ga sastavljale sluèajnost i provodad¾ijske smicalice njegove zabrinute matere ledile su u njemu svaku pomisao na igru, na krevet, na potomstvo, kao da su starije roðake sa kojima bi bio nateran na rodoskrnavljenje, i on je ispred njihovih preteæi iske¾enih osmeha putovao u Vrbas, u predstaniènu krèmu, i s Rezom, umereno pijanom od vina, i¹ao u krevet, prljav i osramoæen, no u kom mu je ona rastvarala toplo crvenilo svoje kose, jezika i trbuha. Ali po¹to se njome o¾enio - nanev¹i sramotu i sebi i majci, nju navev¹i da se preseli u slu¾inski stan da ne bi bila pod istim krovom, èime ipak nije izbegla susedni¹tvo i blizinu sa biv¹om slu¾avkom, koju je nekad otpustila zbog beznaèajne gre¹ke i tako reæi ona gurnula u nered, na krivi put, da bi je za kaznu dobila nazad kao snaju -, Kroner vi¹e nije u njoj nalazio nekada¹nju drugaricu u igri. U¹av¹i u njegovu porodicu, kao da je izgubila svu neobaveznost i lakomislenost koje igra zahteva, kao da je i nju zasuo nanos odgovornosti koja pritiskuje narod èija je glavna briga da pre¾ivi. Trudnoæu je shvatila ozbiljno, kao neki zadatak; le¾uæi s Kronerom, poèela je dr¾ati oèi napeto uperene u mrak iznad postelje, izbegavala je nagle pokrete i ostajala pod njegovim stiskom ravnodu¹na, kao da nekom drugom pola¾e raèuna o pona¹anju. Zbilja je tako bilo; taj neko je bio njen sin, prvoroðenèe, Gerhard Kroner, tiranin od èasa roðenja, koji ju je o¹trim plaèem pozivao sebi u sate kada je Robert ¾eleo da bude s njom. Gurala ga je sa sebe i trèala sinu, bez dvoumljenja, a on je ostajao kraj kreveta uspravan, zami¹ljen, slu¹ajuæi iz susedne sobe ljubavno gukanje njeno sa sinom, grgotav smeh u koji bi se utopio i njegov krik i njen zabrinuti odziv èim bi se sreli i ona ga privila na grudi. Stajao je, dugo je stajao èekajuæi da ona sina uljuljka, uspava, èekao uzalud, jer bi ona i sama èesto zaspala kleèeæi kraj njegovog krevetiæa s glavom na rubu njegovog jorganèiæa, ruku zavuèenih poda nj i pod jastuk, riðe kose rasute po njegovom obrazu koji se bla¾eno trzao pod golicanjem. Robert ju je molio da se vrati u topli kevet, ili bi je pokrio æebetom od ramena do bosih nogu, da bi mogla ostati tako, u fakirskom polo¾aju, za nju divno udobnom, od koga joj se zarilo lice, kao i deèakovo. Gubio ju je, i u tom gubljenju nalazio èas razlog oèaja èas povod ganuæa, jer ga je ono, mislio je sujeverno, mo¾da razre¹avalo krivice zbog stupanja u brak sa ¾enom koja mu nije dolikovala. Ponekad bi se razgnevio na nju i, da bi je vratio svesti o braènoj obavezi, primoravao je da ostane s njim dok bi dete u susednoj sobi plakalo - kao da je oseæalo kad valja zaplakati, kad mu ona postaje neverna - ali nekoliko takvih prinuda sasvim ju je otuðilo od zagrljaja, oni su joj postali mrski, izbegavala ih je i kad dete nije za to davalo povoda. Vi¹e nema ¾ene, uviðao je Kroner; ¾ena do koje je do¹ao po cenu poni¾enja, pada, napu¹ta ga. Sada je morao, da bi iskupio poèinjeno, dalje kliziti po padini na kojoj je na nju nai¹ao, i èinio je to postajuæi posetilac kuæe za randevue Olge Hercfeld. Olga Hercfeld je bila Jevrejka, ali Jevrejka emancipovana, od svog mu¾a, slobodoumnjaka i esperantiste, mnogo starijeg, ostavljena bez dece i nauèena na samostalan ¾ivot. Umesto materinstva, razvila je sklonost da ugovara i omoguæuje ljubavne sastanke, za koje se oseæala zaslu¾na kao da svoje posredovanje ne naplaæuje. Stoga su je razoèaravala sva odstupanja od oèekivanog pona¹anja onih koji su njeno dobroèinstvo koristili. Svaka devojka koju bi uzela k sebi na stan, u jednu od velikih i mraènih, hladnih soba svoje dvokrake kuæe, trebalo je da ispuni nekakvu najsmeliju predstavu o podstanarki-ljubavnici, koja ukusno kuva, temeljito sprema, a kad god se to od nje zai¹te, odu¹evljava ¾enstvom i vatreno¹æu; isto tako nadala se da æe njene povremene go¹æe izvesti èudesna osvojenja gospode sa kojom ih ona upoznaje, pa æe ovi nju obasuti darovima i pa¾njom. Umesto toga stanarke su bile lene i neuredne, a po¹to bi neku otpustila, obièno bi se uverila da ju je ona veæ dugo potkradala; ¾ene koje su joj dolazile spolja u kuæu obeæavale su sve dok im je trebalo hitno novaca za pobaèaj ili kreèenje stana, no, èim bi uvidele da se kod nje ne mo¾e brzo zaraditi mnogo, ili zasitile prvu potrebu, ostavljale su je na cedilu, ba¹ kao i njihovi povaljivaèi, velikodu¹ni samo dok su zadovoljenje oèekivali. Ovo je bila sadr¾ina ¾albi ¹to ih je prostirala pred Kronera, sunarodnika i èoveka od reèi i reda, u èasovima èekanja, u polutami, kada bi neka od obreèenih nepoznatih gospa iz grada kasnila, ili pri dogovoru o nekom sledeæem sastanku, nakon maloèas obavljenog koji ih je ostavio jedno kraj drugog zadovoljno i dokono. Ne bi ni primetili kako senke oko njih tamne i produbljuju se, jer je jo¹ dublji od njih postajao njihov razgovor. Tonuli su do krajnjih iskrenosti: Kroner je slobodno nabrajao ¾ene koje mu se dopadaju, oznaèavajuæi podrobno telesne osobine koje mu ih èine privlaènim, a ona mu je prièala o svom braku, ranoj udaji za veæ vreme¹nog Hercfelda, koji, predan svojim èovekoljubivim zamislima, nju nije zadovoljio ni kao ¾enu ni kao siroma¹ku æerku ¾eljnu uspona. Razumevali su jedno drugo lako, i napola kazanim reèenicama, jer je nekazano dopunjavao izraz lica, pokret, ili neka reè na jidi¹u, dovoljno soèna da doèara ceo jedan prizor, situaciju, i èak, jer je uz reèi progovarala neka neodredljiva zajednièka pro¹lost, koja koliko ih je odvajala od ostalog sveta, toliko ih je uzajamno pribli¾avala na tim samotnim sedeljkama iza zabravljenih vrata. Nekoliko puta je, sledom razgovora, dolazilo meðu njima i do telesnog dodira; Hercfeldka, kratka i mesnata, konèaste slamno¾ute kose i o¹tra kratka nosa, nagnula bi se napred u fotelji i svojom nabijenom toplom ¹akom uhvatila Kronerovu koja mu je mirovala u krilu, pa bi zatim krenula za njome cela, pod njega, svlaèeæi ga na sebe, na pod, meðu svoje krupne dojke na kojima bi se kuæna haljina kao èudom rastvorila. Ali, po¹to bi se da¹æuæi uzeli, za tili èas, oni su ustajali, odlazili najpre jedno pa drugo u kupatilo da se operu, a zatim se vraæali i, paleæi cigarete, nastavljali razgovor kao da ga nisu ni prekinuli. Ono kratkotrajno me¹anje tela nije smetalo njihovom prijateljstvu, veæ, ¹tavi¹e, kao da ga je produbljivalo: Kroner se i dalje nije ustruèavao da raspravlja o osobinama drugih ¾ena, a Hercfeldka je nastavljala da mu preporuèuje jedne, a odgovara ga od drugih, kao da se tek u najprisnijem dodiru osvedoèila do tanèina u njeguvim sklonostima.

I SREDOJE LAZUKIÆ dospeo je jednom, pred sam rat, u Hercfeldkinu kæu, obele¾iv¹i time najvi¹u taèku do koje se ispeo, u Novom Sadu, po vrludavim putanjama ljubavi za novac. U toj oblasti, uostalom, ta kuæa je sigurno zauzimala najvi¹e mesto u gradu, a mo¾da je, ako u¾ivanja u ljubavi priznamo za najmoænija, predstavljala neku vrstu op¹teg novosadskog vrhunca. Zbilja, ¹ta ju je moglo nadma¹ivati? Balovi, igranke, pa i oni s najprobranijim uèesnicima, kao ¹to su lekarski i novinarski? Ili bogoslu¾enja, u svih petnaest ili dvadeset crkava u gradu, pravoslavnih, katolièkih, protestantskih i usamljeno posveæenih manje brojnim pastvama kakva je jevrejska, jermenska, i sektama kakve su adventistièka, subotarska i ko zna sve koja - dovodeæi sama sebe pod sumnju svojom raznoliko¹æu? Ili nauka, koja se negovala u dvema gimnazijama, mu¹koj i ¾enskoj, i u dvema-trima struènim, trgovaèkim i tehnièkim ¹kolama, pod rukovodstvom i nadzorom nastavnika za koje je slu¾ba znaèila uhleblje posle studentskog gladovanja? (Ili na dobrovoljnim kru¾ocima, kursevima, od kojih se jedan pominje i u Gospoðièinom dnevniku - ishodi¹tima sumnjivih, brzupleto preuzetih i pristrasno¹æu iskrivljenih uèenja?) Oko svih ovih, naoko plemenitih, delatnosti takoðe su se motala isku¹enja tela, ploti, ku¾eæi ih pohlepom za novcem i prevla¹æu, koja su se, meðutim, u skuèenim prilikama malog mesta na prelazu Panonije i Balkana, brzo iscrpljivala u razoèaranje i samoporugu. Skleptati druge ili biti skleptan, izigrati ili biti izigran - ako je to predstavljalo sav raspon moguænosti razgorelih htenja, onda je zbilja bilo jednostavnije i svrsishodnije pretvoriti ih odmah u neposrednu, èulnu nasladu, u kartanje uz pivo pod senovitim drveæem leti, a u zagrejanoj, osvetljenoj kafani zimi; u masno meso s vruæim krompiriæima i u hlaðene lubenice; u mirisavo vino, vuneno rublje i postavljene cipele. Dosada, koja miluje kao slepa, gojazna, bogata tetka. Ulice, na kojima se ni¹ta ne zbiva, dok ne protrèi maèka, iskoèiv¹i kroz prozor podruma, u kom ju je iznenadila slu¾avka s upaljenom sveæom i korpom ponetom za sitna drva. Slu¾avka s korpom, nevidljiva sa ulice, predstava o njoj, to je ono ¹to mo¾e rascepiti dosadu. Njeno pognuto telo, treperava svetlost koja joj pada, razjedajuæi, na obraz, njena puna mi¹ica. ®ena. Dok ¾ene pri¾eljkuju mu¹karce i lukavo ih, skoro neprimetno, mirisom i kretnjama, mame u pravcu svojih jajovoda, mu¹karac, nestrpljiviji, kupuje ih. Hercfeldovoj su dolazili naèelnici banske uprave koji su èinovnike pozivali pritiskom na dugme na pisaæem stolu; dolazio joj je vlasnik najveæeg mlina nedeljno jednom, u jedanaest uveèe, izmeðu svr¹ene partije karata u uvek istom, mu¹kom, dru¹tvu i odlaska kuæi; dolazio joj je lepi, negovani veleposednik iz okoline, toliko gord da nije hteo preæi Dunav ni za ljubav beogradskih pozori¹ta i barova, nikad, jer onde veæ prestaje Srednja Evropa. Svi su oni svoje sujete i grabe¾i zavr¹avali ovde, gde ih je blizina mladosti, glatka zarumenjena ko¾a pod prstima, mogla opiti da na èas zaborave kako æe jednog dana biti svejedno mrtvi, truli pod zemljom, bilo ¹ta sad nad njom èinili i postizali. Ta samozaboravna, ili smrtozaboravna, crta bila je prisutna, po samoj njihovoj prirodi, i u ljubavnim zaletanjima Sredoja Lazukiæa, ali nje on zbog svoje mladosti nije bio svestan. Imao je nepunih ¹esnaest godina kada je prvi put, sa ¹kolskim drugom ne¹to starijim od sebe, Èapom Drago¹eviæem, "oti¹ao kod devojaka". Pre toga, devojke, a to znaèi sva ¾enska biæa, muèile su ga svojom nedosti¾no¹æu. One su imale noge, ruke, usta, trbuh, zube, i sve su to bili delovi tela potrebni, kao i njegovi, da objedinjavaju odreðene sastojke i obavljaju odreðene radnje, ali su sem toga neodoljivo mamili da ih se dotakne, da ih se sebi privije i u njih prodre, nanoseæi bol. Devojke i ¾ene, meðutim, pretvarale su se da i ne slute to drugo svojstvo svoga tela. One su ga upotrebljavale kao da je to obièno telo, prekr¹tale su noge sedeæi na stolici da bi zauzele udobniji polo¾aj, i jedino ¹to bi ih kratak uzgredan pokret povlaèenja suknje preko ogolelog kolena odao da znaju da sem zauzimanja udobnijeg polo¾aja uzrokuju i odreðen utisak. Smejale su se otkrivajuæi zube i crveni jezik kao da je posredi jedino neodoljiva potreba da se ¹ala proprati rastvaranjem vilica i podrhtavanjem tela, ali njihovi zubi i jezik delovali su sasvim drukèije nego zubi i jezik nekog druga ili poznanika, nekog mu¹karca. To ipak niko nije priznavao. Da je Sredoje poku¹ao da na ona usta stavi svoja, svak oko njega bi se zgranuo, iako su usta bila namazana crveno da bi upozorila na svoju soènost koja se samo dodirom mo¾e proveriti. Konaèno ga je to licemerstvo gurnulo u mr¾nju. Vi¹e nije mogao zamisliti svoj odnos prema ¾eni drukèije nego kao slamanje, nasilno, njenog licemerstva. Ali kako je znao iz iskustva da je ono op¹te rasprostranjeno i ¾ilavo, morao je u svom zami¹ljanju posezati za situacijama koje kr¹e svaku naviku, svaki otpor i ponos, svaku volju za i najmanjim pretvaranjem ili samouzdizanjem. Postepeno, razvio je muèiteljsku ma¹tu. Devojke koje bi mu za dana pale u oèi prizivao je u predstavu uveèe, u krevetu, po¹to bi mrak zbrisao oko njega sve crte stvarnosti, ne vi¹e kao devojke i ¾ene, kæeri i sestre njegovih sugraðana ¹to su one uistinu bile, nego kao poslu¹ne predmete njegove volje. A da bi ih tako potèinjene mogao zamisliti uverljivo, morao je i sebe, u zami¹ljanju, preobraziti, iz ¾eljnog gimnazijalca u odraslog èoveka izuzetne moæi. Bivao je, u tim ma¹tom istkanim prizorima, bogata¹, hipnotizer, kradljivac skupocenog nakita, sve dok se nije, birajuæi ¹to podesniju ulogu, namerio na zanimanje koje je upravo olièavalo nasilnièku moæ: gusarskog kapetana. Sad je tek pred njim pukla nepregledna raznolikost surovih ljubavnih zgoda i obrta. Video je sebe u vatri i dimu pomorske bitke kako, s isukanim maèem, na èelu èete podivljalih gusara, preskaèe ogradu nekog otmenog jedrenjaka, i dok njegovi ljudi seku protivnièku posadu, on, koji se bori uporedo s njima i bodri ih i zapoveda im, veæ skreæe zakrvavljeni pogled i krèi put preko le¹eva u donju palubu, gde su se, dr¹æuæi i kr¹eæi ruke u oslu¹kivanju neizvesne bitke, zbile putnice broda, mekopute negovane ¾ene i devojke; ili kako pucnjevima topova sa svog brodovlja prisiljava luèki grad na isticanje belih zastava, pa dok njegovi odredi razoru¾avaju skr¹ene branitelje, s grupicom najpoverljivijih ljudi prodire u domove tragajuæi za lepim ¾enskim robljem, da ga odvuèe na svoj komandni brod kao plen. Uvek bi ono prvo, bitka, bilo sredstvo za osvojenje drugoga, roblja, jer je znao da æe ¾ene kojih se bude domogao kroz krv i pogibiju njihovih za¹titnika, smo¾dene u¾asom viðenog i strahujuæi za sopstveni ¾ivot, zderati sa sebe ko¹ulju licemerstva i uzdr¾avanja i baciti mu se pred noge moleæi da ih po¹tedi, bez obzira na cenu. Sa tim ¾enama mogao je, najzad, èiniti sve, i on je bièevao ma¹tu da u svakoj slici, svakoj sceni iznalazi nove i nove moguænosti mu¹ke nadmoæi, koje æe ga usreæiti. No, te scene, ma kako dovitljivo zami¹ljene i izgraðivane, jedino su njegovoj misli, ne i telu, donosile zadovoljenje; telo su, buduæi nestvarne, dovlaèile samo do praga naslade i ostavljale ga onde da se grèi. Posle tih scena nije se moglo èiniti drugo nego ponoviti ih, dalje razvijati, do novih, jo¹ bolnijih grèeva. I kada je Èapa, dugovrat, bubuljièav, tankih ispucalih usana, smejuljeæi se objasnio Sredoju kako samo novaca treba da bi se do¹lo do prave telesne vlasti nad devojkom, ovaj je bez dvoumljenja jo¹ istog dana popodne uzeo trideset dinara iz majèine fioke u trpezariji i trkom ih odneo svom novom putovoði. Odvezli su se tramvajem do pijace, u¹li u jednu malu i neupadljivu krèmu prekoputa ispra¾njenih, opustelih tezgi, smestili se za stolom kraj zida utvrdiv¹i s olak¹anjem da su gotovo sami, poruèili kru¹kovca kod smeðe, puna¹ne ¾ene koja se iza ¹anka dogegala do njih i koju je Èapa, mnogo boja¾ljivije no ¹to su predskazivala njegova hvalisanja, upitao za neku ®ivku, pa su èekali tu ®ivku, osvræuæi se pla¹ljivo i pokajnièki na svaku glasnu reè za drugim, udaljenim stolom, gde su pila tri ¾eleznièara, sve dok nije u¹la ®ivka, mlada i mr¹ava, buljooka, u suknji do iznad kolena, sela meðu njih, stavila noge na preèku stola da joj se suknja zadigla do ruba èarapa na sabljastoj butini, kud joj je Èapa, namigujuæi, gurnuo musavu ¹aku. Poruèili su i za nju piæe, pili su, do¹aptavali se, pogaðali, posle èega su Èapa i ®ivka ustali i iza¹li na vrata iza tezge. Desetak minuta kasnije Èapa se vratio i rekao Sredoju neka sad izaðe on jer ga devojka u dvori¹tu èeka; poslu¹av¹i ga, stvarno se skoro sudario sa ®ivkom tik pred vratima u polutami rane veèeri; ona mu je uhvatila ruku i povela ga kroz dvori¹te, preko klimavih cigli i raskva¹ene zemlje u posebnu nisku zgradu, u sobu zagu¹ljivu od isparenja sapunice i od memle, raskopèala ga spreda i povukla na krevet, ra¹irila se pod njim i uvukla ga u sebe. Do¾iveo je trenutak olak¹anja, ru¹enja nagomilane napetosti i postao rob krèmi i kuæa za sastanke. Rob tog sverazla¾uæeg utapanja, posle grèa, u tuði grè. Ono je, razume se, nosilo u svome dnu i razoèaranje. Hladne prste, hladno krilo, hladne krevete, grube reèi, ¾urbu. Ili nemarnost, gnev. Ali uvek i oèekivanje od sledeæeg spajanja, od sledeæe ¾ene, koja æe ga, nekim èudom, mo¾da, primiti pokorno i ushiæeno, miomirisno èisto pripremljena ba¹ za njegov dolazak.

MILINKU BO®IÆU, iako je s njim drugovao, Sredoje Lazukiæ nikad nije govorio o svojim poniranjima u polusvet. Milinko je bio suvi¹e odsudno ispravan a da bi se u nekog javila volja da ga uvuèe u klizave teme; sem toga, u doba Sredojevih lutanja on je vodio ljubav sa Verom Kroner i bio njom toliko obuzet da se moralo pretpostaviti kako pred svojom devojkom neæe preæutati ni¹ta, pa ni ispovesti prijatelja. Uplovio je u tu ljubav kao brod u luku (ali ne kao gusarski brod, kakav se priviðao Sredoju, nego kao bela laða linijske plovidbe, ¹to se ¹epuri pred graðanima okupljenim na obali); prsio se, na ¹etali¹tu, s Verom, isturajuæi kruto ramena i ¹arajuæi kestenjastim oèima tamo-amo u potrazi za priznanjem. Pri tom, on se nije èudio ¹to ga je Vera prihvatila (èudio se Sredoje), jer je smatrao da se vrednoæom i èestito¹æu mo¾e zaslu¾iti sve, pa i naklonost izuzetno privlaène devojke. Za tu naklonost on je radio, uporno, od èasa kada je Veru zapazio, kao ¹to je radio za dobre ocene uèeæi, kao ¹to je radio za svoj prijatni izgled negujuæi kosu i zube i gimnasti¹uæi u slobodnim èasovima. Imao je meku, ali upornu prirodu svoje matere, sa kojom je, kao saveznikom, veæ bio okonèao pobedonosno jedan rat u porodici: samoubistvom svoga oca. Otac je bio sasvim drukèiji od njih dvoje: neprilagodljiv prek, optereæen zaslugama koje je stekao u danima stvaranja Jugoslavije potkazujuæi maðarone, a dobiv¹i, u naknadu, samo agentsko mesto u policiji, jedva dovoljno unosno da se o¾eni i skuæi. Voleo je autoritativni detektivski posao koji mu je bio poveren, ali, æo¹kareæi i birtijajuæi da bi doèuo ¹to vi¹e, propio se, te su ga unapreðenja mimoilazila. To ga je razjedalo; obo¾avao je sina i sanjao da mu osigura vi¹i dru¹tveni polo¾aj, a slaba plata, èiji je poprilièan deo tro¹io na alkohol, vukla ga je naprotiv dnu. ®ena je bila spremna da mu pritekne u pomoæ - imala je domaæièku ¹kolu i znala ¹iti -, ali joj je on zabranjivao da svoju ve¹tinu unovèuje, smatrajuæi da bi to krnjilo njegov, agentski, ugled. Na to je ona uzela da kom¹inicama kri¹om prepravlja stare haljine, za malu, gotovo neprimetnu naknadu, no on je ove tajne svojim detektivskim njuhom otkrivao i ocenjivao kao neku vrstu ne samo neposlu¹nosti, veæ i neverstva; dolazeæi kuæi pijan izvlaèio je prestupnicu iz kreveta za kosu i iznuðivao joj priznanja o broju prepravljenih haljina i visini zarada kao da se radilo o plaæenim preljubama. Milinko, razbuðen vikom i plaèem, gledao je sedeæi u krevetu ra¹irenim oèima te obraèune, a kad bi se otac umorio, iskakao je iz kreveta i pritrèavao, bos, u ko¹ulji, materi, da joj pomogne ustati i nakvasiti modrice. Za oca, koji bi dotle stiskao glavu oteèenim ¹akama, nije imao ni pogleda razumevanja; agent to nije izdr¾ao: posle jedne prepirke istrèao je iz stana (bio je sneg, decembar), odjurio do ¹upe, obio je jednim zamahom pesnice, u¹ao u nju, izvukao pi¹tolj i ubio se pucajuæi sebi u slepooènicu. Na Milinku ova spektakularna pogibija nije ostavila ¹tetnog traga - kao ¹to bi na mnogom drugom, pa i grubljem detetu - veæ ga je naprotiv tek ona istinski uverila da zlo obavezno gubi u sukobu s vrlinom. Uostalom, posle oèeve smrti ¾ivot njegov i majèin krenuo je tako oèigledno nabolje da se takav zakljuèak i prirodno nametao. Agentska plata je dodu¹e presu¹ila (zamenila ju je neznatna penzija), ali su prestali i svi oblici rasipanja, koji su gomilali dugove i svaðe. Mati i sin napustili su raniji, dvosobni ulièni stan u hladnoj graðanskoj kuæi, gde se od njih, zbog glasnih svaða i njihovog krvavog zavr¹etka, zaziralo, i iznajmili drugi, znatno jevtiniji, u dnu velikog dvori¹ta s mno¹tvom skromnog radnièkog sveta koji ih je uva¾avao i ujedno postao pravi okvir za rad skromne ali savesne krojaèice u koju se Milinkova mati sada slobodno i skoro ushiæeno pretvorila. U njenoj kuhinji, kraj prozora, ¹ivaæa ma¹ina koju je dobila jo¹ u miraz zujala je po ceo dan do kasne veèeri, a u susednoj, jedinoj sobi, stolovao je za to vreme Milinko, uèeæi. I za njega je ova radna izdvojenost, posle oèevih prgavih ispada, znaèila bla¾eno smirenje. Sedeæi za visokim ovalnim stolom od orahovine, na koji je radi za¹tite bila stavljena i odozdo pod rubovima pribadaèama prièvr¹æena plava hartija za pakovanje, s knjigama i sveskama i olovkama rasporeðenim ispred sebe i levo i desno od sebe, okru¾en njima kao grudobranom junak u opsadi grada, on je oseæao kako mu se znanje, koje osvaja, upija u glavu, èineæi je te¾om i znaèajnijom. Pri tom je vrlo rano - jo¹ na poèetku gimnazije, pravog uèenja - shvatio va¾nost i znaèenje vremena za uspeh posla: koliko je ono neophodno, ali i koliko ono neminovno, tako reæi nezavisno od volje, deluje na postizanje cilja, samo ako se na poèetku dobro namesti protoèna cev od izvora do u¹æa znanja, kao ¹to se na majèinoj ma¹ini igla namesti povrh ¹ava. Oseæao se gospodarem vremena i preko njega gospodarem znanja, a kako je verovao da znanje otvara vrata svakoj te¾nji za boljitkom, oseæao se i gospodarem svoje sudbine. To oseæanje razvilo je u njemu sigurnost koja je plenila; nikad nije ¾urio, uvek je u svakog gledao smireno, nasme¹enim kestenjastim oèima, u ¹koli odgovarao pribrano ali nenametljivo, znajuæi da ima naèina i vremena na pretek da poka¾e svoje sposobnosti, pa su ga nastavnici cenili, a drugovi ga ipak nisu mrzeli. Tako je mogao da se zbli¾i i sa Sredojem, koji je bio vi¹e lo¹ nego osrednji ðak, ali je, zahvaljujuæi kuænim prilikama, naroèito navici svoje matere da se okru¾uje lepim predmetima i znamenitim knjigama, imao i neka van¹kolska znanja, Milinku nedostupna. Ovaj se za njih odmah zainteresovao. Otkud zna¹? zaèudio se kada ga je Sredoje upozorio da se jedan sportski (teniski) izraz izgovara drukèije nego ¹to nala¾u zakoni srpskog jezika. I zar se o tome mo¾e dobiti merodavan sud i mimo ¹kolske nastave, koja sliène oblasti zaobilaz!? I gde? Tako je saznao za leksikone, ta skladi¹ta znanja, od kojih je neke Sredoje viðao i razgledao jo¹ kad nije znao ni èitati, uzimajuæi ih, za ljubav ¹arenih slika u njima, iz ormana za knjige u dnevnoj sobi. Moguænost da bi i on jednom smeo videti otvoriti takvu knjigu presudno je uticala da se pribli¾i Sredoju i podnese ispade njegovog nehata i podrugljivosti, sme¹eæi im se kao uzgrednim nesta¹lucima. Strpljenje mu je bilo nagraðeno kada ga je Sredoje zbilja jednom odveo u svoju vilu, kako se tada veæ zvala kuæa s kubetom, u kojoj je on imao na spratu posebnu sobu s pogledom na negovani travnjak sa tri mlada jedra bora. Milinko se nije dao potkupiti ovom rasko¹i, nego je kao zapet èekao svr¹etak popodneva, ve¾bajuæi sa Sredojem, koji ga je nevoljko i rasejano slu¹ao, lekciju iz aritmetike, da bi s njim mogao, kako mu je bilo obeæano, posle poèinka bole¹ljive gospoðe Lazukiæ, siæi u najzad ispra¾njenu dnevnu sobu, stati pred visoki stakleni orman i primiti od Sredoja na ruke ogromnu i debelu knjigu u kojoj su, kad se rastvorila, blesnule sitnim slovima od¹tampane povorke obave¹tenja. Èasom ju je razgledao, uverio se, proèitav¹i dva-tri odeljka na razlièitim stranicama, da je to zbilja ono ¹to je Sredoje tvrdio i ¹to je sam na osnovu tvrdnji zami¹ljao, pa je okrenuo prvu stranu i (¹to Sredoje nikad nije uèinio) pa¾ljivo proèitao nekoliko puta naslov i podatke o izdanju. Sutradan je veæ to izgovarao u knji¾ari prekoputa gimnazije, i po¹to je njen vlasnik pobedonosno doneo iz magacina primerak iste knjige i vrlo spremno saop¹tio njenu cenu, sledeæih meseci Milinko je ¹tedeo da bi kupio taj "Veliki Minervin leksikon op¹teg znanja". Vremenom je postao lovac na leksikone, njihov skupljaè, jer se ispostavilo da ba¹ ova vrsta priruènika do u dlaku odgovara zamisli koju je bio u ¾eljama stvorio, ne verujuæi da ona postoji ostvarena: knjiga u kojoj nema nièeg suvi¹nog, kao èesto u ud¾benicima, jer ugaðaju ðaèkoj tromosti, veæ samo su¹tina, èinjenica do èinjenice, i gde je ta su¹tina svrstana da se mo¾e naæi bez sleðenja reda po vremenu (kao u istorijama) ili po vrsti i velièini (kao ud¾benicima iz prirodnih nauka), nego slobodno prema potrebi. Ipak, to otkriæe, koliko je potvrdilo njegovu ma¹tu, toliko je i poljuljalo raniju neznalaèku sigurnost: suoèilo ga sa opasno¹æu da bi mogao i neke druge va¾ne izvore znanja mimoiæi samo zato ¹to je o njima neobave¹ten. Vi¹e nije imao smelosti da se li¹i Sredoja. Tra¾io je njegovo dru¹tvo na odmorima izmeðu èasova, udesio da bude preme¹ten s njim u istu klupu, laskao mu je i postigao da njegova poseta vili Lazukiæevih bude uzvraæena. Tako se Sredoje obreo u dvori¹tu velikom kao jezero oko kog su se nizali jednosobni stanovi, meðu kojima je Milinkov bio jednak i izgubljen kao kamièak meðu kamiècima. U svakom stanu se ne¹to zbivalo, svima naoèigled, iz svakog je neko isturao glavu, pred svakim je poneko stajao, sedeo; ovde je jo¹ sve bilo prvobitno i prirodno, toplo i u¹u¹kano, prostorije su bile mesta za spavanje i za kuvanje, voda se crpla kofom iz bunara kroz èiju se tamu moglo proniknuti do ljeskavog dna, Sredoje je bio ponuðen vruæom bundevarom iz tepsije, izvaðene pravo iz ¹tednjaka u koji je mogao gledati sedeæi pred ulaznim vratima, gde mu je bilo postavljeno na trono¹cu. Njegovoj naravi, okrenutoj ne znanju, kao Milinkova, veæ zadovoljstvu, ova jednostavna sredina odgovarala je bolje od samotne vile na Limanu, i on je postao stalan gost. Milinko, koji bi opet radije boravio u susedstvu onih ozbiljnih knjiga, mirio se s ulogom domaæina, jer je, imajuæi Sredoja kraj sebe, mogao biti siguran da mu neæe promaæi ni¹ta bitno iz sveta obave¹tenosti; isto zahvalno oseæanje gajila je prema Sredoju i Milinkova mati dok je hitrim pogledom ispitivala kroj njegovih pantalona, naèin na koji je oèe¹ljan, koliko je i kako utopljen. Postao je uzor. I kad je jednog dana, mr¹teæi se nemarno, rekao: "Æale me goni da uzimam èasove iz nemaèkog", majka i sin (ona zaustaviv¹i ma¹inu, on podigav¹i glavu sa lekcije koju je èitao) zglednuli su se znaèajno. "Nemaèki?" upitao je Milinko po¹to se pribrao od uzbuðenja od kog su mu se osu¹ila usta. "Pa nemaèki æe se tek dogodine uèiti", buduæi da su tad bili u drugom gimnazije, s francuskim kao dotle jedinim obaveznim stranim jezikom. Sredoje je sme¹ljivo nabrao nos. "Ma nije zbog ¹kole. Tata tvrdi da je zadnji èas, ako hoæemo da smo na visini dogaðaja." Krojaèica i njen sin posmatrali su ga napregnuto, oèekujuæi da objasni ovu napola-pretnju napola-obeæanje, no kako se to nije desilo, ona je spustila iglu na ¹ivo i nastavila da okreæe toèak ma¹ine, dok se on ponovo latio proèitavanja lekcije. Ali uveèe su seli pod lampu u kuhinji da se dogovore. Milinko je ponosno rastvorio svoj leksikon i proèitao stavku "Nemaèka" dugu tri i po stranice s dvema ilustracijama: panoramom grada Berlina i portretom kancelara Bizmarka sa u¹iljenim ¹lemom na glavi, pa su veæ sutradan upitali Sredoja kod koga æe to uzimati èasove. On nije umeo taèno reæi, ali je obeæao da æe saznati; nastalo je podu¾e otezanje i uèestalo podseæanje, dok nije jednog dana doneo, na parèetu hartije, ispisano pravilnim uèenièkim rukopisom svoje matere: "Gospoðica Ana Drentven¹ek, Stevana Sremca ulica 7, u dvori¹tu levo". Milinko i njegova mati kliknuli su u jedan glas: da je to u kom¹iluku, a preæutali da ih je toliko ushitila naznaka "u dvori¹tu". Krojaèica, èim je smogla vremena, obukav¹i se sveèano (ali ne i napadno, jer je valjalo tvrditi cenu) i s ceduljom u ruci, krenula je u prvu popreènu ulicu. Vratila se s najboljim utiscima ("Zna¹, ona nije ni najmanje uobra¾ena"), a i cena koja joj je bila zatra¾ena za èasove nije prelazila oèekivanu svotu. Milinko je, istina, pre no ¹to æe doneti odluku, podsetio mater na nameru, koju je ranije imala, da obnove posteljno rublje, no ona ga je uæutkala rekav¹i da æe jednim temeljnim krpljenjem moæi da odgodi taj tro¹ak. Tako je Milinko, u isti mah kad i advokatski sin, postao polaznik privatnih èasova iz nemaèkog, pa je mogao da se ravnopravno dogovara sa svojim drugom: "Kad ima¹ èas kod Fr„ulein? Ja sutra", u èudnu tuðinsku reè rado je izgovarala i krojaèica, opominjuæi sina nepotrebno i mimo obièaja: "Ne zaboravi da ima¹ èas kod Fr„ulein." Oseæala je, iako to ne bi umela tako iskazati, da je zahvaljujuæi ovom novom koraku, koji za nju znaèi ne malu ¾rtvu, u njen dvori¹ni stan prodro duh stranog sveta, sveèoveèanske ¹irine, izjednaèiv¹i ga sa onim kuæama koje najvi¹e dr¾e do napretka. Bilo je tu napola proroèanstvo, jer je njen sin Milinko, odlazeæi na èasove kod Fr„ulein, kao uostalom i Sredoje Lazukiæ, poèeo da ukr¹ta svoj put s Verom Kroner, koja je pripadala ba¹ jednoj od takvih kuæa. Sudbina ju je dakle nudila obojici, no njenu ponudu je u to vreme prihvatio samo M1ilinko. Na Sredoja je Vera delovala odbojno, kao izazov njegovom strpljenju i razumu. Za¹to je koraèajuæi tkala malim, skladnim nogama, stavljajuæi ih jednu pred drugu meko kao da meðu njima ne¹to ste¾e? Za¹to je nad svoje koso useèene oèi spu¹tala crvenkaste duge trepavice, a onda ih, kad bi Sredoje skoro minuo, naglo podizala i bacala na njega brz, radoznao pogled? Za¹to je riðu kosu plela u kurjuk koji je tanko i ¾ilavo pocupkivao na leðima njenog crnog, do nad kolena kratkog kaputa? Imao je ¾elju da je kazni za sve te znakove smi¹ljenosti, da ih iz nje istera grubo kao ¹to se pra¹ina isteruje iz ule¾ane haljine. Jedne zime, druge ili treæe njihovog poznanstva, vraæajuæi se s èasa kod Gospoðice, ugledao ju je, u sporednoj ulici, gde se pribija uza zid ispred najezde desetine deèaka koji je zasipaju grudvama snega. Jednu ruku u beloj vunenoj rukavici bez prstiju bila je digla pred lice i vrat da ih za¹titi od vla¾nih, hladnih pogodaka, a isto tako podigla je dopola i jednu nogu u beloj konèanoj dugoj èarapi i crnoj dubokoj cipeli za sneg, nepotrebno, saviv¹i je u kolenu, kao da ¹titi sredinu tela. Grudve su padale po njoj i po ¾utom zidu kuæe kraj koje je stajala, ogla¹avajuæi se potmulo i ostavljajuæi okrugle, nejednako guste bele peèate; deèaci su se ¾ustro saginjali i grabili sneg da bi ga na brzinu umesili i bacili na nju i pri tom su iz grla pu¹tali zadovoljne krike, kao hajkaèi. Sredoje je stao i bez daha se zagledao u Veru. Kolebao se bi li joj pritekao u pomoæ (jer ipak je spadala, uèeæi kod iste nastavnice gde i on, u njegovo dru¹tvo) ili je naprotiv takoðe napao grudvama kojima je pru¾ala tako primamljivu metu. Tada se desilo da je jedan od deèaka, mo¾da kolovoða napada, prestav¹i da na nju baca grudve, pritrèao Veri, obujmio je silovito oko vrata i pritisnuo na njen zajapureni obraz ¾estok, zvuèan poljubac. Na to su svi pohrlili da slede njegov primer i devojka je najednom bila okru¾ena deèacima koji su se izmeðu sebe gurali da je dohvate, obgrle i poljube, kao da je ona neko jelo u koje treba brzo zagristi i sa zalogajem pobeæi. Sredoje, koji je jo¹ uvek stajao po strani, osetio je u njihovim naglim pokretima, u njihovim kratkim grlenim uzvicima toplotu i mekotu onog devojaèkog tela koje se pod naletima lomi i ule¾e, on je i sam poleteo k njoj, odgurnuo dva velika deèaka i pripio usne na njen vreli, od suza i snega i od tuðe pljuvaèke mokri obraz. Pukao je, pod poljupcem, kao slatka, zrela ¹ljiva. Uto su ga s leða zgrabile neke ruke, bio je jednim zamalom svuèen sa devojke, pa je jo¹ samo video kako se njene kose oèi radoznalo i upla¹eno iskreæu prema njemu koji se tako vol¹ebno odmièe. Morao je da se brani od deèaka koji su ga napali, da se pesnièi, dobio je udarac iza uha i udario nekog laktom u trbuh, obuzeo ga je bes, udarao je oko sebe bez raèuna, a kad vi¹e nije imao koga, jer su se deèaci bili razbe¾ali, video je da je i Verino mesto kraj zida prazno jer je i ona iskoristila gu¾vu da bi pobegla. Isprièao je dogaðaj Milinku, a ovaj, po svojoj trezvenoj prirodi protivnik nasilja, osetio je prema njoj sa¾aljenje i poèeo joj se javljati. Kako je meðutim to najèe¹æe èinio koraèajuæi uz Sredoja, ona mu du¾e vremena nije uzvraæala pozdrav. Sredoja je to zabavljalo, i kad bi Milinko pokraj njega krotko pognuo glavu, a riða devojka svoju trgla odbijajuæi da ga pogleda, savijao se od smeha. Ona, primetiv¹i to, naglo se predomislila i stala ljubaznome deèaku slati isto toliko ljubazan otpozdrav, a jednim brzim produ¾etkom pogleda proveravati kako ta nagrada deluje na njegovog druga kome je ona uskraæena. Sredoje se i dalje pretvarao da ga njeno zlopamæenje zabavlja; zatim, postepeno, zaista ih je sve troje poèelo zabavljati to susretanje puno znaèenja u svakom pokretu i nepokretu. Najzad su ¾eljno i¹èekivali da se sretnu, kako bi podrobno uoèili pona¹anje svako svakoga i uporedili ga s pro¹lim. Sredoje i Milinko nisu propu¹tali ni dana da ne progovore o devojci, a i ona je, nemajuæi drugarica, sama sebi polagala svako veèe raèuna o njima. I kada su kao sedmo¹kolci sazreli za èasove igranja, odr¾avane jedne nedelje u mu¹koj a druge u ¾enskoj gimnaziji, to je veæ bilo debelo poznanstvu; pozvan od trbu¹atog uèitelja u fraku da izabere devojku sa kojom æe uve¾bavati tek nauèeni korak, Milinko nije uklevao da se nakloni pred Verom. Potom je dr¾anje ruke oko njenog struka pro¹irio u praæenje s èasova kuæi, a uskoro se s njom dogovarao da zajedno i kreæu na èasove. Postali su deæko i devojka. To je znaèilo da ona pripada njemu a on njoj, pa je oko njih nastao skoro neki pojas ustruèavanja, koji ih je gurnuo jo¹ bli¾e jedno drugom. Sredoje, najbli¾i oèevidac tog zbli¾avanja, odnosio se prema njemu s veselim prezirom. U to vreme on je veæ obilazio krème predgraða, da uve¾bava figure ne plesa nego sno¹aja, pored kojih su one prve mogle da ne¹to znaèe samo kao priprema. Ali, znao je, i uveravao se opet, da one ni na ¹ta ne pripremaju, da sve te lepe devojèice, iz zagrljaja svojih partnera, posle valovitih okretaja uz zvuke valcera ¹to ih proizvodi uèiteljeva sitna, crna, kruto ondulirana ¾ena, idu, same ili u èednoj pratnji deèka, kuæi majkama, da veèeraju i da legnu u uski devojaèki krevet. Pa èemu onda to dodirivanje, to ukr¹tanje pogleda, te ljubazne i dvosmislene reèi, ta praæenja kuæi? Naravno, i pored sveg sumnjièavog podsmehivanja, nije mogao ostati ravnodu¹an prema gipkim, zategnutim bedrima nad koja je, uz svirku klavira, spu¹tao ¹aku, ni prema treperavim toplim prstima koji su u taj isti mah perolako padali na njegovo rame; ti dodiri su ga izazivali tim vi¹e ¹to je veæ iskusio do koje mere dodir mo¾e biti prisan i dubok, dodu¹e sa devojkama mnogo manje lepim i umiljatim od ovih. Onima tamo, sa njegovih bludnih izleta, naziv devojke pristajao je èesto samo kao sprdnja, toliko su bile oronule i sparu¹ene, razdra¾ljive od mamurluka, gotovo odreda proste i grube, jer su ih ba¹ prostota i neznanje, nesnala¾enje u odnosima i gurnuli na najni¾u lestvicu. Gde su one bile od robinja ¹to ih je Sredoje, kao njihove preteèe, zami¹ljao, onako miri¹ljive i lepe, i onako predane ¾elji da ga zadovolje! Ali isto tako, gde su od prikaza ma¹te bile devojke sa igranki, sa svojim od uèitelja igranja preuzetim, strogo propisanim pokretima, sa tim nauèenim znakovima predavanja umesto predavanja samog, igrom licemerja! I jedne i druge bile su iste, obmana njegovih zamisli, pa im je prilazio podjednako sumnjièavo, sluteæi unapred razoèaranje, odbijanje, nesklad. Meðutim, kada je sa Verom Kroner prvi put zaplesao - sasvim sluèajno, na¹av¹i se naspram nje u trenutku uèiteljevog znaka da posle pokazane figure mo¾e poèeti uve¾bavanje - desilo se da su im se korak i pokreti odmah uskladili s takvom potpuno¹æu da ih vi¹e nijedno nije oseæalo odvojeno kao svoje. Iznenaðeni, malo su se razdvojili i pogledali u lice, ali ni ovaj prekid pa¾nje nije im poremetio jedinstvo pokreta; èim su se ponovo pribli¾ili nastavili su da klize zajedno kao da su omotani konopcima. Vi¹e nisu mogli da ne budu svesni tog sklada. Iako su se pretvarali da i dalje jedno drugo ne izdvajaju, oni su se veæ tra¾ili, ude¹avajuæi da dospeju blizu jedno drugoga kada se sastavljaju parovi, iz radoznalosti hoæe li se ponoviti ranija usagla¹enost, a potom, po¹to vi¹e nisu mogli sumnjati, radi zadovoljstva u usagla¹enosti samog. Ono ih je mamilo vi¹e i vi¹e ¹to god su sigurnije ovladavali plesnom ve¹tinom, oslobaðajuæi se propisa u koraèanju, namesto kojih su se prepu¹tali nagonu za ritmom, koji ih je nosio sobom, sjedinjene, kao plaha voda. U¾ivali su u samoj igri, sad prvi put. Ali kad su poku¹ali da u¾ivanje ponove i sa drugima, uverili su se na svoje iznenaðenje da im to samo nepotpuno ili nikako ne uspeva. Tada su se opet okrenuli jedno drugome, ispitujuæi u èemu je neponovljivost zadovoljstva. No, nisu ni¹ta saznali, samo su postali jo¹ potrebniji jedno drugome. Stigao je kraj godine, teorijska nastava igre bila je zavr¹ena i èasovi su se sada sastojali od samog uve¾bavanja, od dvosatnog zagrljenog ljuljanja parova po diktatu èas sporih èas brzih muzièkih komada koje je uèiteljeva maju¹na ¾ena izvodila sa sve vi¹e poleta, nji¹uæi se i poskakujuæi na stolièici pred dirkama. Milinko, koji je ranije zauzimao lavlji deo Verinog plesaèkog vremena, sam se povukao, gurajuæi devojku u zagrljaj Sredoju, jer je smatrao da je o plesu nakupio dovoljno znanja, dok se zadovoljstva u primeni tog znanja radije odricao. U stvari, on nikad nije osetio onaj ubod koji na zvuke muzike takne tela i gurne ih jedno prema drugome, ono olak¹anje od predavanja ritmu, taktu, onu omamu od nesvesnog dodirivanja i ljuljanja u dozvoljenom, svima naoèigled izvedenom zagrljaju. Po njegovom oseæanju ples je bio samo dru¹tvena igra - kao ¹ah ili koja druga -, zanimljivost i korist dok se uèi, ali gubljenje vremena ako se potom, bez moguænosti daljeg udubljivanja i usavr¹avanja, jednostavno ponavlja. A dotle su se Sredoje i Vera, ne razuveravajuæi ga, njihali dr¾eæi jedno drugo oko struka, oko ramena, di¹uæi jedno drugome u obraz, lepeæi jedno na drugo ¾eravice svoje blizine.

