Upotreba èoveka

GOSPOÐIÈIN DNEVNIK JE omanja duguljasta sveska s tvrdim koricama èija hrapava crvena presvlaka podra¾ava zmijsku ko¾u i u gornjem desnom uglu nosi zlatnim slovima utisnuti natpis "Poesie". Jedan je to od onih spomenara ¹to se poklanjaju devojèicama da bi u njih skupile prigodne zapise svojih najbli¾ih; ali u malom gradu, kakav je Novi Sad uoèi drugog svetskog rata, ovo je jedina donekle ukusna i privlaèna, jedina intimna vrsta bele¾nice do koje se za novac mo¾e doæi. U ovo se uverava i Ana Drentven¹ek, koju uèenici zovu Gospoðica, u¹av¹i jednog proletnjeg dana u papirnicu "Nahauer i sin", na Glavnoj ulici, gde redovno nabavlja potrebe ove vrste, zato ¹to je najveæa, najbolje snabdevena i uz to pripada Nemcu, èime njoj, Nemici, uliva poverenje i èini zadovoljstvo. Ona dakle otvara staklena vrata s masivnom, gvozdenom, u obliku opu¹tenog lista paprati izrezanom kvakom, izmeðu dvaju izloga u kojima su skladno i pregledno rasporeðene poslovne knjige, sveske, nalivpera, olovke, rezaèi i po jedna pisaæa ma¹ina (Adler i Underwood); ulazi u uzanu, dugu, kao apoteka sveèano polutamnu prostoriju, koja miri¹e na drvo i lepak, obiðe jednog de¾mekastog kupca koji zami¹ljeno premeæe na tezgi krute fascikle ¹to ih pred njega spu¹ta, stojeæi na merdevinama u crnom za¹titnom ogrtaèu, mr¹av i dugonog kalfa kao ¹afran ¾ute kose, da bi se zaustavila pred drugim, znatno starijim kalfom s naoèarima u okvirima od srebrne ¾ice, s lukavim, mirnim osmehom na tankim, kratkim usnama. "©ta izvolite?" ka¾e ovaj, jedva rastvarajuæi usne ali razgovetno, dok mu se vrhovi prstiju spajaju nad trbu¹èiæem koji zate¾e isti onakav za¹titni ogrtaè od crnog klota kakav ima kalfa s kosom boje ¹afrana; odnosno "Sie wnschen?", jer veæ zna da je ona Nemica i osvedoèio se da voli biti oslovljena tako, na svom jeziku, ¹to nije sluèaj sa svima, ne u Novom Sadu tridesetih godina kada se, pojavom prvih izbeglica i prvih uniformi Kulturbunda, veæ oseæa dah rata, obraèuna. Tada ona stidljivo, jer joj je ¾elja potajna, podi¾e glavu osenèenu ¹e¹irom sa ¹irokim obodom, pru¾a ka¾iprst u crnoj glase rukavici da poka¾e ka gornjim policama vi¹e prodavèeve glave koje je boja¾ljivo veæ preletela sivim oèima, i odgovara: "Jednu svesku, ali s lepom hartijom". On se pokloni, s izrazom razumevanja, kog zapravo nema, koje je ¹iroko kao i oznaka tra¾enog predmeta, jer tako zahteva njegov poziv, njegovo iskustvo, jer se upravo takvim, sveznajuæim izrazom zadobija poverenje gospoða koje ovako neodreðeno, ispoma¾uæi se kolebljivim pokretom tra¾e robu koja im je potrebna, i okrenuv¹i se, pri¹av¹i rafovima i izviv¹i se gipko, poène spretnim prstima uvis pru¾ene ruke da vadi i drugoj dodaje i ovom na tezgu sla¾e dve, tri, sedam, osam razlièitih svezaka i sve¹èica, s mekim i tvrdim povezom, tankih i debelih, pa po¹to se, dobujuæi prstom srednjakom po dnu police, presli¹ao da je izlo¾io ceo izbor, okrene se da ih rasporedi po tezgi, otvarajuæi poneku i pu¹tajuæi kroz prste njene listove, kao ¹to prodavac cipela savijajuæi im lub i ðon pokazuje kako su meke i lake. Gospoðica meðutim brzo klizne pogledom preko sivih i za¹titno-maslinastih korica, preko u kocke i linije izdeljenih listova, i posegne za sveskom preko èijeg je gornjeg ugla zlatnim slovima utisnuto "Poesie". Podigne je i rastvori; njeni kruti, ¾uækasti listovi od delovodnièke hartije zakrckaju padajuæi jedan preko drugog. "©ta staje ova?" I po¹to prodavac saop¹ti cenu, spu¹ta svesku na tezgu. "Uzeæu je". Kopa po torbici i plaæa, dok on poletno uvija svesku u belu, tanku svilenu hartiju. Stavlja svesku u torbicu i nosi je kuæi. Onde sveèano razmota hartiju, okreæe svesku, lista njene ¾uækaste, èvrste stranice, vraæa se prvoj, seda za sto i, umoèiv¹i pero u mastilo, ispisuje priseæajuæi se datuma: "4. maj I935" i ispod toga "S pomoæu Bo¾jom", razume se nemaèki. Sveska je postala dnevnik; ona se postepeno puni reèima kojima Gospoðica poku¹ava da uoblièi i osmisli sve ono ¹to se s njom znaèajno zbiva. Dok jednog dana, 1. novembra 1940. ne napi¹e reèi "Nova bolest", kao ¹to je veæ mnogo puta èinila, ali kako vi¹e nikad neæe èiniti, jer æe ovaj nasrtaj na njeno telo prevaziæi moæi praæenja razumom. Poæi æe lekarima; legaæe na niske otomane prekrivene belom mu¹emom i, s oèima prikovanim za tavanicu, odolevati bolnim i stidnim istra¾ivanjima znalaèkih prstiju. U laboratoriji doktora Korkhamera vadiæe joj iz vene i prsta krv, uzeti u èa¹u mokraæe; dobiæe nalaze i s njima dospeti u sanatorijum doktora Boranoviæa, hirurga u to vreme na vrhuncu umeæa, zdepastog, èvrstog pedesetogodi¹njaka, koji æe je pouèiti da ima upalu ¾uèi s kamenom i odmah joj predlo¾iti dan operacije. "Odgovara?" podiæi æe na nju, s kalendara koji je sebi primakao na stolu, sitne sivo-zelene, u salo urasle oèi. Ona æe se zaprepastiti zbog kratkoæe roka, tra¾iæe vremena za odluèivanje. Ali: "Znate ¹ta", reæi æe joj on uz nakriv sa¾aljiv osmeh, "ako budete razmi¹ljali, ja vas mo¾da uop¹te neæu primiti u moj sanatorijum, jer mi je stalo da kod mene svaka operacija uspe." Ucena æe, kao grom, delovati; Gospoðica æe poæi kuæi da pakuje stvari, kao pred putovanje. Spavaæice, vi¹e èistih gaæica, prsluèe. Ne¹to toplo u èemu se mo¾e le¾ati s jorganom povuèenim pod pazuha, otkrivenih ruku, kao ¹to je nedavno videla u jednoj poseti bolesnici. Ali ¹ta? D¾emper? Nema prikladan nijedan, svi su tamni, radni, pa juri u grad, izmeðu èasova, na kojima se ujedno opra¹ta za neodreðeno vreme od uèenika, da kupi to nekakvo toplo a ipak ne¾no parèe odeæe. Svugde joj nude grubo tkanje, dreèave boje. Pada s nogu obigravajuæi radnje dok konaèno ne pronalazi tu liseuse, kako saznaje da se stvar zove, u prodavnici "Dama" od ljubazne vlasnice gospoðe Ekmed¾iæ, kojoj se poverava do kraja. To je svetloljubièasti vuneni kaputiæ, tanak, bez kopèanja, sa ¹irokim a malo i prekratkim rukavima, koji joj se, kad proba kod kuæe, sami povuku do lakata: ali sad ima, ipak, poslednje ¹to joj je nedostajalo. Uto se veæ spu¹ta veèe, doðe joj hladno u njenoj sobici, pod igliæavom svetlo¹æu sijalice koja nemilosrdno razotkriva, upravo razara njene be¾ivotne stvari baèene na krevet, spremljene za spu¹tanje u torbu, kao u raku. Spavaæica, ru¾ièasta, pa malo tamnija liseuse, gaæice ru¾ièaste i bele, belo prsluèe na kom je maloèas uèvrstila dugme koje je veæ davno bilo labavo. Sve æe to stati u putnu ta¹nu s ruèkama; kad je ko bude video, na putu za sanatorijum, pomisliæe da je krenula u kupovinu (mo¾da na pijacu, koja je uz put). A dnevnik? Pogled joj leti prema ormanu, gde ga dr¾i na samom dnu, u senci obe¹enih haljina i napu¹tenog proletnjeg kaputa. Otvori orman i skloni skute haljina, knji¾ica se zacrveni, ona se ma¹i da je podigne i prikljuèi kao nepredviðenu dragocenost onom ¹to je nu¾no. Meðutim, hoæe li ¾eleti i moæi i¹ta upisati u dnevnik, pred oèima lekara i èasnih sestara? Ako pak svesku bude samo krila, recimo pod jastukom, mo¾da æe je neko otkriti, u èasu njene nepa¾nje, ili dok bude na operacionom stolu, pa æe iz nje èitati nepozvani. Ona ustrepti, kao zateèena gola. A ¹ta ako ...? Dr¹æuæi, zami¹lja da je umrla, a dnevnik ostaje izlo¾en ma kome. No, ako ga ostavi na dnu ormana, ko æe ga tu naæi? ©imokoviæka, kojoj namerava da ostavi kljuè od sobe, ili sestra, po¹to doðe, obave¹tena telegramom? (A i o sestri je u njemu pisala nepovoljno!) Bilo koje da se desi, bilo bi u¾asno. Ali i neizbe¾no, po¹to dnevnik vi¹e ne bi mogla braniti, skrivati. I sad vidi sebe kako le¾i mrtva, daleko od ove sobe, vrlo daleko, samotno, le¾i nepomièna i obezbojena, ne znajuæi ni¹ta, a ovde stoji njen dnevnik, njena tajna - to je toliko nesnosno da se ona sagne i zgrabi svesku, privije je na grudi i baci se na nju, na krevet, zaplakav¹i. Prvi put istinski shvata da æe mo¾da umreti, i ¹ta to znaèi: potpunu samoæu, potpunu prepu¹tenost, potpuno neznanje, nemoæ da za sebe bilo ¹ta uèini. Plaèe dugo, duboko u veèe, sama u svojoj sobi, gde se gvozdena peækica davno ohladila. Zna da joj to ¹kodi, ali ne mo¾e drukèije nego da plaèe i plaèe, sve dok se, oko ponoæi, iznurena, ne zavuèe, u haljini, pod perinu i ne zaspi, da bi je jo¹ i u snu potresali iskidani jecaji-uzdasi. Ujutru mora brzo da zalo¾i, da se opere, obuèe, da raspodeli kom¹inicama du¾nosti koje æe sama propustiti, da se s njima pozdravi, spakuje se i poðe. O dnevniku odluka jo¹ uvek nije doneta. Da ga brzo spali, na toj nagloj jutarnjoj vatri, pre no ¹to je bude ugasila sipajuæi na nju vode, kao ¹to namerava? Od tog èina sujeverno se uste¾e, èini joj se da bi njime prizvala smrt: evo me, doði, nièeg vi¹e nemam. Onda pomi¹lja da u svesku ne¹to upi¹e, pod dana¹njim datumom, ne¹to pribrano, obave¹tenje o svom odlasku, da malo otupi ranije razne¾enosti koje je suvi¹e otkrivaju, bar kako ih pamti. Ali, strah ju je da bi se ponovo rasplakala, pa vi¹e ne bi smogla snage da krene (a mo¾da bi to i bilo bolje, pomi¹lja), i tako, jer vi¹e ni vremena nema za dvoumljenje, odlazi