VERU JE TEÈAJ igranja oslobodio ograda koje je dotle podizala izmeðu sebe i drugih. Ni sa kim se ona nije oseæala jednakom, pogotovo jednom, èak ni sa svojim bratom, koji je - jedini od svih ljudi ¹to ih je poznavala - predstavljao istu, po njenom oseæanju èudnu i neskladnu me¹avinu svetova njenog oca i matere. Brat je tu me¹avinu oseæao upravo obrnuto: kao posebnu podobnost, privilegiju, a zahvaljujuæi tom nadmoænom saznanju i kao radoznalu potrebu da se izjednaèuje i s najrazlièitijim vrstama ljudi. Umeo je i voleo da sa starim sporokrvnim trgovcima Nemcima, koji bi èekajuæi da im se u kola utovari kupljena roba posedali na sanduke ispred Kronerovog magacina, zapodene razgovor gust od unakrsnog zadirkivanja, uvlaèeæi ih sve dublje u æudljivosti njihovog dijalekta, koji je on verno opona¹ao, ali je isto tako teèno, i sa istom podsme¹ljivom sla¹æu, dovikivao oèevom krezubavom nosaèu ®arku, Srbinu, èim bi se ovaj, upregnut u kolica natovarena d¾akovima, pojavio na kapiji, "post ti tvoj", jer je to njemu bila uzreèica. Prema sporazumu koji je Robert Kroner sklopio sa ¾enom uoèi venèanja, u nekoj vrsti poku¹aja da buduæi porod za¹titi od posledica svog skretanja, i Gerhard i Vera bili su vaspitani i zvanièno uknji¾eni kao Jevreji mojsijevske vere, no Gerhard je ovo prisilno opredeljenje razvio, uz pomoæ nastave veronauke, daleko iznad ¾elja svoga prosveæenoga oca, nauèiv¹i da moli jevrejske molitve i da peva obredne pesme mnogo bolje i vernije nego on, s istoènjaèkim muklim preglasima, na zadovoljstvo bake Kroner od koje je za to dobijao novaca i u ovim naplatama izgleda nalazio isto obe¹enjaèko zadovoljstvo kao u uve¾bavanju drevnog, pre¾ivelog rituala. Osobenosti su ga privlaèile: kada bi koju otkrio, u pona¹anju ili izra¾avanju nekog èoveka, doslovno bi zinuo, zaroktao od udivljenja, a èim bi pronikao u èemu se ona sastoji, radosno bi je usvojio i nadimao se od ponosa ako bi se uverio da mu uspeva da je verno opona¹a. Sa Verom se de¹avalo suprotno: nju su izrazitosti pla¹ile. Tuðila se svih onih izreka, basmi, sujevernih uzreèica kojima se njena mati, nauèena od matere seljanke, slu¾ila dok ju je, kao devojèicu, polagala u krevet, negovala u bolesti ili ka¾njavala u neposlu¹nosti, a isto tako, skoro s telesnim gaðenjem, odbijala je mistiène kletve ¹to su puzale iz polumraka staraèkog stana babe Kroner. Nije je zanimalo, jer zapravo nije htela znati, kakve sve naslage obièaja i gomile znaèenja stoje iza pojedine starinske ili provincijalne reèi, pa je svaku ovakvu te¹ko i pamtila i, ako bi joj ona bila poturena kao ne¹to po sebi razumljivo, propu¹tala ju je pored uha kao oma¹ku. Kada je stasala za crkvu, odbila je odluèno da je baka povede u sinagogu, jer "onamo njene drugarice ne idu", i ostala uporna, vri¹teæi i udarajuæi se ¹akama po slepooènicama sve dok joj nije bilo dopu¹teno da i taj subotnji dan provede u ¹koli kao svako drugi. U obièajima, kalupima navika, no¹njama, konvencijama oseæala je ne¹to glupo, zaostalo, ali ujedno i opasno, zbog istrajnosti sa kojom oni ljude, hteli to oni ili ne, obele¾avaju i razvrstavaju. Bio je to razlog za¹to nikad nije imala drugarica - dok se Gerhard, koga je ulica od milja zvala Gerdi, prosto raspadao izmeðu strasnih prijateljstava i neprijateljstava, koja je podjednako verno gajio i s dernjavom oplakivao, jer je patio koliko zbog redovno izvuèenih batina toliko, ili jo¹ vi¹e, zbog rastanka sa dru¹tvom koje mu ih je odvalilo. Vera, ako bi se i zaigrala sa kakvom devojèicom ili deèakom - najèe¹æe go¹æom ili gostom koje su doveli stariji -, èim bi na do¹ljaku uoèila ne¹to osobeno, u odevanju, u èe¹ljanju kose, ili èula u govoru ne¹to ¹to odstupa - ako je bilo Srpèe ili Maðarèe onda neku reè, ako je bio mali Nemac onda neki pojam koji u njenoj me¹anskoj porodici nije va¾io -, nepoverljivo bi naèuljila u¹i ili zaustavila oèi na primeæenoj pojedinosti. I to ne da bi je usvojila ili joj podra¾avala kao Gerhard, ili je makar shvatila, veæ da bi je narogu¹eno odbila od sebe. U svakoj od tih dobaèenih neustaljenih ili ne sasvim jasnih reèi ona je oseæala nametanje, ne namerno dodu¹e - bila je dovoljno bistra da oceni kako to nije -, ali tim uvredljivije, jer èak ne predviða da bi moglo i ne biti prihvaæeno. Svak je slepo verovao u svoj obièaj, u njegovo sveva¾enje, niko nije pitao Veru: a kakav je tvoj? No, ako bi ona sebi mesto njih postavila to pitanje, tek tada ju je obuzimala strava, jer je sagledala da su u nje, u njenoj kuæi me¹anih vera i narodnosti i jezika, obièaji u neredu, u sme¹nom neskladu, da se nadvikuju ¹vapsko rskanje i jidi¹ srktanje, da se brkaju praznici, jer za svaki - za Novu godinu, za Uskrs, za Bo¾iæ - postoje dva, tri razlièita datuma i naziva i rituala, pa se ni¹ta od toga istinski i ne praznuje, niti istinski u bilo koji veruje. Obuzimao ju je bes zbog te me¹ane, nesreðene, lude kuæe u kojoj ¾ivi, u kojoj je odrasla, kojoj pripada neodvojivo i po kojoj je - ona je to sa sve veæim u¾asom shvatala - procenjuju, odreðuju joj mesto, vrednost, pa je nastojala da ¹to je moguæe potpunije prikrije njenu osobenost - svoju osobenost - meðu drugima. Sredstvo u tu svrhu bilo je i dalje: ne upu¹tati se ni u tuðe osobenosti, koje bi inaèe podsetile da se bli¾e zagledaju njene, - a buduæi da se upravo od osobenosti sastoji liènost, iza¹lo je na to da se s ljudima zbli¾avala samo do praga svoje i njihove liènosti. Do praga i granice poveravanja. Do granice ispovedanja. Do granice otkrivanja porodiènih prilika, preprièavanja scena kod kuæe, upoznavanja s roditeljima i bratom, dovoðenja sebi u posetu. Teèaj igranja, na koji je po¹la bez liène odluke i naklonosti, po volji gimnazijske uprave, pokazao se kao svet ba¹ takvih, ogranièenih dodira. Klavir je svirao muziku za odreðenu op¹te prihvaæenu igru, valcer, tango ili fokstrot, i uèitelj u fraku pokazao im je kako se uz nju ple¹u, pa su one to ponavljale, najpre svaka za sebe a zatim sa deèacima; meðutim, u te dodire, iako su bili do telesnosti prisni, ili ba¹ zato, nije se unosilo nièeg liènog. Bili su tipski, kao i svaki ples sam, jedan propis ustanovljen za ceo svet, sa figurama koje su se izvodile svugde na taèno isti naèin, a vrednost pojedinca se sastojala u tome da se taj naèin ¹to savr¹enije usvoji, dakle da se iz tipskog pokreta ¹to dalje potisne lièno, obièajno, izrazito. Sa nepogre¹ivim nagonom begunca, Vera se strasno bacala u taj op¹ti tok, u kome je niko nije vi¹e mogao prepoznati kao ba¹ tu i takvu jedinku, kæer svoga oca i matere, stanovnika one kuæe pozadi evangelistièke crkve, veæ je morao u njoj otkrivati ono op¹te koje je razvijala primenom plesa. Igrati taèno ili pogre¹no, sa lakoæom ili tromo, poletno ili zapinjuæi - to su ovde bila merila, pa se Vera najzad mogla potruditi da se istakne a da ipak pri tom ne obelodani ni¹ta od svoje, poreklom i iskustvom odreðene, su¹tine. Isticalo se samo njeno telo, a ispostavilo se da je to telo jedna skoro samostalna ma¹ina, koja u sebi nosi sposobnosti prilagoðavanja obrascu u nesluæenoj meri, uz iskazivanje sve lepote koju poseduje - oblih kukova i dugih nogu i isturenih, gipkih grudi - stvarajuæi zadovoljstvo sebi i drugima. Ono je bilo, na tim èasovima igranja dok ga je njihala u naruèju mladiæa, i predmet i izvr¹ilac, pri èemu je sve ¹to inaèe znaèi liènost ostajalo daleko od ozvuèene gimnastièke dvorane, potisnuto i zaboravljeno.

TELA. Sedefasta belina Verine puti. Prorezi, malo kosi, oèiju, koje su tamno, skoro ljubièasto plave. Crveni otvor usta, s ru¾ièastim, tankim i dugim, jezikom, ru¾ièasti otvori nosnica, u¹nih duplja. Dugi udovi, neodluèna ispupèenja. Male, lene i belièaste bradavice na grudima. Pljosnat trbuh, meðu butine nisko uvuèen Venerin breg. Riðe, svilaste obrasline. Spor protok krvi, sa sklono¹æu glavoboljama, zapaljenju krajnika. Èeste groznice na usni, sporo zarastanje rana, obilno znojenje pri uzbuðenjima. Ne¹to umek¹an, ubla¾en odraz Tereze Kroner, roðene Lenart. S njenim tanjim, mi¹iæavijim, rukama i nogama, koje su tek posle drugog poroðaja nakupile mesa, kao i uski kukovi. Grudi, meðutim, veæ od kasnog devoja¹tva visoke, o¹tre, gumaste, mleène. Usne tanke i vla¾ne, podsme¹ljive plave oèi, prav nos. Kolerièna sklonost krajnostima, svaði, ljubavi, zavisti, gvozdeno zdravlje. Robert Kroner tanak, krt, od struka navi¹e malo napred prelomljen, dugih brzih nogu, mrko¾ute ko¾e, sjajne, glatke, masne crne kose i dlake, kadifastih crnih oèiju. Nemiran krvotok, razdra¾ljivost, sklonost tuzi, beznaðu. Nemanja Lazukiæ ovisok i vratat, ko¹èatih uglastih ramena, ali uskih grudi, uskih karlica, upalih kolena. Bela, bledo pepeljasta ko¾a. Velika, gusta i suva, tamna neposlu¹na kosa, isprano plave oèi, pravilna velika usta sa zdravim zubima, povelik ¹irok nos, pod rebrima priraslice od zapaljenja pluæa (prebolovanog u ratu), u pluæima i bronhijima mnogo sluzi, neumeren pu¹aè, lakom i na vino, rakiju, na lako zadovoljiv zanos, uporan oble¾ivaè veran svojoj ¾eni, dok ga strane uglavnom odbijaju, jer zapa¾a na njima neurednost, mrlje. Gadljiv i na hranu. Lazukiæka u nogama stupasta, spora, u gornjem delu tela tanja i pokretljivija, malih mlohavih grudi, spalih ramena, ugnute brade, mesnata nosa, buljastih zelenkastih blagih oèiju, retke, tanke, sivkaste kose. Pati od pro¹irenih vena, èesto umorna. Postav¹i mati u trideset treæoj godini, nikad se nije sasvim prilagodila materinstvu, uostalom ni braku, ali se i jednom i drugom predaje iz uzvi¹enog zanosa prema du¾nosti. Ana Drentven¹ek tamnoputa i visoka, ko¹èata, isturenih jagodica, jasnih sivih oèiju, o¹tro oivièenih ¹irokih usana, krupnih, belih, pravilnih zuba, tanke i zdrave ko¾e. Osetljivost ¾ivaca usled nerazumnih napora i nepa¾nje, oslabljen otpor prema prehladama. Slavica Bo¾iæ plava, okrugle male glave, radoznalih plavih oèiju, bele ko¾e, isturenih grudi i bedara. Izdr¾ljivost, spor i ujednaèen ritam starenja. Njen mu¾ smeð, povijena nosa, niska èela, upitno podignute, du¾e, gornje usne, dugog trupa a kratkih, nakrivih nogu, neumoran u svakom telesnom naporu ali vredovnih ¾ivaca. Milinko od oca ne¹to vi¹i, tamniji, valovite kose, srazmernog stasa, izdr¾ljiv i uravnote¾en. Miklo¹ Armanji ovisok, protegljast, tamne, crvenkaste, gipke ko¾e s mnogo bora na ¹irokom ravnom èelu, prava, duga nosa, glatkih jedrih obraza, krupnih usana, pribranih, svetloplavih oèiju. U detinjstvu laka padavica, koja se docnije ne javlja; kao seæanje na nju, sklonost umerenom ¾ivotu i disciplini. Gerhard Kroner beo, præast, izboèena èela i jagodica, èvrstih uvuèenih usana, malih u¹iju, visokih isturenih prsiju i jakih nogu. U detinjstvu èesta krvarenja nosa, laka sklonost astmi, ali sna¾an motorni trakt koji stvara utisak savr¹enog zdravlja.

NEMAÈKI PRODOR na istok, koji je dosegao Novi Sad i Baèku aprila 1941, imao je iste godine u zimu veæ i svoga tumaèa u kuæi Kronerovih: Sepa Lenarta. On je ovamo dospeo kao roðeni brat Reze Kroner, po¹to se, posle bitaka po Rusiji, na¹ao na odsustvu, a brzo je izgubio volju da odmor koristi kod matere, u selu, ¹etajuæi nove crne èizme kaljavim pustim ulicama. ©to mu je u selu ipak najvi¹e nedostajalo to su bili dostojni slu¹aoci, jer je i u jeku borbi zami¹ljao kako æe to ¹to do¾ivljava saop¹titi, ali ne svojoj ¹ezdesetogodi¹njoj majci, koja æe njegove reèi pratiti uzdasima i, ¾aleæi ga umesto da mu se divi, ispu¹tati sitne suze na sme¾urano lice, niti u¾irenim seljanima koji æe u njega èkiljiti nepoverljivo ili se raspitivati kakve su tamo u Rusiji, odakle je do¹ao, kuæe i staje, stoka i ambari. Sep sam nikad nije bio pravi seljak; ostav¹i bez oca, uz popustljivu majku i ujaka koji ga je potajno istiskivao sa imanja, rano je, kao i Reza, stupio u slu¾bu, on kod mesnog trgovca Jevrejina. Mo¾da bi taj Jevrejin, plavobradi Solomon Hajim, i bio jedino pravo lice pred kojim bi on, prepla¹enim, rasprostro svoje osvajaèke do¾ivljaje, pokazao ¹ta je postao, sveteæi se za ¹amare i te¹ki rad kojima je kao ¹egrt i mlad kalfa bio kod njega podvrgnut. Ali, stigav¹i kuæi, saznao je da su Hajima, zajedno sa njegovim dvadesetdvogodi¹njim sinom, Sepovim vr¹njakom i naopakim, zavi¹æu iskrivljenim uzorom, ubili maðarski ¾andarmi u operaciji èi¹æenja koju su prethodnih nedelja bili zapoèeli, a da je Hajimovica, po¹to ih je sahranila, oti¹la u grad sestri ostaviv¹i kuæu i radnju pod lokotom. Oko te kuæe je danima ¹etkao Sep Lenart, u raspolo¾enju sastavljenom od radoznalosti i ¾aljenja, raspitujuæi se kod nekada¹njih mu¹terija koje su tuda prolazile ka najbli¾oj radnji kako je njegov gazda taèno ubijen, na kom mestu, da li je odmah umro od metaka koji su ga pogodili i da li je vikao i ¹ta je èinio njegov sin - uporeðujuæi æutke sve ¹to je saznavao sa iskustvima slo¾enim u sopstvenoj glavi. Kad vi¹e nije imao ¹ta novo da èuje, spakovao je koferèiæ i otputovao u Novi Sad Kronerovima. Bio je dovoljno predostro¾an da se u selu ne odjavi i da nikom ne rekne kuda æe, ali u naju¾em krugu upuæenih izazvao je ne malu zabunu: esesovski vojnik u jevrejskoj kuæi! Kroneru je tada radnja veæ bila oduzeta, u njegovoj kancelariji sedeo je vladin komesar, vitez Miklo¹ Armanji, kome je Kroner bio dodeljen kao neplaæeni saradnik; ¾ivelo se u neizvesnosti, u oslu¹kivanju vesti o ubijanju Jevreja i Srba po okolnim selima, zagledano u ni¹tavilo dvori¹ta li¹enog nekada¹nje vreve kupaca, kao za vreme po¹asti. Ali na to dvori¹te je sada izlazio izjutra, uprkos mrazu, Sep Lenart, visok, tanak, ¾ilav, plave kose kratko pod¹i¹ane oko lobanje s priljubljenim malim u¹ima, u vojnièkim pantalonama i èizmama i ko¹ulji, i izvodio gimnastièke ve¾be. Najpre bi optrèao dvori¹te tri puta, potom bi stao u stavu mirno u njegov kraj i, s predasima, èinio èuènjeve, izbacivao ruke, noge, savijao se u pojasu, okretao glavu na vratu kao da je ovaj od konopca. Sestri, od koje bi u kuhinji zatra¾io doruèak, pohvalio bi se hukæuæi kako mu je kretanje prijalo, i potanko bi joj obja¹njavao koja je ve¾ba za koji deo tela i koji organ korisna, onako kako su ga u vojsci uèili, prekorevajuæi je uz put ¹to svoju decu, njegovog sestriæa i sestrièinu, ne privikava na sliène napore, veæ im dozvoljava da se izle¾avaju i da zapoènu dan kao meku¹ci, ¹to æe im u ¾ivotu samo ¹koditi. Pri tom on kao da je zaboravljao na njihovo poreklo, koje ih je, silom zakona za za¹titu rase, ionako osuðivalo na manjevredan, ropski ¾ivot i guralo, zapravo, u prevremenu, nasilnu smrt. Kao da su bili ne polujevreji veæ mali Nemci arijevci, koji æe sutra kao on poneti pu¹ku a prekosutra, kad zacari mir, pregnuti na izgradnju nove Evrope. I zaista je on, jednom polovinom svog podeljenog biæa, onom koja ga je opreznosti uprkos naterala da iz sela doðe sestri, tako oseæao. Dospev¹i u elitne nemaèke trupe iz tupe tame svog zaturenog sela, prihvatio je odu¹evljeno uèenje koje ga je, kao nekad dodir maèa vitezove, proizvelo u gospodara sveta po predodreðenju, no ba¹ zato ¹to je to uèenje smatrao savr¹enim, nije dozvolio da do njega prodre misao da bi ono moglo ¹koditi nekome njemu bliskom. Sestrièina Vera i sestriæ Gerhard bili su mu bliski, tim pre ¹to je sam, jo¹ neo¾enjen, bio bez dece i ¹to je zapravo iz svog siroma¹kog detinjstva poneo ponos ¹to mu se sestra udala za bogatog trgovca, uprkos tome ¹to je on bio Jevrejin. Jevrejin, to je za njega znaèilo ne¹to njemu slièno tuðinsko u Jugoslaviji, ali i pokretljivije i snala¾ljivije od sopstvene svojte zbog nevezanosti ni za koju zemlju. Slu¾ba kod Hajima, njegove pouke i batine, samo su potvrdile predstavu o zastra¹ujuæoj nadmoæi, a esesovaèko uèenje u kasarni jedino je dodalo na sliku mraènih, strogih boja, ne izmeniv¹i je u su¹tini. Bilo je to sad dvojstvo, po¹tovanja i straha, zavisti i mr¾nje. Pri pogledu na sopstvene, tako mlade, krvne roðake, decu sestrinu, preovladavala je u njemu mek¹a strana, i on je izjutra jedva èekao da ih vidi budne i obuèene, dodu¹e da bi ih mogao zasuti prekorima zbog kasnog ustajanja i propu¹tanja telesnih ve¾bi na èistom vazduhu, jedinim poukama koje je umeo sa samopouzdanjem smisliti i dati. Naroèito ga je privlaèio Gerhard, koji je na njega uostalom upadljivo lièio, i sam tanak, mi¹iæav, plavokos, uskolik, s pravim kratkim nosem i upalim obrazima. On i svojom prirodom kao da se bacio najvi¹e na ovog vojnika po ubeðenju, jer je, slièno njemu, imao malo smisla za slo¾en, strpljiv rad, zbog èega nikad nije ni privirio u oèevu kancelariju, ali mu je zato podvig, ispoljavanje nadmoæi i snage, ulivao neizmerno po¹tovanje. U to vreme, kao svr¹eni srednjo¹kolac li¹en, zbog svog jevrejstva, moguænosti da produ¾i studije, za koje uostalom nije ni mario, on se veæ dogovarao sa nekoliko mladiæa sliène sudbine da pobegnu, pre nego ¹to ih zahvati obaveza prisilnog rada, preko Dunava u pirtizane; dolazak Sepa Lenarta uèinio mu se kao neoèekivan ali mo¾da dobro do¹ao podsticaj da se taj pothvat ubrza. Kada je svoje drugove, Franju ©lezingera i braæu Karauliæ, obavestio o ujakovom pojavljenju, on je u isti mah predlo¾io da roðaka ubiju, kako bi se dokopali njegovog oru¾ja a ujedno svoje bekstvo ispod okrilja okupatora zapoèeli podvigom. Tako privlaènoj ideji, koju je Gerhard, uz to, umeo da izlo¾i sa svom strastveno¹æu svog, neposrednom cilju predanog, biæa, isprva niko iz tog mladiækog kruga nije mogao odoleti, pa su za njih prvi dani esesovèevog boravka u Novom Sadu protekli u dogovaranju o naèinu na koji æe ga dokrajèiti. Karauliæi i ©lezinger uèinili su posebnu posetu Gerhardu u vreme kad se znalo da æe ujak biti kod kuæe, da bi ih sestriæ s njim upoznao, da bi ga oni osmotrili, tako reæi uzeli mu meru, jer su ga upravo tako razgledali kada bi im, hodajuæi iz sobe u sobu, okrenuo leða. Pi¹tolj mu je, u futroli, visio u predsoblju na ve¹alici ispod njegove ¹apke i kraj tamnosurog ogrtaèa i ¹e¹ira Roberta Kronera, i njihove oèi su èesto poletale onamo, da bi potom razmenjale znaèajne poglede. Da ga ubiju metkom iz njegovog oru¾ja? Ili da ga otruju mi¹omorom koji bi mu neopazice usuli u jelo, ili da ga zauvek smire ubodom no¾a u leða, dok ovako ¹etka meðu njima? Po¹to su se odluèili za ovo poslednje re¹enje, kao najmanje glasno i upadljivo, postavilo se pitanje uklanjanja le¹a. Predloga je i tu bilo vi¹e, da bi najzad preovladao Gerhardov, po kom bi vojnika raskomadali i zakopali u podrumu. Ali, dokle bi on ostao neotkriven? Uop¹te, kad se vojnik ne vrati sa odsustva u jedinicu, koliko vlastima treba vremena, èak i ako je bio neprijavljen, da ustanove gde je sve boravio i da povuku na odgovornost njegove nepriznate domaæine? Raspre o ovom dovele su do zakljuèka da bi, i u sluèaju da njih èetvorica uspeju da dobiju na vreme vezu sa partizanima i pobegnu, porodicu Kroner, a po svoj prilici i porodice ostalih, stigla odmazda, i na toj pojedinosti pao je ceo predlog. Ujak je dakle ostao ¾iv, da i dalje krstari po jevrejskoj trgovaèkoj kuæi, i ne znajuæi u kakvoj se opasnosti nalazio. Gerhard, po¹to je to znao, posmatrao ga je sa novom pa¾njom, zadr¾avajuæi se s njim rado u praznim prepodnevnim èasovima (dok je mati sa slu¾avkom kuvala, otac sedeo u kancelariji, a Vera se mazala pomadama), naslonjen obrazom na ruke koje bi leno skrstio na stolu. I sam je zapa¾ao svoju sliènost sa ujakom, sliènost koja je bila vi¹e nego to: predskazanje sopstvenog odraslog izgleda. A valjda i zanimanja, jer je Sep Lenart bio upravo ono ¹to je Gerhard Kroner ¾eleo postati: naoru¾ani ubojica. Ispitivao je sa ¾arom svog ujaka o vojnièkom ¾ivotu, o mar¹evima, bitkama, o oseæanju prilikom ranjavanja, pa onda dok se ubija. Sep mu je odgovarao, ali ne tako rado kao ¹to bi nekom stranom, pogotovo omrznutom, jer je znao da mu iz odgovora veju strava i isku¹enje, suvi¹e jaka oseæanja za nekog tako mladog kao ¹to je sestriæ. Nastojao je da pred njim izbegne te¹ke prizore rata, zadr¾avajuæi se radije na ¹aljivim zgodama, kao ¹to su bili nesporazumi sa stanovnicima ukrajinskih sela zbog neznanja jezika, ili do¾ivljaji sa devojkama, koje su, zbog gladi, dolazile kri¹om u posebno za to èuvane kolibe da bi se podale za neku konzervu ili èokoladu. Gerhard, koji je ova hvalisanja smatrao gnusnim, nije zbog njih prekorevao ujaka; vi¹e mu je odgovaralo da ga zavara tobo¾njim povlaðivanjem kako bi iz njega izvukao jo¹ po koji podatak i o Rusiji od koje je zavisio ishod rata i o nemaèkoj vojsci koju je valjalo nadmudriti i pobediti. Uostalom, i njegov odnos prema ujaku bio je dvojan, jer je pored tuðenja prema njegovoj bahatosti oseæao i bliskost s njim, pa i s njegovim shvatanjima. I njemu je okupacija, pored ograda i poni¾enja, donela prvo ljubavno iskustvo, sa ¾enom Maðara pozvanog u rezervu, iz susedne kuæe, koja je za napada iz vazduha dolazila da se sklanja u podrum Kronerovih, na izgled temeljnije nazidan od njenog. Bila je to meka, popla¹ena ¾ena okruglih crnih oèiju i s krajeva obe¹enih usta koja se pri prvom tutnju dalekih bombi u mraku podruma drhteæi pripila uz najbli¾eg do sebe - a to je bio Gerhard - i dozvolila mu da joj gurne ruku u nedra; od tada je trebalo samo da zalupa na tarabi koja je delila dvori¹ta dveju kuæa, u bilo koje doba dana, i ona bi se uskoro pojavila na kapiji, spremna da s njim siðe u podrum. Sa ovom vezom, koju je od ukuæana krio, Gerhard je ujaka upoznao, u jednom od onih dugih lenih razgovora u utihnulom stanu, ne moguæi se odupreti potrebi da mu na niskost odgovori nisko¹æu, i tako je sad meðu njima bilo reèeno sve sem Sepovog iskustva kao ubice i Gerhardove namere da ubija. Ali, dok Gerharda tajna nije raspinjala, jer ju je delio sa ©lezingerom i Karauliæima, Sep Lenart je groznièavo tragao za nekim kome bi je, kad veæ ne mo¾e sestriæu, izruèio. On je prepodne obièno provodio u kuæi, vrzmajuæi se po dvori¹tu i sobama, gledajuæi kroz prozore, ili uvlaèeæi nekog od ukuæana u razgovor, ali bi se posle ruèka, koji mu je sestra izdavala posebno, u kuhinji, kao kakvom sluzi, obukao, izbrijao lice kome no¾ nije bio ni izbliza svakodnevno potreban, namestio pred ogledalom kapu, da mu se njen ¹iljak spusti nad niskim èelom taèno na boru meðu obrvama, opasao bi pi¹tolj i iza¹ao u ¹etnju. ©etao bi nemarno satima, i ne primeæujuæi da ¹to dalje sve te¾e savija levu nogu, u koju je na frontu dobio metak. Obièno bi uz put veæ vrlo rano kupio kartu za bioskop, pa bi pogledao jednu predstavu, prvu ili drugu popodnevnu. Potom bi seo u kakvu gostionicu i naruèio jela, pet æevapèiæa ili kakvu drugu sitnicu, jer iako je veæ bio gladan, uroðena te¹ka ¹krtost spreèavala ga je da od svoje vojnièke plate odvoji veæi iznos za ne¹to ¹to æe nekoliko èasova docnije moæi dobiti besplatno kod sestre. Ali od piæa nije uspevao da se tako strogo uzdr¾i. Gledao je kako u gostionicu ulaze mladi ijudi, po dvoje, po troje, ponekad i vojnici, ali njemu svi podjednako nepoznati. Pona¹ali su se slobodno, buèno, svi ti njegovi vr¹njaci, Sepu se èinilo sigurnije i slobodnije nego on, mo¾da zato ¹to su bili iz grada, ovog ili nekog sliènog, navikli da suvi¹ne delove odeæe skidaju i okaèinju na ve¹alicu pri zidu, da vade cigaretu iz tabakere i da se tiho sporazumevaju sa kelnericama koje bi se nisko nagnule nad sto pru¾ajuæi im jelovnik. On je ¾eleo da se zbli¾i sa tim ljudima, ili makar sa kelnericama, ali ako bi nekog oslovio, ispadalo bi da je rekao beznaèajnost, koju bi ono drugo doèekalo rasejanim poluosmehom. Ipak se stalno nadao da æe neko hteti i s njim da se zbli¾i, pa je ostajao i polako ispijao svoje pivo, koje je s vremena na vreme morao iznova poruèivati. Ono ga je postepeno omamljivalo, pred njega su poèinjali da izlaze prizori rata u kojima je bio moæan, i on je, osvræuæi se oko sebe novim oèima, s gorèinom pomi¹ljao kako mo¾da svi ti spretni gradski ljudi, koji na njega i ne obraæaju pa¾nju, nisu sliène uzbudljive scene do¾iveli niti su im dorasli. Opijao se. Svi bi veæ napu¹tali gostionicu, sa svojim devojkama, za ugovorenim zabavama ili poslovima, samo bi on jo¹ sedeo s laktovima na stolu, ukruæenih leða, bri¾ljivo izbrijan, ne trepæuæi, obamro. Kelneri bi mu dodali raèun i on se ljutio ¹to je tako velik, sabirao je cifre mr¹teæi se i zapliæuæi jezikom, plaæao ne dodajuæi ni¹ta za napojnicu, jer je bio uveren da su ga prevarili, pa bi se opasao, stavio kapu mereæi seèicom dlana da li je sela na pravo mesto, i zvonkim koracima, pazeæi da se ne primeti kako se ljulja, odlazio. I¹ao je kuæi. I¹ao je mraznim opustelim ulicama, mimoilazeæi se s gdekojim èovekom koji ¾uri na poèinak, s ljubavnicima ili braènim parom. Grad se razilazio, slagao se i slegao u svoje kuæe. Tamo iza zidova, iza zamraèenih prozora on je spokojno spavao. I Lenart je imao utisak da niko ne mo¾e poremetiti taj mir, to mrtvilo, tu nemarnost prema njemu koji koraèa - sad veæ osetno te¹ko, vukuæi nogu kao ¹tapinu - sa ove, spoljne strane zidova, nikakva volja za promenom, nikakav rat, nikakvo ubijanje. Imao je nelagodno predoseæanje da æe gradovi pre¾iveti ubijanje, da æe, ma koliko se njihovih stanovnika stavilo pred mitraljez, ili smirilo metkom u potiljak, sutra, kad vojska zavr¹i krvavi i zamorni posao, ostati jo¹ uvek dovoljno ¾ivih da se u tim kuæama ponovo razba¹kare, da spavaju, da lo¾e, da kuvaju i peru i spremaju, da èine sve one neratnièke stvari koje odvlaèe ¾ivotne snage od pohoda ka pobedi. Oseæao je nestrpljivu potrebu da ubija, ruke kojima je mahao pored sebe koraèajuæi trzale su se ¾eljne da se stisnu oko neèijeg vrata, ka¾iprst mu je podrhtavao tra¾eæi otpor obaraèa koji bi povukao. Ali tu on nije smeo pucati. Pucati se sme samo po komandi, retko, jer i na frontu je bitka retka, najèe¹æe se samo hoda, vozi, logoruje, a i kad se puca puca se mnogo uprazno, ne videæi u koga, tek po¹to topovi i mitraljezi razore bedem neprijateljskih tela, a sasvim retko u ¾ivo ljudsko meso pred sobom, kao u Dubnom, kao u Vorjansku. Sada su mu opet izlazile pred oèi one slike ubijanja, ali neodluèno, uz otpor, kao da ih rastresaju njegove usputne sumnje, i Sep je stizao na spavanje pokoleban u svom iskustvu ubice. Otkljuèavao je kapiju i ulazna vrata stana, pa bi krenuo kroz sobe cepteæi od nade da æe naæi sagovornika. Svi su veæ spavali, i sestra i deca, samo je Robert Kroner bdeo u svojoj sobi. Obièno bi, po¹to ostali pole¾u, poslu¹ao na radiju London, ali vesti su bile lo¹e: nemaèka vojska je napredovala u Rusiji, u Africi, Engleska je trpela bombardovanja, Amerika nije ulazila u rat. Ugasiv¹i radio, nije imao snage da se svuèe i legne pod jorgan, jer je znao da mu muène misli ionako neæe dozvoliti sna, a da æe ga le¾anje podsetiti na grob, koji izbliza vreba njega i njegove. Pri takvom raspolo¾enju pojava Sepa Lenarta delovala je kao utvara. Kao da je na vrata ulazio sam izvr¹ilac najmraènijih predviðanja, otelotvorenje u¾asa, neljudskosti, krvo¾eða. Njegovo izbrijano lice se sijalo na elektriènoj svetlosti, svaka vlas njegove kose str¹ila je uredno potkresana oko uske lobanje s poleglim u¹ima, kapa je stajala duboko navuèena meðu obrve, srebrile su se epolete, crnele èizme, èvrsto prianjala bluza. A ispod te tipske opreme, istovremeno, izbijale su dobro znane crte ¹urakove, toliko sliène crtama ¾eninim, gotovo istovetne sa crtama sinovljevim, i to je celoj prikazi dodavalo neèeg èudovi¹nog. A i Kroner je na Sepa delovao kao o¾ivotvoreno priviðenje. Sedeo je onde, pod lampom, sa svojim jevrejskim licem dugaèka, povijena nosa, tamne, suve puti, tih ali pribran, bez pokreta, s tugom u crnim oèima, spreman da legne pod no¾, da se okrene metku. Kao da je veæ mrtav. A oko njega je mirovala soba, mrtva i ona, u potpunom skladu i saglasju sa èovekom komu pripada, tamnomrka kao on, posuknula od izupotrebljavanosti, s kauèem u uglu, na kome je, raspremljenom, jorgan bio gornjim uglom presavijen, tako da su ispod njega ble¹tali beli jastuk i beli èar¹av, kao iske¾eni zubi, pored kauèa radio sa okruglim peèatom tamnila na tkanini glasnogovornika koji je nacrtalo mnogogodi¹nje strujanje zvuka, a u pozadini preko celog zida police s knjigama, koje su ozbiljno gledale pozlatama svojih naslova u latinici i gotici, velikim imenima pisaca ¹to ih je Sep maglovito pamtio iz ¹kole, tuð nepristupaèan svet u koji treba godinama i godinama prodirati da bi se shvatio, koji treba slagati strpljivo kroz ceo ¾ivot da bi se stvorio. Svaki predmet tu skladno nale¾e na drugi, ni¹ta se ne bi moglo promeniti neprimeæeno, sve je sme¹teno zauvek, èak ni smrt tu ne mo¾e ni¹ta poremetiti. Trzao je ramenima u znak snebivanja i u pola glasa molio zeta za dopu¹tenje da sedne. Dobiv¹i ga, poèeo bi se tu¾iti kako se i danas u gradu slabo proveo, odsustvo mu prolazi bez dra¾i i zadovoljstava, i okrivljavao za to, uop¹teno i nejasno, gradski svet. "Oni me svi guraju od sebe", govorio je na mah, te¹ko izra¾avajuæi misao, "svi be¾e od mene, njima je mrsko sedeti s krvavim momkom Sepom za istim stolom". Jabuèica na njegovom mr¹avom vratu odskakala je gore-dole. "Krvave rruke ovde nisu po¾eljne. Ovde treba imati bele ruke, fine gospodske ruke, lepo pona¹anje, uglaðenost. Ali niko ne pita mo¾e li se Sep pona¹ati lepo, da li je njemu ¾ivot pru¾io priliku da se nauèi epom pona¹anju. Vi znate", obraæao se on neposredno Kroneru, kome nikad nije govorio ti, "vi bar znate i mo¾ete posvedoèiti", krivio je glavu moleæivo, "ko je Sep i kroz kakva je isku¹enja pro¹ao. Jevrejska hidra", siktao je, u saznanju da ne sme biti glasan zbog usnulih uokolo, a i od uzbuðenja zbog saznanja, otupljenog pijanstvom, da se obraæa, ipak, Jevrejinu, "jevrejska hidra u liku trgovca Solomona Hajima bila se omotala oko momka Sepa, da ga smo¾di i povuèe u kal robovanja bogu Mamonu, prljavom bogu novca, Vol-strita, Jerusalima, rabinovom bogu. Ali s neba je si¹ao genij germanstva, plavi anðeo hri¹æanske èistote da spase momka Sepa. On mu je dao pu¹ku u ruku i rekao: Ubij! Kao ¹to Sveto pismo ka¾e: Oko za oko, zub za zub. Za svakog gladnog Nemca, za svaku Nemicu koju je oskrnavio rutavi Jevrejin, stotinu jevrejskih i bolj¹evièkih glava, stotinu njihovih gospoðica u na¹e vojnièke krevete! Hajde, momèe Sep, probudi se, uzbuna je. Obuci svoju uniformu, uzmi svoju pu¹ku, izaði u stroj, ukrcaj se u kamion i hajde van grada, tamo gde je iskopana raka, raka kao cela ova kuæa velika, kopalo ju je sto i trideset mladih Jevreja ceo dan do ponoæi, a sad ti mladiæi kleèe na rubu jame, reflektori sa svih strana ble¹te u njih i preko crne jame u dubini, mi izlazimo iz kamiona i spu¹tamo se prema jami, u redu, za leða onima ¹to kleèe, pada komanda i mi punimo pu¹ke, pada komanda i mi ih prislanjamo na potiljke mladiæa, mi pucamo i oni se bez glasa strovaljuju u jamu. Mi repetiramo pu¹ke a dotle na svetlost reflektora izlaze nove stotine Jevreja, Jevrejki, malih Jevrejèiæa, i polako idu ispred nas, kao lanac kad se provlaèi kroz prste, oni idu a mi repetiramo, èekamo ko æe kome dopasti, to je lutrija, mo¾e ti dopasti starac koji mrmlja molitvu, mo¾e kakav mlad èovek napete snage kao ris, mo¾e divna ¾ena, divna devojka, meko mrko meso kao peèenica, mo¾e dete¹ce koje jo¹ ni¹ta ne zna i vièe ti: èiko, èiko! dragi èiko, nemoj! No ti puca¹ svejedno, bilo ko da je, ti oseæa¹ trzaj tog ¾ivota, te smrti, ti oseæa¹ da svakim metkom skida¹ po jednog gada, prljav¹tinu, sa lica zemlje, da èisti¹ zemlju od te gamadi, tih masnih èepova pokvarenosti, tih gmizavaca, prevejanaca, koji su hteli da Nemce uvuku u svoju mraènu igru skrnavljenja rase i slu¾be golom materijalizmu. Ali njih je beskrajno mnogo, ¹ogore, njih je beskrajno mnogo, Shvatate li kako je to kad je neèeg beskrajno mnogo, suvi¹e, suvi¹e? Makar i neèeg dobrog, ¹to usvajate svim srcem? Shvatate li kako je to kad dobrog, zdravog jela ima previ¹e i ono vam legne na stomak, ne, na srce vam legne, na disanje, na oèi ispod kapaka. Tako vam je to kad ubijate celu noæ. Knak-knak. Metak u potiljak. Prvo stojeæi. Onda morate èuènuti zbog umora u nogama pa tra¾ite da i oni èuènu. Onda poènu ruke da vam se tresu. Oseæate da neæe nikada biti kraja tom mesu koje pristi¾e do jame, prolazi ispred vas kao lanac, zveckajuæi kostima, ðonovima, uzdisajima, dok ne stane pred cev pu¹ke onaj koji vam je namenjen. Pucate, i drugi pucaju, pa pri vatri iz pu¹aka vidite kako se dole u jami mièu ona tela. Ne znate da li vam se tako èini ili je to istina, nisu dotuèena, nisu dobro ubijena, i sad æe izmileti, proviriæe iz jame, pod sjaj reflektora, najpre njihovi prsti, ¹ake, pa æe se pomoliti krvava lica, potisak ruku izbaciæe na povr¹inu njihove trupove, kolenom æe upreti o rub jame i èetvorono¹ke kao gu¹teri ispuzati iz nje. ©ta æete onda? Od straha, pucate u jamu, pa ne èekajuæi da se lanac, red, uspostavi, pucate u prvog pred sobom na rubu jame, onda pucate ne birajuæi u sve ¹to vidite da je od njihovog, gadovskog, soja, ¹to je dovedeno da bude ubijeno. Ali tome nema kraja, shvatate, tome nema kraja, i kad vas u osvit zore kamion poveze nazad u grad, vi vidite one kuæe i strepite da su one i dalje pune gamadi i da ih jednostavno nikad neæete moæi istrebiti." Gledao je u Kronera moleæivo, nadajuæi se od njega utehi. Nadajuæi se da æe ovaj reæi: "Nu, ne, ti se vara¹" (jer on je Sepu, kog je upoznao kao deèkiæa, govorio ti), "oni æe jednog dana bit istrebljeni." Meðutim, Kroner ga je gledao nemo, s krupnim gra¹kama znoja nanizanim ispod ruba tamne glatke crne kose ¹irom ispupèenog èela, kao trnovim vencem. Kroner je dahtao, skoro stenjao. Prièa koja se pred njim odmotavala bila je za njega ko¹mar, priviðenje ludaka.ł

Ludak je bio Sep Lenart, njegov ¹urak, jer ako on to ne bi bio, ako bi ma ¹ta iz njegove prièe bilo istinito, onda bi lud bio svet, u ¹ta Kroner nije mogao verovati, jer se jo¹ oseæao delom sveta. Umesto da pobija, kao ¹to je Sep moleæivo oèekivao, on je, èim bi se pribrao, kao da ima pred sobom bolesnika, prividno prihvatao straviènu prièu, tra¾eæi da o njoj èuje nove pojedinosti, kako bi je kroz njih, ako se poka¾u neverodostojne, razorio. Pitao je Sepa jo¹ ovo i ono, gde se taèno jama nalazila, na kojoj udaljenosti od grada i u kom pravcu, pitao je kakvom su se municijom vojnici slu¾ili i kako im je ona bila doturana, da li im je dono¹eno hrane, èime su gasili ¾eð, ko je zakopavao le¹eve. Ali Sep je, i ne morajuæi da razmisli, uzgred i mrzovoljno, kao da se ljuti ¹to ga odvlaèe od su¹tine, koja ga zabrinjava, odgovarao na sva pitanja, i ludaèka prièa ne samo da se nije opovrgavala, nego su zaokrugljivala i sticala celovitost istine. Kronera je hvatao nov u¾as, u¾as od stvarnosti koja je poprimila crte ko¹mara. Kuda pobeæi? On je po toku rata, koji je pratio, bio èvrsto ubeðen da æe Nemci na kraju biti pora¾eni, ali je sad shvatao da pred valjkom njihovog ludila njega to neæe spasti. Ludilo veæ hara, Sep je njegov vesnik, sutra æe nahrupiti i na ovaj grad, na ovu kuæu. Razmi¹ljao je groznièavo èime bi se to dalo spreèiti. Kada bi izbio ustanak? - pitao se, tra¾eæi izlaz, i zami¹ljao kako se ceo Novi Sad, svi koji su u njemu ugro¾eni, di¾e na noge, hvata oru¾je, ili oruðe ako ni¹ta drugo nema, i udara na kasarne ubica. Ako bi svak tako uèinio, ako bi tako uèinio samo svako drugi, treæi, recimo svaki èovek izmeðu dvadesete i pedesete, osetiv¹i se za to obaveznim po svojim odraslim godinama kao ¹to je onaj na protivnièkoj strani primoran, onda bi ustanak sigurno uspeo. Onda bi i on sam, Kroner, morao uzeti oru¾je, prvo koje mu padne ¹aka, dakle upravo pi¹tolj ¹to visi o pojasu Sepa Lenarta, i pucati u prvog neprijatelja, to jest upravo u Sepa Lenarta. Gledao je u njega i zami¹ljao taj èin. Ispru¾ao je ¹aku ispod stola, grèio prste, ve¾bajuæi ih za grabljivi pokret kojim æe izvuæi vezicu futrole i trgnuti iz nje pi¹tolj. A onda pucati! U prsa Sepova. Meðutim, pri toj pomisli èelo bi mu se orosilo novim kapima znoja, od jo¹ veæeg u¾asa. On nije mogao pucati ni u èije ¾ivo telo, on na to nije bio pripremljen, nije se tome èak ni uèio, bio je neborac, otac je pomoæu mita sredio da ga proglase neborcem kada je trebalo da krene u Beè, i on mu je tad bio zahvalan. Ali sad je oseæao nedostajanje èitavog dela ljudske liènosti u sebi. Oseæao je svoju nesposobnost za prolivanje krvi kao neku vrstu telesne mane (u ovom sluèaju prave) koja mu ne da da se izjednaèi sa ostalim ljudima. Bila je to mana èitavih pokolenja njegovog naroda, koji vojnikovanje smatra dangubom, kakvu hri¹æanin, u saznanju da poseduje zemlju, mo¾e sebi da dopusti, ali ne i veèni potukaè Jevrejin. Sad se u njemu budio prezir prema tom narodu koji, poput njega pojedinca, cepti pred isku¹enjem pi¹tolja kad ga treba istrgnuti iz futrole i isprazniti u neprijateljeva prsa, koji neæe to isku¹enje umeti da prihvati, neæe biti sposoban da istrgne oru¾je i da ubije, kao ¹to on sad to nije u stanju. Smrdljiva, stra¹ljiva gamad! siktao je u sebi na raèun naroda kome pripada, reèima Sepa Lenarta, smrdljiva stra¹ljiva gamad koja ne zaslu¾uje drugo nego ubijanje, jer ne ume da ubija.

SASVIM DRUKÈIJI razgovori, mada o istim, ili sliènim, sudbinskim temama, voðeni su u sobi Roberta Kronera nekoliko meseci kasnije, kada je sunce toliko osvojilo ulice da su zastori na prozorima morali stajati po ceo dan spu¹teni, propu¹tajuæi svetlost samo u tankim bièevima kroz svoje pukotine. Na polusvetlosti, koja se ka dubini sobe rasprskavala i topila u glomaznu titravu maglinu, sabesednici, Robert Kroner i Milinko Bo¾iæ, videli su jedan drugome samo ¾utomrke odsjaje glatkih povr¹ina obraza, èela i nadlanica, kao brazde na snimku u negativu. Njima to kljasto viðenje ne samo ¹to nije smetalo, no im je i pogodovalo, jer su mogli da se unesu u kazivanje bez bojazni da æe na crtama ili dr¾anju drugoga ugledati znak da su preterali, bilo u dubljenju teme bilo u izra¾avanju. Obojici se èinilo da nikad ni pred kim nisu bili ovako iskreni, i to saznanje ih je odu¹evljavalo tim vi¹e ¹to su bili svesni koliko je neuobièajeno s obzirom na njihov meðusobni odnos: Verinog oca i njenog udvaraèa. Svojim reèima oni taj odnos, koji bi mogao sve staviti pod znak pitanja, i nisu doticali, a ako bi pomenuli njegov uzrok, Veru, onda su to èinili, gotovo, s izmenjenim ulogama: Milinko je bio tu da se za nju zabrinjava i da ogranièava njenu samostalnost, a Kroner onaj koji æe ga upozoriti da je prestrog i odvi¹e nepoverljiv. Od prvog trenutka kada su se na¹li jedan naspram drugog, njih je, kao pri spoju elemenata sklonih da se stope, podi¹la struja tolike srodnosti da je onu pravu, krvnu, potisnula u pozadinu. Milinko, koji je dotle svojoj majci poveravao i brige i namere, tek sad je, pred misaonim i prijemèivim Kronerovim licem, shvatio da je dotle njegovo poverenje bilo baèeno u ambis i u nedodir, a oca, kog je inaèe veæ poèeo zaboravljati, sada se ponovo seæao, ne samo s preða¹njim tuðenjem, veæ i sa novim prezirom. Kroner, pak, na¹ao je u Milinku ono ¹to ni u sinu ni u kæeri nije: mladalaèko prihvatanje. Èime ga je kod sopstvenog poroda onemoguæio ili pokvario? on to nije taèno znao, ali je verovao da deo krivice snosi njegova ¾ena, ¹to se suvi¹e bavila decom i svojim nadno¹enjem ih otrgla od njegovog uticaja. Iz inata prema njoj, a onda, po¹to je inat bio suvi¹e lako prihvaæen, iz rezignacije, najzad i potkupljen udobnostima koje mu je obezbeðivalo odstojanje, on se povukao. Ali deca su, odrastajuæi bez njegovog neposrednog, upoznavajuæeg nadzora, postepeno postala njemu tuða. Vera je bila mirna i sanjarski odsutna, nije nikad èinila nikakve izgrede, ali njeno uèe¹æe u ¾ivotu porodice ogranièavalo se na ispunjavanje osnovnih obaveza i znaèilo, zapravo, nezavisnost veæu i od pobune. Kada bi joj govorio, ona je u njega gledala zami¹ljeno svojim kosim oèima, èija ga je neprozirna lepota zbunjivala i, zbog neèeg, navodila da pomi¹lja na ¾ene koje sreæe kod Olge Hercfeld i da zbog tog crveni i saginje glavu; no, kada bi je posmatrao dok slu¹a mater, iz prikrajka, ne videæi joj oèi sem sa strane ugao beonjaèe, on je na njenom præastom, kao navi¹e æu¹nutom profilu èitao krajnju ravnodu¹nost prema slu¹anom i pogaðao da na isti naèin ona slu¹a i njega. Shvatao je da ono ¹to iz nje, a najupadljivije iz oèiju joj, svetli dok mu je okrenuta, nije zanimanje za njega i za ono ¹to joj saop¹tava, nego za neko sopstveno, od njega i od smisla njegovog govora nezavisno do¾ivljavanje tog trenutka. Kakvo je to do¾ivljavanje i èemu je upravljeno, on se nikad nije usudio da je upita, pla¹eæi se da bi iz njenog odgovora, ukoliko bi izuzetno bio iskren, dobio neoèekivanu, ru¾nu potvrdu svoje primisli na Hercfeldkinu kuæu. Stoga ju je, otkad je odrasla, zapravo izbegavao. Sina Gerharda nije, ali s njim se neizbe¾no sukobljavao. Gerhard ni¹ta nije krio od svojih misli, voleo je da ih izazovno izrazi èim bi se rodile. On je tra¾io sabesednika - kao i Sep - a i po ¾estini svojih stavova nalikovao je na ujaka. Pa èak i po njihovoj sadr¾ini, jer je i on ismejavao i nipoda¹tavao, na jednoj osmi¹ljenijoj, obrazovanjem izdignutoj ravni, humanistièka, strpljiva re¹enja svoga oca. Robert Kroner je ta re¹enja zasnivao na emisijama radio Londona, koji je Evropu pozivao na dug, istrajan otpor protiv podivljale Nemaèke, u i¹èekivanju anglosaksonskog iskrcavanja na obalu kontinenta, koje æe tek da joj podari spas i buduænost, razume se èovekoljubivu i demokratsku. Hitler, koga su sve blagosti razdra¾ivale, nazivao je ove pozive i obeæanja, u svojim promuklim govorima, paranoiènim priviðanjima Jevreja i plutokrata; Sep Lenart, svojim kazivanjima o klanju, kasnije ostvarenim i ovde u Novom Sadu, takoðe je opovrgavao njihovu ¹ansu, a Gerhard je davao za pravo i jednome i drugome. On, koji je za razliku od ¾enskih èlanova porodice, kao nedovoljno obave¹tenih, i od Sepa Lenarta, dok je stanovao u kuæi, kao opasnog, imao pristup u oèevu sobu i za onih posveæenih veèernjih èasova kada bi iz radija, pode¹enog na najti¹i zvuk, posle tri kratka i jednog muklog udarca, u meki noæni tajac potekla reka hrabrenja u ime pravde i prava svakoga na ¾ivot, retko je kad smogao strpljenja da saslu¹a do kraja argumente u korist svojih izgleda da pre¾ivi. "Ha!" nasmejao bi se kratko, krto i "Koje¹ta!" suzbijao, gotovo unapred, svaku vest pouzdanja ili poziv na veru, upadajuæi u reè - èesto izgovaranu, srpsku ili nemaèku, s veæ usvojenim engleskim ¾vakanjem i mek¹anjem glasa r - spikerima i uglednim komentatorima, piscima, politièarima, gostima emisije, ¹to je Roberta Kronera, nagnutog aparatu - onom kru¾nom zatamnjenju na tkanini glasnogovornika - ujedalo za ¾ivce. "©t! ¹t!" sti¹avao je on sina, ma¹uæi ko¹èatom ¹akom, "ni¹ta ne èujem!", na ¹to bi ovaj samo prezrivo slegnuo ramenima i pro¹etao se po sobi, ili u susednu trpezariju, nastojeæi da ¹to napadnije ¹kripi ðonovima cipela. Ipak, nije se udaljavao izvan èujnog kruga emisije dokle god je ona trajala, a ni Robert Kroner nije ga spreèavao da se posle nervozne ¹etnje ponovo prihvati svoje prkosne uloge. Kao da su se i jedan i drugi nadali da æe jednom èuti vest koja æe na obojicu ostaviti isti utisak, nastavljali su zajednièko slu¹anje, sve dok Gerhard ne bi opet odustao, glasno se zasmejav¹i nad nekom, po njegovom mi¹ljenju naivnom prognozom o skorom povoljnom svr¹etku rata, ili se naljutio zbog preteranih zahteva rodoljublju ¹to ih je London postavljao pristalicama na kontinentu. "Da saèuvamo pouzdanje, ha?" replicirao je, u¾ivajuæi zlobno u otrcanosti fraze i ne propu¹tajuæi da je karikira priuèenim naglaskom spikera. "Da zbijemo redove, a?" imitirao je, valjajuæi r, nekog davno izbeglog novinara. "A ¹to ne doðe¹ malo ti ovamo da nam poka¾e¹ kako se to radi? Ne boj se, tvoja plata æe i dalje da teèe, sve u samim engleskim funtama, i ako izvuèe¹ glavu, moæi æe¹ je i unatrag podiæi na blagajni. Samo ponesi rezervne gaæe, pametnjakoviæu, mogu ti zatrebati." Kroneru se od tolikog neukusa grèilo usko lice, i njegovo "¹t! ¹t! ni¹ta ne èujem" bivalo je sve oèajnije i beznade¾nije. Zatim, po¹to bi odjeknula odjava emisije i Robert Kroner okrenuo prekidaè da bi prostoriju osvojila ti¹ina letnje veèeri, polako bi se vraæali smirenijem raspolo¾enju, no samo da bi svoje suprotne stavove mogli jasnije izraziti. "Ipak, izgleda da se situacija popravlja", rekao bi na priliku Kroner, "jer kao ¹to si èuo, pod Moskvom ne odmièu napred, a na Kavkazu èak gube neke polo¾aje." "Eh, gube!" odmahnuo bi Gerhard. "To su lagarije. Za¹to bi sad najednom gubili polo¾aje kad znamo kakve su razmere snaga?" "Nisu vi¹e iste kao ¹to ti misli¹", ispravio bi ga Kroner, "ba¹ pre neki dan govorilo se o amerièkim isporukama ratnog materijala Rusima; to dosti¾e milijarde tona, koje pritièu konvoj za konvojem." "A zar Nemcima ne pritièu? Cela Evropa radi za njih." "Ma to je propaganda. Kakva Evropa. Pre svega, ¹ta je Evropa prema udru¾enim silama Engleske i Amerike?" "Ali ta tvoja Amerika ne¹to se slabo ¾uri da uðe u rat." "Ona je praktièno u ratu. Avioni koji brane Englesku dobrim delom su amerièki. Tenkovi koji ratuju u Rusiji veæ su takoðe do jedne treæine iz njihovih isporuka. A ratna proizvodnja jo¹ nije ni poèela da im se zahuktava." "Mislim na ljude. Gde su im ljudi?" "Ovaj rat neæe re¹iti ljudi, veæ ma¹ine, zar ti to ne vidi¹?" "Nikad nijedan rat neæe re¹iti ni¹ta sem ljudi. Pa tu i jeste koren va¹eg samozavaravanja. Èuèite kod svojih kuæa i slu¹ate radio London i zami¹ljate kako æe mesto vas sve re¹iti ma¹ine koje se proizvode u Americi. A Nemci dotle nesmetano ubijaju, ubijaju desetine hiljada na dan. Kad izraèuna¹ koliko æe ubiti za godinu dana, videæe¹ da æe istrebiti sve ¹to im se ne pokorava." "To nikad. Jer ubijanje raða novu nepokornost." "Èiju? Takvih kao ti?" "Ja sam civil. Nemam oru¾ja. Nemam ni fronta na kome bih se mogao boriti." "Kad bi svak uzeo samo toljagu i lupio jednog ©vabu po glavi, veæ bismo ih isterali." "Nemoj biti sme¹an: Toljagu. Govori¹ kao da smo u kamenom dobu. Pa ovo je vreme motorizacije. Smrt pr¹ti iz tenkova, iz bombardera." "Takvom konstatacijom neæe¹ pomeriti Nemce sa mesta." "A ti, tvojim kritizerstvom? Èovek bi pomislio da si na njihovoj strani?" "A ¹to da nisam? Ja sam u stanju da se odvojim od svoje liène sudbine. Priznajem da mi imponuje kako se hrabro i efikasno bore, i priznajem da mi se gadi oklevanje tvojih mudraca sa radija." "Zaboga, Gerharde, pa za rat se treba i pripremiti." "Ali rat, tata, treba i dobiti." Bilo je to besprekidno sudaranje argumenata, koje bi se zavr¹ilo tek po¹to bi ih obojicu zamorilo ili po¹to bi ih prestigao èas sledeæe emisije Londona, na nekom drugom, Kroneru takoðe razumljivom jeziku. On je dr¾ao u glavi termine poèetka svake i, dok se prepirao sa Gerhardom, neprimetno bi povremeno pogledao na budilnik postavljen uz radio na ploèu komode, malo povuèen s njenog kraja tako da je svakom sem njemu, u fotelji pribli¾enoj aparatu, bio nevidljiv. Odjednom bi samo njegova uzana ¹aka posegla za prekidaèem, ovaj bi coknuo, a iza zatamnjenja na tkanini bi, kao od buðenja zveri, ti¹ina postala bremenita te¾inom, oèekivanjem, dok ne bi bila i provalje na krèanjem, brujanjem, cviljenjem podnebeskih daljina i, najzad, tutnjem onog noænog dobo¹a. Gerhard, za koga bi, obuzetog razgovorom i hodanjem iz ugla u ugao, sva ova priprema èesto pro¹la nezapa¾ena, sada bi se kao oparen zaustavio. "Opet?" Ali njegov otac bi se veæ nagnuo aparatu i odmahivao vi¹e glave rukom "©t! ¹t!", pa bi mu mladiæ s prezrenjem okrenuo leða i iza¹ao, zalupiv¹i zastakljena vrata da bi u kuæi s kraja na kraj zazveèalo. Milinko nikad ne bi uèinio sliènu grubost, ne samo stoga ¹to je ovo za njega bila tuða kuæa. On je, kao svud, i ovde tra¾io nova saznanja, a njihovo osvajanje tra¾ilo je pa¾nju i smotrenost. Po¹to bi dopratio Veru iz ¹etnje i pod kapijom je u sumraku stidljivo poljubio u usta, pritiskujuæi njeno telo na najtanjem delu, na uskom struku, uza svoje, on bi jo¹ zastao i za¹arao oèima prema vratima koja su iz ¹irokog hodnika vodila u stan. U tom kru¾enju bilo je i momaèkog prikradanja u onu neku udaljenu sobu sa belim devojaèkim krevetom gde bi, zaklonjen i ni od kog viðen, mogao sasvim da privije uza se to toplo vitko telo, ali je u njemu pre svega podrhtavalo po¹tovanje prema mnogoljudnosti i mnogoslojnosti koja ote¾ava pristup do ¾eljenog skrovi¹ta. Tek ovde, u ovom podsvoðu, gde su obdan protutnjavala kola s te¹kim oznojenim konjima i kolica puna sanduka u koja se uprezao sam nosaè ®arko, a koje je ti¹ina veèeri preobra¾avala u predvorje uzvi¹enih zadovoljstava kao ¹to su èitanje, slu¹anje radija, sviranje u klavir i tiho æaskanje, tek ovde on je poimao koliko je njegov dom, ceo isturen u zajednièko dvori¹te kojim gospodare ¾ene domaæice, plitak, nesklonjen, koliko je taj dom sluèajan i privremen, a pri toj pomisli jo¹ dublje je uviðao vrednost ovoga kom je do¹ao u posetu. Nezaboravan je u njemu ostao utisak trenutka kada je, na samom poèetku svoje veze sa Verom, do¹ao po nju i, zazvoniv¹i na vratima, bio od sredoveène prsate slu¾avke u beloj krutoj kecelji pozvan da uðe: pred njim su se otvorile sobe jedna za drugom, prostrane, a pune, pored name¹taja, neupotrebnih stvari, vaza, slika, èinija, a u jednoj od njih, koja je le¾ala po strani i u koju je bacio pogled iz trpezarije, sedeo je mr¹av ko¹èat crnomanjast èovek dr¾eæi pred sobom raskriljenu knjigu i èitao. Bio je to prizor pun spokojstva i uravnote¾enosti, dostojanstva i razuma, kao neka plemenita skulptura, jo¹ jedno delo lepote i srazmernosti meðu ostalim ukrasima kuæe. Od tada, Milinko je, navraæajuæi Veri, dolazio i tom prizoru, kao olièenju otmenosti i smirenja steèenih znanjem. Utisak nije mogla da okrnji ni okupacija, koja je porodicu Kroner gurnula u opasan i poni¾avajuæi polo¾aj; naprotiv, ba¹ o¹trina opasnosti i poni¾enja podvukla je isturenost ove kuæe jo¹ jednom crtom. Jer ako su opasnost i poni¾enje bili znamen trenutka - a oni su to nesumnjivo bili -, onda je kuæa Kronerovih predstavljala trenutak u njegovoj najizra¾enijoj krajnosti, neku vrstu kovaènice istorije. Te uloge svoje kuæe bio je na maglovit naèin svestan i Robert Kroner, ali je potvrdu i svedoèanstvo o njoj na¹ao tek u okruglim smeðim oèima Milinka Bo¾iæa, koje su se, sa skuèenog tla sopstvenog doma, prema njemu pobo¾no upravljale. Kada je jednom prilikom mladiæ stigao prerano po Veru i odstajao nekoliko minuta nepomièno u trpezariji, Kroner je iza¹ao da ga ponudi stolicom i upustio se s njim u razgovor, a potom, videæi da pogled mladiæa, sada po¹to je u njemu veæ stekao sabesednika, nastavlja svoju radoznalu i zadivljenu putanju u dubinu radne sobe s knjigama, pozvao ga je k sebi. Tu su najpre na sto bili povaðeni leksikoni: pored domaæih jednotomnika jedan nemaèki - Majerov - u dvanaest, i jedan maðarski - Revai - u osam velikih knjiga. Prilika za Milinka da uvidi uskost svoje dotada¹nje obave¹tenosti, jer je, te¹eæi se da ima najbolje i najpotrebnije, prenebregao da sazna koji su mu izvori i da li ne bi trebalo da se obrati pravo njima, tim pre ¹to je dva strana jezika veæ poznavao. Saop¹tio je svoje razmi¹ljanje iskreno Kroneru, a ovaj je, potvrðujuæi njegovu valjanost, nabacio malu usmenu istoriju priruènika i, na njenom primeru, pregled zakona uticaja. "Kao i meðu ljudima", rekao je pa¾ljivo uzaslu¹alom mladiæu, "ugledanje postoji i meðu narodima. Ni¹ta ne nastaje samoniklo, ni¹ta se ne razvija samo iz sebe, ako neko to tvrdi onda tvrdi la¾, obièno da bi uzdigao sredinu kojoj ba¹ pripada. U stvari, sve u ¾ivotu je podra¾avanje. To kako mi stanujemo u ovoj kuæi samo je kopija naèina na koji su ovde stanovali moj otac i mati, a oni su opet - buduæi da nisu ovde poèeli svoj ¾ivot - uzeli za uzor nekog ko je ovako ¾iveo pre njih. Ovaj dom, ove stvari, a onamo pozadi ona trgovina i izmeðu njih dvori¹te kojim se mo¾e proæi iz jednog domena u drugi, iz privatnog u poslovni i nazad, a koje istovremeno i deli ovo od onoga, sve je to postojalo i davno pre ove kuæe, negde, i poslu¾ilo kao uzor kada se dizala i ureðivala ova. Mogao bi se èak, verovatno, povuæi trag preseljavanja i ¹irenja ovakvog obrasca trgovaèke kuæe, i on bi vodio iz ulice u ulicu, iz mesta u mesto, iduæi unatrag od periferije ka centru, od manjeg grada ka veæem. Na tom tragu Novi Sad bi mo¾da ukazivao na Segedin, Segedin na Pe¹tu, Pe¹ta na Beè, Beè na Berlin. No to kretanje po tragu ne bi bilo samo prostorno, veæ i vremensko. Od ove, hiljadu devetsto èetrdeset druge godine do, recimo, hiljadu devetsto dvadeset druge, pa odatle u hiljadu devetsto drugu, pa u hiljadu osamsto osamdeset, ili ¹ezdeset, ili pedeset drugu, kada je, valjda, u Berlinu ovaj tip trgovaèke kuæe veæ bio utemeljen. A slièno vam je i sa knjigama, bilo da sadr¾e umetnièku tvar (Kroner je rekao Stoff, nemaèki, ne na¹av¹i za reè srpski adekvat), bilo da su nauènog karaktera: uvek æete naæi trag ugledanja, od dela do dela, od naroda do naroda i, uporedo s tim, od vremena do vremena koje sve dublje se¾e u pro¹lost. Ono ¹to je recimo u doba moje mladosti u Austriji i Nemaèkoj bilo aktuelno, psihoanaliza doktora Frojda, to se u Novom Sadu spominje tek odnedavno, u mladosti moje dece, i to uglavnom negatorski, kao neprihvatljivo, dok æe do prihvatanja doæi mo¾da tek u vreme mladosti moje unuèadi. I u tome je prednost inteligentnog èoveka: on ne mora èekati dok jedna moda, jedan izraz ili istina preðu svoj geografski i vremenski put, nego mo¾e za njima da posegne jo¹ u nastanku ili na nekoj ranoj etapi, dakle i pre svoje okoline. Onaj koji je prvi u Novom Sadu prihvatio kuæu beèkog tipa bio je u prednosti pred starinski opremljenim trgovcem, pijaèarom, a na slièan naèin intelektualac koji nauèi da se koristi knjigama ¹to su u upotrebi kod veæih i razvijenijih naroda doæi æe do veæih rezultata nego onaj koji èeka dok novina stigne do njega." Tu je uæutao, da bi Milinku omoguæio da se udubi u prelistavanje izlo¾enih knjiga, a sam je pregledane tomove vraæao u police i odatle na njihovo mesto izvlaèio jo¹ nepregledane. Ali Milinko je u pola ove smotre stao, te¹ko uzdahnuv¹i: ¹ta vredi pregledati ono ¹to se ne mo¾e i nabaviti; po sve ove knjige mora se po svoj prilici iæi u Austriju, odnosno sada po¹to je pripojena, u Nemaèku, nabiv¹i d¾epove markama. Nipo¹to, odgovorio mu je veselo Kruner; u svakoj trgovini, pa i u trgovini knjigama, poslove je moguæe zakljuèiti i pismenim putem, i Milinku æe biti dovoljno da napi¹e po dopisnicu izdavaèima leksikona koji su, on to vidi, njegovi favoriti, pa da od njih dobije prospekte sa vrlo podrobnim ponudama, ukljuèujuæi i naèin plaæanja. "Na ¾alost, ili recimo u ovom sluèaju sreæom", razvukao je u tu¾an osmeh svoja tanka, pokretljiva usta, "Austrija odnosno Nemaèka vi¹e nam nije samo sused, veæ tako reæi na¹ drugi identitet, ¹to æe nesumnjivo olak¹ati da se kupovina ostvari." Obi¹ao je ¹iroki, po ivicama izlizani pisaæi sto ispred polica, izvukao fioku i preturiv¹i po njoj neke predmete izvadio sve¾anj raznobojnih listiæa i sve¹èica opasan ¾utom gumicom; po¹to je ovu jednim ne¾nim potezom svukao, ra¹irio je sve¾anj po stolu. "To su katalozi koje sluèajno imam, a do¹ao sam do njih na naèin koji sam vam opisao, nekad davno." Preturao je po sve¾nju, gurkajuæi po ploèi stola, da budu pregledniji, listove na kojima su se, sem ¹tampanih obave¹tenja, nalazile i fotografije knjiga, povezanih i poreðanih u nizu, tamnocrvenih, plavih, zelenih. "Brokhauz, Langen¹ajd, Majer, Knaur, eto nekoliko koje æe za vas biti najzanimljivije", pokazao je na svaki, dugim, tankim srednjim prstom. "Naravno, ovi ovde su zastareli, morate zatra¾iti nove, i zato", vratio se stolu i sa bloka hartije otkinuo list i podigao olovku, "preporuèujem vam da odmah skicirate jedno jednoobrazno tra¾enje koje æete poslati na svaku adresu na obiènoj dopisnici." List i olovku stavio je pred Milinka i za¹av¹i mu za leða preleteo reèenicu koju je ovaj polako i promi¹ljeno ispisao. "Preporuèio bih vam da mesto schicken ka¾ete senden, to nekako zvuèi poslovnije", dobacio je ovla¹, ali je inaèe na¹ao da je Milinkovo izra¾avanje na nemaèkom preko oèekivanja korektno. "Kada bi Gerhard ili Vera umeli da napi¹u jedno ovakvo pismo! Otkad uèite nemaèki?" I saznav¹i da uzima èasove ne du¾e nego Vera, a da za razliku od nje i brata joj nije pre toga nikad ni èuo nemaèki razgovor, sasvim se zadivio. A Milinko, polaskan ovakvim mi¹ljenjem, potrudio se da taèno izvr¹i dobijeno uputstvo, o èemu je prilikom sledeæe posete i izvestio svog savetodavca. Od tada, èekao je na odgovore, a sa njim zajedno èekao je i Kroner, ne propu¹tajuæi da se o njima raspita kad god bi Milinko nai¹ao u kuæu. Posle desetak dana stigao je prvi: èvrst ¾uto-smeð omot, sa limenim raskreèenim zatvaraèem i sa belom nalepnicom na svom ¹irokom trbuhu koja je nosila, ispisane ma¹inom, ime i adresu Milinka Bo¾iæa, i iz kog je kliznula cela jedna hrpa u harmoniku slo¾enih sve¹èica s odslikanim i opisanim skupocenim knjigama: istorijama, geografijama, leksikonima, reènicima, mnogo vi¹e nego ¹to je Milinko tra¾io i oèekivao. On je s po¹iljkom odmah oti¹ao Kroneru i, mada ga nije na¹ao u stanu, ostavio smeði koverat slu¾avci da ga unese u njegovu sobu, a predveèe je do¹ao da mu se zajedno obraduju. Prouèili su prospekte, èitajuæi ih jedan drugom preko ramena u pola glasa a povisujuæi ton kada bi stigli do va¾nih podataka: broja svezaka, cene, naèina plaæanja. Kroner je prineo olovku i podvukao njome ova kljuèna mesta. Pridr¾avajuæi se njih, Milinko je izvr¹io prvu porud¾binu. Uto su stigli i novi prospekti, a uskoro i prva po¹iljka knjiga: jedan Knaurov atlas sveta, koji su uzbuðeno skupa razgledali. Postalo im je to, u granicama koje je postavljao Milinkov ðaèki bud¾et, stalno zanimanje, predmet proraèunavanja i dogovaranja. Sve dok na Glavnoj ulici, u ispra¾njenom lokalu gvo¾ðara Srbina, posle opse¾nih i brzih zidarskih, pa staklarskih i stolarskih radova, èija je puna svrha tek naknadno postala oèigledna, nisu osvanuli rafovi i izlozi puni nemaèkih knjiga, po vrlo povoljnim cenama, a nad ulazom natpis goticom: "Deutsche Buchhandlung". Tu je Milinko sad mogao da rije, da razgleda i na licu mesta kupuje sve ¹to bi za¾eleo. Samo, ne vi¹e uz pomoæ Roberta Kronera, jer je produbljivanje onog identiteta preko izbrisanih granica, o kom je on nekad polu¹aljivo govorio, njemu samom donelo izdvajanje. Da je u¹ao s Milinkom u Nemaèku knji¾aru i bio prepoznat kao Jevrejin, mo¾da bi ga odatle izbacili s pogrdama, ili bi ga uvredama izazivali da uèini ne¾eljen ispad. Zato je radije ostajao kod kuæe, uvlaèeæi se sve dublje u sobe, meðu stvari, u njihovo mrtvilo i muk. Èetiri èasa prepodneva i isto toliko po podne provodio je ionako u radnji, knji¾eæi ulaz i izlaz robe i slu¹ajuæi prinudno, pognut, sav onaj razgovor ¹to je, kao na svim mestima gde se ljudi susreæu, navirao i nadimao se, sadr¾avajuæi raspolo¾enja, saznanja, radoznalosti. Nekad su reèi bile upuæene njemu, nekad komesaru, vitezu Armanjiju, nekad blagajnici Juliji Nemet ili nosaèu ®arku Mileusniæu, no njega su reèi gotovo podjednako pogaðale samim postojanjem svih onih grubosti koje one mogu da izraze i koje su, de¹avajuæi se u tim danima, prosto vapile za izrazom. On, kome ih je u tustoj krvavoj gomili izruèio Sep Lenart, bio ih je sit; podilazila ga je jeza od svakog glasa, od svakog dolaska, te je kuæi stizao iscrpljen i zavlaèio se u samoæu i ti¹inu kao bolan meðu obloge. Smetali su mu i ukuæani, jer su i oni, buduæi izlo¾eni nepravdi i saznanju o njoj, u svojoj pojavi sadr¾avali moguænost nove povrede. Jedino Milinko nije u njemu izazivao nelagodnost, jer se unapred znalo da æe njegove reèi leæi u prostor knjiga ¹to èuèe u rafovima, kao ptice u gnezdu. Znao je da æe stiæi u predveèerje, u to banalno vreme mladih ljubavnika, od koga mladiæ, nema¹tovit, nikad nije ni pomi¹ljao da potra¾i bolje, a to vreme se poklapalo sa èasom Kronerovog povlaèenja posle dolaska iz radnje. Sedeo je, dakle, u svojoj sobi, iza spu¹tenih zastora, odeljen od trpezarije staklenim vratima koja su se pru¾ala od zida do zida i rastvarala po sredini u dve harmonike. Nije palio lampu, nije otvarao radio, sedeo je zavaljen u fotelji i odmarao se sklopljenih oèiju. No èim bi zaèuo zvonce u predsoblju i ponadao se da to dolazi Milinko, uzimao je sa stola pripremljenu knjigu i rasklapao je nasumce, palio svetlo i proèitao reèenicu-dve, trudeæi se da im odgonetne smisao i prikopèa ih svom poznavanju knjige. Èinio je to ne iz licemerstva, veæ ¹to je stvarno ¾eleo da Milinka doèeka navodom iz knjige, sigurnim polazi¹tem u razgovor osloboðen straha. Podi¾uæi glavu video bi kako se Milinko pribli¾uje kroz trpezariju, kako zastaje propu¹tajuæi slu¾avku da nastavi put ka Verinoj sobi, kako se neodluèno klati pred staklenim vratima, a onda bi pru¾io ruku i kucnuo, Kronur bi viknuo "Napred!" i Milinko bi u¹ao. "©ta danas èitate?" upitao bi radoznalo i, nestrpljiv da doèeka odgovor, naginjao se nad knjigu koju bi Kroner uto veæ i okrenuo Milinku naslovnom stranom navi¹e, da bi ovaj u isti tren sa odgovorom mogao i da se uveri u njegovu taènost. Obièno je to bila knjiga iz njegovih mladiækih beèkih dana, pripovetke ili roman Artura ©niclera ili Paula Hajzea, mada je umeo da se lati i starih autora, Hajnea, Getea, ©ilera, iz niza sabranih dela u povezu sa zlatotiskom ¹to ih je kupio na otplatu i doneo u sanducima, ili, naprotiv, neka knjiga nabavljena veæ iz Novog Sada, porud¾binom kakvu je preporuèio i Milinku: biografski roman Stefana Cvajga ili Liona Fojhtvangera. Te knjige, koje veæ davno nije èitao - a neke meðu njima nije èitao nikad - on je sada posmatrao sa nostalgiènom ne¾no¹æu, obrtao ih, kuckao prstom kao da su od plemenitog metala ili porcelana, klimao prema njima glavom i puckao usnama. "Goethe", govorio je razvlaèeæi ime sveèano kao neku melodiju, "to je pojava kakvu je mogao dati samo vek prosvetiteljstva, taj veliki vek èoveèanstva u kom se cenila svetlost, jasnoæa, ravnote¾a. Takvih ljudi, a dabogme ni takvih pisaca, danas vi¹e nema. Zacarila je svetom mistika, kult krvi i nasilja, tame, ¾udnje za pro¹lo¹æu, nacionalizma. Mislite li da iz te zbrke mo¾e izrasti ne¹to veliko i plemenito kao ¹to je ova knjiga? Ne, videæete, ovo vreme æe ostati zabele¾eno po svojoj surovosti i pusto¹i." On je pri tom oseæao da pomalo nepo¹teno, jer uop¹tavajuæi, zadobija mladoga èoveka za stanovi¹te zasnovano na sopstvenoj prega¾enosti, ali se pravdao pomi¹lju da protivnièka strana, fa¹izam, bez sliènih skrupula truje ne po jednog, veæ hiljade odjednom. Privlaèilo ga je da, kad veæ ne mo¾e da se lati oru¾ja kao ¹to zahteva Gerhard, bar nekog drugog pripremi za takvu odluku. Bio je to i odgovor Gerhardu, neka vrsta pravdanja pred njim, dokaza da on nije ni sasvim neodluèan ni nesposoban za delovanje, da èak ovakvim naèinom mo¾da daje korisniji doprinos od ratobornih. Nadao se, s dvostrukom sebièno¹æu oca i suprotnomi¹ljenika, da æe Gerhard u svojim oèekivanjima i obeæanjima borca omanuti, a da æe Milinko - njegov izabranik za trku mesto sopstvenog, s njim neslo¾nog sina - strpljivim i razumnim otporom dosegnuti cilj.