iz stana nere¹ene brige, osvræuæi se, javljajuæi se jo¹ jednom ©imokoviæki, koja, zateèena za koritom punim nakva¹enog rublja, ovla¹ bri¹e ruke o rub kecelje da se rukuje, pa se Gospoðici èini da je veæ zaboravljena. To, meðutim, nije tako, jer za siroma¹ki kraj u kome stanuje, èija pa¾nja ne dose¾e do op¹tih zbivanja, njen odlazak predstavlja dogaðaj, o kom se vest ¹iri kao kolut na vodi, pa ubrzo sti¾e i do uèenièke matere Slavice Bo¾iæ. Ova nastavlja i sama da se raspituje; saznaje da je operacija nad Gospoðicom izvr¹ena, da ju je obavio sam doktor Boranoviæ, te da se Gospoðica u propisano vreme probudila, ¹to znaèi da je operacija uspela. U njoj se budi èastoljubiva misao da se ovim povodom, kad veæ inaèe zaostaje za uglednijim uèenièkim roditeljima, istakne ako ne polo¾ajem i bogatstvom a ono pa¾njom; vadi iz ormana sinovljevo praznièno odelo da ga oèetka, pegla njegovu belu ko¹ulju, bele èarape, i predviða kupovinu velikog-velikog buketa koji æe te krasote upotpuniti, od cveæa kog u ovo doba godine ima, videla je onomad na pijaci, narcisa i jesenjih ru¾a. Milinko, upitan za saglasnost, daje je poslu¹no, kao uvek. U ¹koli on se poverava Sredoju Lazukiæu, a uveèe, na sastanku, svojoj devojci Veri Kroner. Ovo dvoje ne preæute stvar kod svojih kuæa, tamo se korak prihvata s odobravanjem, i onaj zami¹ljeni buket razgrana se u tri (potpuno jednaka, od samih jesenjih ru¾a), a Gospoðici u belo obojenu bolnièku sobu na prvom boju dvospratnog sanatorijuma sti¾e èitava ðaèka delegacija. Ona nju prima, jer nema naèina (nema snage) da je odbije, mada se upravo od tog dana (èetvrtka) oseæa slabo. Rana ju je sinoæ bolela, a danas kao da se rastaèe, trunuæi, po èitavom telu; obrazi joj gore, grudi pritiska te¾ina, ne jede joj se, samo ¾edni, ali joj voda ne prija, usne su joj i po¹to se napije suve, trpke, nema moæi u sebi, ali je raspinje potreba da skoèi iz kreveta i odjuri nekamo gde je hladovito i bezbolno. Deca ulaze i okru¾uju krevet, pa joj se èini da jo¹ te¾e dolazi do vazduha, èasna sestra umesto da ih pouèi odu¹evljava se silnim cveæem i trèi da pronaðe oveæi sud; deca grajaju, tra¾e da im ona ka¾e kako se oseæa, da li je ¹ta boli, kad æe ustati, a Gospoðica najednom oseæa koliko je sve to besmisleno, koliko nestvarno, da æe umreti. Sklopi oèi i sliku sobne beline oèas zameni blesak crvenila ispod uklonjene zavese obe¹enih haljina, kako ga je nedavno videla. Prene se, otvori oèi i vidi kako èasna sestra - èiji ulazak nije primetila, ¹to znaèi da je bila van svesti - ma¹e deci osvræuæi se upla¹eno, da izaðu. Vidi kako deca gledaju u nju zaèuðeno, iz daleka, pa digne ruku da im mahne na rastanku. Ali u istom trenutku shvata da se rastaje sa poslednjim ljudskim stvorovima iz svog ¾ivotnog kruga, da je to poslednja moguænost da ne¹to preduzme protiv svoje more, pa vikne, odnosno misli da je viknula, jer joj se sa usana otisne samo ¹apat. "Vera! du¹o! Hodi ovamo!" I devojci koja se vratila s praga, privuèena ne tim slaba¹nim zovom, koji nije razumela, nego njenim napetim, iskolaèenim oèima, nalo¾i: "Priði sasvim blizu", te joj ¹apne na uho (sad hotimièno ¹apuæe): "Ako umrem, otidi u moj stan i uzmi iz mog ormana, sa dna, jednu knji¾icu, pa je spali." Govor ju je iscrpeo, jedva mièe usne, nema pljuvaèke da ih ovla¾i, i vi¹e dahom nego glasom pita: "Hoæc¹ li?" I po¹to Vera klimne glavom, ona sklopi oèi, pada u duboku vatru, tako da vi¹e i ne èuje uzbuðenu strku bolnièarki, ne oseæa da je razgoliæuju, bodu; umire jo¹ te noæi. Vera ovo saznaje sutradan, od Milinka, prekosutra je sprovod, kome i ona prisustvuje konvencionalno, zajedno sa materom, dakle i nevoljko, motreæi sve vreme ko se majci javlja (da li i mu¹karci, i kako?), a kako se ona pona¹a, da li glumi ganutost i tugu kao ostale gospoðe (preko puta njih otmeno bleda i ru¾na Sredojeva mati), primeæuje li se da je drukèija. Napetost je i samu spreèava da bude tu¾na, ili bar zgranuta saznanjem da je sa tim biæem ¹to ga uz molitvu spu¹taju u zemlju pre dva dana razgovarala, doticala mu ruku, primila iz njegovih usta poslednji nalog. Nalog joj je meðutim stalno na umu, i èim zemlja prekrije kovèeg i ispupèi se u humku, napu¹ta mater, rekav¹i suvo da ima posla u gradu, pa se upuæuje u pravcu ulice Stevana Sremca, vi¹e da o njemu porazmisli na licu mesta nego da ga odmah i izvr¹i. Ali kad je veæ stigla pred kuæu sa Gospoðièinim stanom, ne preostaje joj drugo nego da ide do kraja. Mora dodu¹e saèekati ©imokoviæku, koja je takoðe bila na ukopu, a treba joj dvostruko vremena dok sa kumom, ruku pod ruku, i zastajkujuæi da razmenjaju zapa¾anja (pop je molitvu smandrljao, sestra nije doputovala), stigne kuæi. Ona se Veri ubraduje, jer njen dolazak produ¾uje do¾ivljaj, i rado joj, radoznalo, otvara Gospoðièinu sobu. Obe ustuknu: hladnije je u njoj nego na dvori¹tu. ("A samo nedelju dana nije lo¾eno", i¹èuðuje se ©imokoviæka.) Pale svetlu; jer je unutra mrak, i Vera odmah prilazi ormanu pa ga otvori, pretvarajuæi se da je to veæ mnogo puta èinila i da to ¹to tra¾i veæ napamet zna gde je, no zbilja odmah ugleda na dnu ormana jednu crveno ukorièenu svesku. Uzme je, ovla¹ otvori, naèini usnama i oèima pokret koji treba da ubedi u bliskost i vlasnièko pravo na predmet, nasme¹i se i veæ izlazi, pokraj ©imokoviæke, koja isuvi¹e po¹tuje pisane stvari a da bi i¹ta posumnjala. Nijedna vi¹e ne progovori ni reè, rastaju se, ali se Vera oseæa kao kradljivica. Taj utisak je prati i kad je svesku veæ unela u svoju kuæu i, uveèe u krevetu, kri¹om proèitala. Za to nije bila ovla¹æena, zna, a ipak nije mogla ni da je spali neproèitanu. Sad je pak poznavanje njenog sadr¾aja spreèava da je spali. Ima oseæanje da je u toj svesci sadr¾an èitav jedan èovek, i to èovek njoj dotad nepoznat, na sasvim drugi naèin poznat, i da bi njeno uni¹tenje znaèilo i uni¹tenje moguænosti da se on, docnije, kad iznenaðenje otupi, mo¾da jasnije sagleda. Tek sad se na nju obru¹ava strah, koji je na sahrani izostao: zar tako, lako i ovla¹, i¹èezava, neupoznat, sadr¾aj èitavog jednog dugog ¾ivota? (Njezinom uzrastu on se èini veoma dug: èetrdeset i nekoliko godina!) Saop¹tava svoju neodluènost Milinku, no on, pobornik ispravnosti, savetuje joj da obeæanje verno ispuni. Pa ipak to ne mo¾e. Pronalazi srednje re¹enje: da svesku vi¹e ne èita, veæ da je skloni s oèiju do neke kasnije, zrelije odluke. Tra¾eæi za nju skloni¹te, pogled joj najpre krene ormanu, pa odmah ustukne, gotovo sujeverno, pred tako upadljivim ponavljanjem. Ne, biæe èak skrovitije ako svesku stavi u svoj plakar za knjige, u koji nikad niko ne zaviruje; evo joj i nalazi pravo mesto, izmeðu dvaju ud¾benika, engleskog i matematike iz ni¾ih razreda, koji tu èame odlo¾eni, nikom vi¹e potrebni. Ali pre nego ¹to svesku ostavi, tako reæi pokopa umesto obeæanog spaljivanja, pomi¹lja da svom re¹enju, koje oseæa kao vrstu odricanja i izdaje u isti mah, mora ipak dati i neko spoljno, pametljivo obele¾je. Seda za sto, otvara svesku i u nastavku Gospoðièinih, odluènim kosim crtama unetih ispovednih pribele¾aka, na prvoj sledeæoj praznoj strani ispisuje svojim okruglim rukopisom, sa¾eto i stvarno, kao nadgrobni natpis: "Ana Drentven¹ek, umrla 19. decembra 1940. posle operacije ¾uèi". Upravo ovaj zapis podstaæi æe Sredoja Lazukiæa da svesku uzme sebi po¹to na nju bude sluèajno nai¹ao èetiri godine docnije kao vojnik narodno-oslobodilaèke vojske. On æe prethodno u koloni promaæi ulicama grada - nekad svoga - ispod slavoluka s pozdravom oslobodiocima, to jest i njemu, primiæe na obraze poljupce nekolikih lepih jedrih devojaka koje æe se na vojnike ustremiti s trotoara zasipajuæi ih cveæem, da bi odmah zatim zaostale i i¹èezle; utopiæe se u mno¹tvo na Glavnom trgu da saslu¹a govor nepoznatog oficira s trorogom kapom ¹panskog borca; uveèe æe se smestiti u kasarni a zatim uèestvovati na igranci, poku¹avajuæi da osvoji bolnièarku Valeriju, Slavonku, dok je njena prijateljica ne bude odvukla u susednu manju sobu gde se vesele oficiri na èelu s komandantom brigade, kog æe jo¹ videti, dok su se vrata od¹krinula, kako igra, vitlajuæi rukama, na stolu zastrtom belim èar¹avom. Imaæe oseæanje da po neèem njegovom gaze nepozvani ljudi, meðu koje dodu¹e i sam spada, i to oseæanje neæe ga napustiti ni sutradan dok, èekajuæi pokret dalje za front, bude obilazio novosadske ulice. Svuda prljav¹tina i pale¾, slavljenièko ¹arenilo i galama. Krenuæe svojoj nekada¹njoj kuæi, uz unutra¹nji otpor, kao na groblje; osmotriæe je sa ugla, samotnu kao kulu, s kupolom na vrhu do koje je njegovom ocu, dok ju je gradio, bilo veoma stalo. Zazvoniæe, i po olak¹anju ¹to preda nj izlazi nepoznata mlada ¾ena s detetom u naruèju (ponetim, kako mu se èini, radi za¹tite) shvatiæe koliko se pla¹io da bi u domu, na legalu, mogao zateæi nekog od starih kom¹ija, koji zna kako su mu majku odavde izveli i streljali, pa je mo¾da èak sukrivac. Ovoj neznanoj ¾eni lako æe odati ko je i prirodno æe prihvatiti njen stra¹ljivi poziv