ULIÈNI PRIZORI. ©etaèi, po dva, po tri, ispred izloga prodavnica ¹tofova, trikota¾e, rublja. Zami¹ljena lica, po jedna noga izbaèena u nehotiènom podra¾avanju izlo¾ene lutke. Prosjaèiæ nakostre¹ene kratke kose i oèiju bez zenica posaðen uza zid na trotoar s izvrnutom crnom kapom meðu bosim nogama. Zvonjava sa tornja Saborne crkve, Vrbica, deca u novim odelima i belim dokolenicama, sa zvonèiæima na ru¾ièastim pantljièicama oko vrata, ste¾uæi za ruku stare majke koje se jedna drugoj klanjaju. Kolona vojnika s pu¹kama, ranèevima, æebetima svijenim preko ramena, s a¹ovèiæima o pojasu, s u dasci izrezanim ljudskim obrisima na leðima, promièe ¹tropotavim korakom: 1940. u plavkastosivim uniformama s visokim okovratnicima i uvijaèima oko listova nogu, 1942. u kratkim èizmama i zelenkastim uniformama sa znakom groma na mekim kragnama i s bakand¾ama i ¾utim pantalonama uz nogu i ¾utim koporanima i ¹apkama naherenim vi¹e nosa u prav ugao, 1956. u cokulama i s gle¾njacima i u sivomaslinastom suknu sa sivim kravatama. Kola visoko i strmo ograðena trupa natovarena ugljem, s lopatom zabodenom u ispupèeni hrbat tovara; kola gumenih crnih toèkova s bocama soda vode gusto nadevenim u ¹iroki, pljosnati, plitki trup, ¹to zveckaju stoglaso i ljeskaju se uzbibanim jezercima iza raznobojnih stakala; fijakeri s arnjevima u obliku ¹ake na uhu, dobroæudnog ¹amara, lista kupusa; tramvaji koji cilièuæi zamièu za ugao, autobusi na juri¹ osvojeni u vreme ruèka, automobili napu¹teni po trotoarima uskih, hlebarskih, æurèijskih, voskarskih ulica, prekriveni pra¹inom, prozorima zablenuti u zidove. Parovi s kolicima nedeljom. Rulja, s rukama zaglavljenim u d¾epove i s preteæim pogledima u èasu po zavr¹etku bioskopskih predstava. Na ¹irokom trotoaru pred hotelom "Kraljica Marija", ranijom "Kraljicom Jelisavetom", potonjom "Erzs‚bet kir lyn”", potonjom "Vojvodinom", u ogradi od kovanog gvo¾ða, na suncu, za mermernim stolovima, naginjuæi krigle piva, èa¹ice rakije, ¹alice francuske kafe, trgovci i zanatlije u polucilindrima, oficiri kraljevske vojske s kapama polo¾enim na stolice, kroz lornjone zagledane glumice Srpskog narodnog pozori¹ta. Ðaèki korzo: dvopravaèna traka u¾agrenih pogleda i ukoèenih osmeha. Èudaci grada: guravi prodavac sreæaka s kozjom belom bradom, suludi æosavac sa sviraljkom izvijajuæi u lice devojaka "Tamo daleko", ¾ena u dugom pohabanom kaputu raspu¹tene prosede kose obilazeæi trgovine i moleæi za prazne kutije. Talasi mladih devojaka u poèetku leta, kao pljusak, u kratkim suknjama, spirajuæi s pra¹njavog lica grada dosadu. Utegnuta ¾ena s nogama u obliku obrnute vinske fla¹e na pragu robne kuæe. Drvoseèa sa dve sekire zabaèene seèivom na isto rame poderanog kaputa, modra nosa, brkova obeljenih injem, u zimsko jutro pred Zemljoradnièkom bankom. Dva mlada profesora, jedan istorije drugi knji¾evnosti, prvi ukruæen i proæelav, drugi opu¹tenih ramena i nani¾e useèenih, ¾uækastih, tu¾nih oèiju, gestikuli¹uæi zamièu u restoran "Zvezda". Kamionet na¹aran krnjim natpisom, s glasnogovornikom u obliku zavrnutog toèira, tre¹ti, odmièuæi, poziv u cirkus ¹to je upravo stigao u grad i podigao ¹atore ispred Sajmi¹ta. Venci ¹arenih sijalica i lampiona po izlozima uoèi Nove godine, trotoari posuti konfetama. Pusto¹ prazniènog dana, s mamurnim usamljenicima prislonjenim èelom na oglasne stubove, s devojkama natovarenim te¹kim torbama prispelim u posetu tetki. Potmuo mrak noæi, s polivaèima, ljubavnikom u povratku sa sastanka, radnicom treæe smene ¹to ¾uri u fabriku. Seljanke ¹arenih ¹irokih sukanja u pijaène dane, pred ulazom u mleèni restoran i oko tezgi na toèkovima s kojih se rasprodaju marame i kupaæi kostimi. Èete kupaèa na autobuskoj stanici za Dunav, leti, u kratkim pantalonama s majicama i u ¹arenim ¹irokim haljinama, deca s lizalicama, obraza crvenih od ¾ege i nogu krutih od sanjivosti. Pred pozori¹tem uveèe: dve-tri duge haljine i visoke potpetice u¾urbano proleæu ¾ute krugove lampi na asfaltu do strmih stepenica. Prodavci limunade kraj belih limenih hladnjaka sa staklenim zvonom, prodavci sladoleda pred kolicima na dva toèka s usjajenim, u obliku pu¾eve kuæe navi¹e su¾enim limenim poklopcima i drvenom prednjom pregradom za fi¹eke od hostije; prodavci sinalka s bocama poslaganim na led u korpi na nosaèu bicikla; èistaèi cipela sa sanduèiæima s metalnim nogostupom meðu nogama. Èistaèi ulice, s metlom, lopatom, visokom valjkastom kantom na toèkovima. Policajac na uglu, u kapi sa belim ¹titnikom, ruku do vi¹e laktova uvuèenih u bele platnene za¹titne rukave, kruto i odseèno pokazujuæi levo-desno, napred-nazad. Osnovci s torbama, gacajuæi kuæi samozaboravno dignutih oèiju. Razgovor na uglu: neèije ¾ene i neèijeg mu¾a, s pogledima nemirno isko¹enim ka moguæim posmatraèima. Prodavaèice cveæa, s korpama u ruci, u obilasku kafana. Prodavaèi semenki pred bioskopima. Deca - prodavaèi badema u belim kesicama, poslaganim u smek¹alu torbu za spise. Povratak èopora sa utakmice: u redovima po ¹est, po osam, razdrljenih okovratnika ko¹ulja, upra¹enih oznojanih lica, vijoreæi zastavicama. Regruti na putu ka stanici: zagrljeni oko struka, s napola ispijenim zelenim bocama, promuklo bez sluha pevaju. Svadba pred matièarskim zvanjem: automobili, mlada u beloj haljini s velom, deca piskavo dovikuju "Kec-kume!" i bacaju se na dinare ¹to kotrljajuæi se izmièu pod toèkove. Po podne u tri i èetiri, nevidljivom sponom vezani, ljudi, ¾ene, na putu ka groblju, u razmacima ¹to su sve kraæi kako se bli¾e cilju. Psi lutalice, nju¹eæi, kaskajuæi, izmièuæi se od ljudske blizine. Golubovi u crkvenoj porti i na Glavnom trgu; austrougarski pukovnik Kranjèeviæ, penzionisan pre èetrdeset godina, vadi iz d¾epa krutog kaputa fi¹ek u koji je kod kuæe namrvio hleba i cepa ga nad stazom u snegu. Nebo nad njim je olovno sivo.

PLAMENOM PRIVR®ENOSTI na Milinkovom èelu ushitio se jedino Robert Kroner, pa i on, pitanje je da li sasvim iskreno, ili zbog op¹teg opadanja vrlina oko sebe. Veæ njegova ¾ena primala je znake mladiæevog po¹tovanja imajuæi na umu njegovo ni¾e poreklo i imovno stanje, koji, èinilo joj se, takvo dr¾anje nala¾u. Zaboravljala je pri tom svoju nekada¹nju, upravo siroma¹tvom pothranjivanu mr¾nju prema imuænima i sreðenima, koje nisu bili po¹teðeni ni Kronerovi dok su joj bili gazde. Posedujuæi krnju i nejasnu predstavu o zbivanjima van svoje kuæe, pogotovo o onima ¹to se nazivaju svetskim, ona nije uviðala da se vrednosti kojih se dokopala brakom nezaustavljivo raspadaju: da ime Kroner vi¹e nije jemstvo uva¾avanja i dru¹tvenog uspeha, a da su i materijalnoj sigurnosti porodice, pa i onoj fizièkoj, dani izbrojani. Uostalom, otkako je rodila sina, koji æe joj do kraja ostati mezimèe, ona je kroz njega, samo kroz njega gledala blagostanje i napredak svoj i svoje sredine, a u vreme kada se Milinko pojavio u kuæi pozadi evangelistièke crkve Gerhardovu sudbinu u njenim oèima jo¹ ni¹ta nije ugro¾avalo. Poslednje godine pred rat on je bio zavr¹io Srednju tehnièku ¹kolu, a u jesen se upisao na Tehnièki fakultet u Beogradu, pa iako su mu veæ u sledeæem aprilu studije bile prekinute zbog izbijanja rata, Rezi Kroner se nije zabrinula po¹to joj se sin, èim je fakultet zatvorio kapije, vratio kuæi, pod njeno okrilje. To okrilje je sad predstavljalo mrtvo tle za njegovo napredovanje, jer pod okupacijom nije mogao nastaviti studije, ali je njena ljubav, zadovoljena prisustvom svog predmeta, ispravljanje ove nepravde olako isturila u buduænost. Tim pre ¹to se ni sam sin, naoko, za nju nije mnogo brinuo. On nije voleo ¹kolu, ¹kolovanje, zanimanje, ni¹ta ¹to do koristi dovodi dugotrajnim naporom. Prevrat koji se desio, mada je bio uperen i protiv njega, primio je gotovo zadovoljno, ¾mirkajuæi podrugljivim oèima na prizore propadanja i drskih uspona, usisavajuæi vazduh ¹umno kroz zube kada bi o njima zborio. Mere koje su ga neposredno pogaðale, kao poziv na prinudni rad njegovog i njegovom susednih godi¹ta, jednostavno nije uzimao na znanje. "Za svakog ko pita, ja sam jo¹ u Beogradu", odbrusio je Kroneru, koji je u veèe dana kada su plakati bili izlepljeni poku¹ao da mu predoèi opasnosti neodazivanja. "A ako taj koji pita vidi da si ovde?" primetio je otac. "Tom treba reæi da tek ¹to sam do¹ao i da æu se na poziv javiti sutra." Ali to sutra nikad nije osvanulo, i dok su drugi mlaði Jevreji u cik zore navlaèili izno¹ena odela i zimljivo ¾urili na sabirna mesta pod grdnje i batine, da bi ceo dan vukli cigle i lopatali zemlju na aerodromu o¹teæenom jo¹ nemaèkim bombama, Gerhard se izle¾avao u krevetu, ¹eækao po dvori¹tu, jeo u kuhinji voæa iz kotarice koju je sa pijace donosila slu¾avka, zavlaèio se sa kom¹inicom u podrum ili èitao maðarske i nemaèke kriminalne romane koji su preplavili kioske. Kroner je smatrao da je to izazovno, vide ga svi, meðu ostalima i vitez Armanji, komesar radnje, koji èesto zastaje na prozoru kancelarije i posmatra. Ali da Gerhard ostane skriven u sobama, s tim se ni Reza nije slagala, jer bi neizla¾enje na sunce, na vazduh, moglo na¹koditi njegovom zdravlju. ©to se ticalo propisa, proglasa i u njima sadr¾anih pretnji, jednostavno je smatrala da se na njenog sina ne odnose. Pristala je bila da on ispoveda veru Jevrejina, jer su Jevreji u to vreme pred njom olièavali bogatstvo, ali sad kada su ih novine i radio optu¾ivali za rat i skupoæu i pozivali hri¹æane da ih prezru i uklone, prestala je da ga smatra Jevrejinom. Poèela je Jevreje ponovo mrzeti, naroèito posle Sepove posete, koja ju je podsetila na sirotovanje i slu¾enje tom, njima dvoma tuðem soju, i da je bila upitana za naèelan stav, sigurno bi se slo¾ila s njihovim uni¹tenjem. Uostalom, imala je u tom oseæanju i sinovljevu podr¹ku. ©to su Jevrej i grublje bili progonjeni, ¹to su te¾a poni¾avanja do¾ivljavali, to ih je Gerhard gorèe i otvorenije prezirao. Kao da je u pamæenju nosio sve predrasude hri¹æana, a s druge strane svojim pripadanjem jevrejstvu bio osloboðen uzdr¾avanja i zazora, umeo je da razvuèe podrugljivo usta kada bi ulicom pro¹la kolona pra¹njavih civila koju su dva jedva naoru¾ana vojnika nagonila èas u strojevi korak, èas u kas, èas ih primoravala da zapevaju ovu ili onu, nacionalistièku maðarsku, èesto i antisemitsku budnicu. Podra¾avao je njihov nevojnièki hod, pogrbljeno dr¾anje, puæio je usta da bi doèarao punoæu njihovih i duvao kroz nos da bi ga ra¹irio i uveæao. Kao malo ko, naroèito sad kada je ismevanje podrazumevalo i stvarnu pretnju i obespravljivanje, glasno je govorio "ti èivuti", "je li on èivut?" ili "jesi li èivut?", nekom neupuæenom saplemeniku, zbog èega samo zato nije izvukao batine ¹to su svi koje je njegova sprdnja pogaðala bili i odvi¹e pokunjeni i upla¹eni. A njega je upravo ta pomirljivost dra¾ila. Dok je sa radoznalim zadovoljstvom razgledao u novinama sve èe¹æe objavljivane karikature Jevreja, na kojima su trbu¹ato¹æu, rutavo¹æu, debelim ustima i povijenim mesnatim nosevima bili doèaravani poroci rase, pohlepa i lukavstvo, ¹ale ¹to su ih u to vreme sami Jevreji stvarali na sopstveni raèun nije trpeo, jer je promuæurno shvatao da im je svrha da smehom otupe bol od stvarnosti. Ako bi ko neposredno njemu isprièao takvu ¹alu, u kojoj obièno Jevrejin, stavljen u bezizlazan polo¾aj, nadmudruje protivnika ili nalazi utehu u komici, Gerhard bi, umesto da se smeje, rekao smrtno ozbiljno: "Da, i onda su tog tvog Kona zgrabili i obesili o najbli¾e drvo." I tek tad bi iskezio bele jednake zube: "He-he". Postao je toliko neprijatan da se o njemu u jevrejskim krugovima Novog Sada govorilo s negodovanjem i polu¹apatom. Neki su smatrali da je lud, drugi tvrdili da se, koristeæi polunemaèko poreklo, ubacio u Gestapo, od kog je dobio posebno zadu¾enje da kinji Jevreje. Èak su i na Kronera oca poèeli da gledaju s podozrenjem, njegov srazmerno povoljni polo¾aj u konfiskovanoj trgovini i lagodni odnos s vitezom Armanjijem tumaèili su takoðe nekim neznanim ustupkom okupatoru. A kada se saznalo da u kuæi boravi Sep Lenart i kada je nekoliko starica, nailazeæi u popodnevnu posetu staroj Kronerovoj susrelo pod kapijom mladog, utegnutog esesovca koji je upravo polazio u grad, zgra¾anje je postalo potpuno. Jedino bi atentat na Sepa, da je bio izvr¹en, razbio taj nesporazum, ali kako je Gerhardov plan omanuo, desilo se samo to da su se od njega, pod pritiskom glasina i razoèaranja neuspehom, povukli i dotada¹nji drugovi, Franja ©lezinger i braæa Karauliæ. Njemu je ovo napu¹tanje bilo po volji, jer se plan o prebacivanju u Srem, zbog koga se s njima zbli¾io, ionako nije ostvario: nije se u njih imalo poverenja. Sada je sa svojom namerom ostao sam, ali je bar mogao dejstvovati ne obaziruæi se ni na koga. Mnogo je ¹etao, slièno svom ujaku, samo ne po centru grada, veæ, slu¹ajuæi nagon, koji sebi nije obja¹njavao, po zabaèenijim ulicama periferije. Ove ulièice, zarasle u travu i naèièkane prizemlju¹ama, gotovo u celosti su naseljavali Srbi, zemljoradnici i sitne zanatlije; ba¹ u njima do¹lo je prilikom ulaska maðarskih trupa i u raciji do naj¾e¹æih ispada, jer se vojska, podsticana da ih vr¹i, pred slikom skromnosti i napu¹tenosti osetila najmanje sputana obzirima. Tu, meðu kuæama s vla¾nim zidovima, s pokunjenim cveæem u prozorima, jo¹ je lebdela, prigu¹ena, slika ubijanja; ljudi ¹to su s veèeri izlazili na kapiju da razgovaraju jo¹ su pokazivali bandere o koje su obe¹eni neki njihovi susedi i zamraèene prozore iza kojih su izveli nekog poznanika. ®ivljeg, zanimljivijeg predmeta razgovora za njih nije bilo. I Gerhardu je to odgovaralo. On ovde skoro nikog nije poznavao, ali mu je pomogao Milinko, stanovnik kraja, i ne sluteæi da èini uslugu, polaskan ¹to se Verin stariji brat poèeo s njim zbli¾avati. Upoznavao ga je sa svojim drugovima, kom¹ijama, izvodio ga na ¹etali¹te koje se oblikovalo u najdu¾oj, drveæem osenèenoj ulici èetvrti kao naknada za korzo u gradu, sada napu¹ten od omladine u znak nedogovorenog inata. Gerhardove grubosti ovde su se dopadale, stapale su se sa dahom sredine. Posle zaprepa¹æenja izazvanog nepotrebnim, paradnim ubijanjem, mladi su se pustili u suprotnu krajnost: zloèini uèinjeni protiv njima sliènih oslobaðali su ih odgovornosti. Zaboravljajuæi groznu iske¾enost lica obe¹enih, poèeli su o njima govoriti kao o uzorima i tepajuæi im, kao o ¹aljivèinama koji su se svojim jednostavnim stradanjem narugali histeriènim jahaèima tenkova. Kao da se radi samo o utakmici, èije je prvo poluvreme proteklo u zbunjenom podno¹enju udaraca, sada kad je nastupio predah, spremali su se za protivnapad, i to, prilagodiv¹i se brzo, istim sredstvima kojima su bili tuèeni. Svi su najednom poèeli da govore o pi¹toljima i pu¹kama, èak i zagrljeni parovi dok su se zavlaèili u kapije, tako da komunistima koji su se saèuvali od prvih naleta hap¹enja nije bilo te¹ko da naðu novih sledbenika. Gerharda, zbog njegove glasnoæe i osionosti, zbog samoka¾njavajuæih pogrda protiv jevrejskog meku¹tva, odmah su, instinktom odgajivaèa, ocenili kao najboljeg od najboljih i ubacili u jednu udarnu grupu. Pe¹aèio je svakodnevno po tuce kilometara, uvek razlièitim ulicama i putevima, do jedne mlade ¹ume izmeðu Novog Sada i Kaæa i tamo se pomoæu zvi¾duka nalazio sa jo¹ tri druga i jednim rezervnim potporuènikom koji ih je obuèavao u gaðanju iz pi¹tolja i bacanju bombi, ¹to ih je, uprkos naredbama, saèuvao. Da ne bi bili opa¾eni i da ne bi tro¹ili oskudnu municiju, najèe¹æe su okidali, iako ciljajuæi, prazan pi¹tolj, i mesto bombi bacali u metu kamenice, no Gerhard je imao oseæanje da se pri svakom ¹kljocaju i udarcu kamenom o drvo pred njim ru¹i pogoðeno, razoreno telo neprijatelja i nije propu¹tao nijednu pojedinost nastave. Pripadanje udarnoj grupi popunilo je u njemu dotle zjapeæu prazninu, te je prestao da bilo kog vreða ili ismeva; postao je ozbiljan, odreðen, skoro dobroæudan. Milinko mu vi¹e nije bio potreban, jer je sad u njegovom kraju grada poznavao bolje od njega sve pouzdane ljude, ali ga ipak nije odbacio, veæ je s njim obavio nekoliko strpljivih razgovora, poku¹av¹i ga ubediti da treba da se posveti istrebljenju okupatora. No, Milinko je veæ bio suvi¹e samostalan da bi se ukljuèio u kolektivni cilj i volju; njegova misao, opèinjena uèenjem, isuvi¹e je daleko odvrludala sa tla po kom je hodao, a zbli¾avanje sa Kronerom-ocem i preko njega sa duhovnim dobrima Nemaèke razvodnilo je u njemu ¾elju za osvetom. Izvinio se Gerhardu, koji je slegnuv¹i ramenima digao ruke od njega, i ukoliko je ovaj, zbog svojih prevratnièkih du¾nosti, vi¹e izbivao iz kuæe, utoliko je on sam sad u njoj boravio du¾e, kao Verin zvanièni deèko. Na ne ba¹ izrazito zadovoljstvo same Vere. Vera svoju kuæu ni ranije nije volela, a otkako je preko nje prelazio valjak rata, uèiniv¹i je kuæom obespravljenih, njeno oseæanje dobilo je i spoljnu podr¹ku. Sada je ovo za nju bila mi¹olovka. De¹avalo joj se da na prstima prolazi iz sobe u sobu od uliènih do dvori¹nih prozora, da posmatra stra¾nju, trgovinsku zgradu kao neku prepreku moguænom povlaèenju, a prozore s uliène strane kao prolome u odbrambenom zidu; de¹avalo se da slu¹a glasove koji su prenosili trgovinske narud¾bine, kuhinjsku zapovest, pozdrav gosta, u èudnom, avetinjskom ukr¹tanju, kao zbrkane odjeke s nekog drugog sveta. Pitala se ¹ta ona tu tra¾i i kakvim je nitima ovde vezana. Naravno, to su bile porodiène niti, niti njenog porekla od tog oca, te matere, te bake, uporedo sa tim bratom. Meðutim, dok je ispitivaèki zagledala njihova lica - a imala je potrebu da ih zagleda -, sticala je utisak da je vezanost sa njima sluèajna a po nju ¹tetna. Svako od njih imao je neku svoju zamisao o ¾ivotu koja se razlikovala od njene ili joj bila suprotna; tako je recimo mati zami¹ljala da je ¾ivot slu¾enje Gerhardu, ¹to se njoj èinilo èak neukusnim, dok je Gerhard smi¹ljao buntovne poduhvate, oèigledno osuðene na propast i opasne po celu porodicu. Kada je saznala da se preko Milinka povezuje sa usijanim glavama predgraða, poku¹ala je da s njim razgovara i predoèi mu kud srlja, no on ju je, prema njoj osion kao uvek, uæutkao smejuæi se: "Ti, gospoðice, èuvaj svoju lepu okruglu stra¾njicu i æuti!" Ali za¹to da æuti kad se i njen ¾ivot, njenoj volji nasuprot, izvrgava opasnosti? z Samo zato da bi umrla sa svojima? Ona za tu porodiènu smrt nije oseæala nikakve sklonosti, a kuæa, ostajanje u njoj, ipak ju je na takvu smrt prisiljavala. Spas bi dakle bio izaæi iz kuæe? Ali kamo, i s kim? - jer sama ne bi mogla umaæi, ne sa tim svojim neiskusnim, najedralim, na svaki stisak osetljivim i vredovnim telom - to je uviðala. S Milinkom? Milinko je upravo bio taj koji je hrlio k njoj u kuæu, razrogaèenih oèiju uperenih u njenog oca u polutami njegove sobe, u njegove knjige, kao da je u njima spas, kao da one mogu osloboditi batina, psovki, pljuvanja, ubijanja. Po¹to mu je u nekoliko navrata poverila svoj strah, a u odgovor primila meseèarska uveravanja o neminovnosti pobede razuma nad trenutno preteæim silama mraka - u kojima je lako prepoznala sebièno samozavaravanje lo¹eg oca porodice Roberta Kronera -, povukla se ispred njega u neku vrstu zlobnog æutanja, prekidanu jo¹ zlobnijim, gotovo prezirno podrugljivim, povlaðivanjem. Gradila se kao njegova uèenica, uèenica uèenika, i posmatrala kako se on pod tom obmanom nadima. Onda joj se, pod utiskom njegovog sme¹nog primera, uèinilo da se svak nadima, da svak izigrava, svak da se busa onim ¹to nema i ne mo¾e. A oni ¹to mogu prosto ispoljavaju svoju moæ. I kad je u kuæu banuo majèin brat Sep - koga je jedva pamtila kao starijeg deèaka, iz pradavnih retkih poseta selu i baki Lenart - sad ozbiljan, suv, æutljiv, s pi¹toljem o boku, znamenom moæi nad ¾ivotom i smræu -, ona se za èas ponadala - kao u ko zna kojeg veæ po redu oko sebe - da æe je mo¾da ba¹ on izbaviti. Poku¹ala mu se pribli¾iti, ali on je tra¾io samo Gerhardovo dru¹tvo, ne i njeno, koje je èak izbegavao, jer ga je zbunjivala devojèina nametljiva èulna lepota, mekota njenih kukova, belina ko¾e, riða gusta kosa, ¹to su, uz saznanje da je polujevrejka, mada i njegova sestrièina, budili u njemu potajnu pohotu, koju je potiskivao. Jednom, kada je kasno do¹ao kuæi iz ¹etnje i s veèere, nije mogao naæi kljuè, zaturen u d¾epu pantalona, te je s dvori¹ta zalupao u prozor, misleæi da je slu¾avkin; bio je to meðutim prozor njene sobe i ona mu je kroza nj, nagnuv¹i se, u beloj tankoj spavaèici s dubokim izrezom meðu napupelim dojkama, pru¾ila svoje kljuèeve. Te noæi ju je sanjao, zapravo, sanjao je jednu sasvim drukèiju crvenokosu krupnu devojku, koja mu se naginjala s visine dodirujuæi mu usne ogromnim toplim mleènim grudima, ali njemu je pri buðenju bilo jasno da je to ona. A i Vera je njega sanjala, kao svetog Ðorða sa jedne slike jarkih boja viðene u detinjstvu kod bake Lenart, na konju, s kopljem koje probada zelenu, crvenim tankim jezikom palacajuæu a¾daju, i sa kojim je jahala, na istom konju, dr¾ana oko pojasa njegovom èvrstom, mi¹iæavom rukom. Odzvanjao je kamen pod njima - turska kaldrma njene ulice iza evangelistièke crkve -, sevala su konjska kopita, hujao je vetar mrmoreæi ljudskim glasovima nekog mu¹kog hora nemaèku pesmu "Der Erlkonig" koju je svojevremeno uèila kod Fraulein: "Wer reitet so sp„t durch Nacht und Wind? - Es ist der Vater mit seinem Kind", a znala je da a¾daja ostaje za njima mrtva i zga¾ena, da izmièu gradu, opasnostima, vezanostima, i videla je kako se pred njom otvara jedan nov nepoznat predeo, planinski vrletan, bez ljudi i zato bezbedan. Sveti Ðorðe sa likom ujka Sepa sjahao je sa konja i pomogao joj da siðe stavljajuæi èvrstu ¹aku pod njeno golo stopalo, a kada je stala na zemlju, on be¹e i¹èezao, a oko nje su èuèali, na mekoj travi i napola zaklonjeni bujnom paprati, zec, veverica, lisica, koko¹, jarebica i tuce drugih pitomih ¾ivotinja koje je odnekud pamtila po oblièju, ali im nazive nije znala. Ne tumaèeæi taj san, niti sluteæi da postupa pod njegovim uticajem, odluèila je da porazgovara sa ocem o svojoj ¾elji da ode iz Novog Sada nekud gde je ne poznaju, po moguænosti u inostranstvo. Kada mu se obratila, ispostavilo se, na njeno èuðenje, da ponavlja jednu njegovu, stalno odmeravanu zamisao i da je zahvalan ¹to sad mo¾e sa nekim da je podeli. Znao je neoèekivano mnogo o odnosu pojedinih dr¾ava i vlada prema Jevrejima, pa i o postupanju s njima onde gde su veæ postali predmet posebnih mera. Od njega je èula da su u Srbiji, po¹to njome Nemci upravljaju kao okupatori bez posrednika, Jevreji od prvog dana stavljeni van zakona, oduzeto im je sve, isterani su iz stanova, li¹eni zvanja i prava na zaradu, upotrebljavani, besplatno, kao roblje, za najni¾e poslove, ubijani bez polaganja raèuna ikome èim postanu bezvredni kao radna snaga; da u Hrvatskoj, pod usta¹kom upravom, vi¹e i nema Jevreja na slobodi, veæ samo u logorima, a èini se da je samo pitanje vremena kada æe biti istrebljeni, te da je Baèka, pripav¹i Maðarskoj, koja jo¹ dr¾i do graðanske, pa i feudalne tradicije, u tom èasu za njih ponajbolje utoèi¹te meðu svim krajevima raskomadane Jugoslavije. U matiènoj Maðarskoj èak, rekao je Kroner, Jevrejstvo zasad ¾ivi gotovo netaknuto, naroèito u dvomilionskoj d¾ungli Budimpe¹te; zakonima i propisima koji se donose da bi ga sputali i obeshrabrili odupire se bogatstvo i dovitljivost trgovaca, industrijalaca, i jaka jevrejska inteligencija koja je pro¾ela ceo maðarski javni i kulturni ¾ivot. Otiæi u Budimpe¹tu, odseliti se jednostavno onamo znaèilo bi vratiti se gotovo u stari pravni poredak, sa ne¹to skuèenijim, ali ipak od¹krinutim moguænostima rada i zaraðivanja, a za Veru i Gerharda kretanja, mo¾da uèenja, ukljuèivanja u napredak koji njihovim godinama dolikuje. No kada je Vera na to izrazila èuðenje ¹to jo¹ ni¹ta nije uèinjeno da se onamo presele, otac je najednom postao neodreðeniji, usne su mu zadrhtale, ruke potra¾ile oslonac u d¾epovima kaputa, pozvao se na decenijama dug rad, svoj i jo¹ oèev, na trgovinu, na kuæu, na grdni nagomilani name¹taj, na robu u magacinu za koju jo¹ nije dobio priznanice, spomenuo je naviknutost svoje matere na Novi Sad i preostale stare poznanice, van koga bi i bez kojih bi valjda presvisnula, naveo ¾eninu upuæenost na ovda¹nju bogatu pijacu i, èak, sa nekom tupo¹æu koja ga je osvajala, kao da se ne obraæa Veri veæ nekoj treæoj osobi, promumlao ne¹to i o njenoj, Verinoj, vezanosti za grad u kom se rodila i odrasla. Vera je resko odvratila da svi ti razlozi, ukoliko su osnovani, padaju pred protivrazlogom nezaobilaznog fizièkog uni¹tenja, koje, ako nastupi, odvlaèi sa sobom i navike i imetak, ali je to pominjanje krajnje opasnosti jo¹ vi¹e obezglavilo Kronera, te je poèeo mucati, dahtati, na usta su mu mesto tvrdnji navreli usklici, nemoæne kletve, isturajuæi na videlo, ispod prividne promi¹ljenosti, staraèko obeshrabrenje. Veru je to oèas vratilo prvobitnoj zamisli da se spase otkidanjem od porodice, te mu je umirujuæi izjavila da ne namerava ni¹ta da natura, veæ samo da ode, sama, i kao moguænu ispomoæ spomenula ujka Sepa, koji, zar ne, ima, kao esesovski vojnik, izuzetna ovla¹æenja i moæ, pa valjda i tu da nekog kri¹om povede ili po¹alje preko granice u neku zemlju gde ne vlada Nemaèka. Kuda na primer, naæulio je u¹i Kroner. Na primer u ©vajcarsku, odrezala je ona, ili u neku drugu neutralnu zemlju kao ¹to su Turska, ©vedska, ¹ta zna. Sad je Kronera toliko zapanjila njena obave¹tenost (jer je verovao da devojka niti ¹ta èuje niti ¹ta pamti od razgovora i govora za stolom i preko radija) da se prenuo i potisnuo strah, te je obeæao da æe sa Sepom razgovarati. To je zaista i poku¹ao u nekoliko mahova, ubacujuæi u ¹urakove preteæe opise ubistava boja¾ljivo pitanje ne bi li se poneko meðu njima dalo izbeæi da su ¾rtve na vreme napustile mesto svog koncentrisanog ¾ivota pred oèima i srd¾bom nemaèke sile; pomenuo je i novac koji bi mnogi roditelj rado dao da bi mu dete bilo izuzeto od sudbine naroda i plemena, pogotovo ako ono plemenu sasvim i ne pripada kao na primer njegova deca. No, po¹to nije bio dovoljno jasan u svojim ponudama niti je Sep imao dovoljno o¹tru pamet da ih i takve shvati, ova skretanja s glavnog pravca razgovora utapala su se u muk, u odmahivanje, i ubrzo bila zaglu¹ena novim odskocima esesovèevih prikaza juna¹tava i strahota. Kroneru se èinilo da je posredi lukavstvo kojim se njegova oèinska briga mami na ¹to veæe ¾rtve, pa je njime delimièno tumaèio èak i ¹urakove strahotne opise, i one pre Verine inicijative; kada se pak uverio da su to neosnovane pretpostavke i da Sep jednostavno nije ni¹ta shvatio, bilo je veæ kasno, on je odlazio. Kroner mu je jednim deliæem volje, a da to sebi ne bi smeo priznati, bio i zahvalan, jer je saèuvao kæer od pustolovina, da se i ne govori o novcu. Ali Veru je taj odlazak moguæeg spasioca pre no ¹to je spasenje bilo i pomenuto te¹ko razoèarao; tek sad je uvidela koliko je pogre¹ila ¹to se nije sama pozabavila ujakom-vojnikom, nego pristala da joj posrednik bude otac, mada se u njegovu nemoæ veæ prethodno bila uverila. Odluèila je da dejstvuje sama, a èim je do¹la do tog zakljuèka, zaèudila se ¹to na nj nije bila navedena veæ i lièno¹æu novopredviðenog pomagaèa. Taj je naime za celo vreme njenih razmi¹ljanja bio tu, stalno njoj pred oèima, samo ¹to ga je kratkovido previðala. Nametao se njenoj pa¾nji jedino kao mu¹karac, skoro kao olièenje mu¹karca, mu¹karca-razbibrige sred njenih te¹kih misli i zatrovanih odluka. Dok je ove u sebi vagala i oblikovala, zapa¾ala ga je kako prolazi dvori¹tem, visok i sna¾an, punokrvan, zaglaðene duge smeðe kose, svetlih, nablizu usaðenih o¹trih oèiju koje su se u njene upravljale s neskrivenim divljenjem. U podne za ruèkom slu¹ala je o njemu i vi¹e nego ¹to joj je kao obave¹tenje bilo potrebno, jer je Robert Kroner sad sve te¹koæe i pogodnosti poslovnog ¾ivota vezivao za tog viteza Miklo¹a Armanjija, komesara svoje trgovine. S poèetka se u njegovim izve¹tajima javljala èak i zla slutnja da bi taj stranac mogao postati njegov muèitelj, jer se prilikom preuzimanja radnje pokazao hladan, strog, zagledao je u sva dokumenta i u sve æo¹kove, nagla¹avajuæi da se odsad bez njegove dozvole ne sme ni¹ta preduzimati niti menjati. Ubrzo se meðutim ispostavilo da je ta o¹trina bila izraz neiskustva, bojazni da æe ono biti navuèeno na tanak led prevarom; èim se uverio da Kroner jedino ¾eli da bezbedno opstane, sa svojom porodicom, odbacio je sam mere predostro¾nosti. Ostao je i dalje uzdr¾an, ali se nije ustruèavao da saop¹ti ¹to je najneophodnije za uspostavljanje osnovnog ljudskog kontakta, tako da se uskoro za stolom Kronerovih saznalo da je neo¾enjen, inaèe svr¹en pravnik i advokatski pripravnik koga je na osetljivu komesarsku du¾nost dovela civilna mobilizacija. Du¾nost na koju on nije imao za¹to da se ¾ali, po¹to mu je donosila trostruku platu prema ranijoj i lep stan u jednoj od ispra¾njenih zgrada biv¹ih banovinskih èinovnika i ugled dr¾avnog funkcionera od posebnog poverenja. Ovo poslednje, ugled, on meðutim kao da nije umeo da koristi u punoj meri u tom Novom Sadu kamo je bio upuæen i gde se oseæao napola izgnan, zbog me¹anog stanovni¹tva u kome se ne zna je li vi¹e zazirao od glasnih i obesnih Srba ili od domaæih Maðara koji su od svojih suseda lakomo preuzeli, a sad u ohrabrenosti prevratom jo¹ i pustili s lanca istoènjaèki nemar i bezbrigu. Sam je bio roðeni, pravi Pe¹tanac, èinovnièko dete kome su u glavu ulili da od svega najvi¹e treba ceniti èinovnièki rad i rang. A ovde se to uverenje razlivalo, rasplinjavalo, pod tupim pritiskom sporosti, neurednosti i ratne neizvesnosti. Armanjija su u gimnaziji uèili da je Maðarskoj Ju¾na pokrajina bila oteta po cenu suza celokupnog njenog ¾ivlja, a sada su mu neke kom¹ije u kuæi gde je dobio stan govorile prkosno i otvoreno - jer su bili Maðari, nisu ga se pla¹ili - da im je za vreme Jugoslavije bilo u ponekom pogledu i bolje, komotnije, manje se komandovalo, administriralo, postupalo se prisnije i ljudskije. Osvræuæi se oko sebe, po pra¹njavim ulicama, po bazarski krcatim radnjicama, po bioskopskim dvoranama gde se guralo i juri¹alo na mesta koja nisu bila numerisana, po trgovima ispred crkava gde su prosjaci stajali u grozdovima kreveljeæi se da izazovu sa¾aljenje, Armanji je jo¹ najvi¹e sebi sliène radljivosti nalazio u razvla¹æenoga vlasnika radnje kojom je upravljao, u mr¹avog i setnog, miroljubivog i knjigoljubivog Roberta Kronera. Njega je poèeo ispitivati o ovom svetu koji nije razumeo, a onda je iz odgovora poèeo shvatati da ni pitani od tog sveta mnogo ¹ta ne razume, veæ mu se samo rezignirano predaje, ¹to je postalo povod daljeg zbli¾avanja. Izgnan? Pa to je i Kroner bio ovde evo veæ dvadeset i nekoliko godina, upravo od dana kada se iz Beèa dao domamiti da preuzme oèevu radnju - on je tada mislio: privremeno, dok ne naðe za nju kupca i ne umilostivi majku da pristane da se ona proda. Ali mesto meseca na koje je raèunao, nanizale su se godine, zaokupili su ga brak, oèinstvo, i sad mu je veæ davno bila preseèena odstupnica ka onim sredi¹tima umnosti i srazmere koje je nauèio da po¹tuje u mladosti: nije ih vi¹e ni bilo onde kamo se osvrtao. Hoæe li se isto desiti i vitezu Armanjiju? I on je ovamo, u Ju¾nu pokrajinu, bio prekomandovan za kratko, dok proðe okr¹aj sa buntovnim silama Balkana koje æe nemaèka i maðarska hladna pamet umeti da obuzda; ali rat se pro¹irio na nepregledna polja Rusije, gde su se jo¹ uvek vodile bitke s neizvesnim ishodom, dok je ovde, u pozadini, u toj Baèkoj tako lako paloj u plen, kljuèalo, daleko od pokornosti, divlje i¹èekivanje, skoro nipoda¹tavanje postojeæeg stanja. To i¹èekivanje bilo je za viteza Armanjija olièeno najupadljivije u potomcima Roberta Kronera, Gerdu i Veri, koje je mogao posmatrati skoro preko èitavog dana, sa svog prozora u trgovini njihovog oca. Ova odrasla deca ¾ivela su u neradu, i mada je on znao da im je nerad prinudan, nametnut propisima iste dr¾avne ma¹ine koja je njega dovela da ih gleda, ipak se nije mogao odupreti utisku da je on, nerad, i njihova prava priroda. Kako su umeli da hodaju po dvori¹tu besposleno, s rukama na leðima, da iskreæu lica, jo¹ od marta, prema suncu koje bi se pre podne pojavilo nad krovom trgovine, kako su znali satima, ne oslanjajuæi se ni na kakav povod, kao ¹to je knjiga, ili makar razgovor, da kru¾e po tom ogranièenom prostoru koji bi njega, èinilo mu se, da nema pred sobom akta i du¾nosti, ugu¹io. Krajem maja, u travi koja je i¾ðikala izmeðu stana i kancelarije, pojavile su se le¾aljke, u kojima su deca tro¹ila svoje obilate u¾ine, a nekoliko nedelja docnije Vera je iznela svetlo suro æebe, prostrla ga po travi, pa se sledeæi put pojavila iz stana u kupaæem kostimu u dva dela, sjaktavo namazana uljem, i legla da se sunèa. Le¾ala je svaki dan satima strpljivo na æebetu, okreæuæi se samo s leða na trbuh, s trbuha na leða, povijajuæi u kolenu sad levu sad desnu nogu, da joj bude udobnije i da joj svaki komadiæ tela bude dotaknut, obgrljen suncem, odlazeæi povremeno u stan da se tu¹ira, o èemu su svedoèile guste i hitro nani¾e klizeæe kapi po njenoj sve tamnijoj ko¾i i mokre pruge po njenom dvodelnom kostimu. Armanjiju se èinilo svetogrðem ¹to ona svoju prozirno belu glatku ko¾u prlji u rumenu, pa u jarko crvenu, ali kada se boja ustalila, dobila je bakarni odsjaj koji je njenom devojaèkom telu povukao jo¹ èvr¹æe i ne¾nije obrise, uèinio ga jo¹ primamljivijim, gotovo nestvarnim. Jednog popodneva oni su se sreli pod kapijom i Armanji nije odoleo isku¹enju da joj saop¹ti svoj utisak, mada je ona u tom èasu bila potpuno obuèena, èak obuvena u èarape i sandale. "To stalno izlaganje nije vam potrebno, gospoðice Vera", rekao je, po¹to ju je pozdravio skinuv¹i ¹e¹ir i zadr¾av¹i ga u ruci". Hteo sam o tome vi¹e puta da progovorim va¹em gospodinu ocu, ali sam se uzdr¾avao, i evo sad se ne kajem, jer mi to omoguæuje da vam se neposredno obratim." Ona se zaèudila. "Mislite da mi sunce ¹kodi?" "Pa ne bih bio siguran ni u to da vam ne ¹kodi, u tolikim kolièinama", odvratio je Armanji, zbuniv¹i se ¹to nije umeo biti jasan, "ali ja sam