da uðe i osvrne se; obiæi æe sobe kao da vr¹i smotru, okrznuv¹i pogledom tuðe stvari koje sasvim menjaju i prostor ¹to je nekad bio njegov, proæi æe i kroz ba¹tu, ogoljenu sve do tri bora koje je otac zasadio u ime sinova, pa æe se okrenuti i otiæi. Ali ovo zakoraèenje u pro¹lost povuæi æe ga dalje u njene lepljive gvalje i on æe, mesto nazad u kasarnu, ili na trg da se zabavi, obiæi druga znana mesta redom kako mu budu padala uz put i na pamet, poslastièarnicu "Labud", park, Sabornu crkvu, gimnaziju; svratiæe do Milinka Bo¾iæa i od njegove matere saznati da mu je nekada¹nji ¹kolski drug takoðe odskora vojnik, virnuæe u prozore biv¹eg Gospoðièinog stana, a konaèno æe dospeti i do kuæe Vere Kroner. Kako pre rata u toj kuæi nije nijednom bio (mada je to i te kako ¾eleo), zastaæe pred kapijom neodluèno, ali prizor nereda u dvori¹tu i razjapljenih ulaznih vrata uveriæe ga da je to napu¹tena kuæa u koju mo¾e slobodno uæi. Razbacan ogoljen name¹taj, izga¾eni nezastrti podovi, razbijeno posuðe. Proæi æe kroz taj lom tupo kao ¹to je prolazio ulicama, tra¾eæi po nagonu sobu gde je nekad Vera boravila, i odmah æe je poznati, mada nikad viðenu, po belom name¹taju i jednom komadiæu bele zavese ¹to se vijori zakaèen za kvaku otvorenog prozora, kao zastavica pora¾enoga. Otvoriæe orman, uveriæe se da je prazan, opljaèkan. Izvuæi æe dve fiokice, takoðe prazne. Pogled æe mu zapeti za ormanèiæ ugraðen povisoko u zid, s raskriljenim belim vrata¹cima iza kojih æe nazreti, poreðane u policama, knjige. Njih naravno niko nije dirao, nasme¹iæe se podrugljivo. No njega æe, kad bude pri¹ao bli¾e, uzbuditi uzana ¹tampana slova na hrbatima ud¾benika, istih koje je nekad i sam s mukom proèitavao, uzeæe da ih pretura, razgleda, zapaziæe meðu njima jednu neobiènu, crveno ukorièenu knji¾icu, otvoriæe je, iznenadiæe se kad u njoj naðe rukom pisane nemaèke reèi, ali njihove crte neæe poznati mada æe mu se one uèiniti odnekud bliske, sve dok u listanju ne bude stigao do poslednje stranice i ugledao druga, drukèija slova, za koja æe odmah znati da su Verina. "Ana Drentven¹ek, umrla l9. decembra 1940. posle operacije ¾uæi." Cela pro¹lost æe mu se vratiti, stu¹titi se u njega kao ponornica; staviæe svesku pod vojnièku bluzu i otrèati s njom u kasarnu. Onde æe je proèitati, ali æe biti razoèaran: Gospoðica, koju je znao samouverenu do oporosti, otkriva se najednom razne¾ena, bespomoæna pred ¾ivotom. Ipak æe zadr¾ati svesku, kao jedinstven predmet izvuèen iz po¾ara, a predaæe je po¾aru pet godina docnije, po nagovoru i u saglasnosti sa jedinim licem kome je ona takoðe ne¹to znaèila. Neæe znati da je ¾iv jo¹ neko nevidljivo obele¾en krugom dnevnikovog postojanja: Milinko Bo¾iæ, pacijent bolnice za bezimene vojnike u Sauerkammermünde. Bez ruku i nogu, bez oèiju, razorenih bubnih opni i glasnih ¾ica, pokriven do vrata æebetom ispod koga jedna gumena cev vodi do posude na podu. U razmacima vremena, koje on ne mo¾e da meri, neko mu prilazi, pu¹ta do njega sve¾eg vazduha koji mu ponekad hladno oprlji lice, pri èemu se u taj sve¾i dah ume¹a i miris tog nekog, miris znoja i sapuna i ko¾e u kom Milinko prepoznaje ¾ensko, neka ruka ga otkrije, skine mu cev sa uda, jedan sunðer natopljen mlakom vodom krene mu preko lica, vrata, prsiju i stegna, pa ga dodirnu ¹ake, nekad meke i tople, nekad tvrde i hladnjikave, stegnu ga i zakotrljaju na trbuh, sunðer mu preðe preko leða i stra¾njice, i on se veæ kotrlja nazad, dobija cev na vrh uda i æebe preko trupa. Sada mu se u usta zaglavljuje neka druga cev, i uskoro on poèinje da prima, sisajuæi, gutljaj po gutljaj umereno tople, slane i slatke ujedno, hrane. Ne mo¾e da javi kad mu je hrane dosta, ali ipak ima utisak da neko po neèem to saznaje, jer hrana obièno prestane da curi kroz cev po¹to u njemu nastupi sitost, i on dobija kroz nju vode. Prestaje sve, do sledeæe posete. Tada on opet oseti onaj talas mirisa, koji se lagano razilazi i napu¹ta ga, pa pogaða naknadno kakvoj ¾eni pripada, krhkoj i crnoj, ili punaèkoj, neodreðenih boja, kakvu sluti u drugom jednom mirisu. Nekad mu se èini da je ¾ensko koje mu se pribli¾ilo riðe, i setiv¹i se Vere, urlikne u sebi, o¹tro i otegnuto. Dalje od tog neèujnog urlika nema kud, jer ni¹ta ne zna: ni gde se nalazi ni kako je ovamo gde se nalazi dospeo, ni ¹ta je to da se on uop¹te negde nalazi. Pa tako i povodom dnevnika Ane Drentven¹ek, kada se seti da je jednom - a ¹ta je to jednom? - negde - a ¹ta je to negde? - bio spomenut, na ulici, kada je kretao noge, jer ih je imao, ako ih je stvarno imao, kraj jedne devojke, ako je nje stvarno bilo, koja mu je o dnevniku govorila - mada vi¹e ne zna sigurno ¹ta je govor - on onda opet u sebi urlikne, i to je upravo izraz njegovog poimanja toga predmeta.

OBITALI©TA. Kuæa Lazukiæevih, s kubetom, ukopana betonskim stubovima u nepokorni, rastresiti, vetrovima valjani i no¹eni pridunavski pesak. Fasada s tri polukru¾na ispupèenja, u svakom trokrilni prozor prizemlja i, iznad njega, sprata. Sa ulice pletena gvozdena ograda i u njoj kapija koja se priklapa uz zvonak klopot; na dvori¹noj strani terasa s dva u raève ra¹irena stepeni¹ta, koja, levo i desno, vode u ba¹tu s travnjakom i sa tri u trougao razme¹tena bora. U vazduhu miris vode i rðe, iznad krova prelet belog galeba, njegov ljudski krik i smeh. Èistoæa, suvi¹e zraèna, sobe i leti promajne, zimi zagrejane samo oko kaljevih peæi, koje se u zoru ishlade. Nov, uglaèan, naretko rasporeðen name¹taj. Dozivanje iz sobe u sobu, odjeci koji varaju. Nesporazumi, zamori. Kuæa Kronerovih, u starom centru Novog Sada, u kratkoj, maloj, zaptivenoj ulici iza evangelistièke crkve, kamo su kanalizacija i vodovod stigli docnije nego u predgraða. Ozbiljna ravna fasada, nejednako razdeljena ¹irokom, zasvoðenom, uvek otvorenom kapijom kroz koju se dopire u asfaltirano kvadratno dvori¹te s razbacanim buradima, sanducima, parèadima ro¹èiæa i, zimi, korama pomorand¾e. Sobe u oba krila velike, zbog uskih prozora pomraène, ispunjene me¹avinom davno nabavljenih, veæ crvotoènih, i novih, skupih stvari, od kojih se ni¹ta ne uklanja, nego sve, jedno uz drugo, gomila. Prostrane, hladne kuhinje, ostave s mnogo praznih boca i tegli, kupatilo u kom pe¹kiri, izve¹ani gde se prolazi, padaju na pod. Iza dvori¹ta, izdvojen, s iviènjakom u visini kolskog trupa kao pregaèom oko pojasa, smrknut, pra¹njavih, mnogookih prozora magacin, s drvenim odeljkom, kancelarijom. Kuæa sa stanom Milinka i Slavice Bo¾iæ, o boku konjièke kasarne, gde je kolovoz veæ od tucanika, oivièen jarkovima punim mulja i smeæa koje leti zagu¹i trava, kao starèeve u¹i dlaka. Zgrada niska, kratka, a u dvori¹te, kao rak kracima, duboko uvuèena sve do posebno nazidanih, da¹èanih, ¹upa i zahoda, zajednièkih, ispred povrtnjaka. Rojevi muva, pèela, po krovovima golubovi. Ulaz u stan kroz kuhinju, sa ¹tednjakom sjajnim od ¹mirglanja, ¹ivaæom ma¹inom, umivaonikom bojenim belo svake godine. Iza kuhinje soba: rastavljeni braèni kreveti, na sredini sto i stolice uspravnih naslona, orman na kom se zbijeno ni¾u tegle kompota i paprike s vinjetama godi¹ta ispisanih na nalepnicama. Dve ulice dalje, u omanjoj, prizemnoj kuæi stan Ane Drentven¹ek. Soba i kuhinja. Stari krevet, orman, sto zastrt zelenom èohom i eta¾er sa knjigama, mahom ud¾benicima i reènicima raspadnutim od upotrebe, ali i ponekim romanom i jednom antologijom nemaèkih izreka "Geflügelte Worte". Na zidu pejza¾ u ulju, kupljen od slikara, mladiæa, koji ga je ponudio jedne zime, uramljenog, iduæi od vrata do vrata. U kuhinji gvozden, napola zarðao ¹tednjak, kredenac, sto i hoklice, elektrièni re¹o na kom Gospoðica najèe¹æe kuva, na brzinu, bez strpljenja, jer je prostorija hladna. U Beogradu, na drugom spratu gospodstvene èetvorospratnice koja izlazi na dve ulice, garsonjera. Nepomièno te¹ke stvari, zidni sat sa zvonom, desetak ikona po zidovima, zapu¹teno, posuknulo od cigaretnog dima. Novosadske i beogradske kafane u prizemlju¹ama èija su, nekad prostrana, dvori¹ta naknadno naèièkana letnjim kuhinjama, ¹upama, ve¹ernicama, sobama za sastanke, od èijih otpadaka umire trava, korov, poslednja nekresana voæka. Bolnica u Sauerkammermnde na bregu visine 546 metara, s prilaznim asfaltnim putem koji se pred kapijom zavr¹ava. Visok zid od cigala, iza njega èetiri dvospratne kvadratne zgrade, jednake, na jednakim razmacima kao kockarska èetvorka; u svakoj po 32 sobe, od kojih jedna lekarska i jedno malo skladi¹te lekova. Pozadi, iza vratanaca u zidu, okru¾eni stablima do njih iskrèene ¹ume, humke s drvenim krstovima bez natpisa. Logor Osvjencim kod Krakova u Poljskoj. Desetine hektara bodljikavom ¾icom visoko ograðene ravne zemlje, prekriljene duguljastim, niskim barakama, upravnim zgradama na sprat, èaðavim radionicama, belo okreèenom prizemnom javnom kuæom, bolnicom, zatvorom s podrumima za muèenje i zidovima za streljanje i ve¹anje, sve to nadvi¹eno ¹trkljastim osmatraènicama i oblim od¾akom furune za spaljivanje - krematorijumom.

GOSPOÐIÈINO DOSELJENJE u Novi Sad: stupanje brodolomnika na kopno. Na kopno neslavno: gde su najvaljaniji uroðenici oni dru¹tveno najni¾i: taljiga¹i i zidari nadnièari, jer rade previ¹e i za suvi¹e mali novac da bi se mogli predati porocima. Svake subote se okupaju u kuhinji u koritu u koje im je ¾ena nasula vrele vode, presvuku se u èisto, pa idu u krèmu, da se napiju i da po povratku ¾enu istuku i oplode. Svi ostali nose u sebi otrov nedovoljne prega¾enosti: neèemu te¾e. Èitaju nedeljne ilustracije i pri¾eljkuju da su milioneri, ili inspektori policije, ali zato da bi sebi uredili basnoslovnu javnu kuæu ili da bi slièno mogli zabraniti drugima. Ovakav pogled na stale¾e, meðutim, nije delila Gospoðica, iako je u Novom Sadu ¾ivela po jevtinim stanovima, ba¹ u susedstvu èednog radnièkog sveta. Ona je poticala iz drugog, drukèijeg kraja, iz vinogorja zagorskoga, s poslednjih obronaka sne¾nobelih Alpa, iz gradiæa s brdski èistim ulicama i iz kuæe sa zeleno obojenim prozorskim kapcima koja se neumoljivo provetrava, i gde se nedeljom razgovara sa ¾upnikom o neuni¹tivosti vere i o uspehu dece u ¹koli. Kao Nemica, uz to, u podsticajnom okru¾enju slovenaèke i hrvatske veæine, kæi sajd¾ije koji je, hrom, bio napu¹ten od svoje ¾ene kada je Gospoðici i sestri joj bilo pet i sedam godina, pazila je i posebno na pona¹anje i naèin izra¾avanja, pa i na isticanje svojine, jer je valjalo potvrditi se, izdvojenosti i moralnim senkama uprkos. Zbog te prpo¹nosti, koju je, mo¾da, protumaèio kao izdajnièki znak imuænog stanja, na nju je bacio oko pomoæni bele¾nik, Slovenac, visok, ko¹èat, suncem opaljene tamne ko¾e i kukasta nosa nad tr¹avim pepeljastoplavim brkovima, i èim su se uzeli, ubedio je (bio je preduzimljiv u krevetu) kako valja da zatra¾i svoj deo nasledstva, da bi ovaj bio dodat mirazu, koji se pokazao nedovoljan, radi preseljenja u Zagreb i otpoèinjanja samostalnog posla. Taj samostalni posao trebalo je da bude neka vrsta advokatske kancelarije, upravo savetovali¹ta, po¹to Janez Drentven¹ek pravni fakultet nije imao, no je samo naginjao struci; a ispilio se kao podrumski lokal u jednoj sporednoj ulici zagrebaèkog Starog grada s natpisom u dreèeæim bojama preko ulaza u visini trotoara "Pravna pomoæ! Re¹enje va¹ih problema je iza ovih vrata!", ¹to ga je Drentven¹ek prepisao iz jedne reporta¾e o amerièkom poslovnom ¾ivotu. Niko, ipak, nije si¹ao sa svojim brigama niz klimave stepenice te biv¹e, odavno puste cipelarske radionice sa njenom novom primamljivom firmom, pa se sav novèani promet svodio na plaæanje zakupnine. Druga zakupnina odlazila je na name¹tenu sobu koju su mladenci iznajmili nedaleko od "kancelarije" i gde je Ana Drentven¹ek, da bi pri¹tedela, na gvozdenoj peæi premazanoj srebrnom bojom kuvala ger¹lu i pr¾ila griz uz barene vir¹le, jer je od tetke koja je nju i sestru, mesto odbegle matere, vaspitavala, znala da je to, premda jevtina, "jaka hrana", u kojoj mu¹karci u¾ivaju. Ali Drentven¹ek nije bio utilitarist, voleo je rasko¹, pohovane odreske i pivo, svetle tople sobe u kojima svira muzika, te je izbegavao kuæu izgovarajuæi se poslovima. U stvari, razgledao je izloge u Ilici i veèeravao po restoranima. U jednom je upoznao garderoberku tridesetih godina, prsatu, s jakim nausnicama, i sa¾iveo se s njom, najvi¹e da bi stekao pravo i povod da do zatvaranja sedi, èekajuæi je, u kafanskom dimu i ¾agoru, mesto da se dosaðuje kod kuæe. Onde je Ana èamila uplakana, jer on joj vi¹e ni u krevet nije dolazio, iako je bdela do njegovog dolaska èitave noæi, kraj griza koji se lagano ugljenisao na neuga¹enoj peæi. Po danu, u koji bi izronila crvenih oèiju iz svoje usamljenièke sobe, nalazila je zaborav u dru¹tvu stanodavke, udove Tkalec, takoðe Nemice, donekle takoðe obmanute u svom, davno pro¹lom braku, jer joj se mu¾, darovit sviraè i pomalo kompozitor, rano bio razboleo na pluæima i umro, ne naèiniv¹i joj poroda a namuèiv¹i je d¾angrizavo¹æu. Jedinu svetlu grudvu u seæanju na zajednièki ¾ivot starica je izvlaèila sa njegovog poèetka, kada je, tek venèana s Tkalcem, zastavnikom trompetistom, doplovila (zaista brodom, u kabini, iz Beèa - to im je ujedno bio svadbeni put) u za nju prvo mesto slu¾bovanja, Novi Sad, grad daleko prema istoku, ali na Dunavu, kao i Beè, i s nemaèkim govorom u ¹irokoj upotrebi, s moænom vojnom tvrðavom prekoputa, kao kakvim ©enbrunom. Sve je tu, èini joj se, plivalo u ru¾ièastim odrazima, kao u miri¹ljavoj vodici. Dunav ru¾ièast u suton, vazduh ru¾ièast rano izjutra, cvast voæaka s proleæa, mu¾evljev glas iz ru¾ièaste ba¹te, gde je pouèavao sviranju na violini i trubi mali¹ane èiji su se roditelji takmièili da mu ih, uz naknadu, povere. Njene prièe u boji plele su se nepresu¹no kroz usamljenièke dane Ane Drentven¹ek, a preobrazile se, neoèekivano, u izlaz kada je Janez Drentven¹ek sasvim i¹èezao, odnev¹i kri¹om svoje liène stvari u zajednièkom koferu i unovèiv¹i èak i name¹taj iz radnje za koju, ispostavilo se, dva poslednja meseca nije platio kiriju. Mlada ¾ena stajala je bez sredstava, u gradu u kom je do¾ivela jedino uvrede, nadomak svog gradiæa, gde se onemoguæila - ¹ta je bilo prirodnije, nu¾nije nego otiæi daleko? ©to dalje. Onamo gde su ljudi jo¹ jednostavni, gde vladaju blagostanje i izda¹nost ravnice. Plaèuæi se pripremila za put, plaèuæi ju je stanodavka blagoslovila, zavideæi joj na mladosti koja æe se jo¹ rascvetati u onom lepom, blagom kraju. A stigla je u Novi Sad (vozom) po letnjem pljusku, koji je nepoploèani prostor pred stanicom nakvasio u blati¹te, te je na petama odgacala do najbli¾eg hotela, punog seljaka i nakupaca na proputovanju. Onde, na spratu, do pred zoru je slu¹ala lelekanje pevaèice iz kafane u prizemlju i smeh kelnerica koje su goste dovodile u susedne sobe. Sutradan je potra¾ila podstanarsku sobu i iznajmila je, zbog pristupaènije kirije, u jednoj od onih predgradskih, prizemnih najamnih kuæa sa bunarom na pumpu i zahodom od dasaka, koje æe do kraja biti okviri njenog ¾ivota, uzroci njenih nezadovoljstava, glavobolja, gubljenja apetita. ©ljunkovito tle i rastrèane bistre vode vinogorja zagorskoga zauvek æe ovde, u carstvu peska i lepljive crnice, ostati predmet zavièajne èe¾nje, a uzalud æe njene oèi tra¾iti i obeæanu ru¾ièastu boju na sivim, leti usijanim a u sva ostala godi¹nja doba kaljavim ploènicima, po neobuzdanom buju ba¹ta, po rastrganom, mleènom nebu. Hrana koju æe moæi da dobavi imaæe ukus peska ¹to ga vetar pronosi ulicama i ubacuje pregr¹tima kroz pukotine ispod vrata i oko prozora, ljudi æe biti spori, lukavi, gledaæe u nju ¾mirkajuæi u neprilici ili poku¹avajuæi da proniknu kao tajnu za¹to je do¹la meðu njih. Ali ona æe se seæati svog zdravog detinjstva, svog valjanog oca koji se nije uzdrmao kada je bio neverno ostavljen s maju¹nom decom, veæ je nastavio da vuèe hromu nogu jo¹ upornije od kuæe do pijace, od pijace do kuæe, iz sobe u radionicu, iz radionice u sobu i u crkvu i u op¹tinu, ¹titeæi njih dve, stojeæi ispred njih uzdignute glave i isturenih prsiju kao brana èestitosti. Sada je bila sama sebi ta brana, pa se krutila da je ne bi ne¹to povilo. S ljudima se ophodila uètivo, ali na odstojanju svog drukèijeg vaspitanja. I¹la je za poslom, koji je nalazila èitajuæi oglase u mesnim novinama, najèe¹æe uz decu imuænih, kao èuvarica i negovateljica umesto njihovih razma¾enih majki, ali je veæ tada ma¹tala o pouèavanju, poput onog iz Tkalèevièinih kazivanja, na trubi i violini u dnu ba¹te, na mesto èijeg tre¹tavog i cijukavog glasa je stavljala blagozvuèje svog maternjeg jezika. Dala je, sad ona, uglas u novine, i èim su se javili prvi uèenici, napustila je poslove Kinderfr„ulein, postav¹i odsad samo Fraulein - Gospoðica. Dr¾anje èasova ju je prisililo da uredi sopstveni stan - dodu¹e jevtin, u istom, siroma¹kom kraju - da u njega kupi name¹taja, istina polovnog, i na otplatu; u isti mah otpala je od obilne domaæe hrane koju je dobijala uz decu. Jela je sad poèesto sam hleb, i pila - jer je poèela bolovati na stomaku - èaj od kamilice, koju bi krajem leta predostro¾no ubrala na ledinama van grada i osu¹ila na svom delu tavana. De¹avalo joj se da od gladi povraæa, ali bi je uvek, kad je veæ oèajavala, neka kom¹inica ili mati nekog uèenika pozvala na u¾inu ili joj poslala kolaèa da ih proba. A u meðuvremenu, njena savesnost, napredak njenih ðaka u ¹koli i skromna cena njenih èasova izlazili su na glas u gradu, meðu ljudima koji su brinuli o buduænosti svoje dece, pri æemu je ovom liènom rastuæem ugledu doprinosio i rast ugleda sile koju je, svojim i njenim jezikom, i nehotice, zastupala. Poèela je u poslovnom smislu stajati na noge. Tada se na njenom pragu pojavio Janez Drentven¹ek, omr¹aveo, progru¹anih i obe¹enih brkova, u istanjenom odelu i kaputu i u zama¹æenom, zelenom, na lovaèki nalik ¹e¹iru, nedavno otpu¹ten iz zatvora, gde je boravio zbog pronevere. Zamolio je Gospoðicu za opro¹taj, obeæao da æe se besprekorno vladati, raditi, i ona, ma koliko u njega bila razoèarana, nije mu se mogla odupreti. Dva-tri dana uètiv, poslu¹an, odlazeæi na duge ¹etnje za vreme njenih èasova, javljajuæi se zama¹nim skidanjem ¹e¹ira kom¹ijama, poèeo je uskoro da tra¾i novaca za cigarete i novine, pa i za kafanu, jer se do posla, govorio je, ne mo¾e doæi bez dobrih poznanstava. Takvih je navodno s vremenom sticao, i kroz njih saznavao za mnoge korisne ideje, samo ¹to je u ostvarenje svake trebalo ulo¾iti ne¹to gotovine. Obnovile su se stare èarke i strahovanja, s tom razlikom ¹to je Gospoðica sada bila osloboðena lakovernosti, a imala obavezu da dr¾i pribrano nastavu po ¹est i sedam i osam èasova dnevno. Gubila je ¾ivce, prestala je da jede, povratila je ¾uè; u isto vreme vlasnici kuæe izjavili su da ne ¾ele slu¹ati svaðe po svu noæ. Gospoðica je nalo¾ila mu¾u da ode, a on je tu uslovio novcem za tro¹kove puta i za poèinjanje nove egzistencije u nekom drugom mestu. Ponovo je morala da uzme novca u zajam, a onda da otplaæuje. Stalno je ne¹to otplaæivala, za ne¹to ¹tedela, i uvek je uspevala da u¹tedi, da otplati, da odradi, samo ju je ¹tednja - i novca i zadovoljstva - razjedala. Sve èe¹æe je pobolevala, i bolesti su je sve vi¹e udaljavale od oèekivanja koje je nosila u sebi - jo¹ uvek - iz ru¾ièastih opisa gospoðe Tkalec, koja su ukljuèivala i onaj mu¹ki glas ¹to iz ba¹te mrmori i ¹to ga je ona prenosila sad na ovog sad na onog èoveka, poznanika, udvaraèa. Poèela je uviðati da æe, postigav¹i samostalnost, ostati isuvi¹e samostalna, sama, a da samoæi nije dorasla. Tada, nemajuæi kome da se poveri u slaninarskom, pakosno u¹kiljenom Novom Sadu, poèela je pisati dnevnik.