mislio pre svega na va¹ izgled." "Moj izgled? Moj izgled vam se ne sviða?" On je pocrveneo, umesto da je nju naveo da crveni. "Naprotiv. Va¹ izgled se meni ... on me odu¹evljava. Vi ste prekrasna devojka i gledati vas iz dana u dan kako se sunèate predstavlja za mene preimuæstvo kakvom se zbilja nisam nadao, pogotovo ne ovde u jednoj trgovini, gde inaèe oèajavam, radeæi posao za koji niti sam predodreðen ¹kolovanjem niti za njega imam sklonosti. Pa ipak, ¾ao mi je one va¹e bele puti koja tako divno pristaje va¹oj kosi." "A zar tamnilo ne pristaje? Sada je to tako moderno." "Da, ja sam mo¾da malo staromodan. Mo¾da sam i star, pa je u tome cela gre¹ka." "Ne znam koliko imate godina." "Trideset i jednu. Mnogo, mnogo vi¹e nego vi, i mnogo vi¹e nego ¹to bih voleo da imam dok sa vama razgovaram." "Za¹to? Pa to su lepe godine..." "Da mo¾da. Ali ne ovde. U Budimpe¹ti jesu. U nekom veselom velikom gradu, gde je sve otvoreno zadovoljstvima, svim dobima ¾ivota. Jeste li veæ bili u Budimpe¹ti?" Vera je priznala da nije, nikad. "O, to treba svakako da nadoknadite. Zar gospodin Kroner ili gospoða ne pomi¹ljaju da vas jednom povedu onamo pa da vidite na¹u jedinstvenu prestonicu?" "O tome se kod nas razgovara, ali uvek s ustezanjem i nesigurno. Vi znate da mi ne mo¾emo tamo putovati bez propusnice, a za propusnicu je potreban naroèit razlog." "Oh, ako je samo do toga", usplamteo je vitez Armanji, pritiskujuæi ¹e¹ir na srce, "mo¾da bih vam ja mogao pomoæi svojim vezama. A sem toga", porumeneo je ponovo, dosetiv¹i se kakav mu obrt nudi razgovor, "mogli biste jednom poæi sa mnom, kad idem da podnesem izve¹taj. U tom sluèaju putovali biste kao moj pratilac i nikakva posebna dozvola ne bi vam bila potrebna. Dakle? ©ta ka¾ete na to? Da i biste hteli?" Vera je u nedoumici slegla ramenima. "Ne znam. Ja bih. Ali moraæu prethodno da razgovaram s ocem." Vitez Armanji se uzdvoumio. "Va¹ gospodin otac mo¾da ne bi shvatio taj moj predlog kao potpuno korektan, bar u ovom trenutku. Mo¾da bi bilo bolje da ga jo¹ malo preæutimo. Ali vi i ja, zar ne, mi smo se sporazumeli i jednog dana krenuæemo na put, da izaðemo iz ove èame i da zajedno oku¹amo puni, uzbudljivi ¾ivot." Na tome su ostali, pozdraviv¹i se. Ali oboje su bili razgovorom pomalo i upla¹eni. Vitez Armanji se pitao nije li postupio nepo¹teno nagovarajuæi maltene na bekstvo kæer kuæe u kojoj je imao da predstavlja civilizaciju svoje zemlje i nije li daleko prekoraèio ovla¹æenja i svoju stvarnu meru hrabrosti obeæav¹i da æe èak i prekr¹iti zakon. Vera se pak èudila kako je mogla pristati da sa stranim èovekom poðe na put sama i pomisliti da bi joj roditelji to dozvolili. Meðutim, ra¹èlanjavajuæi u sebi taj pristanak dok je uveèe le¾ala u krevetu bez sna, zakljuèila je s iznenaðenjem da ga se ne stidi i da je tako neoèekivano sigurna u sebe zato ¹to je uverena da je Armanji zaljubljen u nju. Seæala se njegovog zamagljenog pogleda, promena boje na njegovom licu, njegove ruke koja je grèevito i bezobzirno stiskala meki ¹e¹ir na prsa, i dolazilo joj je da se glasno nasmeje. Ponosila se ¹to je zanela tako krupnog, sna¾nog, zrelog èoveka i uzbuðivala ju je pomisao da æe ga moæi, samim svojim izgledom, svojom pojavom koju je u stanju da mu pribli¾i kad god za¾eli, jo¹ jaèe vezati za sebe. Sa nestrpljenjem je oèekivala jutro, sunèano prepodne, kada æe opet moæi da se izlo¾i, skoro naga, njegovom pogledu - s tom je mi¹lju zaspala. I stvarno je sutradan legla na prostrto æebe, okru¾ena visoko i¾ðikalom travom, kao u zagrljaj, ¹iroko raskriljenih ruku i s pobedonosnim osmehom koji nije mogla prikriti. Za Armanjija, koji se veæ bio pobojao da ju je prestra¹io prenagljenim pribli¾avanjem i da se ona ipak ispovedila roditeljima, ovaj njen ponovni izlazak na scenu bio je znak da naprotiv ni¹ta nije uèinjeno pogre¹no nego da je njegova ljubavna ponuda na najboljem putu da bude prihvaæena. Poèeo je ma¹tati. Video je sebe s devojkom u kupeu ekspresa Arpad koji sa zvi¾dukom uleæe u Istoènu ¾eleznièku stanicu Budimpe¹te, video je sebe s njom u taksiju koji ih vozi u njegov momaèki stan, video je kako joj daje svoju pid¾amu iz ormana - odnekud je izma¹tao da je ona, krenuv¹i od kuæe naglo, propustila da ma ¹ta ponese - te ona le¾e kraj njega u postelju u toj za nju prevelikoj i mu¹ki skrojenoj halji, koja joj istièe krhkost i vitkoæu i koja mu, èvrsto ispeglana ¹u¹ka pod dlanom dok je privlaèi sebi. Jedino jo¹ nije znao kakav æe pravni okvir sklopiti oko tog zagrljaja, hoæe li on biti izveden uz obeæanje braka - ili je to nemoguæe s Jevrejkom? - ili, naprotiv, uz njen pristanak da mu postane tajna ljubavnica. Hoæe li to znaèiti da æe on morati napustiti komesarstvo u Kronerovoj radnji, upotrebiti veze i uticaje da bude preme¹ten ili otpu¹ten nazad u Budimpe¹tu, ili æe se veza ostvariti uz privolu Verinih roditelja? A Vera je takoðe ma¹tala. Ona je sebe zami¹ljala na ulici koju ispunjava vreva prolaznika, tramvaja, automobila, blistanje izloga, vika mno¹tva, u kojoj ona postaje neprimetna, prestaje biti Vera Kroner, kæi trgovca Roberta Kronera, i postaje neko bezimeno biæe, biæe svedeno na sopstveno zdravo, gipko telo, u koje ima puno pouzdanje. Vi¹e nema za nju prepreka da se kreæe, da putuje, da menja gradove i stani¹ta, da se izmièe preteæem okru¾enju na koje je ovde osuðuje roditeljska kuæa. U tim slikama vitez Armanji nije imao mnogo mesta: stajao je negde pri njihovom rubu, pognute glave, sa ¹e¹irom stisnutim na grudi, gledajuæi u nju zamagljenim oèima. Meðutim, u svom razumu koji je te slike takoðe ovla¹ doticao, ona je bila spremna da ga pusti bli¾e sebi, sasvim uz sebe, da mu se i preda, ako on ispuni svoje obeæanje i izvede je iz klopke. Oboje su èekali, gledajuæi se kroz prozore i kroz koprene trave, kao preko ni¹ana nevidljive naperene pu¹ke. Dani su u tome prolazili. Ponekad bi na dvori¹te iza¹la Verina mati da rasejano, vi¹e obuzeta mislima na obdan odsutnog sina, opomene kæer kako æe se ispeæi, ponekad joj je slu¾avka iznosila opranog voæa na belom tanjiru, ponekad bi domilela stara Kronerovica da, ¹u¹ljetajuæi i obaziruæi se, obaspe unuku nerazgovetnim pogrdama ¹to se razgolièuje, izazivajuæi gnev Jehove koji brani Jevrejki da se izla¾e pogledima nevernika, ponekad bi Gerhard, prezrivo nehajan prema prisustvu sestrinom, po povratku s pucaèke ve¾be, leno progegao travnjakom i, istegav¹i se naglo kao panter, dohvatio vrh ograde, vinuo se nad nju jednim jedinim zamahom, bacajuæi brz pogled pred stan susetke bele udovice, koja bi ga tamo èekala i na ovaj znak presvlaèila haljinu i dolazila da se s njim spusti u podrum. Nailazio je i Milinko, u veèernjim èasovima, posle dana provedenog nad knjigama, da poprièa sa Robertom Kronerom, a onda i sa svojom devojkom, koja bi tad veæ bila obuèena, okupana, hladna, spremna da ga s dosadom slu¹a i izmenja s njim po koji poljubac. Jedne takve veèeri na ulazu je zazvonilo i kada je slu¾avka otvorila vrata, u stan su prodrla tri agenta Kontraobave¹tajne slu¾be, digli sve zateèene na noge, legitimisali ih, pretresli stan izvukav¹i iz ormana odeæu i razbaciv¹i knjige - meðu ostalima i svesku s natpisom "Poesie" iz Verinog ormana, koju su zalistali a onda oturili po¹to je nosila predratne datume - i konaèno poveli sa sobom Gerharda, po kog su jedino i bili do¹li, jer je rezervni oficir instruktor, uhap¹en nekoliko sati ranije, pod prvim ¹amarima i njega oznaèio kao svog uèenika u gaðanju. Kuæa ga vi¹e nikad nije videla. Iza njega je zinula praznina kao posle hirur¹kog zahvata u telo, poljuljav¹i svu dotad s mukom odr¾avanu ravnote¾u. Reza Kroner, koja prilikom sinovljevog odvoðenja samo zato nije nasrnula na agente ¹to ju je mu¾ fizièkom silom zadr¾ao, zahtevala je, izbezumljena, da svi odmah krenu za odvedenim od zatvora do zatvora i, ako treba, i¹èupaju ga noktima i vrate kuæi. Robert Kroner predoèio joj je s te¹kom mukom nemoguænost takvog pona¹anja - ¹tetnog i po Gerharda -, ali je zauzvrat morao pregnuti da bezopasnije po porodicu i, kako je on tvrdio, delotvornije, preko posrednika, interveni¹e u sinovljevu korist. Jedino lice od uticaja kome se mogao s poverenjem obratiti - prvo takvo lice koje je uop¹te ugledao posle dogaðaja odmah sutradan ujutru - bio je vitez Armanji. On se zabezeknuo nad novinom i spremno obeæao pomoæ. Obi¹ao je neke poznanike pravnike koji su, kao on, iz matiène Maðarske bili poslati da rade u Novom Sadu, ali bli¾e svojoj struci, kao sudije i policijski èinovnici. No, niko od njih nije imao smelosti da se zauzme za uhap¹enika Kontraobave¹tajne slu¾be, pla¹eæi se sumnje za sauèesni¹tvo, te su se usluge svele na obave¹tenja, dobijena preko treæih lica i neobavezno: da je optu¾ba protiv Gerharda te¹ka, a da njegova sudbina zavisi od toga da li æe se pokajati i saraðivati. Poznavajuæi mladiæevu tvrdokornost, Kroner se nije usudio da ¾eni saop¹ti poruku kako je glasila, nego ju je prekrojio u uveravanje da je Gerhard ¾iv i raspolo¾en, ali zasad izdvojen na nepoznatom mestu - ¹to je bilo taèno - radi sigurnijeg ishoda istrage. Primiv¹i na sebe odgovornost za ovo ulep¹avanje, on sam je, oèajavajuæi, razmi¹ljao o naèinu da sina privoli na spasonosnu popustljivost. Tra¾io je preko Armanjija da mu se dozvoli da sinu makar po¹alje pismo, ali je primio odreèan odgovor. Na to je poèeo zami¹ljati kako s njim razgovara, u æeliji, u èetiri oka, i ta zami¹ljanja, u veèernjim èasovima nekada¹njeg slu¹anja radija, za koje vi¹e, sam, nije imao volje ni strpljenja, uzimahu oblik ranijih stvarnih rasprava, u kojima je, meðutim, pod utiskom memljive samice s re¹etkama na prozorima kao okvira i okrvavljenog zatvorenika kao sabesednika, sinovljev stav na kraju uvek nadjaèavao. Gerhard je bio u pravu! - uveravao se Robert Kroner, u tim jednostrano voðenim razgovorima, na osnovu davno izgovorenih reæi, ali pod novim, mraènim zraèenjem zami¹ljene zatvorenièke teskobe i ispaæenosti; no sad je bilo kasno i za to priznanje. Nije ga mogao èak ni dalekom Gerhardu saop¹titi, i bio je kukavièki skoro sreæan ¹to nema pristupa do uhap¹enog sina. I dalje je samo molio, svakodnevno, Armanjija da pomogne. Ovaj je to povremeno èinio, a povremeno lagao da èini, Kroner je pak njegovu la¾ udvostruèavao svojom kad bi je saop¹tavao ¾eni ili kæeri, te se oko uhap¹enika isplitala gusta i ¹arena mre¾a nestvarnosti. U toj mre¾i zakoprcalo se jo¹ jedno lice, domamljeno zrelim dra¾ima Reze Kroner, koja je, uprkos nagovorima mu¾a, kome nije verovala, krenula sama da potra¾i pomoæ za sina onde gde je oseæala najvi¹e pouzdanja: kod svojih sunarodnika. S korpom u ruci, u koju je slo¾ila hrane i èistog rublja, obi¹la je nemaèke kasarne, stupila u razgovor sa stra¾arima, tra¾ila da joj se pozovu de¾urni i pred njima rasprostirala svoju brigu i molbu. U takvom jednom obilasku nai¹la je na narednika feldpolicije Hermana Arbajtzama, èoveka èetrdesetih godina iz okoline Majnca, koji se na nju sa¾alio i primio se da poku¹a saznati gde joj je zatvoren sin. Ni on ni¹ta nije uspeo - imao je za to suvi¹e mali rang -, ali poznanstvo, pro¹irivano èestim sastancima u parku pred kasarnom, ¾eninim nestrpljivim molbama i feldpolicajèevim nezgrapnim obeæanjima i te¹enjima, preraslo je u prijateljstvo, a za Arbajtzama, koji se nikad nije ¾enio, u pravu, poznu strast. Poèeo je i mimo ugovorenih sastanaka da dolazi pred kuæu Kronerovih, pod izgovorom nove vesti ili nejasne nade, a Reza Kroner bi, primetiv¹i ga, istrèavala i dugo s njim razgovarala, bri¹uæi suze i podnoseæi njegovo dobrodu¹no tap¹anje po leðima i mi¹ici. Veza nije ostala neprimeæena pred slu¾avkom, a docnije ni pred Verom, kojoj je istovremeno strka posle Gerhardovog hap¹enja premre¾ila sopstvena nadanja, jer je spasilac za kog su se ona vezivala morao biti upotrebljen u drugu, uporednu svrhu spasavanja bratovljevog ¾ivota, a uistinu: jer se taj spasilac smrtno upla¹io svojih potajnih namera da se uplete u ¾ivot porodice koja je, evo, povukla na sebe zveket lanaca i senku ve¹ala. Vi¹e nije izlazio pred Veru, klonio je se, pod izgovorom svog te¹kog novog bremena. Ali Vera je shvatila da se on povukao i da se s njim povukla njena moguænost da pobegne. Predala se, uronila u nesreæu i sram kuæe, iduæi po njoj na prstima, oslu¹kujuæi prema ulaznim vratima neæe li se pojaviti neki glasnik, ili pak Gerhard, ¾iv i èio, kako su svi èinili, zavaravajuæi se, a u stvari verujuæi sve manje. Kada je stigla vest da je mrtav - "ubijen pri poku¹aju bekstva", kako je glasilo zvanièno saop¹tenje -, obukla je crninu kao i svi njeni, plakala zajedno s njima, poku¹avala da ih te¹i prisustvom i blago¹æu kao ¹to je i sama bila te¹ena, znajuæi, ipak, u dnu biæa, da je obmanuta, skrenuta sa sopstvene staze, gurnuta u taj krvavi i mraèni ¾leb koji nije htela i koji je jedino ona jasno naslutila, a sad po njemu ipak klizi, stalno nani¾e, kao i ostali, ka uni¹tenju. Milinku, koji je stigao da izjavi sauèe¹æe, rekla je da vi¹e ne mo¾e s njim da se nalazi, i mladiæ se povukao, uviðajuæi da bi dalje ljubakanje ili podseæanje na nj znaèilo svetogrðe. Tako su prestali i razgovori o knjigama u sobi Roberta Kronera. Knjige, ¹to su ih agenti razbacali prilikom pretresa, bile su vraæene u ormane, ali ih odatle vi¹e niko nije uzimao. Ono ¹to se poslednjih meseci pred njima desilo protivreèilo je njihovom slovu i duhu, i one su postale ¹to i jesu, ako ih ne otvara i ne tumaèi poverenje: hartija, stvari. Gledale su, svojim lepim povezima i natpisima, bez izraza na ljude koji su se pod njima jo¹ kretali, da bi, uskoro, bili ispod njihovih pogleda izvedeni, izbaèeni iz svojih le¾i¹ta i ispreturani, kao i one ¹to su bile jednom zauvek.

SMRTI PRIRODNE i nasilne. Gu¹enje Sare Kroner roðene Davidson u gasnoj komori Osvjencima maskiranoj kao kupatilo. Njeno posrtanje bez Verine podupiruæe ruke, sred vike èiji smisao ne razume, nemoæ njenih prstiju da prodenu dugme kroz rupicu spreda na haljini, pa ova sa nje biva zderana, neèijom rukom, kao potom i rublje, do zborane i mlitave ko¾e. Njen sram, njen vapaj za za¹titom, za sinom koji je negde ostao, za Verom koja je negde zaostala, njena molitva koja je besmislen mrmor, jer se vi¹e nièeg ne hvata, jer vi¹e nièeg nema sem parèeta sapuna tutnutog joj u ruku, koji je prevara, uviða kad lica oko nje pozelene, oèi se iskolaèe, i njoj samoj ka¹alj protrese grudi i usta joj se uzalud iskrenu za èistim vazduhom, kog takoðe vi¹e nema, za èistim vazduhom. Pucanje Gerhardove lobanje u podrumu Kontraobave¹tajne slu¾be pod udarcem drvenog pendreka u ruci agenta Jano¹a Koronga. "Nisam rekao! Ili sam rekao?" Njegov lelek pred sumnjom, ðiknulom iz povreðenog mozga, njegov zev za ubilaèkom rukom, beli krvavi zubi iske¾eni na pomisao da su preko njih prevaljena imena kojih se vi¹e i ne seæa, ali za koja zna da se moraju prekriti æutanjem smrti. Gospoðièino rvanje sa vatrom u sanatorijumu Boranoviæ; hroma leva noga njenog oca, gegav korak, pokret kojim izvlaèi polovinu tela iz tla, iz nepokreta, iz mrtvog, ka zelenilu ba¹te, crni obris te noge za koju se sad pripija svaki njen damar kao za gredu spasa, visoko na nebu, iznad plamenova koji je sa¾i¾u, njene ruke bez snage da se podignu i doma¹e taj crni pokret, tu èvrstu izbavljajuæi sigurnost, koja se udaljuje, hramajuæi, postajuæi sve manja, otkucavajuæi sve ti¹e svoj hod u visinu. Leganje Roberta Kronera na crni zimski kaput u sabirnom logoru, njegovo zadihano "Ne!" Verinim povicima i preklinjanju, to "Ne" nastavljanju putovanja, nastavljanju patnje, nastavljanju odgovornosti, tonjenje u neodgovornost, sklopljenih oèiju, iznutra zaptivena sluha, zgrèene misli, da ne vidi, da ne èuje, da ne shvati kako ih pu¹ta da odu, kako ih napu¹ta i biva od njih napu¹ten, prepu¹ten vici, udarcima, hicu iz pu¹ke, koji ga, evo, iz blizine pogaða, evo razvaljuje posred grudi, evo oslobaða, najzad oslobaða. Opiranje Nemanje Lazukiæa prozivci, trapavim su¾njima za koje je vezan, u saznanju da uz njih ne spada, da ih mrzi, da bi ih odgurnuo i odrekao im se lika i imena koji se meðutim jo¹ jedini utiskuju u njegova èula, sa konopcima ¹to mu se usecaju u meso, jer ih vuèe njihova te¾ina, njihova nezgrapnost, njihovo trzanje, njihovi crveni otoci na gle¾njevima, smrad iz oznojenih nedara; njegovo otimanje da pogledom zakaèi ma kog od pratilaca, u sivilu zore koje ni na jednom ne otkriva pa¾nje ni obzira, za izuzeæe, njegov krik "Ne braæo!" koji je sav la¾, koji on oseæa kao la¾, gade¾ u ustima, la¾ meðu la¾ima, sve same la¾i od poèetka do ovog trenutka kad je istina samo to gaðenje, ¾elja za izuzimanjem, kog nema, kog pucnji otkidaju bacajuæi i njega na gomilu preko ostalih, pod njih, omrznute, u smrad uni¹tenja. Lazukiækina prenera¾enost pred istim takvim u nju uperenim pu¹kama dve godine ranije, njen spleteni polazak iz kuæe ("Nisam se dovoljno toplo obukla? Jesam li dobro zakljuèala?"), njeno kratkovido ¾mirkanje prema mete¾u ubijanja na drugoj strani ulice, koje ne raspoznaje, jer ne mo¾e da mu shvati svrhu, jer u takvu svrhu ne veruje, njeno trzanje od prasaka iza leða, njen vapaj: "Valjda neæe! Ja nisam kriva! Imam decu!", njene uvreðeno iskrivljene usne stare devojke, njen nahero podignuti pogled ka zimskom, nepomiènom, nebu. Tiho sanjivo izdisanje Tereze Arbajtzam, udove Kroner, roðene Lenart, u bolnici u ©tutgartu, u belini, u ispo¹æenosti dugim bolovanjem, u neznanju sebe usled slabosti, s maglovitom mi¹lju na jedno lice, lice èasne sestre orubljeno krutom belom maramom tako jasnih obrisa kao lice mu¹karca, mlado i rumeno, s pravim kratkim nosem i crvenim usnama, to lice drago koje vi¹e ne ume da imenuje niti da mu odredi odnos prema sebi i koje se rasplinjuje u belini, u magli, u hladnoæi. Skvrèenost Rastka Lazukiæa meðu ¹aragama pobesnelih kola, u letu, u poskakivanju, u kajanju ¹to nije s njih si¹ao kad je pucnjava poèela, u kolebanju bi li poku¹ao da skoèi sad kad tre¹nju prekida trzaj i udarac u leða, od kog se uspravlja, izvija kao i konj pred njim èija mu se ustuknula ogromna glava propne visoko pred oèima, i pada na o¹tri rub neèega - "je li to moj kofer?" pomi¹lja - oseæajuæi kako mu na usta toplo i lepljivo navire nestajuæa snaga, svest. Jeèanje Sepa Lenarta za vodom u podrumu pod ru¹evinama biv¹e kolhozne zgrade u selu Staruha zaglu¹eno pucnjavom topova i bacaèa, koji su sve razrovali, zatrpav¹i ga pod zemlju meðu samim jeèeæim ranjenicima, u koje gleda ¹irom otvorenih oèiju, kroz polumrak zastrt pra¹inom od loma i ru¹enja, primajuæi u sebe njihove u¾asnute poglede, njihovu molbu za vodom, koje nema, veæ danima i noæima, otkad traje razderotina na njegovom trbuhu, tu dole gde pritiskuje obamrle nakva¹ene ¹ake, tu gde curi, gde bi podmetnuo ispucala usta kad bi mogao da se pokrene, kad mu se ne bi utroba cepala i od pomisli na kretnju, od vredovnosti koja uzalud i¹te vlagu, sve¾inu, mesto one koja otièe, otièe, plavi sve, jeku bombi, pra¹inu, dim, jauke, èineæi ih sve ti¹im, sve tanjim, neverovatnijim. Leganje Vere Kroner u dvori¹noj sobi nekada¹njeg bakinog stana, s tri æebeta najpre slo¾ena jedno preko drugog a zatim navuèena na sebe, do pod pazuha - jer je reèeno da æe joj se telo postepeno hladiti -, gutanje laudanuma iz ¹ake uz dolivanje vina iz velike, oble èa¹e, dan pre toga kupljene u ovu svrhu. Padanje njene glave na jastuk s olak¹anjem, sklapanje oèiju. Njihovo ponovno otvaranje da bi se jo¹ jednom videli: sto i stolica, prazna stela¾a, stalak sa saksijom bez cveæa, ne radi opro¹taja veæ radi ustanovljavanja da ni¹ta vredno pa¾nje ne ostavlja. Ostavlja sebe, misli. Ali koje to "sebe", ne mo¾e odrediti. ©umovi sa ulice, to nije ona, automobil, zujanje vetra meðu rasutim starim sanducima i zarðalim obruèima u dvori¹tu, a drugo ni¹ta nema, èini joj se. Podilazi je muka - to je od leka, veruje; nada se da se neæe pogor¹ati, jer je to samo lek, mada predoziran; mo¾da je ipak trebalo leæi u korito puno vode i prerezati vene, ili uèiniti i to èim proguta pilule, kao ¹to je bila smi¹ljala, za ¹ta sad èini se da je kasno. Muka je drmusa, povraæala bi, ali zna da to ne sme, grèem volje potiskuje grèenje stomaka, samo ne nazad, suzbija nakupljenim strahom, kao pesnicom, potrebu za povraæanjem, jo¹ jednom, jo¹ jednom, uèiniæe to koliko god puta bude potrebno, to je kao poroðaj, samo obratan, iskezi se, jedini za koji je sposobna, i njeno dete æe se roditi. Posrtanje Sredoja Lazukiæa naslonjenog na mlado èvrsto rame Steve Milovanèeva, laðara, na putu iz krème "Stolac" kraj veslaèkog kluba, oteèena stomaka, od vinjaka, kog je popio premnogo, potro¹iv¹i tek primljenu socijalnu pomoæ, igranje svetlaca pred njegovim oèima, kao ¹to mu se de¹ava veæ poodavno, svake veèeri, i kad ne pije. "Pazi, ja ne vidim", mrmlja Milovanèevu, koji ga vuèe napred, ali sad koraci vi¹e ne mogu da slede volju, noge se tope, one klize tamo-amo i evo ga gde se opru¾a po travi nasipa, pod Stevinim drmusanjem i povicima. Svetlaci skaèu, ljubièasti i ¾uti, ivica nasipa ga ¾ulja, to je pod njim neki o¹tar kamen, samo da mu je da se malo pomeri, ulevo, ali kako da to javi Milovanèevu kad mu je i jezik odrveneo, dok èelo, prsa, trbuh trnu. Pritisak kamena u slabinu postaje nesnosan, on otr¾e ruku iz obamrlosti i gura je pod sebe, ali tamo prsti ne hvataju ni¹ta sem trave, bol kamena je u njemu, ona se sad ¹iri po grudnom ko¹u, ste¾e ga kao gvozdena ¹aka. Sredoje se izvije, sada pod sobom oseæa ruke Stevana Milovanèeva, "¹ta je to, je li to bio taj kamen", èudi se i gubi svest. Neuobièajeno ¾ivo strujanje vazduha oko kreveta Milinka Bo¾iæa, u kom njegovo sigurno pamæenje, naviknuto na ponavljanje jednakoga, otkriva opasnost. Zapremine nad njim, on im izo¹trenim èulima oseæa ispunjenost, dotièu ga po licu mlakim dahom, mu¹kim, ne ¾enskim, nepoznatim, zakljuèuje. Pokrivaè biva povuèen s njegovog trbuha, meki prsti padaju na desno bedro, gurkaju meso, opipavaju, uzmièu dajuæi mesto ubodu igle. Ne¹to mu u¹trcavaju, mada poslednjih dana nije od sebe davao znaka nikakve bolesti. Pospanost, znaèi da treba da postane neosetljiv. Opravka ili vaðenje zuba, po¹to ih ima jo¹ dva-tri, ¹ta bi drugo bilo? Nova rana koja se na njemu otvorila a da to nije osetio? Dreme¾ ga zahvata kao paperje, kakva lagodnost, misli, da su mi to uvek davali, ne bih nikad ni¹ta poku¹ao da saznam, ili je mo¾da ipak trebalo da se trudim da znam, èovek je zato èovek da zna, a sada vi¹e ne znam skoro ni¹ta i uskoro ni¹ta neæu znati.

DOCNIJA KAJANJA Vere Kroner zbog propu¹tene prilike da se otrgne od Novog Sada hrane se ne samo seæanjima na logorske patnje. Te patnje, po¹to su pro¹le, predstavljaju deo njenog ¾ivota, i ona, buduæi u svemu usmerena prema sebi, ne bi vi¹e ni mogla zamisliti da ih nije bilo. Njena je kob, smatra, ¹to se iz logora vratila u taj, navodno svoj, grad, a vratiti se opet morala zato ¹to se od njega prethodno nije otkinula. U pitanju je, oseæa, isti grumen topline, ili bliskosti, koji joj se prièinjavao i prvi i drugi put kao neka mutna sfera privlaèenja, slièna planeti obavijenoj parama, ili nekakvom maglenom suncu, mameæi je da se ne udalji, odnosno da se sa njom opet stopi, varljivo. Varljivo oba puta, jer kao ¹to je, ostav¹i, morala da se udalji koliko nikad nije ni slutila, tako isto, prijaviv¹i se iz osloboðenog logora, sa njegove ispucale, le¹evima prekrivene zemlje, iza njegovih raskidanih ograda na èijim su se stubovima jo¹ klatili obe¹eni stra¾ari, za transport kuæi, nikako kuæi nije stigla. Stigla je u Novi Sad; dr¾avni kamion poslat pred logora¹ki voz dobacio ju je u ulicu iza evangelistièke crkve, ali je na vratima zatekla natpis nekog nadle¹tva za snabdevanje, u sobama mno¹tvo pisaæih stolova i na njima stolice nogama okrenute tavanici - jer je bilo popodne, zavr¹etak rada -, a u bakinom biv¹em krilu kuæe na njeno kucanje iza¹la je domarka, debela i rumena, bosa, koja je ovde oèekivala povratak mu¾a, Maðara, s fronta, i veæ joj s praga, taruæi tabanom list noge, saop¹tila ravnodu¹no da je poslednji èlan porodice Kroner, Verina mati, oti¹la jo¹ jesenas sa Nemcima. Vera, sa svojim zave¾ljajem na dugom kanapu baèenim preko ramena, mogla se odmah okrenuti i otiæi. Ipak, umor ju je nagnao da se ispne stepenicama kraj te ¾ene, gotovo je gurnuv¹i u stranu kao neku nabuhlu zavesu, da proðe kroz sobe i spusti zave¾ljaj u veæoj, uliènoj, koja je stajala gotovo prazna, i da sekretaru nadle¹tva, postarijem rodoljubu u jahaæim pantalonama i èizmama, koji æe uskoro dotrèati da zatra¾i raèuna zbog upada u stan svog osoblja, objasni kako je vi¹e niko neæe oterati ispod sopstvenog krova. Od sada je, dakle, na svome. Ali gde je to svoje? U Novom Sadu, najni¾oj nizini, u bari, napu¹tenoj od istorije, koje su, kraj sve surovosti, Nemci pljusnuli i u ovo osvojeno podruèje, dovukav¹i sobom, dodu¹e uz kevtave komande, izvesnu urednost, odseènost, sistem, jedinstvenost u pona¹anju i izgledu, u hap¹enju i odvoðenju iza ¾ica, u ubijanju èak, koje su umeli da podignu do golijatskih razmera, izjednaèiv¹i ceo kontinent Evropu u jednu logora¹ku, pretnjom smrti uzbudljivo zapahnutu, celinu. Od te celine ostaju, posle njenog raspada, samo tralje mr¾nje. Ta debela domarka zapu¹tene bezbojne kose, vazda u papuèama, upla¹ena, baèena ovamo, kao na sprud, udajom za vratara, pripadnika strelastih krstova, iz svog mraènog sela, u koje æe se, uostalom, posle nekoliko dana Verine nelagodne blizine, kri¹om vratiti, na poruèenim kolima, ne usudiv¹i se da ponese i stvari iz velike sobe, naretko ubaèene, mo¾da ukradene, i taj sekretar, ¾ut, olinjao, pre¾iveo u virovima okupacije zato ¹to se ona povukla pre no ¹to ga je ugu¹ila, prisilnim radom (u dva navrata), gladovanjem njegovim i ¾ene mu i dvoje dece, izbacivanjem s posla u pivari posle njenog preuzimanja od strane maðarskog komesarijata, ranjavanjem u bombardovanju kudeljare gde se bio privremeno zaposlio, izdajama koje ipak nije poèinio jer se one od njega, nedovoljno znaèajnog, nisu ni tra¾ile. Ste¹njena izmeðu njih, Vera oseæa skoro razoèaranje: zar je za to trebalo ne izgubiti rat? Njeno telo, koje je ispo¹æeno - èini joj se da je ¹uplje du¾ trupa i udova, promajno -, te¾i da bude popunjeno: ona mora da se postara za hranu i najnu¾nije predmete. Polazi u kom¹iluk i natrapa meðu prvima na Gerhardovu biv¹u ljubavnicu, u susednoj kuæi. Ova upravo pr¾i krompir u kuhinji otvorenoj ka dvori¹tu - mesec je jul, l945 -, i ne prepoznaje prido¹licu u bakand¾ama, ¾utoj platnenoj suknji i ruskoj vatiranoj bluzi. Zatim kad joj se Vera predstavi, pljesne rukama i ustukne kao da joj je na sto sletela velika, èupava ptica. Nimalo se ne ustruèavajuæi - Vera vidi po njenom licu da se ne pretvara -, poziva iz sobe mu¾a koji onde èita novine le¾eæi na kanabetu i prenosi svoje èuðenje na njega i na svoju devojèicu, koja takoðe izmili na viku. Mu¾ nudi Veri stolicu, slu¹a klimajuæi glavom istoriju izgnanstva Kronerovih, u kojoj majèino vero-brakolomstvo oprezno ne biva dotaknuto, i tu Vera jede prvi poklonjeni ruèak. Poklonjeni? Èini joj se da bi imala prava da zalupa na svaka vrata i da zatra¾i bilo ¹ta, pozivajuæi se na punu godinu li¹avanja; ima potrebu da svima saop¹ti ¹ta je iskusila u strahotama, a opet, ove joj se, zgrudvane u reèi koje jo¹ i nisu kazane, vraæaju, zatrpavaju je iznutra svojom te¾inom, svojom istinito¹æu, a onda i neistinito¹æu jer je u njima pone¹to i zatajeno, nalepe se u njoj kao smola, i ona oæuti. Najednom umorna, oznojena hranom na kakvu nije navikla, uzbuðenih creva, mora da ide brzo kuæi. Tamo, u velikoj sobi, svaljuje se na pod i plaèe. Gu¹e je reèi koje je izgovorila i one koje nije izgovorila, gu¹e je æutanje i klimanje glavom kojima su saslu¹ane, gu¹i je uzvik ¹to ga je potisnula: "A vi, ¹ta ste vi za to vreme radili?" Previja se, iz pukotina poda zavonja pra¹ina, stomak joj se podigne, izlazi u kuhinju i povraæa. Gleda rastu¾eno u grudve izmlevene hrane koju je izgubila, na oèi joj poðu suze, a onda shvati koliko je sve to preterano, neprirodno. Mora odmah poæi da potra¾i neku vlast, pomi¹lja, da prijavi kom¹iju, nedopustivo je da se on tamo izle¾ava u zaklonu svog stana, na svojoj okruglastoj, zajapurenoj ¾eni, koju je njen brat Gerhard po volji pozivao u podrum, a sad to niko ne zna. Treba ona da stane na ulicu, na Glavni trg, da izvièe prolaznicima sve ¹to zna a oni ne znaju. Gotovo da bi skoèila i krenula. Ali, oseæa da nema na to prava, jer ne sme sve reèi, pa samo spere ispovraæanu hranu i odlazi vukuæi noge u svoju veliku sobu. Seda na stolicu i drhti. Kamo je to dospela? Kao da je meðu samim praznoglavcima: oni joj daju da jede i slu¹aju klimajuæi glavom njenu prièu, oni u èizmama premeravaju dvori¹te njene roðene kuæe iz koje su joj najbli¾i odvuèeni, niko neæe da sazna ¹to ona zna. Ledeno je usamljena, sve to uokolo su tuðini, aveti; najednom joj se uèini da je, napustiv¹i logor, ostavila jedino mesto gde se sporazumevala, gde su je okru¾avali pravi, bliski ljudi, vidi onu pusto¹ prekrivenu le¹evima u trenutku kada ju je napustila, vidi isko¹ena tela obe¹enih stra¾ara i gotovo je spremna da i za njima za¾ali, da klekne pred njih i skine ih sa konopca i da zavapi: "Tucite me, ja sam va¹a." Shvata da je nepromenljivo ostala onde, na onom ve¾bali¹tu prinude. Razgrèe na prsima haljinu, jer sama sebi ne veruje, i iskosa, grèeæi vilicu, èita naopaèke crni utisnuti natpis. Da, to je ona. Da je bar stvarno ostala, mrtva, kao Magda i Lenci, pored svog kreveta, prore¹etana poslednjim Handkeovim rafalima, u utihnuloj sobi ljubavi nakiæenoj crvenim plamiècima! Skoro da sanjari o svojoj smrti, kao o spavanju, od misli na nju muka joj se razilazi iz stomaka, stolica na kojoj sedi uèini joj se udobna, ona se na njoj napola opru¾a, zadrema. Onda je ponovo trgne glad. Jesti, jesti! Izlazi u manju sobu, nigde nema nikoga, domarka je mo¾da iza¹la na dvori¹te, mo¾da pobegla nekoj poverljivoj poznanici da isprièa nevolju koja ju je sna¹la povratkom davno otpisane kuæegazdine kæeri. Ali neæe¹! neæe¹! re¹i u sebi, veæ i glasno, provaljujuæi u ostavu, sekuæi bez premi¹ljanja hleb, kidajuæi zubima komad kobasice polo¾en na tanjir, tra¾eæi oèima meðu fla¹ama neki zaèin, kiselo, nièeg nema. Prepla¹i je ¹um, to su se neka vrata zalupila, ukoèi se, ¹ta ona to èini? Pa ona na sve ovo ima pravo, nije joj potrebno da krade. Izravnava zubima razgri¾eni okrajak kobasice, hleb se neæe poznati, vraæa se u svoju sobu, polagano i s u¾ivanjem jede. ®ivot. Moraæe se postarati za sebe. Odlazi u kuhinju i bri¾ljivo se umiva, ponovo se oblaèi poravnavajuæi na sebi svaki nabor odeæe. Ide u grad, veæ je predveèerje. Neki èovek u gumenim èizmama i sa kaèketom na glavi vozi bicikl, u korman je obe¹ena kofa koju pa¾ljivo pridr¾ava. Pomije! doseæa se ona, vraæena mirnodopskim pojmovima, i sama se sebi zadivi ¹to je tako dovitljiva, prisebna, nasme¹i se. Treba da kupi pristojnu haljinu, cipele, treba da nabavi novaca. Kreæe se nasumce, ulicama koje poznaje, koje su iste kao pre godinu dana, samo sprane od Nemaca, od opasnosti, uzmuèene sluèajnim saobraæajem. Izbija na mali trg, tu je Velièkoviæeva papirnica u kojoj je èesto kupovala sveske, olovke. Ne odoleva isku¹enju, ulazi, nad vratima se tanko oglasi zvonce, kao nekad. U radnji je sumraèno, nema kupaca, za pultom stoji gospodin Velièkoviæ, onizak, stamen, s èetkicom prosedih brkova pod tupim nosem, Vera se seæa kako je otac jednom tiho rekao materi da mu se papirnièar ¾alio ¹to je u radnji sam, ne mo¾e izaæi kad mu je potreba, pa je navukao zapaljenja be¹ike "Ja sam Vera Kroner", veli ona jo¹ sa sredine radnje, zadihavajuæi se od to nekoliko reèi. "Ne znam da li me prepoznajete." Velièkoviæ ¹iri sitne oèi bez beonjaèa, usta mu se zaokrugle. "O, to ste vi, gospoðice. Ali otkud? Kako vas dugo nije bilo." I pru¾a joj preko tezge obe, kratke i mesnate, ¹ake. "Da, bila sam u logoru", saop¹tava ona, pa zasuzi, i za sebe neoèekivano, jer je on istinski o¾alo¹æen. "Htela sam vas zamoliti da mi date ne¹to novaca, ako mo¾ete." Trgovac je tek sad odmeri ispitivaèki, kao svi dosad, on uzmakne za korak prema rafovima s bri¾ljivo rasporeðenom robom, zatim se zbunjeno ma¹a za fioku u tezgi, izvuèe je, prebira. "Kako da ne. Kako da ne. Izvolite." I izbacuje na tezgu dve, zatim jo¹ jednu, zakovrnute novèanice. "Uzmite, uzmite." Ona s oklevanjem pru¾a ruku, hvata novac; sada kad joj on masti prste, vi¹e joj se ne mili. "Treba mi za prve potrebe, znate. Vratiæu vam." "Pa naravno", brza Velièkoviæ i nagne se preko tezge da je potap¹e po mi¹ici. "Samo kad ste se vi ¾ivi vratili." Osvræe se oko sebe. "Kad bih imao koga da me zameni, poveo bih vas kuæi da se izrazgovaramo." I Veri ponovo dolazi u pamet njegova ¾alba na be¹iku. "A va¹i kako su? Jesu li ¾ivi?" pita on. "Samo sam se ja vratila", veli Vera, ne pominjuæi ni ovog puta majku. Stoje nekoliko trenutaka èutke, zatim ona gurne novac u d¾ep vojnièke bluze i klimnuv¹i glavom izlazi. Sledeæih dana obilazi kancelarije komande mesta, vadi potvrde, karte za snabdevanje. Pronalazi upravu narodnih dobara, u zgradi ispra¾njenog mlina; jedan podoficir brkajlija vodi je u ogromnu hladovitu odaju zatrpanu do visoke tavanice ormanima, krevetima, stela¾ama, stolovima, stolicama, i ¹ireæi ruke poziva je: "Biraj , drugarice." Dugo tra¾i ¹ta bi joj odgovaralo, u potaji se nada da æe naiæi na neku svoju stvar, za èas joj se uèini da prepoznaje otoman iz njihove slu¾inske sobe, pa ga ona i podoficir pentrajuæi se oslobaðaju nabacanih drugih predmeta, ali cvetiæi presvlake su na njemu ipak drukèiji - ona ga svejedno uzima. Mora sama da se pobrine za prevoz, trèi na pijacu i najmljuje nosaèa pa s njim i natovarenim stvarima ide kroz ulice. Stid ju je, èini joj se da svi u nju gledaju, da se za njom osvræu, a istovremeno ima slavodobitno oseæanje da je ne¹to otela, spasla, pa ¾uri bez nu¾de, mora nekoliko puta da saèeka nosaèa dok je sustigne. Ubacuje stvari u sobe - domarka je sinoæ iselila -, pada na otoman obamrla, obezvoljena. Danima ne razme¹ta ni¹ta, stvari stoje zgomilane, s veèeri se jednostavno uvuèe pod goli jorgan baèen preko otomana. ©ta æe joj sve to? Glad i neudobnost ipak