PRISUSTVO NEMICE nastavnice u Novom Sadu ponudilo je Nemanji Lazukiæu ostvarenje davnog nauma o ubacivanju trojanskog konja u tabor neprijatelja. Neprijatelj njegovog naroda, dakle i njegov, bili su Nemci, doseljenici u Vojvodini, koji su, oslanjajuæi se na ojaèalo Treæe Carstvo, zgrtali ispred Srba najplodniju zemlju i zidali na njoj prostrane kuæe pa ih punili svojim, na izgled slabokrvnim i mlitavim, ali u radu i napredovanju upornim nakotom. Lazukiæ je u ovom, po stanovni¹tvu me¹ovitom kraju bio takoðe do¹ljak, iz Srbije; on ne samo ¹to nije razumevao nemaèki, negu nije mogao ni zamisliti da se ¹kripava nemaèka reè (koju je slu¹ao kao ðak-vojnik iz rova preko ni¹ana pu¹ke) dade bez zazora izgovoriti, pa ga je zapravo od trenutka dolaska u Novi Sad, nazvan srpskom Atinom, pora¾avalo ¹to neko civilan i izgledom obièan i èovekolik to ipak èini, i upravo èini njemu na dometu uha. (Smetao mu je i maðarski, ovde jo¹ ¹ire odomaæen govor, ali sa te strane nije oseæao opasnost: "Maðare æemo", govorio je, "pojesti za doruèak."). Pratio je s usredsreðenom mr¾njom sve ¹to su Nemci javno i intimno èinili, kako su se bogatili, kako su se uèvr¹æivali osnivajuæi rodoljubive organizacije, ¹ireæi svoje osvajaèke ideje, svoje slike, ambleme, zastave. Èinili su sve ono ¹to su Srbi, po njegovom mi¹ljenju, trebalo da èine, na ovoj svojoj periferiji osvojenoj maèem uz njegovo, Lazukiæevo, uèe¹æe i ¾rtvu, ali ¹to, avaj, nisu èinili niti su èiniti umeli. ©to je bilo najbolnije, on ni sam to, pokazalo se, nije umeo. U Novi Sad je prispeo, po zavr¹etku studija koje su se zbog rata odu¾ile, s unutra¹njom misijom da posrbljuje. Meðutim, primio je i zadugo nije odbacio pripravnièko mesto kod advokata Matkoviæa, Bunjevca katolika, koji je otvoreno ¾alio za civilizovanom Austro-Ugarskom i zastupao u parnicama, uglavnom, jer su bili najimuæniji, Nemce i Jevreje. Lazukiæ je kod doktora Matkoviæa imao, uz platu, i stan, sobu s mekim divanom i debelim zastorima od zelenog somota koji ujutru nisu propu¹tali svetlost ni uliènu buku; u polumraku tog stana, i senovitog dvori¹ta, na koje se otvarao, principalova kæi Klara, veæ za¹la u tridesete godine, bleda i krhka, uèinila mu se priviðenjem èiste nevinosti, pa je dozvolio da bude uvuèen u braènu mre¾u koju su Matkoviæi, oèajni zbog neudate jedinice, oko njega ispleli. Raèunao je da æe njena, po starini hercegovaèka krv, na vatri njegovog sve¾eg, mlaðeg soja, da uskipi i razlije brojno potomstvo: tri sina je namerio da s njom ima, a kæeri koliko bude potrebno dok se ¾elja za naslednicima imena ne ispuni. No, posle drugog sina, ¾ena se razbolela, i to ba¹ na materici; operacija, izvedena u Zagrebu, zapeèatila je njegove dalje nade. Tada se i javno okrenuo protiv Nemaca, kao vitez kome su izbili iz ruke ¹tit pa mu preostaje jedino da napada. Napustio je tasta i obratio se drugoj klijenteli, Srbima preduzimaèima i politièarima; sproveo je s uspehom nekoliko krupnih parnica i sazidao na dug vilu izvan grada blizu Dunava, kamo se selio novi vladajuæi sloj. Ipak, vi¹e od sopstvenog blagostanja njega je brinula sudbina nacije, pa se odu¹evljeno vezao za malu, ali od vlade pomaganu nacionalistièku stranku, objavljujuæi u njenim novinama zapenu¹ene napade protiv nemaèkog podla¹tva i manjevrednosti. Ovi napisi su, meðutim, ostajali bez pravog odjeka, jer mesto da su bili potkrepljeni podacima, koje su malobrojni èitaoci u njima oèekivali, vrveli su od samih mucavih vapaja i ¹upljeg busanja. Pitajuæi se za¹to je to tako, Lazukiæ je sebi morao priznati da neprijatelja, kog tako silno mrzi, na ¾alost premalo poznaje; uviðajuæi da je za njega samog, pa i za starijeg mu sina Rastka - koji se uostalom izmetnuo na majku, slab telom i bezvoljno povuèen - kasno da nadoknadi bolni nedostatak, odluèio je da za boj prsa u prsa osposobi barem Sredoja, kog je i inaèe, glavatog, tamnoko¾og, prekog, smatrao istinskim svojim izdankom, te ga je za poèetak poslao Gospoðici da uèi nemaèki jezik. A sa Robertom Kronerom bilo je obratno: on je Gospoðici poslao kæer Veru - kad veæ sina nije mogao privoleti - zato ¹to je nemaèki, upravo lokalni ¹vapski, bio njegovoj deci maternji jezik, kao uostalom njemu jidi¹, takoðe ogranak nemaèkog. Ogranci iskvareni, i jedan i drugi, sa nedozvoljivim sa¾imanjima i iskretanjima; odstupanja od pravila, od pravilnosti, kao i, èinilo mu se, ceo njegov ¾ivot. Evo mu se znamenja vrzmaju po kuæi, kao crni glodari. Njegova mati, povezane obrijane glave, æutljiva, u mraènom kutu svoga dela kuæe predana molitvama, postovima, ritualnom paljenju sveæa u petak uveèe, kao da bi preteranom revno¹æu htela da iskupi grehe svog sina i unuèadi, obe¹èa¹æenih blizinom i dodirom i krvlju snahe nejevrejke, slu¾avke i drolje. I ona, snaha, njegova ¾ena, neuka, neèiste pro¹losti, s bledim telom iznojenim stotinama noænih znojenja, proparenim stotinama noænih parenja, nadimljenim stotinama noænih pu¹enja, bezvrednim za bilo ¹ta sem sno¹aja, a za sno¹aj njemu neupotrebljivim. Kroner, koji je sedeo nasred kuæe kao islednik i krivac, èas u kancelariji-pregradi veletrgovine, èas u njoj susednom stanu, oseæao je ova, od uobièajenog odstupajuæa vladanja, kako kotrljanje nekih ludih toèkova pod temeljima, koje ga odvlaèi kojekuda ra¹trkano i nekontrolisano, u neku sramnu propast. Sklanjao je oèi. Ali i ne videæi, èuo je nepravilne govore, kre¹tave i dreæave, raznorodne, svoje dece i ¾ene i majke, i èinilo mu se da nakaznost tih govora i olièava i podstièe nered u temelju njihovog pona¹anja. On sam proveo je kao mladiæ, poslat po zavr¹etku trgovaèke ¹kole od strane svog dalekovidog i velikodu¹nog oca, èetiri godine u Beèu, kao volonter i docnije kontist, kod poznanièke firme Adelst„dter und Sohn, pa je odlazeæi subotom u Burgtheater, a radnim danima uveèe na predavanja Trgovaèke omladine, imao prilike da nauèi pravilan, knji¾evni oblik i izgovor reèi nemaèkog jezika. Trudio se da se slu¾i tim reènikom i izgovorom kada bi, u nedeljna popodneva, i¹ao u posetu svom poslodavcu u kuæu da èavrlja s njegovim dvema odraslim kæerima i manjim sinom, za stoèiæem u salonu, iza kog je ¹irok orman sadr¾avao dela pisaca èija su imena bila od¹tampana zlatnim slovima na hrbatu: Körner, Goethe, Herder, Schiller. On je te knjige dobijao i u zajam preko nedelje, i mada nije stizao da iz njih mnogo proèita, sam disciplinovani sled ¹tampanih zakuèastih gotskih slova koja je u krevetu pred usnivanje poluglasno i¹èitavao - ba¹ kao molitvu, u vreme nekada¹njih, od majke nauèenih molitava - dovodio ga je u stanje ponositog mira. Tada se u njemu raðala odluka da ostane zauvek u gospodskom, urednom Beèu, ma i èitavog ¾ivota èinovnik, a ne gazda u podvodnom, lenom Novom Sadu, koji mu je izgledao dalek, potonuo svojim niskim kuæama u maglu i ¹iblje, kao zagu¹ljiv san. Ali otac se razboleo, umro, mati ga je posle sahrane zadr¾ala da se na njegovom ramenu isplaèe, a u jecaje plaèa bila su udenuta i uputstva za voðenje trgovine, preuzete od oca u amanet. Nije se mogao odupreti, ali je oèajavao zbog zabitosti u koju je zapao, zbog lo¹eg braka u koji ga je zavelo mo¾da oèajanje, zbog zbrkanih govora, u koje ga je zagnjurio taj brak. ©aljuæi æerku do¹ljakinji, on ispru¾a ruku, naknadno, za smislenim ¾ivotom koji je proma¹io.

VEÈERNJA IZDVAJANJA. Jedino Milinko Bo¾iæ i mati mu Slavica ne znaju za to bolno nadimanje liènosti. Oni su i uveèe zajedno, tek uveèe zapravo. Iako, otkako je postao velik deèak, sin spava u sobi, a mati na otomanu u kuhinji, oni, po¹to legnu, razvezu, podignutim glasom da bi se èuli na razdaljini, pa ipak prigu¹eno da ih ne oseti kom¹iluk, razgovor za koji obdan nisu imali vremena. "Ima¹ li sutra gimnastiku?" "Moram li ujutro po hleb?" "Danas si manje uèio nego juèe." Ne samo reèi, veæ, po¹to one prestanu, misli, spajaju ih jedno s drugim kao putevi ¹to se prepliæu, kao nokti ¹to se blago zarivaju jedno drugom u dlan. ®eljno, nezasito. Kod Lazukiæev1h podvojenost. Stariji su zaneti jedno drugim, kao prikazama. Lazukiæka, s ravnim listovima nogu koje u kasnijim godinama na èlancima otièu, s bledim udubljalim kapcima nad izbuljenim oèima, upalih obraza, obe¹enih grudi, jo¹ je ushiæena svojim izvoðenjem iz poznog, beznade¾nog devoja¹tva i svojim spasiocem, ozbiljnim i junaènim Nemanjom; on, iako je izneverila njegova nadanja u obilan porod, vidi nad njom, u oblaku, blagoslov bogatstva i rasko¹i. Le¾e u istom krevetu svake noæi i miluju se. Sporo, strpljivo, vrlo ne¾no, kao da je ono drugo lomljivo. S reèima izvinjavanja pro¹aputanim na uho drugome. Sa skoro suznim rastankom pred usnivanje. Ali ta obazrivost je mnogo èujnija nego ¹to oni misle: pod njihovom ne¾no¹æu krevet uzdi¹e i cvili po sat, parket potmulo odzvanja dok koraèaju, najpre jedno pa drugo, pipajuæi, jer ne pale svetlo, u kupatilo, odakle dugo pljuska i ¹u¹ti voda u zahodskoj ¹olji i kadi. Sinovi, navikli na te ¹umove kao na prve i najdublje u seæanju detinjstva, veæ su pro¹li davno i kroz tumaèenje njihovog znaèenja. Prosto im smetaju. Rastko, koji èita sad ovaj sad onaj roman, ili istoriju neke egzotiène zemlje ili reporta¾u o pozadini ratova i prevrata, mr¹ti se jer mu odvlaèe pa¾nju. Sredoje, koji odmah gasi lampu da bi se predao sanjarijama, odupire im se sna¾eæi uobrazilju do opipljivosti, a onda, pobeðen ipak, prasne u smeh. Gospoðica je i stvarno, fizièki, sama; ona oslu¹kuje u mrak, èini joj se da èuje mi¹a kako gricka u æo¹ku sobe, da èuje vrzmanje maèke (mo¾da lopova) pod prozorom u dvori¹tu. Ona misli na oca, misli na ljude koje je preko dana srela (na ponekog mu¹karca), misli na sutra¹nji dan, koji joj se, sledom èasova, sledom reèi koje na njima mora izgovoriti, èini neprekoraèivim, nepregledljivim kao brdo, meko, rastresito, koje æe se na nju sru¹iti i zatrpati je. Kod Kronerovih je sama jedino baka, u svom delu stana razdvojenom od sinovljevog kapijskim prolazom. Ona se jo¹ uvek oseæa kao da je tamo, u "gospodarskom stanu", a ne u ovom slu¾inskom, u koji se, dodu¹e, svojom voljom povukla, èim ju je sin obavestio da æe se, i kim, o¾eniti. Misli onamo, ne ovamo, zami¹lja jaèe nego ¹to èulima prima: unuka i unuku, snaju, kako se razvalila, razbaciv¹i noge preko rubova kreveta, s riðom obraslinom u sredini, odi¹uæi smradom svog parfema, èiji otrov njenog sina (kog ne vidi, sem kao crtu, bola) gu¹i, tanji, topi. Gerhard, koji se ceo dan vitlao sa ulièarima, spava otkako je izubijanu glavu spustio na jastuk; Vera, u svojoj beloj devojaèkoj sobi, uporeðuje, kao dva lista knjige: prizore ulice, lica suseda, grdnje profesora, urlike dece, s ukuæanima, njihovim licima i pona¹anjem, pa uznemireno shvata da ih deli ambis. ©ta treba uèiniti da se on premosti, zatrpa? Ne mo¾e da dokuèi, samu oseæa da ne¹to potmulo oko nje ne dozvoljava da doðe do izravnanja, do smirenja. Njena mati meðutim spava. Namirila je sina, toplo je u sobi, krevet je mek, niko je neæe buditi, ujutru mo¾e ustati i posle mu¾a. A on, u svojoj radnoj sobi u koju je dao preneti kauè tobo¾ zbog knjiga koje su mu onde pri ruci i kad ih se kasno za¾eli, prevræe se u jedu ¹to zna da ona tako zadovoljno miruje, ¹to ga ne èeka, ne ¾eli. ®eli li ikog, u svom snatrenju, ili makar u snu? On veruje da ne ¾eli, jer je takvu poznaje: da je sama sebi dovoljna dok je ovako uz sina, okru¾ena sigurno¹æu. Ali sigurnost se ru¹i, sin se udaljuje (on to vidi pre nje), i èim se ti potpornji budu izmakli, zna da æe se i ona izmigoljiti, klisko kao riba, i neodoljivo, kao ¹to se izmigoljila iz svog ranijeg ¾ivota, uvukav¹i se u njegov, samo da bi ga obmanula, a onda jednom i ostavila.

RADI ZADOVOLJENJA, Robert Kroner odlazi u kuæu s devojkama Olge Hercfeld. Ona se nalazi nedaleko od njegove kuæe, u prvoj prometnoj ulici na koju izlazi ulièica pozadi evangelistièke crkve. Kuæa se vidi èim se na tu ulicu (Karaðorðevu) kroèi, temeljna, ovisoka, isturena na ugao ravnim zasekom na mestu vrata, sada zazidanih, nekada¹nje zlatarske radnje pokojnog Filipa Hercfelda, mu¾a Olge Hercfeld. Onamo ka uglu, iza èijeg se zaseèenog zida odr¾avaju ljubavni sastanci, palacne Kronerov pogled u svako doba dana, i kad ne misli da svrati. Svraæa po dogovoru, u sporazumno odreðeni, obièno veèernji, sumrakom za¹tiæeni èas, napustiv¹i kuæu tobo¾ radi ¹etnje pred veèeru, i kad stigne, onde ga veæ èeka devojka, neka od tri-èetiri Hercfeldkine stanarke koje kod nje borave po nekoliko nedelja ili meseci da bi zatim mesto ustupile drugima, ili devojka ili ¾ena iz grada koja je pristala na Hercfeldkin nagovor da se za novac dade obljubiti. Ove namernice, ¾ene koje on ranije nije video, veæ æe mu biti pokazane i predstavljene tek u èasu kad treba s njim da legnu, njemu su najdra¾e, donose mu uzbuðenje nepoznatosti, iznenaðenja, ispunjavajuæi ili razoèaravajuæi jedno oèekivanje koje je uvek istureno do krajnje crte moguænog. Do crte ljubavi, jer Kroner je spreman, svaki put, da spozna ljubav i re¹i se na stalnost i vernost ukoliko u sluèajnoj ¾eni naðe odziv na svoje te¾nje. Na svoju glad za jednim neprisutnim, nedostajuæim oseæanjem koje za trenutak sevne u dodiru sa ¾enom i onda redovno i¹èili. Ono ga je obmanulo utiskom trajnosti kada je na slièan naèin, u sliènoj bludnoj kuæi, u krèmi pred vrbaskom ¾eleznièkom stanicom, prona¹ao svoju ¾enu. Ugledao ju je, u¹av¹i u zadimljenu, od buke nabubrelu kafansku dvoranu, s koferèiæem, da saèeka voz, raskrupnjalu, belu, nabreklih rumenih usana meðu koje je gurala rub èa¹e, èa¹e pune vina, koja je zvonko kuckala o njene krupne bele zube, pre no ¹to æe niz nagib njenog grla saliti oporu, kiselu, vatronosnu teènost. Danuo je: "Rezi!" gotovo ne verujuæi da je to ona, slu¾avka-dete s kojom se gaðao jastucima i valjao po æilimu dok su mu tata i mama pozadi u radnji brojali i knji¾ili dnevni pazar, i sa kojom je spavao, obuèenom, riðih pletenica pru¾enih po belom jastuku na kome je njemu poèivala glava, da ne bi bio sam i pla¹io se mraka dok mu se mati i otac ne dovezu kolima iz Sombora ili Sente posle pijaènog dana. Tada je Rezi, slu¾avka, Nemica, spretna i jaka, ¾ilava, delovala kao mala mu¹kobanja, u poreðenju s njim, ðakom, ¾goljom, skinutim za spavanje u dugu belu spavaæicu, i tek ako bi se potukli i on se rasrdio, iznenaðivao se kako je, omlitavljenu smehom, lako baca na oba mr¹ava ramena. Tada jo¹ skoro nije ni imala dojki, veæ samo dva pljosnata bre¾uljka na prsima, po kojima je on pobednièki polegao, pritiskujuæi joj rukama ruke na pod, nogama tanke bele mi¹iæave noge na æilim, da se ne bacakne i ne svali ga sa sebe. Ali tu, u kafani, ona je veæ bila obla, grudi su joj mleèno raspinjale ¾utu izrezanu svilenu bluzu, u licu bela, vla¾nih belih zuba koji su se bili pravilno rasporedili iza njenih tankih, zategnutih usnica, i kad je mleèno raspinjale ¾utu izrezanu svilenu bluzu, u licu bela, vla¾nih belih zuba koji su se bili pravilno rasporedili iza njenih