je nagone da dalje moljaka, u svakom nadle¹tvu saznaje za drugo gde mo¾e doæi do neèeg ¹to jo¹ nema; dospeva i u jevrejsku op¹tinu, pored sinagoge. Ovamo ulazi oklevajuæi, stegnuta srca, ima oseæanje kao da æe zateæi kr¹, i podove isprskane krvlju. Ali kad otvori vrata, ugleda dve spojene kancelarije koje su vrlo uredne, samo je name¹taja u njima malo; prednja je prazna a u stra¾njoj sedi za pisaæim stolom crna, ko¹èata, nosata ¾ena i plete. Ona pogleda preko naoèara, a kad joj Vera ka¾e za¹to je do¹la, odla¾e pletivo, uzima sa stola olovku i privlaèi bli¾e sebi tanku svesku, pa ¹mrknuv¹i jako da joj se debeli vrh nosa zalomi u stranu, uzima podatke: ime i prezime, gde Vera stanuje, koga ima od èlanova porodice. Kad èuje da ona nikog nema, namr¹ti se i pita ¹ta joj je s porodicom. Vera izve¹tava o bratu, o ocu i baki, zatim noodluèno zastane. Crna ¾ena, kao da pogaða uzrok njenog oklevanja, iste¾e vrat napred i pita: "A va¹a mati?" Vera obja¹njava da joj je mati Nemica, nije bila deportovana, nekud se odselila dok je ona bila u logoru. ®ena na to ¹mrkne neodluèno, ustaje i prelazi u prednju sobu, otvara prozor i èuje se kako vièe u dvori¹te sinagoge: "Deskauer! Deskauer! " ili neko slièno ime, pritvara prozor, a na ulazu se malo potom pojavljuje postariji trbu¹at èovek obe¹enih ramena i zabrinuta pogleda. Njih dvoje se sa¹aptavaju, èovek zami¹ljeno klima glavom pogledajuæi povremeno kroz otvorena vrata kri¹om i tmurno u Veru, potom se crna ¾ena vraæa i izdaje bez reèi na sto dve stotine dinara, uz potpis. "Ne mo¾emo vam dati vi¹e", ka¾e, dok odla¾e svesku, "imamo mnogo starih i bolesnih". Pa preko volje dodaje: "Iduæeg prvog mo¾ete se javiti opet." Vera odlazi, pored starca koji jo¹ uvek stoji zami¹ljeno u svom uglu, i pred kancelarijom, u hodniku, naleæe na malu, ¾aboglavu Miciku, po¹tansku slu¾benicu, koju pamti iz davnih porodiènih susreta na ulici. Sada joj se ova napola nepoznata ¾ena baca oko vrata, svlaèi joj glavu na svoje mr¹avo rame i zavièe promuklim glasom: "Siroèe moje! Siroèe moje!" Poziva Veru da je saèeka, jer ima u op¹tini samo èasak posla - da podigne meseènu pomoæ - i one odlaze dr¾eæi se pod ruku, Micika istrèavajuæi radoznalim pitanjima o baki, o Kroneru, o gospoði mami, a Vera odgovarajuæi uz snebivljivo osvrtanje. Ipak, ona pristane da na putu kuæi svrati Miciki, na Glavnoj ulici, i iznenaðuje se prijatnoj u¹u¹kanosti njenog jednosobnog stana na prvom spratu stare, porodiène kuæe: tu su fotelje, kauè s prekrivaèem, radio, stalci sa ¾ivim cveæem, èak i nekoliko uramljenih goblena. Kako je uspela da ih saèuva? pita. Ali to nisu uop¹te njeni gobleni, obja¹njava Micika sle¾uæi zaèuðeno ramenima, uzela ih je u upravi narodnih dobara sa ostalim stvarima - zar ona, Vera, jo¹ nije bila onde? - ko zna kome su nekad pripadali, nekom Jevrejinu ili odbeglom Nemcu, no svejedno, ona je ¾elela da svoj kutak uèini onoliko prisnim koliko je u datim okolnostima moguæe. Nudi Veri èaj i uskoro se iz kuhinje pokraj sobe èuje kako kipi voda, pojavljuju se ¹olje vijoreæi oblaèiæima pare i na tanjiriæu od porculana kolaèiæi, èak i salveti, od tanke kancelarijske hartije koju je Micika dobavila na po¹ti - jer ona veæ radi -, obrezala u kvadrat i savila ukoso. Njena hitra, skakutava pa¾nja uspavljuje, njen hrapavi neumorni govor rasteruje misao. "Siroèe moje! " ponavlja ona, srkuæuæi èaj i nudeæi Veru da se prihvati kolaèa. "Sada si sama i znam da ti je te¹ko, ali evo, Bog je hteo da se sretnemo, i mi æemo se sada èesto sastajati, je li? Mi malobrojni koji smo pre¾iveli onaj u¾as moramo sada biti kao jedna velika porodica, moramo pomoæi jedni drugima." Ona nabraja logora¹e koji su se vratili, to su Veri poznata ili napola poznata imena iza kojih izranjaju lica kao iz albuma slo¾enog u harmoniku, mnogi su veæ primljeni u slu¾bu, Micika zna gde. Hoæe li se i Vera zaposliti? Ona bi joj mogla naæi mesto u po¹ti, ta valjda ima zavr¹enu gimnaziju? I one se dogovore da joj se Vera javi èim sredi kuæu; ali, da se ne bi gubilo vreme, Micika je nagovori da odmah, tu na komadu bele hartije koju izvlaèi iz fioke stola, napi¹e molbu, koju æe ona koliko sutra predati personalki. Vera se vraæa kuæi u groznici, od mno¹tva novih saznanja i odluka; prihvata se svojih stvari da ih razmesti skladno kao ¹to je videla kod Micike, ali iscrpeno le¾e na otoman i zaspi. Veæ sutradan, susret koji je imala, to poznanstvo naglo i ve¹taèki zagrejano, izgleda joj nestvaran, izbledeo: da ga nije sanjala? Izlazi pred nju Micikino, od uzbuðenja u sitne bore rastrèano lice, zatim lica onih koje je pomenula, roje se, igraju ludo kolo koje je zamara. U stanu je ti¹ina, domarke vi¹e nema, èuje se ¹kripa kola sa ulice i kokodakanje koko¹aka u nekom dvori¹tu. Zvukovi mira, za razliku od one navale reèi koja je vraæa u ludilo ubijanja, otimanja, od smrti za ¾ivotom, koji je meðutim tu, topao u njenom telu, i pospan. Provodi dane le¾eæi, dok vreme prolazi, ¹to zapa¾a po nadiranju i povlaèenju svetlosnih pruga na podu ispod prozora sa spu¹tenim ¾aluzinama. Izlazi da kupi hrane i cigarete, nauèila se da pu¹i u transportu kuæi i sad u toj navici ne nalazi meru, pali cigarete jednu za drugom, opu¹ci se brde po svim tanjirima sa ostacima hrane. Jednom se na vratima kuca, pa lupa; ulazi Micika, zadihana, razbaru¹ena, sa dva ru¾ièasta, otromboljena karanfila omotana tankom kancelarijskom hartijom, ogleda se u dvori¹noj, praznoj sobi, prodire u veæu, uliènu, ma¹uæi slobodnom rukom rasteruje dim u vazduhu, ostavlja karanfile na sto i prilazi prozoru, podi¾e ¾aluzine i rastvara prozorska krila u toplo predveèernje sunce. "Ti se zapu¹ta¹, mila moja, to nije dobro! " veli prekorno, ali se ne zadr¾ava na reèima veæ tra¾i vode, re¹o (koji Vera nema), potpaljuje gvozdeni ¹tednjak letvicama naðenim u ostavi, i uskoro prljavo suðe nestaje u loncu iz kog vaskrsava glatko i vla¾no, da bi se nareðalo na poklopcu sanduka koji je takoðe odnekud dovukla i polo¾ila na dve stolice. Dok se sagiba i dok skuplja i ¹iri ruke, iz nje pr¹te novosti: Verina molba je usvojena, ona treba sutra da se javi u po¹ti, radiæe u direkciji na obraèunu naplata, dobijaæe meseèno osamsto dinara, ¹to nije mnogo, ali je va¾no da ima sigurno zaposlenje i dobru, jevtinu menzu, koju po¹ta izdr¾ava. Zar joj je ovo sav kuhinjski pribor? osvræe se, po¹to je dovr¹ila domaæièki posao: èim primi prvu platu valja joj kupiti sudova, a pre svega jedan elektrièni re¹o, danas je to veæ sastavni deo svakog domaæinstva, ne treba se zadovoljiti najprimitivnijim nivoom, dosta je toga bilo za vreme rata, kada je èovek na nj bio silom potisnut, to je i bio cilj Nemaca, da se onemoguæi napredak, zato su i udarali na Jevreje, jer su od svih najdovitljiviji, najprodorniji; sada kada ih je ostalo svega ¹aèica ne smeju neprijatelju prièiniti zadovoljstvo da pomisli kako je svoj cilj postigao. Sutradan na najvi¹em, treæem spratu po¹te Veru prima na razgovor jedna krupna, malo povijena ¾ena ¹irokih obraza, srdaèna je, glasna, pita u kom je logoru Vera bila, pa prièa da je i sama robijala u Gradi¹ci, u Hrvatskoj, dok nije prebegla u partizane; zatim preseèe razgovor pljesnuv¹i ¹akama o sto i vodi je hodnicima i sprat ni¾e, u veliku sobu sa ¹est pisaæih stolova oko kojih sedi èeta devojaka i jedan mladiæ s laneno plavom kosom bez leve ruke. Vera ima utisak da je i ovde veæ najavljena, niko joj se ne iznenadi, èak ni Mara Brkiæ, debelju¹kasta devojka napuæenih usta, s kojom je godinu dana, jo¹ pred rat, pohaðala isti razred gimnazije. Svi su prema njoj obazrivi kao da je lomljiva, oslobaðaju za nju najudobniju stolicu, okreæu je prema svetlosti, èiste pred njom sto, govore joj tiho i nasme¹eno, dajuæi prva uputstva o uno¹enju imena i cifara sa malih, i¹partanih spiskova u pola metra veliku knjigu. Docnije se zaborave, dobacuju jedni drugima zadevke, smeju se; jedna lepa tamna devojka zapeva koraènicu koju ostali prihvataju u pola glasa ili zvi¾duæuæi. Nude se izmeðu sebe cigaretama, dele ponete u¾ine, i Vera dobija, bez nuðenja, udeo na parèetu hartije, hleba namazanog ma¹æu i posutog paprikom, i vode iz zelene litrene boce. U podne svi zajedno trèe na ruèak kloparajuæi drvenim potpeticama po hodniku i niz stepenice, javljajuæi se starom brkatom vrataru, izleæuæi na suncem obasjanu ulicu i pretrèavajuæi je do naspramnog ugla, gde je nekada¹nja krèma pretvorena u trpezariju. Sedi se u dve male zagu¹ljive prostorije, servirke u keceljama donose jelo, miri¹ljavo, gusto, masno, svi se na nj naklope jer novodo¹li veæ èekaju svoj red. Mara donosi Veri sve¾njiæ ceduljica s ispisanim datumima i od¹tampanim natpisom "ruèak", "veèera" naizmenièno, za koje æe platiti tek prvog. Tako sada ima jo¹ jedan program: da uveèe izmeðu sedam i devet preðe razdaljinu od stana do menze. Tada vi¹e nije u svom dru¹tvu: za stolom su neznanci, ali isto onako glasni i za drugovanje orni, koj i je ne pitaju kako se tu stvorila, jer se to za njih po sebi razume. Polako se u njoj zaèinje poverenje prema dru¾ini u koju je dospela; usvaja njen naèin ophoðenja, podvrgava mu se. To joj ne pada te¹ko jer su joj ovi ljudi zapravo slièni ne samo po godinama veæ i po skitaèkoj samostalnosti: ako i imaju roditelje ili srodnike, pa i ako s njima ¾ive, nastoje da se od njih odmetnu, odrièu se naviknutog, u odevanju, u govoru, jagme se za vojnièke bluze i pantalone, ne neguju lice i kosu, juri¹aju na menzu kao da drugde nema za njih hrane ni utoèi¹ta. Mara u vi¹e mahova nagove¹tava da bi rado posetila Veru kod kuæe, i mada se ova kloni da je pozove, ne mo¾e izbeæi da je pusti u stan kada su iz menze krenule zajedno i utvrdile da idu u istom pravcu. Praznina i nered Verinih soba odu¹eve Maru, ona zatap¹e rukama okreæuæi se po zaptivenom prostoru mraènom usled spu¹tenih ¾aluzina, s gomilama odeæe po stolicama, s razvalinama neopranog suda na stolu i na prozorskim daskama, baca se leðima na otoman sa koga nisu uklonjeni jorgan i jastuk, razmièe noge i ¹iri ruke. "Uh, ala ti je ovde ¾ivot!" Verinu nemarnost ona po svoj prilici tumaèi kao protivljenje navikama graðanskog stale¾a i mora biti da svoj utisak prenosi u razgovorima na druge, jer narednih dana drugarice okru¾uju Veru s nagla¹enom prisno¹æu i daju joj do znanja da bi se i van kancelarije s njom rado sastajale. No ona se, najednom, je¾i od tog nametljivog pribli¾avanja. Ima oseæanje da je, otvoriv¹i svoj samotni dom pred Marom, razgolitila ne¹to lièno i tajno, da joj je dotada¹nja nepristupaènost zaprljana, pa uveèe s gaðenjem le¾e na otoman, pod nepresvuèeni jorgan. Jedino Miciku i dalje prima mirno, ako joj ona navrati, najèe¹æe da bi, brbljajuæi o kojeèem drugom, oprala suðe i, slu¾eæi se iz fi¹eka ponetih u torbi, skuvala za sebe i Veru, na re¹ou koji je najzad sama nabavila i postavila, èaj, uz takoðe donete kolaèe. Da li zato ¹to je Micika Jevrejka? Ne, jer Vera se tuði malobrojnih Jevreja povratnika, koje Micika nastavlja da nabraja i kojima je poziva u zajednièku posetu. Ni u jevrejsku op¹tinu ne odlazi vi¹e posle primljene prve pomoæi, poruèuje po Miciki da joj ona ubuduæe neæe biti potrebna. Pla¹i se propitivanja, daljih i dubljih no ¹to bi ¾elela, a jedino pred Micikom taj strah ne oseæa: u njenoj razbrbljanoj ljubopitljivosti oseæa èednost, èak nezrelost usedelice koja kao da nikad nije zavirila iza fasade zajednièkog ¾ivota, koju saèinjavaju red, rad i sedeljke, kao da je nisu ni dotakli mrzost i sumnja ljudskih prinuda. Meðutim, i ona je èetiri godine bila rob, nosila je na grudima i leðima ¾utu zvezdu, provela u logoru godinu dana, odvedena istim transportom kao Vera i njeni. Èesto se u njihove razgovore utkivaju seæanja na ta pretrpljena poni¾enja, ali kroz Micikina brzopleta usta i ona izlaze nekako suva i èista, akuratna i shvatijiva. "Trebalo je volje da se pre¾ivi", tumaèi ona u zakljuèku svojih umovanja, kao da se odnose na leèenje od izuzetno te¹ke bolesti, "ko god je popustio, ko god se predao sudbini, s tim je ubrzo bilo svr¹eno, zar ne? Ja, ja se nisam dala", istura ona prkosno ¹iljastu bradicu, pa prièa kako je jednom ispred nosa kapoa zgrabila sa ðubri¹ta pregr¹t ljuski krompira i s njom pobegla, kroz kapiju na ogradi bloka ostavljenu sluèajno otvorenom, u baraku, gde vi¹e nije mogla biti raspoznata, i kako je, odvedena na rad u rudnik soli, leèila smrzotine na nozi mokraæom, da je lekar ne bi poslao u krematorijum. "Tvoja sirota baka je naravno bila prestara da bi mogla podneti sve te napore", dopu¹ta ona ipak izuzimanje od pravila, "a tvoj otac, onako uznosit i nesnala¾ljiv, morao se slomiti. I bolje da nisu predugo patili, pomisli na to, pa æe¹ ih lak¹e pre¾aliti." I Veri se zbilja èini, dok je slu¹a, da to iz nje govori neka vi¹a, hladnija pravda, koja propusnicu za dalji ¾ivot dodeljuje samo najsna¾nijima. Ili najglupljima, najbestijalnijima? Micikina podseæanja raskivaju u njoj slike sopstvenog iskustva, u seæanju joj se ni¾u skvrèene obrijane glave na tankim vratovima i izmo¾denim, istanjenim telima, kao polje nekog èudovi¹nog, bolesnog bilja, nad kojim se cere zadrigla zlobna lica kapoa, kao maske iz ludaèkog sna; vidi sestre Cimper pred izvoðenje na batinanje, kako sede na rubu kreveta skupljene jedna uz drugu s isprepletenim rukama, vidi njihova naga, tanka tela privezana za drvene jarèeve, èuje hujanje udaraca. Zar ona sama nije onde umrla? Kako se spasla, izvukla? Zbog svoje vere u ¾ivot? Ili zbog nevere u ¾ivot, zbog podlosti, poslu¹nosti sili? Da, i ona se, pre¾ivev¹i, svrstala u red pobednika, i evo je gde sada s Micikom mudruje nad gre¹kama umrlih. Sme¹no, podlo. Trebalo bi da zamahne pesnicom i smrvi tu pijano raskokodakanu glavu, u ime mrtvih. Umesto toga pije èaj, èuti, gricka kolaèe. Odlazi u po¹tu na rad, u menzu da ruèa i veèera, pa kuæi na dugo odmaranje. Popunjava se, ko¾a joj se zate¾e, kosa raste i postaje svilenkasta i lelujava. "Èime pere¹ kosu?" pitaju je drugarice na poslu i prelaze prstima zavidljivo preko gustih riðih slapova. Èak joj zameraju na lepoti, ona to oseæa, primeæuje kako se oko nje stvara krug nepoverenja. Vi¹e joj se ne nude u posetu; Mara, koja ju je pozivala sebi, prestaje da to pominje. Samo zvanièni pozivi sti¾u do nje, dobaèeni preko stolova, ispisani ma¹inom na arcima hartije, s praznim mestom za potpise koje valja obavezno staviti. To su skupovi, takozvane konferencije, omladine, Narodnog fronta, koji se odr¾avaju obièno predveèe u zakljuèanom predvorju po¹te, kamo se snesu stolice iz kancelarija. Neka nova, stroga lica izranjaju na svetlost elektriènih sijalica, s njima je i personalka, otvrdla, zao¹trena, sada joj èuje i ime: drugarica Jurkoviæ; ona dr¾i govor o zaka¹njavanju na posao, o vremenu koje se izgubi u razgovorima, èita sa spiska imena prestupnika propraæajuæi svako po jednim pogledom upuæenim meðu stolice i klupe. Apel, podseæa se Vera, i grlo joj se ste¾e u strahu. Hoæe li nju izdvojiti, osuditi, hoæe li joj narediti da slju¹ti sa sebe haljinu i, vezav¹i je za stub u predvorju, odmeriti po njoj udarce batinom? Znoji se. Gleda po licima uokolo, i ona su prepla¹ena, kao nekad lica devojaka u kuæi radosti kad upravnica proðe izmeðu kreveta lupkajuæi se biæem po sari èizme. Znaèi da treba biti poslu¹an, skritI svako opiranje. Na pomisao koliko je to ovde lak¹e nego u logoru Vera skoro krikne od sreæe. Ona iznutra preliva svoje lice izrazom udivljenja i takvim ga zadr¾ava sve do kraja sastanka. Trèi na posao pre vremena, drugarice je izjutra zatièu za stolom, veæ nagnutu nad hartijama. Posle nekoliko nedelja prilazi joj Gordana Sekuliæ, bledolika, mrzovoljasta devojka iz sobe, i zove je da posle ruèka pro¹etaju. Jesen je, ko¹ava, vetar ih zaèas produva, a one nemaju kamo da se sklone. Gordana postaje nestrpljiva, ona veæ cvokoæe, "mo¾emo li k tebi?" pita Veru, jer sama, veli, stanuje s porodicom u jednoj sobi; ali Vera po navici naje¾eno odbija i one se vraæaju u po¹tu. Gordana ne¹to ¹apuæe sa vratarom i ovaj ih pu¹ta u kancelariju. Hodnikom krstare spremaèice, soba se vetri, Gordana zatvara prozore i one sedaju na hladne stolice jedna naspram druge. Vera pali cigaretu. Gordana, koja ne pu¹i, stiska ¹ake i mr¹ti lice, pa s pogledom uprtim u sto govori o ciljevima socijalizma, koji se sastoje od èovekoljublja i pravednosti, te su Veri sigurno bliski, s obzirom na ¾rtve koje je podnela. Njoj, Gordani, povereno je da Veri prenese predlog starijih drugova, kako ka¾e, da stupi u Savez komunistièke omladine. Po¹to je zaæutala, di¾e zbunjene, skoro suzne oèi i napregnuto upita: "Hoæe¹ li?", na ¹to Vera klimne glavom. Gordana skoèi, zagrli je, izljubi hladnim usnama, hvata je za ruku i nagna da po¾uri s nedopu¹enom cigaretom, jer ¹ta æe njih dve u pustoj kancelariji, same. Napu¹taju sobu, trèe niz stepenice, na ulicu kojom fijuèe vetar raznoseæi pra¹inu i dronjke hartije. Sutradan, ne vi¹e kri¹om, u pauzi rada, gotovo svima naoèigled, Gordana predaje Veri dva lista sa od¹tampanim pitanjima, na koja treba pismeno da odgovori, i sve¾anj èiste hartije, za ispisivanje biografije. "Nemoj ni¹ta preæutati", napominje ona ste¾uæi s dva prsta hartiju pre no ¹to æe je prepustiti u Verine ruke, "naroèito o svemu ¹to se odnosi na okupaciju - to ti poruèuje Danica Jurkoviè." Sporazumeju se da æe Vera ispunjene hartije predati kroz tri dana, i ona istog popodneva s dosta muke - jer su pitanja zamr¹ena - popunjava anketni list i odmah se laæa biografije. Zaèuðuje je koliko u njoj, èim je saop¹tila osnovne podatke o porodici, ima malo da ka¾e; uviða koliko su stradanja kroz koja je pro¹la - op¹ta, a ukoliko su posebna, neizreciva. Poku¹ava, ipak, seæajuæi se Gordaninih napomena, da i to neizrecivo stavi na hartiju, ali kod hitnih preokreta zastaje. Èini joj se da bi ih trebalo opisati sa svim upamæenim pojedinostima, a ove su opet razbacane, nesreðene, ne mo¾e da im pohvata meðusobne veze; ako se pak naðu veze, izranjajuæi iz seæanja, pred njom se prostre ogromno, nesagledivo polje do gu¹enja uzbudljivih do¾ivljaja, koji ne trpe reèi, jer bi one nju samu previ¹e ogolile. Poku¹aji da ih uop¹ti takoðe joj ne polaze za rukom, oni se izvrgavaju u preæutkivanja, a samim tim u la¾. Baci hartiju, uzme drugu i s besnom odlukom nasræe na tu pro¹lost koja joj se odjednom tra¾i. Ne mo¾e, ne sme da je izrekne. Ostavlja razbacane listove, le¾e na otoman, i kao bolesnik se valja, previja nad svojom nemoæi. Ne ume da se sabere, ste¾e je grè, ¾elela bi da se odmori, ali joj srce u¾urbano tuèe, izletela bi na ulicu, ali nema daha za smi¹ljene pokrete. Zarobljenica je tih listova hartije na stoèiæu, kao ¹to je bila zarobljenik u logoru. Da, i ovo je logor, shvata, nastavak logora, isti logor u koji je odvedena i zazidana pre godinu i po dana, nije iz njega pobegla iako se rat zavr¹io; biv¹i zapovednici potonuli u krv, u svoju smrt, pru¾aju za njom ruke ovamo do mesta njenog zarobljavanja. Nije trebalo da se vrati, doseæa se, ponavljajuæi jednom veæ zatomljenu misao, nije trebalo da se vrati. Od pronaðenog ranijeg saznanja postaje joj teskobno, ali i jednostavnije, jer je ono u njoj sad èvrsto zaselo. Uèinila je gre¹ku i sada mora da ispa¹ta. Poku¹ava da se seti nekog izlaza, ali ga ne nalazi. Otiæi? Kamo? Ona sem ove od svih napu¹tene kuæe ima samo jo¹ jedan dom: na ledini ograðenoj ¾icom drvenu baraku kojom odzvanja strah. Ni tamo vi¹e nikog nema, napu¹tena je od svojih preostalih stanovnika, ispra¾njena, i sada slu¾i kao ruglo i opomena prisilnim posetiocima, kako saznaje iz novina, punih osude pro¹losti. No i ona je deo te pro¹losti, postaje joj jasno, iako njena ¾rtva: jednako kao i vinovnici. Proklija u njoj, a onda se i razgrana, inat: pa neka bude! Pali cigaretu, navlaèi kaput, trèi u radnju i kupuje bocu vina. Nikad ga nije pila, ni ¾elela, samo je èula da omamljuje - sad ga sipa u sebe. Oporo je, gorko, i hladno, guta ga na silu. Nikako da od njega naiðe oèekivano olak¹anje. Ali ipak, ako ispije celu bocu, raèuna; meðutim, podiðe je muka i ona trèi da povrati. Sada je sva slomljena, a li¹ena i te poslednje re¹enosti. Le¾e da spava. Te¹ki snovi, voda, davljenje, ki¹a i sneg na apel-placu. Jutro je zatièe bezvoljnu, odlazi na posao kasno s tamnim kolutovima oko oèiju. Radi æutke, mrzovoljno. Devojka do nje, Sta¹a Dimitrijeviæ, uredna i mazna lekarska kæi, istiha je pita ¹ta joj je, ona sle¾e ramenima, jedva se uzdr¾i da na njoj ne iskali mr¾nju ¾rtve. Gordana, èije poglede propu¹tene ispod oka primeæuje, prilazi joj posle rada i pita je li gotova s biografijom. "Nisam i neæu biti", odgovori ona odluèno, i za sebe neoèekivano. Nasmeje se promuklo. "Sve to me u¾asno gnjavi!" Gordana, zabezeknuta, odskoèi kao od ujeda zmije, ostavlja je, ¾uri za ostalima. A Veri je najednom laknulo. Ide u menzu, seda namerno za sto nepoznatih, odlazi kuæi da le¾i. Posle kratkog sna ispije preostatak vina, pravo iz boce. Izvræe bocu i, smejuæi se prigu¹eno, prosipa ¾ute, guste kapi, koje su se u njoj zadr¾ale, po razbacanoj hartiji. Od tada je vi¹e niko ni¹ta ne pita, krug æutanja opet se oko nje pro¹iruje i tvrdne. Gordana je jednog dana saèeka veæ u hodniku. "Rekla sam Danici da ne pi¹e¹ biografiju. Jesi li pri tom ostala?" I po¹to Vera potvrdi: "Onda kao da ni¹ta nismo ni razgovarale. Anketne listove mi vrati." "Veæ su ispisani." Gordana se zamisli. "Svejedno ih vrati. Da se ne vuku kojegde." I trgne glavu uznosito. Posle ruèka, kod kuæe, Vera prvo ¹to èini: èisti sto od nabacanih hartija, gu¾va svoje zapoèeto pisanje s gaðenjem i sla¹æu, pa ga pali u ¹tednjaku koji veæ davno nije osetio vatre. Zatim seda za anketni list i pa¾ljivo prevlaèi debelim crtama mastila svaku ispisanu reè. Sada se iza pitanja ni¾u crne crte, duge i kratke, same ni¹tice. Ime i prezime: ni¹ta. Ime oca: ni¹ta. Ime i devojaèko prezime matere: ni¹ta. Dan, mesec i godina roðenja: ni¹ta. Ona je ni¹ta i to ni¹ta presavija i sprema u d¾ep kaputa, pa ga sledeæeg jutra stavlja na sto pred Gordanu bez reèi. Ali zato uskoro zazvrji telefon na susednom stolu i njoj prenose poziv Danice Jurkoviæ. Uspinje se stepenicama i zatièe personalku kako je oèekuje za svojim stolom, duboko povijenih leða, umorna pogleda, lica opu¹tena u debelo osenèene bore. Ona ne nudi Veri da sedne, iako uokolo ima stolica; gleda u hartije pred sobom i nekim umrtvljenim glasom ni¾e datume njenih zaka¹njenja na posao. Vera poku¹ava da se priseti jesu li pobele¾eni datumi taèni - èini joj se da ih je premnogo -, ali kako ne mo¾e ni¹ta da doka¾e, veli da se u reèene dane nije oseæala dobro. Jurkoviæka podi¾e na nju svoje sitne, sad po rubovima zacrvenjene oèi i pita je li i¹la lekaru, a kako ona odvraæa da nije, s pakosnom podrobno¹æu obja¹njava da samim tim njena zaka¹njenja postaju neopravdana i da bi po zakonu veæ mogla biti otpu¹tena s posla. Ona, Jurkoviæka, ipak ne misli zasad pribeæi toj poslednjoj meri, imajuæi obzira prema èinjenici da Vera potièe iz porodice koja je dala jednog borca, Gerharda Kronera, i da je ona sama na svoj naèin propatila pod fa¹izmom, mada je imala i bliskih srodnika kolaboracionista i nije sasvim jasno kako se iz logora vratila ¾iva u srazmerno dobrom stanju. Njena pro¹lost æe zato biti podrobno ispitana, za to æe se sama ona pobrinuti, a dotle neka ide nazad na posao i neka se èuva daljih prekr¹aja discipline. Popodne istog dana doleæe joj u stan Micika, zadihana, lica zbrèkana od negodovanja, pitajuæi veæ s vrata ¹ta se to zbiva. Jurkoviæka je i nju pozvala na razgovor, nabrojala joj Verine prekr¹aje discipline i izrazila nezadovoljstvo njenim radom, pa je dovela u sumnju i Micikine namere ¹to je Veru preporuèila. "©ta je to s tobom, srce moje? Pa dosad su te svi samo hvalili?" Vera æuti, sedeæi zagledana u zid, kolebajuæi se bi li Miciki odala sve ¹to je pritiskuje, ali zakljuèuje da je to nemoguæe, jer bi pred krajnjom istinom i onako ustuknula. "Pa govori, u èemu je stvar, la¾e li ona sad ili ranije?" trèka oko nje stara devojka, ali Verino æutanje postepeno lomi njenu upla¹enu radoznalost, navika da posluje umami je u svoju koloteèinu, ona se propinje na prste, gleda oko sebe, hvata i obræe uprljano suðe koje se gnezdi svud po sobi, poèinje da èisti, da pere, i uskoro se meðu njima u sjaktavim ¹oljama pu¹i èaj, na tanjiriæu odr¾ava ravnote¾u hrpica kolaèiæa. "Jesu li dobri?" pita s uverenjem Micika i razveze o poznanicima koje je poslednjih dana isposeæivala i o novima ¹to ih je stekla. Sve sami krasni ljudi, tvrdi, pozivajuæi Veru da joj doðe sledeæeg utorka, jer je re¹ila da u taj dan svake sedmice odr¾ava kod sebe malo poselo, sa najbli¾ima. Vera joj meðutim neæe nikad otiæi, grozi se i pomisli da bude suoèena sa bilo kakvim dru¹tvom; dok joj je ono dosad bilo ravnodu¹no, sada ga oseæa kao bodljikavu pregradu izmeðu sebe i vazduha, sebe i sveta i njegovog znaèenja, sebe i reèi, sebe i seæanja, kao nekada¹nje ¾ièane ograde meðu koje su je saterivali uz gnevne povike. Okreæe se samo sebi, ovog puta svesno, u dubokom saznanju da je sama sebi jedina ostala, da je jedinstveno biæe drukèije od svih ostalih, ste¹njeno neprijateljstvom. Poèinje sebe da sa¾aljeva, i da se te¹i naginjuæi se s ne¾no¹æu nad sobom. Obraæa pa¾nju na hranu koju kupuje, ponekad zanemari menzu i spremi sebi ukusniju veèeru od jaja, slanine i luka, pa je zalije vinom èiji ukus veæ razlikuje i u kom uspeva da naðe zadovoljstva. Kupuje sebi tkanine koje joj privuku pogled u siroma¹kim polupraznim prodavnicama, tra¾i i nalazi krojaèicu, pojavljuje se u kancelariji u novoj haljini od ve¹taèke svile, plavoj na bele bobice, pripijenoj uz telo, kose spu¹tene niz lice u dva drska kraka u¹iljena ka jagodicama. Trudi se da ne primeæuje nikog prolazeæi hodnicima po¹te i sedajuæi za svoj sto, sa koga ne di¾e glavu, ali upravo sada nju vi¹e primeæuju; Voja, mladiæ koji sedi u uglu kancelarije, upuæuje joj, rumeneæi, èe¾njive poglede, mu¹karci koji rade na istom spratu unose joj se u prolazu u lice pozdravljajuæi je nagla¹eno, dubokim trepereæim glasom. To je i dra¾i i umiruje, zakljuèuje da je upravo to htela da postigne, njihovo pribli¾avanje je ne ste¹njava veæ, obratno, kao da joj otvara prolaze kroz ograde uvreda, ono propu¹ta k njoj vreli dah postojanja, uverava je da nije pobeðena, zga¾ena, da èak utièe, deluje. Sada ona uzvraæa te goruæe poglede, pozive, pristaje da joj se Voja prikljuèi posle rada na putu do menze, da joj on naðe sto gde æe sedeti s njim bez drugarica iz sobe, smeje se dvosmisleno njegovom neve¹tom laskanju. Razbila je dakle njihov zid, zakljuèuje kod kuæe, izvaljena na otomanu, obuèena, gladeæi se po otvrdnulim butinama, u sobi koja je veæ mlaka od proleæa ¹to nadire, razbila ih je, razjedinila, sveti im se. Postaje to njena razbibriga. Ti kolutovi u¾agrenih oèiju, plavih, mrkih, zelenih, ¹to joj se dodvoravaju, nasræu na nju, uvlaèe joj se pod haljinu, spu¹taju niz grudi i trbuh meðu butine i tamo se zapliæu, kao u mre¾u, da umru. Priseæa ih se kao da su nanizani na krvav kanap, pa ih prebira, jedno po jedno odmerava. Odluèuje se za jedne, kao za ukras u izlogu: ove æu. I kao da se njen izbor prenosi, po tom nepostojeæem kanapu, nju presreæe na putu kuæi iz jedne kapije sekretar po¹te, mlad, crn, ku¹trave kose, zastavnik odskora demobilisan zbog rane na nozi. "Mo¾emo li nekud zajedno?" Ali on brzo sustaje u hodu po ulici, leva noga mu se ukruæuje, na èelo mu izbijaju gra¹ke znoja. Svraæaju u poslastièarnicu, tu je hladovito, iza tezge je samo gazda, Makedonac u belom kaputiæu i kapi, poruèuju po dva kolaèa i boze. Kolaèi su bra¹njavi, boza je nakisela, ali zastavnik to ne primeæuje, on brzo jede i ispija, a onda, nagnut nad sto, birkajuæi zatupastim prstima po mrvama na tanjiru, progovara o dopadanju koje je Vera u njemu pobudila, o nemiru koji ga je zbog nje obuzeo, tvrdi da ne mo¾e uveèe da zaspi, ni po danu da radi, a treba i da uèi za ispite u gimnaziji koju ¾eli da zavr¹i vanredno, misao ga vuèe k njoj, ¾eleo bi da je uvek u njenoj blizini, da je gleda, da joj govori. Hoæe li da mu bude devojka? Vera ga posmatra, one upaljene klizave oèi, gra¹ke znoja koje pupe u korenu ku¹trave kose, sav on doðe joj mek, neodrastao, mora da se zasmeje. Onda ne mo¾e da se zaustavi. Zavaljuje se na stolici, smeh je potresa, zastavnik smrknuto spu¹ta pogled na sto, poslastièar se zaèuðeno naginje preko tezge pa onda odlazi u pozadinu, u polumrak, i odatle posmatra. Zastavnik se pribira, postepeno crveni, usne mu se trzaju, stisne ¹aku i lupi pesnicom po mermernoj ploèi stola. Tanjiri zazvone, jedna vilju¹ka padne na pod "Dosta!" Ali Vera ne mo¾e da savlada smeh, ne boji se zastavnika, posle dugo vremena ima neko kog se ne boji, ma¹e rukom da zaustavi njegov gnev, grca: "Ta ni¹ta, ni¹ta, ostavite, sad æu". I odista se polako uozbiljuje, pali cigaretu, najednom je opet hladna, dosadno joj je sa tim uzdrhtalim, detinjastim èovekom. "Platite, pa da idemo." On je poslu¹a, ruka mu se trese dok broji novac, poslastièar strpljivo stoji iznad stola i gleda u stranu, ustaju, izlaze. "Smem li ostati s vama?" Ona ga pogleda. Lep je, tanak, taman, ustreptao, kao toliki koji su joj iznuðivali poslu¹nost, pa nestali, po svoj prilici da poginu. "Pa vi ne mo¾ete, i kad biste hteli. Noge vas ne slu¾e." I nasme¹iv¹i mu se u lice, napu¹ta ga i zalazi za ugao. Ali njena grubost njega ne obeshrabruje. Vreba je i dalje, izbija pred nju na neoèekivanim mestima, samo je vi¹e nikud ne poziva. Mesto njega èine to sad drugi: Voja iz njene sobe, i dalje nedoreèeno, moleæivo, i nekoliko starijih èinovnika po¹te, presreæuæi je u hodnicima, èekajuæi je pred menzom, zaustavljajuæi je na nekom uglu u gradu, da joj u lice dahnu svoju ¾elju, predlog. Najzad je èak i vratar po¹te, Aleksa, èièa od èetrdeset godina, veæ prosed, pod izgovorom pristiglog pisma namami u svoju krletku i poku¹a i¹tipati. Kao èopor vukova, koji su jedan od drugog primili znak o njenoj blizini, ili neki njen nevidljiv znak, miris, roje se oko nje i re¾eæi, kezeæi zube, nude se da na njoj oku¹aju mu¹kost. Nju trka veæ zamara, oseæa kako joj i sama podle¾e, noæu je muèe ljubavni snovi, u popodnevima, ispunjenim dreme¾om, opija se i rado priziva u misao neèije reèi, zami¹ljeni dodir. Jedne veèeri - jo¹ nije upalila lampu, iako je u nekoliko mahova pomislila da joj to valja uèiniti - zaèuje na vratima lako kucanje, skoro samo grebanje, i kad otvori, sudari se sa zastavnikovim iskopnelim, kao uzdu¾ preseèenim licem, zakolutanim oèima, moleæivim mucanjem. Dr¾i ga nekoliko neodluènih trenutaka u i¹èekivanju, pa stupi nazad pozivajuæi ga nemo, pokretom ruke, za sobom. Priljubljuje se uza nj èim je zatvorio vrata i, kako mu ruke drhte skoro do uzetosti, sama ga raskopèava i daje mu se, tu u kuhinji, posaðena na sto, gotovo odevena, ne dopu¹tajuæi mu da je razgoliti. Onda ga brzo sama zakopèa, obuæe, i gurne napolje, dok on oèajnièki moli da jo¹ ostane. "Nikad vi¹e", odvraæa strogo. "A ako jo¹ jednom banete ovako nepozvani, pozvaæu miliciju i tu¾iæu vas Jurkoviæki." Zakljuèava se i odlazi u sobu sama. Pote¾e vina iz boce i le¾e. Susret je bio prebrz, nije je ni izbliza zadovoljio, a svu ju je uzdrmao i izvla¾io. Zarièe se da sliènu slabost neæe vi¹e sebi dozvoliti. Zastavniku, koji je na hodnicima po¹te saèekuje s poniznim, preklinjuæim pozdravom, ne otpozdravlja, ostalim goniocima izla¾e zlovoljno lice. Ali njeno prvo popu¹tanje ¹iri svoje talase po moèvari te skupne ¾udnje, jedne veèeri na vratima joj zakuca ekspeditor, kr¹an, vratat, zreo mu¹karac, i ona, ne razmi¹ljajuæi, èini s njim isto ¹to i sa zastavnikom. Zatim na red dolazi Voja sa svojim boja¾ljivim, dirljivo nespretnim, jednorukim stiskom, pa lepi, tankovijasti pismono¹a sa kojim je sluèajno sela da ruèa za istim stolom, konaèno i njen ¹ef, s kojim je jedva kad i reè progovorlla, spretni, lukavi predratni finans. ©to je sa njima ne vezuje bli¾e poznanstvo, ne smeta joj; samo neka dolaze uveèe, u èasu kad je piæem i èamom pripremljena za nepromi¹ljenost, i neka æute, neka ne tra¾e izja¹njenja, ni svetla, da im se poka¾e naga. Posle njih javlja se kajanje, gaðenje, ali ona se na to veæ navikla, èini joj se da su nerazdru¾iv deo ljubavnog spajanja. Ponovo ih èeka. Ponekad uzaludno i besplodno: niko joj ne doðe. Tada se raduje, oseæa se kao da je izbegla ne¹to ru¾no, slièno nekim danima bez posete u logorskoj kuæi radosti koje je provodila zami¹ljajuæi usredsreðeno da je na slobodi, u nekom gradu gde za nju niko ne zna. Onda opet neko navrati, a ona se i s tim miri. Obleæu je sad i nepoznati ljudi, koji su je zapazili, saznali da ¾ivi sama i da je poda¹na; saèekuju je na ulici blizu kuæe, javljaju joj se dubokim naklonom i dobacuju joj laskave reèi, a kad ona poka¾e da ih veæ prepoznaje ili im se èak ovla¹ odjavi, obièno u sumrak zakucaju na njena vrata i mole da ih ona pusti jer im se neodoljivo dopada i ¾ele da s njom razgovaraju. Poneko od ovih stranih ljudi donese joj bocu vina, cigarete, ili u zamotuljku tkaninu, za koju se u trgovini pored novca moraju dati i taèkice. Ona to prima. Prima i novac koji joj stave na sto, u mraku, po¹to im se podala, zamahnuv¹i ipak prethodno njime pred njenim oèima, da bi znala èiji je. Ali i te posete ostavljaju je hladnom, razoèaranom, te jo¹ vi¹e pije, a na posao, zbog mamurluka i zbog oseæanja besmisla koji on izaziva, zaka¹njava, ili, u neke glavoboljne, ki¹ne dane jeseni, koja ponovo nadolazi, izostane. Jurkovièka je ponovo poziva na razgovor, sad veæ otvoreno gruba, ljuta, èini se da je pone¹to i naèula o Verinom vladanju, jer pominje da bi izostanci nekom ko je kao èovek ispravan i mogli biti opro¹teni, dok prema njoj vi¹e ne misli imati obzira. Njena pretnja obistinjuje se jednog decembarskog prepodneva, treæeg po redu koje Vera prole¹kari kod kuæe: kurir po¹te donosi joj, nasmejano i radoznalo se ogledajuæi po neurednoj kuhinji, tanku presavijenu hartiju na kojoj su otkucani brojevi zakonskih paragrafa i, izdvojeno, iznad upozorenja na pravo ¾albe u roku od osam dana, krupnim rastavljenim slovima - otkaz. Vera dopis samo preleti oèima. Ponudi kurira rakijom ¹ljivovicom (i sama je pre¹la na rakiju, prija