tankih, zategnutih usnica, i kad je legla s njim u krevet, u sobi iza kuhinje kamo ga je odvela po¹to se s njom pogodio i podmitio krèmaricu, rastvorila mu se u rasko¹i odrasle devojke. Kroner nije prestao da k njoj odlazi, izgovarajuæi se majci za èesta putovanja u Vrbas naplatom raèuna, u onu predstaniènu kafanu, u njen razvrat i bestid, sve dok se nije njome o¾enio, posle naizmeniènih kolebanja, zaricanja da æe s njom raskrstiti, zgaðenosti, ponovnih odu¹evljavanja njenom detinjastom ne¾no¹æu sliènom onoj u noæima kada su bivali ostavljeni sami u trgovaèkoj jevrejskoj kuæi, gde je ©vapèe, hri¹æanèe, goj, uvek samo sluga, stvor ni¾eg reda, mada zagonetno opasan i zato dr¾an na odstojanju. Turobnom, mr¹avom Robertu Kroneru ona je bila jedini podstrekaè igre, zaborava - nekad u detinjstvu i sad u odrasloj dobi, kada se igri i zaboravu te¾i kroz zametanje novih ¾ivota -, on nije mogao zamisliti nikoju drugu da sa njom zameæe porod, iaku je pokajnièki znao da kao Jevrejin to treba da èini s istovernicom, no, sve istovernice sa kojima su ga sastavljale sluèajnost i provodad¾ijske smicalice njegove zabrinute matere ledile su u njemu svaku pomisao na igru, na krevet, na potomstvo, kao da su starije roðake sa kojima bi bio nateran na rodoskrnavljenje, i on je ispred njihovih preteæi iske¾enih osmeha putovao u Vrbas, u predstaniènu krèmu, i s Rezom, umereno pijanom od vina, i¹ao u krevet, prljav i osramoæen, no u kom mu je ona rastvarala toplo crvenilo svoje kose, jezika i trbuha. Ali po¹to se njome o¾enio - nanev¹i sramotu i sebi i majci, nju navev¹i da se preseli u slu¾inski stan da ne bi bila pod istim krovom, èime ipak nije izbegla susedni¹tvo i blizinu sa biv¹om slu¾avkom, koju je nekad otpustila zbog beznaèajne gre¹ke i tako reæi ona gurnula u nered, na krivi put, da bi je za kaznu dobila nazad kao snaju -, Kroner vi¹e nije u njoj nalazio nekada¹nju drugaricu u igri. U¹av¹i u njegovu porodicu, kao da je izgubila svu neobaveznost i lakomislenost koje igra zahteva, kao da je i nju zasuo nanos odgovornosti koja pritiskuje narod èija je glavna briga da pre¾ivi. Trudnoæu je shvatila ozbiljno, kao neki zadatak; le¾uæi s Kronerom, poèela je dr¾ati oèi napeto uperene u mrak iznad postelje, izbegavala je nagle pokrete i ostajala pod njegovim stiskom ravnodu¹na, kao da nekom drugom pola¾e raèuna o pona¹anju. Zbilja je tako bilo; taj neko je bio njen sin, prvoroðenèe, Gerhard Kroner, tiranin od èasa roðenja, koji ju je o¹trim plaèem pozivao sebi u sate kada je Robert ¾eleo da bude s njom. Gurala ga je sa sebe i trèala sinu, bez dvoumljenja, a on je ostajao kraj kreveta uspravan, zami¹ljen, slu¹ajuæi iz susedne sobe ljubavno gukanje njeno sa sinom, grgotav smeh u koji bi se utopio i njegov krik i njen zabrinuti odziv èim bi se sreli i ona ga privila na grudi. Stajao je, dugo je stajao èekajuæi da ona sina uljuljka, uspava, èekao uzalud, jer bi ona i sama èesto zaspala kleèeæi kraj njegovog krevetiæa s glavom na rubu njegovog jorganèiæa, ruku zavuèenih poda nj i pod jastuk, riðe kose rasute po njegovom obrazu koji se bla¾eno trzao pod golicanjem. Robert ju je molio da se vrati u topli kevet, ili bi je pokrio æebetom od ramena do bosih nogu, da bi mogla ostati tako, u fakirskom polo¾aju, za nju divno udobnom, od koga joj se zarilo lice, kao i deèakovo. Gubio ju je, i u tom gubljenju nalazio èas razlog oèaja èas povod ganuæa, jer ga je ono, mislio je sujeverno, mo¾da razre¹avalo krivice zbog stupanja u brak sa ¾enom koja mu nije dolikovala. Ponekad bi se razgnevio na nju i, da bi je vratio svesti o braènoj obavezi, primoravao je da ostane s njim dok bi dete u susednoj sobi plakalo - kao da je oseæalo kad valja zaplakati, kad mu ona postaje neverna - ali nekoliko takvih prinuda sasvim ju je otuðilo od zagrljaja, oni su joj postali mrski, izbegavala ih je i kad dete nije za to davalo povoda. Vi¹e nema ¾ene, uviðao je Kroner; ¾ena do koje je do¹ao po cenu poni¾enja, pada, napu¹ta ga. Sada je morao, da bi iskupio poèinjeno, dalje kliziti po padini na kojoj je na nju nai¹ao, i èinio je to postajuæi posetilac kuæe za randevue Olge Hercfeld. Olga Hercfeld je bila Jevrejka, ali Jevrejka emancipovana, od svog mu¾a, slobodoumnjaka i esperantiste, mnogo starijeg, ostavljena bez dece i nauèena na samostalan ¾ivot. Umesto materinstva, razvila je sklonost da ugovara i omoguæuje ljubavne sastanke, za koje se oseæala zaslu¾na kao da svoje posredovanje ne naplaæuje. Stoga su je razoèaravala sva odstupanja od oèekivanog pona¹anja onih koji su njeno dobroèinstvo koristili. Svaka devojka koju bi uzela k sebi na stan, u jednu od velikih i mraènih, hladnih soba svoje dvokrake kuæe, trebalo je da ispuni nekakvu najsmeliju predstavu o podstanarki-ljubavnici, koja ukusno kuva, temeljito sprema, a kad god se to od nje zai¹te, odu¹evljava ¾enstvom i vatreno¹æu; isto tako nadala se da æe njene povremene go¹æe izvesti èudesna osvojenja gospode sa kojom ih ona upoznaje, pa æe ovi nju obasuti darovima i pa¾njom. Umesto toga stanarke su bile lene i neuredne, a po¹to bi neku otpustila, obièno bi se uverila da ju je ona veæ dugo potkradala; ¾ene koje su joj dolazile spolja u kuæu obeæavale su sve dok im je trebalo hitno novaca za pobaèaj ili kreèenje stana, no, èim bi uvidele da se kod nje ne mo¾e brzo zaraditi mnogo, ili zasitile prvu potrebu, ostavljale su je na cedilu, ba¹ kao i njihovi povaljivaèi, velikodu¹ni samo dok su zadovoljenje oèekivali. Ovo je bila sadr¾ina ¾albi ¹to ih je prostirala pred Kronera, sunarodnika i èoveka od reèi i reda, u èasovima èekanja, u polutami, kada bi neka od obreèenih nepoznatih gospa iz grada kasnila, ili pri dogovoru o nekom sledeæem sastanku, nakon maloèas obavljenog koji ih je ostavio jedno kraj drugog zadovoljno i dokono. Ne bi ni primetili kako senke oko njih tamne i produbljuju se, jer je jo¹ dublji od njih postajao njihov razgovor. Tonuli su do krajnjih iskrenosti: Kroner je slobodno nabrajao ¾ene koje mu se dopadaju, oznaèavajuæi podrobno telesne osobine koje mu ih èine privlaènim, a ona mu je prièala o svom braku, ranoj udaji za veæ vreme¹nog Hercfelda, koji, predan svojim èovekoljubivim zamislima, nju nije zadovoljio ni kao ¾enu ni kao siroma¹ku æerku ¾eljnu uspona. Razumevali su jedno drugo lako, i napola kazanim reèenicama, jer je nekazano dopunjavao izraz lica, pokret, ili neka reè na jidi¹u, dovoljno soèna da doèara ceo jedan prizor, situaciju, i èak, jer je uz reèi progovarala neka neodredljiva zajednièka pro¹lost, koja koliko ih je odvajala od ostalog sveta, toliko ih je uzajamno pribli¾avala na tim samotnim sedeljkama iza zabravljenih vrata. Nekoliko puta je, sledom razgovora, dolazilo meðu njima i do telesnog dodira; Hercfeldka, kratka i mesnata, konèaste slamno¾ute kose i o¹tra kratka nosa, nagnula bi se napred u fotelji i svojom nabijenom toplom ¹akom uhvatila Kronerovu koja mu je mirovala u krilu, pa bi zatim krenula za njome cela, pod njega, svlaèeæi ga na sebe, na pod, meðu svoje krupne dojke na kojima bi se kuæna haljina kao èudom rastvorila. Ali, po¹to bi se da¹æuæi uzeli, za tili èas, oni su ustajali, odlazili najpre jedno pa drugo u kupatilo da se operu, a zatim se vraæali i, paleæi cigarete, nastavljali razgovor kao da ga nisu ni prekinuli. Ono kratkotrajno me¹anje tela nije smetalo njihovom prijateljstvu, veæ, ¹tavi¹e, kao da ga je produbljivalo: Kroner se i dalje nije ustruèavao da raspravlja o osobinama drugih ¾ena, a Hercfeldka je nastavljala da mu preporuèuje jedne, a odgovara ga od drugih, kao da se tek u najprisnijem dodiru osvedoèila do tanèina u njeguvim sklonostima.