joj bolje nego vino), popu¹i s njim cigaretu. Njemu nedostaju prsti na desnoj ¹aci, izgubio ih je, veli, u partizanima, od mine. Prièaju, ali on je op¹iran i njoj postaje dosadno, a i hladno je sedeti u negrejanoj kuhinji, pa ustaje i pozdravlja se s njim. Ulazi u sobu. Bez posla je, i èudi se koliko joj to saznanje prija. Pomisao na kancelariju, s licima ispitivaèki nagnutim prema njoj, s mu¹kim pogledima u¹iljenim ka njenom telu s neskrivenom ¾eljom da ga razodenu i po njemu preturaju, odvratna joj je. Onda radije ovi otvoreni èulni susreti o kojima nikom ne pola¾e raèuna. Neæe vi¹e ni u menzu iæi, odluèuje, iako jo¹ ima neiskori¹æenih bonova, hraniæe se kako bude i gde bude stigla. ®ivi dakle od poklona. Kao da se to zna, niko joj vi¹e bez njih ne dolazi. Nekad su to sme¹no malovredne stvari, par èarapa ili pola tuceta maramica, uvijeni u novine, ili sitan novac spremljen u valjak i slo¾en tako na sto, ali u naknadu, èovek koji svraæa jednom nedeljno u predveèerje daje joj uvek dve novèanice od po sto dinara, gotovo dovoljno za njene potrebe. Ona ne zna ko je taj èovek, predstavio joj se kao posednik iz okoline, ali njegova uglaðenost i probrana, mada stara odela i ko¹ulje govore joj da je slagao. Postariji je, prosed, proæelav, s naoèarima na dugom, tankom nosu, tu¾an, æutljiv, prema njoj ponizan i u isti mah na njen dodir groznièavo oblaporan. Podseæa je neodoljivo na nekog iz pro¹losti, samo ne mo¾e da se doseti na koga; ponajpre, mo¾da, na viteza Armanjija, samo ostarelog, i zbog toga mu se oseæa privr¾ena. Ili joj godi njegova dare¾ljivost? - ne mo¾e u sebi da odredi. Oèekuje ga radije nego druge, nada mu se s gotovo sigurnim predoseæanjem, i srce joj radosnije zalupa kad prepozna njegovo oprezno kucanje i na vratima ugleda o¹tri obris uvek ulevo nakrivljenog ¹e¹ira sa ¹irokim obodom. Posle nekoliko sastanaka on joj, pored novca, dok odlazi, ostavlja na stolu i po ceduljicu, no¾em odseèenu s veæeg komada hartije, unapred ma¹inom ispisanu. Ona sadr¾i po jednu reèenicu, ljubavnu izjavu. "Ja te volim", "Draga si mi", "Lepo je znati da æe¹ biti moja", a kasnije i smelije, s podseæanjem na pojedinosti njenog tela: "tvoje dra¾esno dupence, tvoje malo miri¹ljavo uvo, tvoje pazuho s vla¾nim maljicama". Jedne veèeri posle sastanka, on, po¹to se obukao, ostaje preko obièaja dugo u mraku sobe da se odmori, dah mu se sporo smiruje, seda na stolicu, tra¾i vode i konaèno moli da se upali svetiljka. Vera okleva - protivi se u njoj naèelo - zatim ga poslu¹a. Njen gost sedi skljokan prema ¹e¹iru koji se skotrljao na pod i izvrnuo; spustio je oèi, trepæe njima, i najednom iz njih poteku suze. "Ja tebe nisam dostojan", ka¾e on ¹u¹ljetajuæi, dok prste zavlaèi pod naoèare da obri¹e oèi. "Ja sam prijatelj tvog oca, ja sam izgubio kæer veliku kao ti. Zar me ne poznaje¹?" I okreæe joj lice, oèiju sklopljenih ispod naoèara. Vera ga zagleda i zamisli se, iza njegovih crta zasvetle u njoj obrisi krepkiji i jasniji, ra¹ire se mesnati obrazi slobodni od okova naoèara, za¾ute se jaki zubi, zalepr¹a smeða gusta kosa na vetru zelene brdske èistine - odmota se u trenutku svitak starenja. "To ste vi, èika Jakobe?" On klimne glavom i zarida prigu¹eno, stiskajuæi usta, kao da æe povratiti. "Vi ste sve vreme znali da sam to ja?" On zaklima glavom u¾urbano, digne na nju zamuæene svetle oèi iza naoèara, koje zatim skine i, izvadiv¹i drhtavom rukom maramicu, dugo bri¹e. "Tvoja mati mi je pisala", veli tromo, stavljajuæi naoèare na nos. "Tra¾ila je da saznam sve o tebi i da joj pi¹em. Pratio sam te. Bilo mi je kao da iz daljine pratim svoju kæer, na¹u Eriku, ti je se seæa¹, zar ne, toliko puta ste se zajedno igrali ona, ti i Gerhard. Ali ne¹to se u meni poremetilo, pokvarilo se ne¹to. Pomislio sam kako si ti ¾iva, a ona mrtva. Pomislio sam kako sam ja ¾iv, a tvoj otac nije, a mati te je napustila, izneverila. To mi je izgledalo kao nepravda. Za¹to da ja nemam svoju kæer, a drugi, kojih nema, da je imaju? Bila je to bezumna pomisao, i ja sam je odmah odbacio." Tu on zaæuti, usta mu zadr¹æu, opet spusti pogled. "Ali moje gre¹no telo", vikne najednom, lupiv¹i se pesnicom u ulegnuta prsa, "ono mi nije dalo mira." Zanji¹e glavom. "Iz staraèke pakosti poèeo sam da te gledam i sa ¾eljom. Video sam kud srlja¹, kako se rasipnièki podaje¹ svakom. I kad sam prvi put do¹ao, ja sam do¹ao da te opomenem, da poku¹am da te odvratim sa tog puta. Ali ti si zamirisala èim sam ti se pribli¾io, taj tvoj miris mladosti me je opèinio, u ovom mraku, ti si me primila, obujmila, najednom sam posle mnogo godina osetio da sam jo¹ mu¹karac, da sam jo¹ ¾iv, da nekom mogu poslu¾iti, i uèinio sam greh. Oprosti mi." Odmahne glavom, kao u neverici, sklopi oèi, i ridanje, suvo, bez suza, opet ga potrese. Veri ga doðe ¾ao. Ona podi¾e sa poda ¹e¹ir, vidi da je to èist, ali mnogo puta prepeglan ¹e¹ir sa markom utisnutom u svilenu postavu, i pru¾i mu ga. "Idite, èika Jakobe." On kao da je ne èuje, no posle nekoliko trenutaka ipak se, sam, digne sa stolice, nabije ¹e¹ir nad levo uho, savije ¹al oko vrata. "Doneæu ti pismo tvoje matere", promumla, ne gledajuæi u Veru. "Ona ¾ivi u Frankfurtu, moli te preko mene da joj oprosti¹, spremna je da te primi k sebi, njoj je dobro, udala se ponovo i dr¾i gostionu." U Veri se na èas propne udivljenost, kao grcaj, ali isto tako brzo potone, na njeno mesto pljesne slika maloèa¹njeg spajanja sa ovim glasono¹om njene matere, spajanja u kom je èak dosegla zadovoljstvo, i stomak joj se gadljivo stegne. "Idite, idite smesta", nareðuje, i otkljuèava vrata. Gotovo ga gurne njima u leða, niz stepenice, da bi se ¹to pre ponovo zakljuèala i zaboravila ga. Ali èim je iza¹ao, gaðenje nestaje. Sada ga opet vidi mlaðeg, kao na staroj fotografiji, a oko njega su nanizana druga podmlaðena lica: njenog ona, matere, Gerharda, Erike. Gerhard i Erika kanda su èak pomalo vodili ljubav, detinjsku, zavlaèeæi se u dolje i ¹umarke kraj puta kojim je dru¹tvo fijakerima putovalo pribre¾jem oko Novog Sada. Ona ponovo kusa utisak lagane vo¾nje, s kloparanjem toèkova i lupom konjskih kopita, s poskakivanjem leða starog fijakeriste u debelom tamnom kaputu i crnom ¹e¹iru visoko na boku, s mirisom konjskog znoja i balege koji se skladno sliva u miris rastinja i vetra sa Dunava vidljivog kao bela traka u daljini. Nije joj, meðutim, bilo prijatno na tim putovanjima. Sedela je naspram matere i oca, oseæajuæi kao uvek napon koji izmeðu njih struji: njihovu udaljenost, koja im je koèila osmeh i obuzdavala reèi. Jedva je èekala da stanu, pa da ih napusti. Stariji bi ispred toèkova dvaju fijakera, iz kojih su koèija¹i ispregli konje i odveli ih na ivicu ¹umarka da pasu, ra¹irili æebe i seli da se kartaju, Gerd i Erika bi se izgubili u ¾bunju, a ona se otiskivala do krajnje granice dozvoljenog udaljavanja i predavala se svojoj izdvojenosti meðu biljem. Ali, bilje je nije odu¹evljavalo, nije uspevala da se u njega unese, suvi¹e je oseæala blizinu grupe kojoj nevoljno pripada i kojoj æe se morati vratiti, pa je zapravo opet èekala da vreme proðe, do ruèka, do u¾ine, pa do povratka. Bernister je k njima, seæa se, nekad sam a nekad sa ¾enom, i u kuæu dolazio, s ocem je vodio ozbiljne razgovore u njegovoj sobi, klimajuæi odmereno glavom na oèeva izlaganja ili ga u poneèem ispravljajuæi, jer je bio trgovaèki posrednik, zastupnik velikih inostranih firmi, obave¹ten o kretanjima robe i cena u svetu, dok je njegova debelju¹kasta ¾ena s Verinom materom ganuto prièala o ruènim radovima i spravljanju jela. Posle bi svi posedali u trpezariji za èisto postavljeni sto, pili bi belu kafu i jeli kuglof, a Vera je i tu sedela odsutno i nestrpljivo, oseæajuæi na pleæima sav teret la¾nosti tog zajedni¹tva. I bila je u pravu, jer su se Bernisterovi, èim je nastupila napetost izmeðu Nemaèke i Jugoslavije povukli od Kronerovih; Eriku je jo¹ jednom videla u belim dokolenicama i suknji i bluzi Hitlerove mlade¾i, a ostale nikada vi¹e. Ali sada, posle Bernisterovog podseæanja, najednom za¾eli da se vrati ona nekada¹nja punoæa, ma i napregnuta i la¾na, ono obilje, ona svetlost èistih i sitih popodneva. Na majku vi¹e ne misli s odbojno¹æu koju je osetila posle domarkinog izve¹taja. Kraj nje bi se odmorila, èini joj se, razbistrila bi ovaj mutljag u sebi koji ju je, evo, doveo do srama, skoro skrnavljenja. Seæa se njenog lakog, brzog koraka, odre¹itosti sa kojom joj je prinosila hranu, lek u bolesti, ispeglanu haljinu. Mora poæi k njoj, koja je tra¾i i prima, odluèuje u sebi, i najednom joj je lako. Narednih dana èeka Bernistera, da se s njim dogovori, skaèe na svaki ¹u¹anj, i ako kroz staklo na ulaznim vratima ugleda senku drukèiju od starèevog obrisa s nakrivljenim ¹e¹irom, ne otvara, a jednom, kad njen breèkasti biv¹i ¹ef uporno ostane na pragu, otvori samo da bi ga oterala, kre¹teæi grdnje. Bernister se meðutim ne pojavljuje, on je, doseæa se Vera, poslednjeg puta oti¹ao posramljen, pa se mo¾da nikad neæe vratiti. Nema strpljenja da saèeka hoæe li u njemu preovladati po¾uda, veæ se oblaèi i ide u grad. Osvræe se gde bi nai¹la na njegov trag. Ulazi u nekoliko trgovina, pita kalfe i poslovoðe, no oni je gledaju bez i truni razumevanja, sve su to mahom mladi ljudi, a trgovaèkih posrednika - kako joj to jedan poslovoða saop¹tava - vi¹e uop¹te nema. Oèajna je, vrti se u krugu, zastajkuje neodluèna. Najzad u novootvorenom "Narodnom magacinu", kamo je nasumce u¹etala, vidi, iza redova tezgi, u dnu, pregradu od stakla i u njoj, nagnutog nad stolom, punog èoveka sa prosedom zaglaðenom kosom u tamnoplavom odelu. Pode i zakuca kod njega. On di¾e sa hartija ¾uækasto, podbulo lice, pa¾ljivo je saslu¹a, pa, razmisliv¹i, ka¾e da ne zna gde se nalazi Jakob Bernister, ali to mu ime sleæe sa usta lako i prisno. On polazi da isprati Veru, no ona ne kreæe, ostaje moleæivo da stoji ispred njegovog stola, te je on upita ¹ta æe joj nekada¹nji trgovaèki posrednik. Kad èuje da je to prijatelj njenog oca, a da joj je otac pokojni Robert Kroner, kog je, veli, lièno poznavao i po¹tovao, postaje veoma predusretljiv, ponudi Veri da sedne, u¾urba se, hvata telefon na stolu, okreæe brojeve, govori s nekim ljudima, èas srpski èas maðarski i, kao rezultat, pru¾a Veri na komadiæu hartije ispisanu adresu. Ova je vodi kroz Glavnu ulicu, kraj po¹te i ®eleznièkom ulicom u jedno sokaèe, u kuæu na dva sprata, mraèna, promajna stepeni¹ta. Na prvom spratu Vera nalazi vrata sa tra¾enim imenom, ona zazvoni i kad se vrata otvore, ugleda Bernistera u izlizanom kratkom kuænom kaputu. On zapanjeno ustukne i gotovo se sprema da zatvori pred njom vrata; Vera je meðutim odluèna, korakne napred i ka¾e mu o svojoj nameri. U polumrak predsoblja uranja omanja seda ¾ena, skvrèena nekada¹nja Bernisterovica. Bernister se pribere i predstavi Veru - "ta ti je se seæa¹, Robertova i Rezina kæi, Erikina drugarica" - pa je zove u sobu. Ovde se od posrednièke kancelarije zadr¾ao pisaæi sto s visokom ma¹inom prekrivenom crnim metalnim oklopom, ali se dalje ni¾u nizak ¹irok kauè, fotelje, ormani, u pretrpanom redu. "Napravi nam kafu, hoæe¹ li", obraæa se Bernister nesigurno ¾eni, a èim ova izaðe, nagne se k Veri i preklinjuæi pro¹apuæe: "Nemojte joj nipo¹to reæi da sam vas poseæivao. Ni za pismo va¹e matere, ona ni¹ta ne zna." Ali otvara fioku pisaæeg stola, vadi olovku, parèence hartije od one iste koju joj je nekad ostavljao, i ¾urno, napamet, ispisuje ¹tampanim slovima: "Theresia Arbeitsam, Frankfurt a/M, Forellenstrasse 17." Sklanja olovku na mesto. "Ostavite cedulju. Razgovaraæemo kao da ste adresu sami pribavili." I stvarno razgovaraju, najpre u èetiri oka, a zatim pred ¾enom koja unosi dve kafe (bez treæe za sebe) i staje kraj vrata slu¹ajuæi, ali ne govoreæi ni¹ta. Biv¹i posrednik obja¹njava Veri da mora izvaditi paso¹, obave¹tava je gde, obeæava pomoæ pri popunjavanju formulara ukoliko joj ona bude potrebna i - pogledav¹i u ¾enu boja¾ljivo - novaca ako bude imala tro¹kova koje ne mo¾e da podmiri. Kafa je mlaka pa je brzo popiju, i Vera ustaje. Sada je Bernister zaustavlja, pozivajuæi ¾enu da ga podr¾i: ta svi su oni, veli, podjednako stradalnici, i Vera je sigurno pro¹la kroz najgore, da, sada se to sve obelodanjuje i saznaje, tada niko ni¹ta nije slutio, ¾iveli su u miru jedni pored drugih, a i oni, kao Nemci, imali su svoju kalvariju, jedva su pre¾iveli, dok je sirota Erika stradala, onako mlada. U svakoj porodici, eto, ima bola, ¾rtava, zakljuèuje on snebivljivo, no kako njegova ¾ena ne progovara, veæ samo bri¹e oèi, ne zadr¾ava vi¹e Veru. Ona ide u miliciju, kupuje formulare, popunjava ih i, taksirane, predaje na ¹alteru. Mlad èinovnik rekne joj da æe biti obave¹tena o ishodu. Kada? To on ne zna. Odlazi nezadovoljna tim neodreðenim odgovorom, jer joj se sad najednom ¾uri, èini joj se da je duge mesece od povratka iz logora provela uludo, u poku¹aju da se prilagodi ¾ivotu koji joj je od poèetka bio tuð. Uskoro zatim sti¾e joj i pismo od matere, koje podstièe njenu nestrpljivost. Ono je napisano zaèudo ne nemaèki nego srpski (Vera o tom opredeljenju dugo i èesto razmi¹lja, pa dolazi do zakljuèka da ga je podstakao obzir prema moguænoj cenzuri, ili neukost ¾ene koja zemlju poistoveæuje sa jezikom, ali nikad neæe upitati majku o pravom uzroku) i te¹ko se èita zbog nezgrapnog rukopisa i veæ osetnih praznina u pamæenju izraza. "Draga moja Vera", glasi pismo, "ja sam veæ dva puta pisala gospodinu Bernisteru, i on je sad meni pisao da si ti dobro i da ¾ivi¹ u na¹oj kuæi. Meni je te¹ko ¹to nisam tebe doèekala, ali sudbina je re¹ila drukèije. Kada su vas odveli, ostao mi je samo Herman, a on je morao da pobegne iz Novog Sada iako ni¹ta rðavo nije uradio, bio je dobar prema svima bez obzira na veru i nije nikoga dirao. Herman je sada moj venèani mu¾, on je star 46 g. kao i ja. Mnogo smo se zajedno patili, bili smo i u logoru kod Karlsruea, a sada ¾ivimo u Frankfurtu na Majni i dr¾imo malu restoraciju, od toga ¾ivimo. Moj Herman ka¾e da voli da ti doðe¹. Biæe¹ njemu kæerka kao da si prava, jer on nema dece a mene po¹tiva, jer smo zajedno napravili na¹ mali lokal. Ja te èekam, pisala sam i gospodinu Bernisteru da ti ka¾e da doðe¹ i da te èekam. Ako ti treba novaca za put, ja ti ne mogu poslati jer su mi na po¹ti tako kazali, ali gospodin Bernister æe ti dati, on ima u Hanoveru brata i mi æemo njemu dati. Dakle ¹to pre doði. Pozdravlja te i ljubi tvoja mama Tereza Arbajtzam". Vera pismo stavlja, bez koverta, na kuhinjski kredenac, zaglaviv¹i mu ugao u okvir vitrine, a na drugi kraj zabada koverat sa ¹arenom markom. Sada su joj te dve hartije stalno pred oèima, kao zastave. Povremeno im priðe, zagleda se u majèina uko¹ena slova, proèita po jednu reè, ne vi¹e, jer sve ostalo pamti, ili prstom preðe po marki koja prikazuje Johana Volfganga Getea sa ¹irokom kravatom ispod staraèki opu¹tenog podbratka. Ima svoju tajnu i svoj cilj. Kada joj doðe neko od povremenih ljubavnika, ona, dajuæi mu se u mraku, tu u kuhinji, skreæe unutra¹nji pogled kredencu, vidi one dve zastavice i ne oseæa se savladanom, veæ kao da ona, tom svojom tajnom i nadom, savladava. Prezire sve te mu¾jake koji joj se nameæu da bi naglo i jarosno sasuli u nju svoje seme, svoj nemir, koji ne mo¾e da je oplodi, u tu njenu prazninu koju oni ne slute, no koju ona oseæa. Meðutim, oni joj ostavljaju novaca, ¹to je za nju sada va¾no, jer mora da pre¾ivi do nameravanog puta -, to joj slu¾i kao unutra¹nje opravdanje da ih ne odbije. Oèekuje da æe joj doæi i Bernister, u poèetku zami¹lja reèi kojima æe ga odbaciti, docnije se miri da æe mu se kao i pre dati. Ali njega vi¹e nema. Nema ni odgovora iz milicije, i ona sad ova dva neispunjenja njenog oèekivanja nehotice povezuje. Nestrpljiva, ide u miliciju, pred ¹alter na kom je predala molbu, èeka u dugom redu, pita i dobija, od sasvim drugog èinovnika, isti neodreðen odgovor. Onda ide Bernisteru. Ovog puta otvara joj sparu¹ena posrednikova ¾ena, ona se æutke povuèe pred Verom u polutamu predsoblja, uvodi je u urednu ali nenalo¾enu sobu, nudi je da sedne, izlazi da skuva kafu. Sama je ne pije, brani joj to lekar, ima visok pritisak. Bernister nije u gradu, on je lane kupio vinograd u Fru¹koj gori, i kako svoj stari posao ne obavlja, a u stanu su im dve sobe oduzete za jednog vi¹eg oficira, boravi po celu nedelju u kuæici koju je sazidao, a samo subotom i nedeljom svrati kuæi da se opere i presvuèe. Veri se tako posredno obja¹njava redovitost njegovih nekada¹njih poseta. Je li i poslednjih nedelja Bernister svraæao kuæi? pita. Jeste, veli njegova ¾ena, ali nije izlazio u grad, umoran je, izgleda da naglo stari. To je reèeno sa izvesnom ¾aokom, ili namerom, koju Vera ne stigne da odgonetne; odmah zatim ¾ena joj postavi pitanja o okolnostima u kojima ¾ivi, da li joj ko kuva, nabavlja, pa odgovore propraæa turobnim klimanjem glavom, zamagljenim, skoro plaènim pogledom. I Erika bi, nadovezuje s uzdahom, bila sada veæ samostalna mlada ¾ena, da je ¾iva. Prièa njenu pogibiju: putovala je vozom vereniku, nemaèkom avijatièaru sa slu¾bom u Budimpe¹ti, u leto 1943, meðutim, amerièki avioni su napali voz i jedna bomba raznela je vagon u kome je Erika sedela, samo su joj cipelice bile pronaðene i po njima je identifikovana. Pa izlazi i kada se vrati predaje Veri u ruke par crvenih cipela sa ¹irokom ¹tiklom od plute, skoro neno¹enih. Vera ih vaga u ruci, lake su, kao njene poslednje predratne cipele, koje joj je mati poruèila kod cipelara u njima susednoj ulici. Bernisterovica joj se èini kao predskazanje prisnosti i topline na koje mo¾e raèunati kod svoje matere; istovremeno, ona je, mada stara, podseæa na njene druge iz kuæe radosti, mo¾da zato ¹to je sa njom nehotice delila istog mu¹karca, ili ¹to Bernisterovica nosi na sebi crte predodreðene ¾rtve. Sledeæi put dolazi u subotnji dan i zatièe Bernistera, koji, u ko¹ulji podvijenih rukava, pra¹njav do lakata i po obrazima, negde napolju pravi reda meðu svojim alatima i hemikalijama. On bri¹e krpom ruke, raspituje sa o Verinom paso¹u, i razmisliv¹i, polazi da na ma¹ini napi¹e molbu radi br¾eg re¹avanja njenog predmeta. Vera potpi¹e molbu i stavlja je u ta¹nu da je po¹alje po¹tom. Bernisterovica unosi dve mlake kafe i zastaje kraj vrata, ona pa¾ljivo prati rad i dogovaranje koji se pred njom odigravaju, a kad Vera krene, sama je ispraæa i poziva je da joj ponovo doðe. Vera to i èini, u radne dane kada je ¾ena sama. Godi joj da s njom sedi, u polutami sobe sa starim graðanskim name¹tajem koji, ¹to sa ulice svetlost postaje bleða, dolazi sve slièniji nekada¹njem njihovom. To je taj obujam poznatog koji joj nedostaje, obujam neveseo, bez podsticaja i izlaza, ali umirujuæi svojom beznaèajno¹æu, svojom prazninom. Kod kuæe joj je sve muènije, napeto. One dve zastavice, belo pismo i beli koverat, zadenuti u pukotine izmeðu stakla i njegovog rama u kredencu, ne obeæavaju, kao doskora, nego prete. Ogla¹avaju, vièu, kako vreme stoji. Ono sad pritiskuje Veru kao neproziran pokrov, kao plesan, sve joj se pod njim zamagljuje, magla je oko njenog stana, iza ¹altera u miliciji gde le¾i ujena molba, magla skriva ljude kojima se obraæa da je puste da ode, magla iza koje oni ne odgovaraju. S vremena na vreme neko iz nje izroni: Micika, da bi je zasula prekorima ¹to se ne javlja i ¹to ne sreðuje svoj ¾ivot, neki mu¹karac, donoseæi svoju preku, zadihanu ¾elju i nekoliko novèanica. Podjednako se trza i pred jednom i pred drugom vrstom poseta, uznemiruje je njihov ishod, jer svaki, sem jednog, oèekivanog, mora biti nepovoljan. Staje je muke da pred Micikom izigrava ravnodu¹nost i pribranost, mora sebe da suspre¾e da bi se strpela dok se usedelica izbrblja i posvr¹ava poslove za koje se u neurednim sobama oseæa pozvanom, dok poslu¾i èaj, kolaèiæe, i kad ode, Vera odahne kao da je izbegla nasrtaj na svoj ¾ivot. I mu¹karci je pla¹e. Priviða joj se da æe je neki u mraku zadaviti ili, sred zagrljaja, ubosti no¾em, iz potaje izvuèenim, u stomak ili stidnicu. Èudi se sama sebi kako se to usuðuje da ljude o kojima ni¹ta podrobnije ne zna i o èijim dolascima niko sem nje ne zna, pu¹ta k sebi, u zakljuèani stan, do svog tela, da ga ¾ilavim rukama opipavaju tra¾eæi na njemu najosetljivije, najranjivije mesto. Zarièe se da vi¹e nikad nikog neæe pustiti, da æe sledeæem, kad zakuca s pretvornom, sraèunatom boja¾ljivo¹æu, reæi neka se gubi, kao ono prvi put zastavniku, a ako ne poslu¹a, da æe juruuti prozoru i pozvati sa ulice pomoæ. Ali kad se poseta stvarno najavi onim maèjim grebanjem o vrata, ona uvek pretrne, oblije je znoj, grlo joj se stegne, i po navici slu¾enja njeno se telo, ne slu¹ajuæi strah i predostro¾nost, stane primicati, ¹unjati ka pozivnom zvuku, ruke joj se ispru¾aju, prsti okreæu kljuè, otvaraju vrata, a kad na nju padne tuða vrela ¹aka, sva ona olabavi i rastvori se, da primi u sebe nasrtaj. Taj sukob u njoj prevazilazi njene snage; po¹to se odigrao, ostaje kao poko¹ena. Ponovo se u njoj kupi strah, nemoæ je trese, pod grlom joj se ste¾e vrisak; jednog trenutka, i za sebe iznenadno, kad se veæ satima kotrljala po krevetu, popodne pred dolazak namernika, skoèi na noge, obuèe se i juri Bernisterovici. Ni¹ta ne smi¹lja, zvoni, baca se iznenaðenoj ¾eni pred noge i ridajuæi izbacuje, napola nerazumljivo, svoju teskobu. ®ena, po¹to se pribrala, uvuèe je, skvrèenu na kolenima, u sobu, posadi pored sebe na kauè, gladi je boja¾ljivo po kosi, muca joj reèi utehe, pa kao da je tuðe trpljenje razvalilo u njoj pregradu, brizne i sama u plaè i poène da kudi mu¾a, ¹to se nikad nije starao o porodici, uvek je samo srljao za svojim sebiènim nagonima, za nedoliènim u¾ivanjima, te je i Eriku on gurnuo u propast, dozvoliv¹i joj da se usred rata vezuje za mu¹karca, ona sama bila je od poèetka protiv te lakoumnosti, slutila je da æe ona dovesti do jada, do gubitka, u tako opasnim danima, na udaljenosti hiljada kilometara i frontova, tra¾ila je da on istupi kao otac, da je smiri pretnjom, da prekine, ali uzalud. I sada on be¾i od svoje odgovornosti, od svake odluke, umesto da se zaposlio kao toliki biv¹i trgovci kupio je taj vinograd, samo da ne bi morao biti tu, s njom, deliti tugu i usamljenost, teskobu raspoluæenog stana, krije se od njenih oèiju, od njenih prekora, zavlaèi se u zemlju kao krtica, mo¾da lovi neke devojèure po zaseocima ili ih iz grada onamo odvlaèi. "Ali ja æu ti pomoæi, dete moje", ustvrdi s pouzdanjem, pa vadi iz d¾epa kuæne haljine maramicu, bri¹e Veri i sebi suze i izla¾e svoj plan: sustanar oficir je ozbiljan èovek, sam na svetu, bole¹ljiv, ona vidi da nije lo¹, a sigurno je i uticajan, ona se u te njihove zvezde ne razume, ali mu èak i novine donosi vojnik kuæi. Nikad ga ni¹ta nije molila iako veæ treæu godinu stanuju zajedno, ona bez reèi svakodnevno oriba kupatilo koje koriste zajednièki, de¹ava se da, iz sa¾aljenja, gurne u svoj ve¹ i koji komad njegovog, baèenog u æo¹ak, da se on ne bi muèio, pozvaæe ga naveèe, kad stigne s du¾nosti, na kafu, pa neka doðe i Vera i neka mu izlo¾i svoje te¹koæe. To je sada sporazum, obe se smiruju, Vera odlazi da ne bi nièim poljuljala odluku, u kojoj nazire za sebe spas. Hoda po gradu, sedi u poslastièarnici pu¹eæi cigaretu za cigaretom, uveèe se vraæa Bernisterovici. Ova na njeno zvonjenje odmah otvara, pribrana je, obuèena u èisto, oèe¹ljana, poziva je u sobu stavljajuæi prst na usta. Izlazi, i kroz kupatilska vrata uvodi visokog, ko¹èatog, sedog èoveka u oficirskim pantalonama i u izno¹enoj oficirskoj bluzi bez oznaka, koji pogleda Veru ovla¹ i pru¾i joj veliku tvrdu ¹aku. Sedaju, Bernisterovica unosi dve, oèito unapred pripremljene, kafe, i udaljuje se. Vera, i bez pitanja, izgovara svoju prièu: o logoru, o majci koja je zove, o molbi za paso¹ na koju ne dobija odgovora. Reèi joj teku glatko, èovek koji je slu¹a ne smeta joj, njegovo izborano lice s uga¹enim oèima deluje kao kora mrtvog drveta, njega kao da i nema iako mu, kad zastane u govoru, èuje hrapavi dah. Po¹to je sve rekla, zaæuti i lomeæi ruke èeka odgovor. Ali èovek gleda u nju zami¹ljeno i umorno, ni¹ta joj ne ka¾e. Na to ona, naglo se odluèiv¹i, smakne haljinu sa levog ramena, zategne trake prsluèeta i ko¹ulje i nadnese se nad sto da bi on video natpis utetoviran na njenim grudima. Gleda ga, susreæe njegove nepomiène blede oèi, prekriva grudi haljinom. Èovek se bez reèi ma¹i ¹oljice s kafom, ispije je polako u malim gutljajima. Zatim ustaje na razdele, uspravlja se u celoj nezgrapnoj visini, daje joj ruku i promrmljav¹i pozdrav i ne¹to kao izvinjenje ¹to se ¾uri, napu¹ta sobu. Odmah ulazi Bernisterovica i, ne krijuæi da je sve vreme prislu¹kivala, ne postavlja pitanja. Iznosi ¹oljice. Vera ustaje, jedva se dr¾i na nogama od slabosti, sva je ispra¾njena, istrugana, kao da je iz sebe, tvrdinom reèi, i onim pokretom otkrivanja, istisnula i rasula celu svoju unutra¹njost. Ide kuæi. Misli joj, kao klatno, èas zaparaju u nadu, èas u poni¾enje. Ali petog dana ovog njihanja jedan poslu¾itelj sa kapom od sivog sukna donosi joj pismeno zatvoreno ¾ièanim kopèama, sa kog, kad ga raskuje i razmota, èita odluku kojom joj se dozvoljava putovanje u Zapadnu Nemaèku. Baca se odmah u uzbuðenje priprema. Ide po paso¹, fotografi¹e se, popunjava formulare za vizu pa ih ¹alje preko putnièke agencije u Beograd. Kupuje sebi cipele, haljinu i, po¹to u prodavnicama nema trenutno kofera, pozajmljuje jedan od Micike, koja Veru, prenera¾ena novinom, blagosilja. Jednog kasnog popodneva - oktobar je, ki¹a - seda u voz i no¹ena njime uklackava se u neprozirni noæni vazduh tuðine. Nije putovala otkako se u marvenom vagonu dovezla iz logora, sada pak sedi u èistom kupeu s mekim sedi¹tem, sama, sem nje tim vozom prelazi granicu samo jedan dobro obuèen stariji èovek koji povremeno izlazi na hodnik da pu¹i. Carinici salutiraju, kroz prozore naviru s dimom odlomci nemaèkih komandnih uzvika ("Los, los!", "Halt!"), od njihovih davno neslu¹anih odseènih naglasaka podilaze je ¾marci straha, ali oni ¹to ih izgovaraju za¾ele joj, u¹av¹i u kupe, dobro jutro i sme¹kaju se dok zagledaju paso¹: zakon, pravo, sada su na njenoj strani. Dolazi joj to kao nadoknada, kao pobeda izvojevana patnjom, i ona se u nju uljuljkuje, kroz kloparanje toèkova, slièno neprekidnom, zanosnom mar¹u. Dan je zatièe u galopu kroz soène, zelene predele s rasutim, urednim kuæama, prolazi pored gradova s visokim sjajnim zabatima koje pamti iz logorskih transporta kao snoviðenje, s nevericom èita znane natpise na stanicama, zagleda lica putnika - jedne uredne starice, dvaju mlaðih poslovnih ljudi s torbama -, oèekujuæi, a da tog nije svesna, da æe naiæi na poznato, iz onih uniformi, ispod onih gvozdenih ¹lemova. Èudi se miru tih lica, odsustvu nepoverenja ili krivice u njihovom izrazu, tim pre ¹to je sama sad nespokojna, prezava, ne jede joj se, odugovlaèi da izaðe na zahod, dr¾i kofere zakljuèane i stalno pred oèima, sve do Frankfurta. Na silasku iz voza, gotovo odmah kraj vagona, naleæe na mater, jedva ne¹to ostarelu, oèuvane bakarno riðe kose, ali za pola glave ni¾u nego ¹to ju je pamtila (ili je sama porasla?), sa zabrinuto zbunjenim izrazom na oblom, jo¹ glatkom licu. Poljube se sa manje ¾ara nego ¹to je oèekivala, i mati je gurne ka jednom èoveku s nosem kao paèji kljun i sitnim nablizu posaðenim oèima u kom joj je nemoguæe poznati nekada¹njeg feldpolicajca, viðenog retko i izdaleka s ustezanjem gnu¹anja. On joj sad oprezno dotakne ¹aku rekav¹i rskavo: "Herman", i odmah se saginje da ponese kofer. Tako izlaze sa stanice: njih dve dr¾eæi se ovla¹ ispod ruke, a mu¾ njene matere na korak iza njih noseæi kofer. Pred stanicom su ru¹evine, u njima lupaju ogromni èekiæi koje pokreæu, u iskopanoj zemlji, ma¹ine sliène traktorima. Ali ivicom tih rupa, po da¹èanom krpe¾u, vijugaju ¹ine, kraj jedne table okuplja se gomila sveta, nailazi tramvaj i svi se tiho ukrcavaju. Dugo se voze ¹irokim ulicama meðu razvalinama kuæa i od njih veæ oèi¹æenim praznim prostorima, oko kojih klopoæu ma¹ine i vrzmaju se ljudi u radnièkim kombinezonima. Iskrcavaju se na jednom uglu, iza kog se pru¾a duga ¹iroka ulica s jednospratnim kuæama; skreæu u nju. Prolaze kraj malih trgovina name¹tajem, trikota¾om, povræem, i zastaju pred gostionicom na èijim se ¹titnicima s obeju strana vrata gotskim zelenim slovima ogla¹ava pivo. Unutra je nekoliko stolova, ljudi za njima, prekinuv¹i razgovor, podi¾u glave, i mati im predstavlja Veru. Zatim je upoznaje sa prsatom devojkom koja iza ¹anka toèi piæe. Penju se uza zavojite stepenice od ¾utog sjajnog drveta, ulaze u èist sobièak sa krevetom i ormanom. "To je tvoja soba", ka¾e, klimnuv¹i zadovoljno glavom, Rezi Arbajtzam. "Kupatilo je u dnu hodnika, operi se pa lezi i ispavaj se. Ja moram dole, da radim." Tako æe to biti svaki dan. Vera ima svoju sobu, pet sa pet koraka, koju odozdo zapljuskuje glasan, pivom potkva¹en nemaèki govor. (Tuðinski pijan govor kakav je nekad, u svojoj prvoj novosadskoj hotelskoj sobi, slu¹ala Gospoðica; ali Vera o tome ni¹ta ne zna.) Dole u kuhinji iza ¹anka, opasana èistom belom keceljom, njena mati peèe kobasice, devojka Lizi iznosi u kriglama pivo, a Herman Arbajtzam dovlaèi ga buradima na triciklu, ili ide na pijacu, u mesnicu, ili sedi sa gostima i æutke, sme¹eæi se udvorièki, slu¹a njihov razgovor. Kada se porud¾bine namno¾e, mati se ispne do drugog stepenika i otegnuto vikne: "Veraaa!", pa joj tutne u ruke no¾ i postavi je pred oribani sto da seèe kupus i lju¹ti krompir, a onda je ¹alje da porcije iznese gostima. "Ovo Johanu na tri, ovo Lencu na jedan", po¹to stolovi, mada ih je svega ¹est, nose brojeve. Vera izvr¹ava njene naredbe poslu¹no, ali nerado, jer su gosti sami stariji njoj nezanimljivi ljudi, uz to naviknuti da se u gostionici "Beim vollen Tisch" oseæaju kao domaæi, pa rado stupaju u razgovor, zapitkuju. Mati je Veru veæ sutradan po dolasku upozorila: "Nemoj im ni¹ta govoriti o ocu i Gerdu, oni to ne bi razumeli. Za njih si prosto moja æerka koja dosad nije dobila paso¹ da mi se pridru¾i, sve ostalo preæuti." U stvari, svi su oni izbeglice, kao i gostionièarski par: iz Banata, iz Slavonije, iz Èe¹ke i maðarskog Prekodunavlja. Jedan plavook mali prodavac povræa govori s Verom stalno srpski, hvali se da je ¹kolu zavr¹io kod franjevaca u Bosni, vièe joj r¾uæi "zemljakinjo" i oèito oèekuje da se ona odu¹evi kad god ga vidi. "Kako vam je i¹lo pod komunistima?" pita je, nabiruæi usne, jedan visok, prav, rano osedeo ¾eleznièar bez desne ¹ake, izbeglica iz ©lezije, i svi uæute usred razgovora i ukoèe se s kriglama u ruci da bi èuli njen odgovor. "Pa tako, ni dobro ni lo¹e", ka¾e Vera i s jetko¹æu bele¾i razoèarano opu¹tanje njihovih lica. Uveèe je mati zbog ovog neodreðenog odgovora, koji mora da joj je Herman kad su se na¹li nasamo preprièao, poziva na odgovornost. "Ti ni¹ta ne shvata¹!" prosikæe ona, zacrvenev¹i se naglo, ¹to joj se sad èesto de¹ava. "Ovo su ogorèeni ljudi, njima je tamo propalo sve, kuæa, zemlja, a nekom i porodica; za njih je, ko ne grdi komuniste, gad, dr¾i se toga!" Iz tog priprostog upozorenja jedne krèmarice, meðutim, Veri progovaraju zabrane njenog devoja¹tva, okupacije, sve u njoj se opire tra¾enom busanju, pa i svakom busanju uop¹te; najednom se seæa oca, njegovog uvek sumnjièavog, polunasme¹enog sleganja ramenima pred ispoljavanjima netrpeljivosti bilo koje vrste, najèe¹æe Gerdovim, u poslednjim mesecima ¹to ih je ovaj proveo pod domaèim krovom, i to dr¾anje joj se sad, posle svih klanja, èini jedino razumno i, zapravo, jedino podno¹ljivo. Zaprepa¹æeno bele¾i koliko se materino pona¹anje srozalo otkako je otac mrtav; njena prostota, koju je ona kao dete slutila i nazirala, sada izbija u svakom pokretu i reèi. Vidi kako je ogrubela, skorela se, kako nemarno razbacuje noge u hodu, kako staje, isturujuæi trbuh i podboèavajuæi se o kukove, pred goste, da bi na svaku njihovu grubu ¹alu razjapila usta sa redom zlatnih zuba i zakikotala se kao pogolicano omatorelo odojèe. Oseæa pred njom jezu tuðenja, sve èe¹æe se povlaèi u svoju sobu. Tamo je meðutim krèma i dalje progoni prostaèkim glasovima, kao iz podzemlja, iz nevidljivog pakla. Poku¹ava da odvoji od njih pa¾nju, le¾e na krevet i pritiska krajeve jastuka na u¹i, ali svejedno èuje i neodoljivo zami¹lja, pod utiskom prigu¹enog roktanja, ¹ta se dole zbiva: pijano razmetanje pre¾ivelih policajaca, esesovaca, lagerfirera, stra¾ara. Iskrada se na ulicu, ide ka centru. Gleda velike trgovine, koje su pune ¹arene robe, gleda restorane i kafane iza èijih se izloga brzo i uglaðeno vrte kelneri, gleda kako ogromni èekiæi rasturaju ostatke ru¹evina i zabijaju u oèi¹æeno tle gvozdene stubove za buduæe zgrade. Promièu tramvaji, kamioni, autobusi, sve tre¹ti, svak ¾uri, radi, ili se bahato odmara po gostionicama sa detinjasto bodrim nazivima kakav je i "Beim vollen Tisch". I tu bodrost Vera prepoznaje, ista je koja je izmi¹ljala obmanjivaèke natpise po logoru, nazive za blokove, revire, za kuæe radosti, koja je ukruæivala korak stra¾ara u stroju, koja je dresirala vuèjake da neposlu¹nim logora¹ima cepaju meso. Ima oseæanje da je cela Nemaèka jedna ogromna ludnica, gde hiljade i hiljade, svi do poslednjeg, dosledno i u saglasnosti jedni s drugima govore reèi, èine radnje, ostvaruju zamisli koje su van razuma, hladna, izmi¹ljena konstrukcija bezumlja. Ali logièna, celovita konstrukcija kao neki go, nepotrebno postavljen betonski zid. Nema se kamo od njega pobeæi. Na sve strane je praznina, ona, Vera, kru¾i po njoj bez dodira bilo s èim, a kad opi¹e ceo krug, opet se naðe pred golim, hladnim, do neba visokim betonskim zidom, nepotrebnim, izmi¹ljenim, ili neprobojnim na njen unutra¹nji krik. Èini joj se da æe i sama poludeti ako se ne¹to ne desi, ako joj neko ne ¹apne na uho da je sve to iskrenuto, izvitopereno, - kao ¹to biva sa zdravima kad du¾e borave meðu umobolnima. ®uri kuæi, s oèajnom nadom da æe onde zateæi neki znak, neku napuklinu na tom zidu ludosti. Ali je doèekuje sam zid: u ispra¾njenoj gostionici, èiji je rolo devojka Liza pred odlazak spustila, njena mati, sedeæi podnimljena, razdra¾ena umorom, pored Hermana Arbajtzama koji se ukoèeno sme¹i, èineæi s njim kao neki groteskni tribunal, obasipa Veru grdnjama zbog zaka¹njenja, pitajuæi se, s oèima dignutim tavanici, za koga njih dvoje toliko rade ako je Vera ravnodu¹na prema njihovom znoju. Gostiona se, veli ona, brzo se oporavljajuæi, uspe¹no razraðuje, i njena je zamisao, odskora, da otvore jo¹ jednu, sa istim nazivom, koji je veæ stekao ugleda u kvartu, malu, intimnu, sa malim brojem domaæih, soènih jela i s domaæinskom atmosferom. Veæ je odabrala i lokal, gvo¾ðarsku prodavnicu koja æe se uskoro zatvoriti zbog konkurencije robnih kuæa. Sva trgovina sada u Nemaèkoj okrupnjava, male prodavnice propadaju, to je zakon vremena, zahuktava se Tereza Arbajtzam u izlaganje, s usopljenim zadovoljstvom ¹to uèestvuje u preokretu koji uzdrmava celu zemlju, tim pre ¹to on vidljivo po¹teðuje, jedino, ugostiteljstvo; jer dok se, veli ona, u svim ostalim oblastima ide ka velikom i mnogoljudnom, ovde potro¹aè tra¾i malo i posebno, gde æe se posle zamornih sudara sa gomilom po starinski opustiti. Mislila je - i pri tom joj plave, od debljanja smanjene, oèi lukavo zasvetle - da bi ovde Liza, uz izvestan dodatak na platu, mogla preuzeti i pripremanje jela, a da bi njih dve, mati i kæi, pod uslovom da Herman i njih snabdeva, pre¹le na rad u novi lokal, èim ga opreme. Kako Vera gleda na to, pita, ali odmah i frkne ljutito, jer, veli, vidi i sama, po tom kako je opustila nos, da na nju ne mo¾e raèunati. A za ¹ta onda ona Veru, po njenom mi¹ljenju, hrani i izdr¾ava? Zar samo za njeno, Verino zadovoljstvo? Nije li je sramota, tako mladu? Sama, kada je bila njenih godina, slu¾ila je i zaraðivala, podigla se iz sirotinje, stekla porodicu i imetak. Rat je to sve razorio, uzeo joj sina jedinca, njenog Gerda, koji bi, da je ¾iv i da je s njom - tu ona ne mo¾e da zadr¾i dve debele suze, ali ih bri¹e nadlanicom i nastavlja govor - sigurno bio dostojan njene brige. Nesreæna je, oh, ipak je nesreæna. Spu¹ta odebljalu glavu na ruke, ramena joj se zatresu, Herman ustaje i nespretno joj primièe kriglu piva, pa je skoro silom uspravlja i nagoni da uzme nekoliko gutljaja. "Nemoj, Mama!" ka¾e joj, "pomisli na svoje zdravlje!" ono ¹to bi se valjda od Vere oèekivalo. No Vera i ne pomi¹lja da te¹i, da obeæava, ona i ne razume pravi smisao majèinih reèi, veæ za sve vreme, kao opèinjena, gleda u njena usta, kako se otvaraju i zatvaraju, vijugaju i grèe, neprekidno, iskapljavajuæi reèi i suze, reèi i suze, kao neka suluda sprava. Uhvati je strah, oseæa da nema vazduha, krv joj jurne iz glave, povede se, umalo se ne sru¹i. Herman to primeti i priskoèi joj, hoæe da je posadi na stolicu naspram matere, koja je zapanjeno gleda, ali Vera panièno moli da je puste u sobu. Posle ovog sluèaja Tereza i Herman, oèito po dogovoru, vi¹e ne govore s njom o poslu. Pu¹taju je samu, a kad siðe da obeduje, u njihove razgovore me¹aju se novi, daleki sadr¾aji. Reza poèinje da izokoli¹no ispituje Veru o tro¹kovima kod kuæe: koliko staje ruèak, koliko veèera, koliko haljina i cipele, pa cene preraèunava poluglasno u marke. Èudi se kako je tamo sve srazmerno jevtino, prvi put nalazi vremena da Verine stvari podrobno pregleda, opipavajuæi tkanine, poku¹avajuæi da noktom zadere ðon cipele, tra¾eæi istovremeno da joj kæi potvrdi kako je sve to kupila u Novom Sadu i ba¹ po ceni koju je pomenula. Zanima se kako je Vera re¹ila svoje stanovanje i sa zadovoljstvom uzima na znanje da kiriju nikakvu ne plaæa. Ne bi li mogla da se pro¹iri po celoj zgradi, odnosno, ne bi li mogla preostatak prodati? Vera se u to ne razume, sle¾e ramenima, a mati na to upuæuje Hermanu pogled nemoæi i spominje Jakoba Bernistera kao moguæni izvor sigurnijih obave¹tenja. Bernister je inaèe va¾an èinilac u njenim proraèunima, jer bi Vera mogla od njega primati novèanu pomoæ, koja bi se naknaðivala njegovom bratu u Hanoveru, recimo petsto dinara meseèno, ¹to bi, preraèunato u marke, jo¹ uvek bilo znatno manje od njenih tro¹kova ovde. U Nemaèkoj joj se uostalom i ne sviða, zar ne, pita ona, sad veæ bez osude, unapred se sla¾uæi sa potvrdnim odgovorom. Preostaje jo¹ da se dogovore o vremenu njenog polaska; najpogodnija æe biti polovina maja, jer prvog juna treba veæ da se okonèa kupovina novog lokala, a tada æe i ona i Herman imati toliko posla da bi se te¹ko i o njoj brinuli. Ona postaje velikodu¹na, prepu¹ta gostionu za èitavo jedno prepodne na brigu Hermanu i Lizi i odlazi s Verom u kupovinu. Uzima joj u robnoj kuæi mantil, ki¹obran, rublja i, na izlazu, u prizemlju, u poslednjem èasu, zlatan prsten sa kamièkom od korala, da bi se setila ponekad svoje majke, kako obja¹njava. Pakuju se. Uz kofer koji je donela, Vera dobija i jednu meku putnu vreæu od kariranog vo¹tanog platna, u koju stavljaju novokupljene stvari. "Pazi, ja sam ti sve malo zaprljala po rubovima", napominje mati, "nipo¹to nemoj priznati na carini da je i¹ta novo, inaèe æe te oglobiti." Izlaze na stanicu tramvajem utroje, kao ¹to su i do¹li pre pola godine, Vera u prolazu posmatra visoke kuæe ispunjene u prizemlju radnjama i gradili¹ta na praznim prostorima meðu njima. Na stanici Herman unosi njene stvari u voz, sme¹ta ih u jednom praznom kupeu, zatim izlazi i oni stoje èekajuæi polazak. "Viða¹ li nekog od Gerhardovih drugova?" pita neoèekivano Rezi Arbajtzam i usne joj se plaèljivo nakrive. Vera razmisli, izgovori dva, tri imena kojih se setila, no vi¹e nemaju vremena da razgovaraju, kondukter poziva da se uðe, njih dve se brzo poljube, a Herman se sa Verom rukuje uz nagao naklon. Ona ulazi u svoj vagon, staje ispred prozora i dok voz klizeæi kreæe, ma¹e majci i Hermanu, koji koraèaju peronom kraj kompozicije sve do trenutka kada ih njeno ubrzanje prisili da zaostanu, nestajuæi Veri sa oèiju. Ostaje sama. Padne na sedi¹te odahnuv¹i. Veæ tu u krenulom vozu zaspe je magla opu¹tanja, kao da se, odglumiv¹i zamornu ulogu na pozornici, kakvom joj se èini boravak kod majke, povukla u tamu iza kulisa. Promièu zbijena gradska naselja, fabrike, uredni sala¹i, sve je èisto, rasporeðeno pod konac, u njenom oseæanju bezlièno. Kao da nikad i nije ovuda pro¹la s lupanjem srca, u suprotnom pravcu. U vozu je dosadno, malo je putnika i niko ni sa kim ne razgovara, ali ta dosada u njoj ne izaziva nestrpljenje, veæ samo tromost. Usni jo¹ za dana. Budi je kondukter, crven, turat, poslovan i uljudan, ona mu daje kartu, zatim odmah prekrije oèi krajem zavese i nastavi da spava. Voz se povremeno zaustavlja, iza prozora su stanice, gotovo sve bez putnika, ili su oni bar Veri nevidljivi, poneko virne u kupe i nastavlja hodnikom tra¾eæi drugi, prazan. Na vratima kucaju carinici, zagledaju joj paso¹, ne¹to kao da se sa¹aptavaju, pitaju je ¹ta nosi, ali je ne pretra¾uju. Noæ je hladnjikava, mora da se umota u novi mantil, napolju su sada visoka brda prekrivena ¹umom èije se drveæe nemirno nji¹e. Voz dugo stoji na jednoj stanici sa ogromnom ¾utom, zasenjujuæi osvetljenom zgradom, ¾eleznièari trèe, ma¹u zastavicama, duvaju u zvi¾daljke. Ulaze novi carinici, austrijski, ti¹i, sporiji, ljubazno je pozdravljaju, izlaze, vraæaju se, pa se meðu njih pome¹aju jugoslovenski, sve sami visoki gor¹taci ¾ustrih, nesavladanih pokreta, nazivaju je drugaricom i gotovo tap¹u po ramenu. "Kako je bilo u Njemaèkoj?" pita jedan pokazujuæi dugaèke bele zube, i kao da joj èestita ¹to ide kuæi, po¾eli joj sreæan put. U kupe nahrupe ljudi i ¾ene, sa zave¾ljajima, korpama, koje dugo i prepiruæi se utiskuju pod sedi¹ta i meðu noge, sedaju, vade hleba, slanine i boce s rakijom i vodom, nude i Veru koja odbije iako je gladna, jedu mljackajuæi i piju da svaki gutljaj pukne, pale cigarete. Od znoja sitosti zavonjaju im tela, Veri padne na pamet da taj vonj, u kom prepoznaje ne¹to ¹to ju je uvek okru¾avalo, nije oseæala sve vreme kod majke. Èesto kupanje, zakljuèuje prosto i pred oèi joj izlazi kako je mati, u sobi iznad gostione "Beim vollen Tisch", poziva da se opere posle puta, a ova slika pretopi se u lik Block„lteste Grete dok ispru¾enom rukom ¹alje zatvorenice pod tu¹eve. Manija bodrosti i to? Vazduh u kupeu postaje sve te¾i, izdi¹u ga razjapljena usta usnulih posle masnog jela i okrepe piæa i razgovora, sve su to ko¹èata, tamna lica, tamne velike ¹ake, zavaljena tela, ispru¾enih nogu skliznulih u pokretu koji nije dovr¹en, u skoro obesno nemirnim stavovima. Odeæa na njima je pogu¾vana, ne mnogo èista. Siroma¹tvo. Tone vidljivo u siroma¹tvo, spu¹ta se. Promièu pustom ravnicom, èuju se psi, na stanicama odjekuju dozivi i psovke, brkata, rosom ili znojem osuta lica utiskuju se u kupe i dugo ostaju zagledana u spavaæe iako je oèito da kraj njih mesta vi¹e nema. U Staroj Pazovi izlazi da èeka vezu, rano je jutro, restoracija je zabravljena, èekaonica zakrèena skelama i kofama punim kreèa, nema kamo da se skloni. Drhture senke, kru¾eæi oko brda kofera prevezanih kanapom, èuvaju stra¾u. Ukrcava se s njima u jedan stari, drndav, umazan voz, osvojen smradom mokraæe, koji gegajuæi se, uz huktanje, zastajkivanje i oèajnièke piskove, prelazi most na Dunavu. To je njena stanica, Novi Sad, poznati iako nepoznati nosaèi, ¾eleznièari, otegnuti naglasci. Tramvaj je nosi kuæi, s vreæom i koferom ulazi u stan, sve je rasuto i zapu¹teno kao ¹to je i bilo, otvara prozore na praznu, mirnu, jedva razbuðenu ulicu i èini joj se da se nagnula nad ponorom tame i blata. Tu nastavlja ¾ivot, ne za¾aliv¹i za onim koji je napustila. Ali ne mo¾e da ne ¾ali ovaj u kome je. ®ali sve: tihe ulice, malaksale prolaznike, travu koja bezizgledno ðika izmeðu oglodanih kamenova turske kaldrme, ¾ali kuæe koje su za jednu senku potamnele otkako je ona odsustvovala i one koje su u meðuvremenu neve¹tim rukama starica okreèene. Ide Bernisterovima, po prvu meseènu pomoæ, radni je dan usred nedelje, ali posrednik je kod kuæe kao da je njenu posetu oèekivao. On joj daje novac, njegova ¾ena unosi kafu i zastaje na vratima, ispituju je o Nemaèkoj, o Frankfurtu, o materi, o Bernisterovom bratu, kog je samo jednom videla da bi mu odgovorila na slièna pitanja o njegovima u Novom Sadu. Tu¾no joj je i to raspitivanje o srodnicima u daljini, to uporeðivanje ovoga i onoga, radoznalo, dosetljivo, a ipak nemoæno, jer se reèima kroz taj prostor ni¹ta ne mo¾e dosegnuti. ®alosti je èak i nada tih ljudi u viðenje, u odlazak u posetu, jer je sama veæ pro¹la kroz to nadanje i prevazi¹la ga. Ide Miciki i nalazi na njenim vratima tuðu posetnicu; kad zazvoni, jedna postarija ¾ena, sada¹nji stanar, saop¹ti joj da je Micika pre dva meseca umrla. Penzionisala se, trebalo je da preðe u staraèki dom u Zagrebu, sve je tamo bila sredila, uplatila prvu ratu za izdr¾avanje, izabrala sobu u kojoj æe boraviti; poslednji dan se pra¹tala od poznanika i kom¹iluka, pakovala, rasprodavala i razdavala nepotrebne stvari, pa je tek uveèe stigla da trkne do frizera da uredi kosu. Na povratku je vi¹e niko nije video, skinula se i legla, a ujutru kada je stigao fijakerist da je po dogovoru odveze na stanicu, i susedi obili vrata koja ona ni posle upornog zvonjenja i lupanja nije otvorila, zatekli su je u krevetu, uredno pokrivenu, sve¾ih talasa prosede kose stegnutih pod prozirnu mre¾u, mrtvu. Srèani udar, ustanovio je lekar. Vera izlazi na groblje, nalazi sve¾u humku èelo koje je zabijena uglaèana daska sa Micikinim imenom i godinama roðenja i smrti, ona se vrti, nema ovde sem Micike nikog svog, svi su oni oti¹li neobele¾eni, njen otac, baka, brat, i zbog toga joj je teskobno, mada nije ni¹ta manje teskobno videti Micikin grob, pod kojim ona izvesno le¾i sa svojim sme¾uranim licem i friziranom kosom, polako se rastaèuæi. Koga vi¹e da ¾ali? ®ali svakoga, najednom se seæa starica, svoje bake i njenih druga, koje su, zajedno s Micikom, samo pre nekoliko godina napu¹tale svoje kuæe, u koloni koju su sprovodili vojnici s bajonetima na pu¹kama, kako su plakale osvræuæi se na ovaj pra¹njavi grad koji je nastavio da ravnodu¹no traje iza njih. Vraæa se kuæi, i dok joj se pribli¾ava, dok je sagleda sa ugla evangelistièke crkve, uvek jednaku, utonulu temeljima u zemlju, s ranama od ki¹e i vetra na davno nekreèenim zidovima i pocrnelom krovu, sa prozorima stana nekada¹nje njene porodice pretvorenog u zvanje i radnjom njenog oca preinaèenom u magacin soèiva i pasulja, njoj se èini da ulazi u jo¹ jedno groblje. Ulazi pod kapiju; ovde se obièno s ponekim sretala: sa ocem, bratom, slu¾avkom; odavde je baka, sme¹no koèoperna u crnoj haljini s belim kru¾iæima i u crnom slamnom ¹e¹iru, kretala u posete; tu ju je zaustavio vitez Armanji i ste¾uæi ¹e¹ir na prsa svog lepog sivog odela, govorio o svojoj èe¾nji za njom. Glasovi i senke! I za njim sad tuguje, za èovekom kojim se jedno vreme zanosila mada je od poèetka prozrela njegovu sebiènu nameru; tuguje i za tom njegovom sebièno¹æu, mu¹kom, nasilnom, pitajuæi se u ¹ta li se u meðuvremenu pretvorila, u ¹ta li se taj èovek pretvorio, ako je ¾iv i nije, kao Micika, pod nekom humkom, u Maðarskoj ili drugde. Tu¾no joj je sad za svima koji su ikad s njom progovorili, posezali za njom, iz ljubavi ili ¾elje, èak i za nemaèkim vojnicima koji su na njoj, odlazeæi na front, grèili svoju poslednju ¾ivotnu volju. Sve same senke, i glasovi. Ima li ièeg èvrstog na ovoj zemlji, ima li ièeg ¹to stoji neizmenljivo, na ¹to mo¾e¹ pomisliti a da istovremeno ne zakljuèi¹: i to je pro¹lo? Nièeg, èini joj se, nièeg takvog nema. Prostorom se koprcaju ¾elje, namere, ljudi izvikuju u njega svoj ljubavni zov i jauke bola, a sve to konaèno postaje magla, koja se vuèe nepovezano, kao dronjci, pokidane niti, ali ¹ta i od njih ostaje, kad je i ona sama koja ih doziva samo jedna nit, tralja, koja æe se takoðe pokidati? Oseæa sebe maglenom kao i taj sastav od tuðih reèi i pokreta koji je ispunjava, èisto ne veruje da i sama jo¹ postoji i da nije, kao i ti pokreti i glasovi, pramen sopstvene misli. Ne ulazi joj se u kuæu, a ne ide joj se ni bilo kud iz nje. Ne jede joj se, ne pije joj se, ne treba joj nièije dru¹tvo. Neko iz njenog ranijeg ¾ivota saznao je da se vratila, pa danima u predveèerje kuca na vratima, ona mu vidi senku na staklu, nije Bernisterova, neka je mlada senka, s uvojkom nemirne kose zaèe¹ljanim u stranu koji podrhtava, ne doseæa se èija je niti ¾eli da se seti, jednostavno èuti i èeka da ona ode. Pu¹i i miruje. A napolju se smenjuju godi¹nja doba, jedno, drugo, sedmo, jedanaesto. Opet je jesen, rana, jo¹ topla, zemlja bubri, drveæe u dvori¹tu povija se od te¹kog, pra¹njavog li¹æa, muve i bumbari zuje kad ulete kroz prozor i dugo ne umeju naæi izlaz. Vera se oblaèi, izlazi da kupi hrane. (Izlazi samo uveèe.) Na usputnim kuæama svetle maleni prozori, ¾ene iza njih raspremaju krevete, negde zuji muzika s radija, neko dete, nevidljivo, vièe: "Mamaaa! mamaaa!" ote¾uæi poslednji slog u oèekivanju odgovora s oèajem ¹to odgovor ne sti¾e, i to se ponavlja, ponavlja, sve ti¹e i ti¹e dok ona odmièe ulicom. Mama mo¾da le¾i pod tatom, ili je iza¹la na dvori¹te da prostre rublje, ili se jo¹ nije vratila iz popodnevne posete, ko zna, a i svejedno je, ostaje taj nesporazum, ta uzaludnost deèjeg dozivanja, kojoj je neka daleka, nepoznata neminovnost odredila uzrok i granice. Veri se vla¾e oèi: zna da nikad neæe biti uzrok takvog nesporazuma, moguænost za taj uzrok iz nje je i¹èupana, u njoj sa¾e¾ena; ali joj nije tu¾no samo zbog toga, nego i zbog nesporazuma samog. Oseæa da ne mo¾e podneti toliki pritisak uzaludnosti, oseæa da je bolesna, bolesna joj je misao, oseæanje, neka bakterija joj se uvukla u vijuge mozga i tamo rije, a da ona ni¹ta protiv nje ne mo¾e uèiniti. Kad je svu izrije, ona æe se sru¹iti ili æe poludeti. Tada èuje svoje ime, vi¹e puta ponovljeno, okrene se i vidi kako za njom ¾uri mu¹karac srednje visine, krupne glave, pod lampom mu zasvetle zubi na njoj poznat naèin, jake mesnate ruke je obujmljuju i ona zna odnekud taj zagrljaj pa mu se predaje meko i sa ridajem ganutosti u grlu, i tek kad obujam popusti i ona uspe da se izbliza zagleda u lice mu¹karca, vidi da je to Sredoje Lazukiæ. Spu¹ta glavu na njegovo rame i zaplaèe glasno, leleèuæi, osloboðeno.

DRUGI ODLASCI OD KUÈE. Sep Lenart, u rano jutro maja 1941, u okraæalim plavim pantalonama i beloj ko¹ulji i platnenim cipelama èija izlizana gumena potplata propu¹ta hladnoæu zemlje, sve¾e pod¹i¹an, gologlav, noseæi paketiæ hrane koji mu je mati spremila i, suzeæi bez glasa, gurnula u nevoljni zagrljaj, pre no ¹to æe ga pustiti i odgegati se za njim do pred kapiju, da mu ma¹e. Ponos i stid. Ispraviti ramena da svi vide kako je odrastao i odluèan, stisnuti zamotuljak uz butinu da ga ne primete tako sirotinjskog i nespretnog za no¹enje. Samo da ¹to pre promakne ulicama. Ne, samo da to ¹to du¾e potraje, neka ga svi osmotre iza zavesa koje dr¾e pritajeno navuèene, pred lupanjem svojih pla¹ljivih srca. Devojke jo¹ uspavane u visokim krevetima, u belim lanenim ko¹uljama, s mirisima svojih tela zagu¹enim dunjom, dok na dva metra od njih koraèa sutra¹nji vojnik, tvrd, nemilosrdan, spreman da se podvrgne patnjama bitke. Izrodi nemstva, njegovi susedi, turati, blentavi, zinuli na mamin pileæi paprika¹ i na nov motocikl. Zato ¹to su bogati; ne shvataju da je bogatstvo klisko ako se ne utvrdi silom, ovde u tuðini odakle bi ih najradije zvi¾ducima i kamenicama izgnali. Bogatstvo-meku¹tvo, bogatstvo-greh; samo je bogatstvo svekolikog naroda opravdano: kao sredstvo da se on ra¹iri na ceo svet, radi veæite vlasti. Prolazak ispred Hajimove kuæe na raskr¹æu, gde je kotrljao burad, izvlaèio æu¹ke, pretvorno zamandaljene, uvuèenih rogova-kapaka na tucetu visokih prozora: Mi nismo tu, mi ne postojimo. Razbiti taj muk, to cmizdrenje, la¾nu pokornost krvopija, razvaliti kapiju, prozore, izvuæi ih za klempave mesnate u¹i, bradatog starca, njegovu æelavu krmeljivu ¾unu i potuljenog sina na pra¹njavu kaldrmu, da je licima bri¹u, okajavajuæi ¹to su digli ruku na Nemca. Mi¹ice podrhtavaju, sad cvili on, njegova uzdr¾anost, neosveæenost, ne predati se slasti liènog obraèuna, obraèunaæe se svi sa svima, bezlièno, hladno, na komandu kad je kome za koga vreme. Kamion tamo u Dudarskoj brekæe - da ne zakasni? Oblije ga znoj, sata nema, ali zna da je krenuo i prerano, uostalom eno jedan drugar, sa suprotne strane, dolazi odmerenim korakom. Taj bar ima torbu, istegnutu, staru dodu¹e, ¹losersku oèevu, ne zamotuljak, li¹enost èak i obele¾ja zanimanja. Mogao bi ga zamoliti da preuzme zamotuljak i stavi ga uz svoj u torbu, ali bi to na nj upozorilo; lak¹e je ne reæi ni¹ta, a za¹to se, uostalom, i ne podièiti siroma¹tvom, u vidu te ¹ake koja sama, samo skupljen hartijom, dr¾i sav provijant za put. Naglasak privremenosti, koja se upravo sad prevazilazi. Momci na kamionu pevu¹e, dvojica se veæ gore gurkaju - da bi se zgrejali? Njemu vi¹e nije hladno, noge su mu se u hodu potparile, toplo je od samog kretanja, veæ i od pomisli da æe otiæi. Eno ¹ofera, pravog vojnika, u uniformi, s rukom u d¾epu, pu¹i. Hoæe li daleko? Ne zna se, to je vojna tajna, tako je dobro, bar da odu na kraj sveta da nikad ne vidi ovo sebièno selo, ljude bez èasti i kième. Sada je, evo, stigao, hvata se za hladno gvo¾ðe kamiona, samo mu zamotuljak smeta, ispu¹ta ga, hartija se razmota i dva èvarka se skotrljaju u nisku travu. Opet znoj. Je li ko primetio? Svi se smeju, ali sreæom ne njemu, veæ drugaru koji se u rvanju okliznuo i hupnuo o dno kamiona. Vine se preko ograde, od ovog trenutka, ako ga iko bude pitao, zamotuljak nije njegov, samo da se ¹to pre krene. Odlazak Reze Kroner u jesen 1944. Bekstvo. Hoæe li-neæe li koje se cima tamo-amo kroz noæi ¹to ih provodi uz Hermana, u krevetu, èesto i bez zagrljaja jer je on premoren, juri po ceo dan s pismima, premalo je ljudi preostalo, sve veæe jedinice su se povukle. ©aputanje. Vesti. Hrkanje i buðenje. Oslu¹kivanje dalekog bubnjanja, to su topovi, ustanovljuje ona iako ih prvi put èuje, a on odrièe, ne, neæe Rusi doæi, sigurno zna, reèeno im je, biæe zaustavljeni boènim protivnapadom kod Beograda i u Maðarskoj. Ti si lud, Hermane, veli mu ona, zaslepljen si, poslednji veran pas, zar ne vidi¹ da svi be¾e, i tvoj kapetan je otputovao, i ovaj poruènik æe ti se izmigoljiti, jedino æemo nas dvoje ostati, da nas streljaju, ja neæu da budem streljana, dosta sam prepatila, sina ste mi ubili, ne mogu vi¹e - sve dok je on ne uæutka: "jevrejska kurvo!" Onda tajac, ujutru oèi peku, èim on ode ona zaspi dubokim snom i sanja vodu. Ustaje, izlazi u kupovinu, ulice su u pokretu, vojska se pakuje, graðani Nemci pre¾u u kola, tako su pre pola godine odlazili Jevreji, i njena Vera i Robert. Vidi poznate i prilazi im, pita kamo æe, ali joj se odgovara kroza zube, za njih je ona Kronerova, ljute se kao da je kriva ¹to gube rat, a ako uspita Srbina, opet ne dobije iskren odgovor, jer znaju za Hermana, pa je zbog njega mrze, ili je se pla¹e. Najzad ga evo, u znoju, kapa mu zaturena na zatiljak, oèi izbuljene u posivelom licu, dugi nos podrhtava. "Rusi su pred gradom. Moramo iæi". "A poruènik?" "Oni su krenuli jo¹ jutros. Jedva sam se i¹èupao, zbog tebe". To je dirne. Ipak s njim, u ¾ivot ili u smrt. Da iskupi sina, mrtvog. "Kad?" "Sad smesta. Kamion veæ stoji na Futo¹kom putu". "Zar neæe po nas?" "Otkud bi? Po svih pedeset?" Ona ga gleda, okrenu joj se pred oèima stvari koje je nabrajala nedeljama kao najva¾nije da se ponesu: zimski kostim, bunda, jorgani, persijski tepih iz Robertove sobe, ko¾na naslonjaèa, nemaèke knjige sa zlatnim utisnutim slovima, skoro nov hladnjak. "Jesi lud, valjda neæemo praznih ruku?" "Hvataj prvo ¹to mo¾e¹ poneti!" izdere se on. "Inaèe æe kamion otiæi bez nas." Ona kao meseèar poslu¹a, grabi ta¹nu u kojoj su joj novac i nakit, trgne iz ormana bundu, podi¾e sa stola kristalnu vazu, i on je veæ gura iz stana. "Pe¹ke? Ovako?" On se hvata za glavu, ranjava ga njen moleæivi izraz, jadan izgled. "U hodniku je bicikl." "Gerdov bicikl?" I tako sedaju, ona, stiskajuæi uza se ta¹nu i bundu i vazu, na gvozdenu spojku, on na sedalo iza nje u bluzi raskopèanoj do polovine prsa, kao mladi ljubavnici na putu ka kupali¹tu. Herman gura pedale, brekæe, znoji se, ona se ¾ulja na spojki, kroz grad, kroz nevidljivu porugu, ne osvræuæi se, samo da im ko ne pritrèi i ne zbaci ih, na drum, na drum. Odlazak Gerhardov, godinu i po dana ranije. Izmeðu dva agenta, s lisicama na rukama, kroz predsoblje, kraj bicikla koji je tu otkad je oèevu radnju preuzeo komesar. Kad bi skoèio na njega opkoraèujuæi sedalo i, odbaciv¹i agente na jednu i drugu stranu, odjezdio, kroz otvorena vrata, pod kapiju, pa na ulicu, jer mo¾e upravljati i sastavljenim rukama? Oni bi ga meðutim stigli u prvom, jo¹ sporom potezu pedalom, sru¹ili bi ga, ili bi u njega pucali, ¹to ne bi bilo ¹teta ako bi ga ubili, ali bi, raniv¹i ga samo, oslabili njegov otpor pri saslu¹avanju. Ne, trebalo je braniti se èim su u¹li, skoèiti do kuhinjskog stola i ubosti bar jednog no¾em, zameniti ¾ivot. Meðutim, i to bi valjda bilo pogre¹no, istrèavanje, jer jo¹ ne poznaje optu¾hu, uvek postoji od sto moguænosti jedna da æe ona biti pogre¹na, od koje se mo¾e odbraniti. Izguravaju ga pod kapiju, na ulicu, u crn visok automobil, èija je vrata ¹ofer, zabaciv¹i se, otvorio èim ih je u ogledalu ugledao. Seda na meko, izmeðu njihovih dahtaja, izmeðu njihovih o¹trih, podlaèkih znojeva. Nju¹i sebi u grudi, ne zaudara kao oni. Zato ¹to je mlad, ili zato ¹to ga nije strah, kao ¹to njih jeste. Ovo jo¹ mo¾e biti poslednji minut bez straha, pomi¹lja, gledajuæi kako promièu ulice, veèernje spokojne. Minut mo¾e biti isto ¹to i ceo ¾ivot, ako se do¾ivi usredsreðeno, ako se gleda pa¾ljivo kako promièu kuæe i prolaznici, ako se zna da se uèinilo ¹to se ¾elelo. ©ta bi mu, da nije pao i da je doèekao pobedu, sem ovog saznanja pripalo? Ni¹ta, sem ponavljanja, koje je bezvredno, a ¹to se tièe dodatnih iskustava, kao ¹to su drukèiji predeli, drukèiji ljudi, neke ¾ene koje bi po¾eleo, on zna da nisu vredni pa¾nje u poreðenju sa ovim nabujalim, sigurnim oseæanjem. I da bi to oseæanje uèvrstio, Gerhard rastvara usta i punim grudima zapoèinje da peva pesmu koja mu prva pada na pamet, a to je sluèajno ona koju je sinoæ u podrumu posle grljenja njegova ljubavnica, oslonjena na njegove grudi, metalnim ravnim altom zapevala: "Mid”n Mexic˘ba haj˘ra sz lltam ‚n", iz filma "Huarez" koji je on inaèe ocenio kao sladunjavu apologiju monarhije. Odlazak Slavice, udove Bo¾iæ, u selo Gajdobru, po nagovoru drugoga mu¾a, narednika invalida Veselina Ðura¹koviæa, koji se demobilisao i onde dobio kuæu. Slaganje u sanduke, kri¹om, od njegovih o¹trih oèiju, svih Milinkovih stvari, do najmanje sitnice, èe¹ljiæa, olovke, rezaljke, jer kad joj doðe, treba da naðe sve ¹to bi mu moglo ustrebati. Ona je ubeðena da æe doæi, da je ¾iv. Nikad nije dobila izve¹æe da je mrtav kao roditelji drugih deèaka koji su zajedno s njim stupili u vojsku i poginuli osvajajuæi Slavoniju. Nestao je, to stoji, nema ga veæ treæa godina, ali dva njegova suborca, Stevo Crnobara, koji je uèestvovao u juri¹u na Dravograd rame uz rame sa Milinkom, i njegov komandir èete Marko Orloviæ-Deèko, jedinstveno tvrde da su videli, povlaèeæi se sa osvojenog pa onda izgubljenog polo¾aja na kanalu ispod mesta, kako Milinka, zaostalog iza drugova, verovatno ranjenog minom, podi¾u nemaèki vojnici na kamion. Po svoj prilici misleæi da je on njihov, jer je dan pre toga dobio od komesara uniformu svuèenu s poginulog nemaèkog vojnika, mesto svog civilnog odela, kao nagradu za disciplinovanost i dobro dr¾anje u borbama. ©to ni ovo slikovito ukazivanje, kada se rat zavr¹io, nije navelo na Milinkov ¾ivi trag, i pored predstavki Crvenom krstu i odskora Vojnom predstavni¹tvu Jugoslavije u Berlinu, to Slavicu Ðura¹koviæ onespokojava i ogorèuje, ali ne mo¾e da poljulja njeno nagonom do¹aptavano uverenje. Ona bi drukèije na njega mislila, drukèije bi ga sanjala da nije ¾iv. Kri¹om od novog mu¾a, koji bi da je stalno nad njom, i veselom, brine se gde li je Milinko, je li sit, je li obuèen i obuven; kada je hladno, snu¾di se jer se podseti kako je osetljiv, ali to su uvek brige upuæene ¾ivom stvoru, a èim se u njih uplete kolebanje: "mo¾da vi¹e nije ...", misao joj se prekine, dr¹æuæi ali i likujuæi, jer oseæa, sigurno, da jeste, jeste, da negde postoji, ¾iv, jer kao odgovor na njen strah kroz prostor koji ih deli zastruji topao talas prisustva. Odlazak trojke Kroner, neobièan zbog ostanka èlana porodice za¹tiæenog poreklom i mu¾evljevom sebièno-velikodu¹nom odlukom da ga ne prevlaèi u svoju veru. Taj èetvrti èlan visi po strani, spremajuæi suvu hranu i rezervnu odeæu, kao ona nekada¹nja slu¾avka, ¹to je bio, pred odlazak gazda na izlet ili ferije. Èetvrti èlan je veæ i inaèe odeljen od ostalih zidom, ljubavnièkim odnosom s feldpolicajcem Hermanom Arbajtzamom, njime ponovo svuèen nazad, meðu ni¹èe. Ali ni¹èima je sada po¹teðen ¾ivot, dok vi¹i putuju jo¹ vi¹e, u nebo, i to ironièno saznanje dodaje ovim pripremama crtu razdra¾ljivosti. Smotuljci hrane slo¾eni neukusom ponovo poslu¾avèene, nikad istinski pogospoðene, policajèeve dragane: naresci, sirevi s mnogo hleba. "Zar misli¹ dete time da se truje, to da vucara po mar¹evima?" zgra¾a se Rohert Kroner, rastvarajuæi ¹irom oèi na potamnelom licu, ka¾njavajuæi je, ne za ovo neznanje naravno, veæ za njeno neznanje sudbine, mada je i on samo sluti. Sluti smrt, nepovrat u ovaj zagu¹ljivi, la¾ima optereæeni, gre¹kama razrovani dom, koji mu se sad ipak èini poslednjim upori¹tem pred skok, kao litica iznad provalije. On sutra ima da iskorakne na ulicu, sa rancem na leðima, vodeæi sobom i majku i kæer kojima treba da je za¹titnik, odazivajuæi se nekakvoj naredbi - nezakonitoj sa stanovi¹ta ljudskih prava, suludo izmi¹ljenoj - umesto da se protiv nje pobuni, kao ¹to je uèinio Gerhard. Gerhard je bio u pravu! vidi ponovo, i u njemu se ogorèeno podi¾e sinovljeva, nekad od njega nadmoæno osuðivana, po¾uda za opstankom. ®ivi se u trenutku, u ovom, dok je jo¹ gospodar svojih odluka, i njegova ¾elja upravlja se posle mnogo godina prvi put opet ka toj riðoj ¾eni, koju je uzeo radi njenog tela, a koja se sad izmièe, da bi se davala drugome. "Zar ti nema¹ pameti?" ru¾i je, razbacujuæi sa stola na kuhinjski pod nezgrapne zamotuljke, koji se onde raspadaju kao crknute ¾abetine, i stavljajuæi na njihovo mesto ¹to je sam odabrao: slaninu, ¹eæer u kockama, table èokolade. "To pakuj!" gura je stolu, u razdra¾enju, opipavajuæi kradom njenu mi¹icu, njeno bedro, stra¾njicu, zagledajuæi joj s pohlepom vrat, listove. Po¾eljna je jo¹ uvek, topla, i uveèe, kada se svi raziðu na poèinak premoreni, on pomi¹lja da bi trebalo da je odvuèe u svoju sobu i da je uzme, kao drolju, jo¹ poslednji put. Ali nema hrabrosti - vi¹e ni za to! - pa samo stoji, a niz lice mu se sliva znoj poni¾enja i straha. Vera je svedok ovog nepriliènog udvaranja, ona vidi oèevo obigravanje oko tela matere, i zgaðeno se zgra¾a. Pobeæi! to je jo¹ uvek njena jedina potreba, ali i najneostvarljivija, sad kada je ne samo zadr¾avaju kamo po roðenju pripada, veæ i sele u neko izmi¹ljeno pripadali¹te. Ili je ono pravo? Ona èak nije sigurna u odreèan odgovor: mo¾da, misli, i jeste, mo¾da nju u nekom ni¾em, polu¾ivotinjskom postojanju, ¾ivotarenju, kakvim prete prièanja o logorima, èeka mir, konaèno, dosad neznano snala¾enje. Oslonac joj je baka, ne otac, èija se ¾ivotnost osvetnièki razbuktala, prema jelu, ¹to ga trpa u svoje tanko telo i osigurava spravljajuæi paketiæe s precizno¹æu trgovaèkog kalfe, i prema ¾eni, njenoj majci, koju maèorski odvratno obleæe Baka ne èini ni¹ta, ona se moli bogu. Glasno, na kolenima, sagibajuæi se i lupajuæi èelom o pod, u seæanju pronaðenim nepoznatim reèima grlenim suglasnicima bogatog jezika. Vera joj nosi u njen deo kuæe poslednji ruèak i veèeru, gura u nju hranu, koju starica, kao bolesna ¾ivotinja, samo rasejano i nevoljno mrvi kroz krnje zube, ispu¹tajuæi u krilo èitave zalogaje. Tu Vera vidi uzor, u toj pogru¾enosti i gubljenju, i kad nastupi èas odlaska, uzima njen zave¾ljaj uza svoj i, na odstojanju od oca, pra¹tajuæi se bez suza od matere, koja poskakuje na kapiji dodajuæi im suvi¹ne stvari i deleæi neumesne savete (da joj pi¹u, da paze da se ne prehlade), polazi polaganim, starici primerenim korakom, u sinagogu, odakle æe biti rasporeðena - kako ka¾u - na rad da bi iskupila prestup ¹to je drukèija. Taj odlazak, pak, uticaæe odreðujuæe na odlazak Milinka Bo¾iæa. On ga je posmatrao sa strane, davno istisnut sa pozornice a nemoæan da pomogne, nenaoru¾an u sudaru vatrenih zmajeva koji tutnjeæi gnjeèe svoje ¾rtve. Ali pola godine potom, kada iza odvedenih veæ traje samo seæanje, zmaj dotle potiskivan pru¾a najednom svoju ognjenu glavu napred, nudeæi Milinku da ga zaja¹i. Treba iæi u narodnu vojsku da se proteraju Nemci: tako pozivaju plakati u tek osloboðenom Novom Sadu, buènom od zborovanja i seljaèkih kola. Milinku se ne sviðaju ta usplahirena nadanja i strasti, ona ga podseæaju, kao i ranije svaka neumerenost, na pijana oèeva busanja, èiji je ishod iskusio; njegov uzor je jo¹ uvek tiha promi¹ljenost kakvu je u najèistijem obliku sreo u Kronerovoj kuæi, u onim od misli gustim veèerima koje je proveo sedeæi sa domaæinom pred zavesom knjiga, znajuæi, oseæajuæi, da se u blizini nalazi i kreæe Vera, koju æe svojom promi¹ljeno¹æu zaslu¾iti. Sada se smatra obaveznim da ga¾enje i uni¹tenje tih uzora osveti. Naravno, nasilnim sredstvima kojima se slu¾i i neprijatelj - to ga rastu¾uje. On ne odobrava nasilje, grozi ga se, tog pozleðivanja tuðeg tela, tuðe misli, tuðe volje; smatra to za bolest. U njemu je duboko usaðen strah od trpljenja, ono mu se takoðe èini skretanjem s puta dostojanstva i razuma, te zami¹lja, predoèavajuæi ponekad sopstvenu starost, kako æe njene poni¾avajuæe nelagodnosti prekratiti èim se nagoveste, ne dozvoljavajuæi da im bude izlo¾en na milost i nemilost. Sada pak treba sunuti u susret sluèajnih metaka, baciti se u sredi¹te eksplozija, izlo¾iti grlo, trbuh paranju zao¹trenog i krnjeg metala. Tom isku¹enju niti se oseæa dorastao niti veruje da kroza nj mo¾e proæi neozleðen, kao neplivaè koji bi se za nekim davljenikom bacio u vodu pa upravo nagazio na jedini, pod povr¹jem nevidljivo lebdeæi splav. Jo¹ u poèetku svojih odlazaka Verinoj kuæi dobio je od Kronera na èitanje jedan nemaèki roman o prvom svetskom ratu, u kome ga je, meðu svim strahotnim i ¾ivopisnim scenama, najvi¹e pogodio kratki opis pogibije jedne sporedne liènosti, zato ¹to je u njoj odmah prepoznao sebe: bio je to vojnik bez uverenja da mu se valja boriti, ubijati da ne bude ubijen, dakle bez onog instinkta zajednièkog lovcu i njegovom plenu koji od juèera¹njeg civila stvara zver ¹to puzi, hvata zasedu, puca i sklanja se, te je i poginuo, nespretno, rasejano, znajuæi da mora poginuti i iduæi meseèarski ka toj neminovnosti, veæ u prvoj bici. Milinko je veæ tada, nad knjigom, bio siguran da bi, primoran da se bori, pro¹ao isto tako, pa je scene s ovom epizodnom lièno¹æu èitao oseæajuæi je u sopstvenom telu, njene povrede na sopstvenoj ko¾i, i to poistoveæenje se u njemu tako sna¾no urezalo da sad vaskrsava kao sopstvena predskazana sudbina. I mati mu, iz sujeverja ¹to je izgubila mu¾a usled metka, i ¹to jedino jo¹ Milinka ima i ¹to je on tako neuobièajeno dobar, sluti zlo, pa pokreæe svoje nevisoke ali ba¹ zato guste i pregledne dru¹tvene veze da za sina naðe skloni¹te od neposredne opasnosti. No upravo kada joj jedna stara mu¹terija, kod koje se smestio dever, partizanski komandir (Veselin Ðura¹koviæ, otud poznanstvo), obeæa za Milinka mesto u vojnom magacinu, tu pokraj grada, on se veæ upisuje na sabirnom mestu kao dobrovoljac za front. Kad je saop¹tio majci uèinjeno i èuo kroz njen vapaj za moguænost, sad veæ proma¹enu, spasenja, iz glave mu se spu¹ta u noge sva krv, jer mu se èini da je dobio i konaèni znak da je, birajuæi izmeðu dveju krajnosti, njegova sudbina odluèila. Neæe ni¹ta poneti sa sobom, èak ni rublja za preobuku, èak ni knjigu za èitanje, jer je siguran da se spu¹ta, mimo naèela koja po¹tuje, ali koja drukèije ne mo¾e odbraniti, u ambis divljanja i krvi.