I SREDOJE LAZUKIÆ dospeo je jednom, pred sam rat, u Hercfeldkinu kæu, obele¾iv¹i time najvi¹u taèku do koje se ispeo, u Novom Sadu, po vrludavim putanjama ljubavi za novac. U toj oblasti, uostalom, ta kuæa je sigurno zauzimala najvi¹e mesto u gradu, a mo¾da je, ako u¾ivanja u ljubavi priznamo za najmoænija, predstavljala neku vrstu op¹teg novosadskog vrhunca. Zbilja, ¹ta ju je moglo nadma¹ivati? Balovi, igranke, pa i oni s najprobranijim uèesnicima, kao ¹to su lekarski i novinarski? Ili bogoslu¾enja, u svih petnaest ili dvadeset crkava u gradu, pravoslavnih, katolièkih, protestantskih i usamljeno posveæenih manje brojnim pastvama kakva je jevrejska, jermenska, i sektama kakve su adventistièka, subotarska i ko zna sve koja - dovodeæi sama sebe pod sumnju svojom raznoliko¹æu? Ili nauka, koja se negovala u dvema gimnazijama, mu¹koj i ¾enskoj, i u dvema-trima struènim, trgovaèkim i tehnièkim ¹kolama, pod rukovodstvom i nadzorom nastavnika za koje je slu¾ba znaèila uhleblje posle studentskog gladovanja? (Ili na dobrovoljnim kru¾ocima, kursevima, od kojih se jedan pominje i u Gospoðièinom dnevniku - ishodi¹tima sumnjivih, brzupleto preuzetih i pristrasno¹æu iskrivljenih uèenja?) Oko svih ovih, naoko plemenitih, delatnosti takoðe su se motala isku¹enja tela, ploti, ku¾eæi ih pohlepom za novcem i prevla¹æu, koja su se, meðutim, u skuèenim prilikama malog mesta na prelazu Panonije i Balkana, brzo iscrpljivala u razoèaranje i samoporugu. Skleptati druge ili biti skleptan, izigrati ili biti izigran - ako je to predstavljalo sav raspon moguænosti razgorelih htenja, onda je zbilja bilo jednostavnije i svrsishodnije pretvoriti ih odmah u neposrednu, èulnu nasladu, u kartanje uz pivo pod senovitim drveæem leti, a u zagrejanoj, osvetljenoj kafani zimi; u masno meso s vruæim krompiriæima i u hlaðene lubenice; u mirisavo vino, vuneno rublje i postavljene cipele. Dosada, koja miluje kao slepa, gojazna, bogata tetka. Ulice, na kojima se ni¹ta ne zbiva, dok ne protrèi maèka, iskoèiv¹i kroz prozor podruma, u kom ju je iznenadila slu¾avka s upaljenom sveæom i korpom ponetom za sitna drva. Slu¾avka s korpom, nevidljiva sa ulice, predstava o njoj, to je ono ¹to mo¾e rascepiti dosadu. Njeno pognuto telo, treperava svetlost koja joj pada, razjedajuæi, na obraz, njena puna mi¹ica. ®ena. Dok ¾ene pri¾eljkuju mu¹karce i lukavo ih, skoro neprimetno, mirisom i kretnjama, mame u pravcu svojih jajovoda, mu¹karac, nestrpljiviji, kupuje ih. Hercfeldovoj su dolazili naèelnici banske uprave koji su èinovnike pozivali pritiskom na dugme na pisaæem stolu; dolazio joj je vlasnik najveæeg mlina nedeljno jednom, u jedanaest uveèe, izmeðu svr¹ene partije karata u uvek istom, mu¹kom, dru¹tvu i odlaska kuæi; dolazio joj je lepi, negovani veleposednik iz okoline, toliko gord da nije hteo preæi Dunav ni za ljubav beogradskih pozori¹ta i barova, nikad, jer onde veæ prestaje Srednja Evropa. Svi su oni svoje sujete i grabe¾i zavr¹avali ovde, gde ih je blizina mladosti, glatka zarumenjena ko¾a pod prstima, mogla opiti da na èas zaborave kako æe jednog dana biti svejedno mrtvi, truli pod zemljom, bilo ¹ta sad nad njom èinili i postizali. Ta samozaboravna, ili smrtozaboravna, crta bila je prisutna, po samoj njihovoj prirodi, i u ljubavnim zaletanjima Sredoja Lazukiæa, ali nje on zbog svoje mladosti nije bio svestan. Imao je nepunih ¹esnaest godina kada je prvi put, sa ¹kolskim drugom ne¹to starijim od sebe, Èapom Drago¹eviæem, "oti¹ao kod devojaka". Pre toga, devojke, a to znaèi sva ¾enska biæa, muèile su ga svojom nedosti¾no¹æu. One su imale noge, ruke, usta, trbuh, zube, i sve su to bili delovi tela potrebni, kao i njegovi, da objedinjavaju odreðene sastojke i obavljaju odreðene radnje, ali su sem toga neodoljivo mamili da ih se dotakne, da ih se sebi privije i u njih prodre, nanoseæi bol. Devojke i ¾ene, meðutim, pretvarale su se da i ne slute to drugo svojstvo svoga tela. One su ga upotrebljavale kao da je to obièno telo, prekr¹tale su noge sedeæi na stolici da bi zauzele udobniji polo¾aj, i jedino ¹to bi ih kratak uzgredan pokret povlaèenja suknje preko ogolelog kolena odao da znaju da sem zauzimanja udobnijeg polo¾aja uzrokuju i odreðen utisak. Smejale su se otkrivajuæi zube i crveni jezik kao da je posredi jedino neodoljiva potreba da se ¹ala proprati rastvaranjem vilica i podrhtavanjem tela, ali njihovi zubi i jezik delovali su sasvim drukèije nego zubi i jezik nekog druga ili poznanika, nekog mu¹karca. To ipak niko nije priznavao. Da je Sredoje poku¹ao da na ona usta stavi svoja, svak oko njega bi se zgranuo, iako su usta bila namazana crveno da bi upozorila na svoju soènost koja se samo dodirom mo¾e proveriti. Konaèno ga je to licemerstvo gurnulo u mr¾nju. Vi¹e nije mogao zamisliti svoj odnos prema ¾eni drukèije nego kao slamanje, nasilno, njenog licemerstva. Ali kako je znao iz iskustva da je ono op¹te rasprostranjeno i ¾ilavo, morao je u svom zami¹ljanju posezati za situacijama koje kr¹e svaku naviku, svaki otpor i ponos, svaku volju za i najmanjim pretvaranjem ili samouzdizanjem. Postepeno, razvio je muèiteljsku ma¹tu. Devojke koje bi mu za dana pale u oèi prizivao je u predstavu uveèe, u krevetu, po¹to bi mrak zbrisao oko njega sve crte stvarnosti, ne vi¹e kao devojke i ¾ene, kæeri i sestre njegovih sugraðana ¹to su one uistinu bile, nego kao poslu¹ne predmete njegove volje. A da bi ih tako potèinjene mogao zamisliti uverljivo, morao je i sebe, u zami¹ljanju, preobraziti, iz ¾eljnog gimnazijalca u odraslog èoveka izuzetne moæi. Bivao je, u tim ma¹tom istkanim prizorima, bogata¹, hipnotizer, kradljivac skupocenog nakita, sve dok se nije, birajuæi ¹to podesniju ulogu, namerio na zanimanje koje je upravo olièavalo nasilnièku moæ: gusarskog kapetana. Sad je tek pred njim pukla nepregledna raznolikost surovih ljubavnih zgoda i obrta. Video je sebe u vatri i dimu pomorske bitke kako, s isukanim maèem, na èelu èete podivljalih gusara, preskaèe ogradu nekog otmenog jedrenjaka, i dok njegovi ljudi seku protivnièku posadu, on, koji se bori uporedo s njima i bodri ih i zapoveda im, veæ skreæe zakrvavljeni pogled i krèi put preko le¹eva u donju palubu, gde su se, dr¹æuæi i kr¹eæi ruke u oslu¹kivanju neizvesne bitke, zbile putnice broda, mekopute negovane ¾ene i devojke; ili kako pucnjevima topova sa svog brodovlja prisiljava luèki grad na isticanje belih zastava, pa dok njegovi odredi razoru¾avaju skr¹ene branitelje, s grupicom najpoverljivijih ljudi prodire u domove tragajuæi za lepim ¾enskim robljem, da ga odvuèe na svoj komandni brod kao plen. Uvek bi ono prvo, bitka, bilo sredstvo za osvojenje drugoga, roblja, jer je znao da æe ¾ene kojih se bude domogao kroz krv i pogibiju njihovih za¹titnika, smo¾dene u¾asom viðenog i strahujuæi za sopstveni ¾ivot, zderati sa sebe ko¹ulju licemerstva i uzdr¾avanja i baciti mu se pred noge moleæi da ih po¹tedi, bez obzira na cenu. Sa tim ¾enama mogao je, najzad, èiniti sve, i on je bièevao ma¹tu da u svakoj slici, svakoj sceni iznalazi nove i nove moguænosti mu¹ke nadmoæi, koje æe ga usreæiti. No, te scene, ma kako dovitljivo zami¹ljene i izgraðivane, jedino su njegovoj misli, ne i telu, donosile zadovoljenje; telo su, buduæi nestvarne, dovlaèile samo do praga naslade i ostavljale ga onde da se grèi. Posle tih scena nije se moglo èiniti drugo nego ponoviti ih, dalje razvijati, do novih, jo¹ bolnijih grèeva. I kada je Èapa, dugovrat, bubuljièav, tankih ispucalih usana, smejuljeæi se objasnio Sredoju kako samo novaca treba da bi se do¹lo do prave telesne vlasti nad devojkom, ovaj je bez dvoumljenja jo¹ istog dana popodne uzeo trideset dinara iz majèine fioke u trpezariji i trkom ih odneo svom novom putovoði. Odvezli su se tramvajem do pijace, u¹li u jednu malu i neupadljivu krèmu prekoputa ispra¾njenih, opustelih tezgi, smestili se za stolom kraj zida utvrdiv¹i s olak¹anjem da su gotovo sami, poruèili kru¹kovca kod smeðe, puna¹ne ¾ene koja se iza ¹anka dogegala do njih i koju je Èapa, mnogo boja¾ljivije no ¹to su predskazivala njegova hvalisanja, upitao za neku ®ivku, pa su èekali tu ®ivku, osvræuæi se pla¹ljivo i pokajnièki na svaku glasnu reè za drugim, udaljenim stolom, gde su pila tri ¾eleznièara, sve dok nije u¹la ®ivka, mlada i mr¹ava, buljooka, u suknji do iznad kolena, sela meðu njih, stavila noge na preèku stola da joj se suknja zadigla do ruba èarapa na sabljastoj butini, kud joj je Èapa, namigujuæi, gurnuo musavu ¹aku. Poruèili su i za nju piæe, pili su, do¹aptavali se, pogaðali, posle èega su Èapa i ®ivka ustali i iza¹li na vrata iza tezge. Desetak minuta kasnije Èapa se vratio i rekao Sredoju neka sad izaðe on jer ga devojka u dvori¹tu èeka; poslu¹av¹i ga, stvarno se skoro sudario sa ®ivkom tik pred vratima u polutami rane veèeri; ona mu je uhvatila ruku i povela ga kroz dvori¹te, preko klimavih cigli i raskva¹ene zemlje u posebnu nisku zgradu, u sobu zagu¹ljivu od isparenja sapunice i od memle, raskopèala ga spreda i povukla na krevet, ra¹irila se pod njim i uvukla ga u sebe. Do¾iveo je trenutak olak¹anja, ru¹enja nagomilane napetosti i postao rob krèmi i kuæa za sastanke. Rob tog sverazla¾uæeg utapanja, posle grèa, u tuði grè. Ono je, razume se, nosilo u svome dnu i razoèaranje. Hladne prste, hladno krilo, hladne krevete, grube reèi, ¾urbu. Ili nemarnost, gnev. Ali uvek i oèekivanje od sledeæeg spajanja, od sledeæe ¾ene, koja æe ga, nekim èudom, mo¾da, primiti pokorno i ushiæeno, miomirisno èisto pripremljena ba¹ za njegov dolazak.

MILINKU BO®IÆU, iako je s njim drugovao, Sredoje Lazukiæ nikad nije govorio o svojim poniranjima u polusvet. Milinko je bio suvi¹e odsudno ispravan a da bi se u nekog javila volja da ga uvuèe u klizave teme; sem toga, u doba Sredojevih lutanja on je vodio ljubav sa Verom Kroner i bio njom toliko obuzet da se moralo pretpostaviti kako pred svojom devojkom neæe preæutati ni¹ta, pa ni ispovesti prijatelja. Uplovio je u tu ljubav kao brod u luku (ali ne kao gusarski brod, kakav se priviðao Sredoju, nego kao bela laða linijske plovidbe, ¹to se ¹epuri pred graðanima okupljenim na obali); prsio se, na ¹etali¹tu, s Verom, isturajuæi kruto ramena i ¹arajuæi kestenjastim oèima tamo-amo u potrazi za priznanjem. Pri tom, on se nije èudio ¹to ga je Vera prihvatila (èudio se Sredoje), jer je smatrao da se vrednoæom i èestito¹æu mo¾e zaslu¾iti sve, pa i naklonost izuzetno privlaène devojke. Za tu naklonost on je radio, uporno, od èasa kada je Veru zapazio, kao ¹to je radio za dobre ocene uèeæi, kao ¹to je radio za svoj prijatni izgled negujuæi kosu i zube i gimnasti¹uæi u slobodnim èasovima. Imao je meku, ali upornu prirodu svoje matere, sa kojom je, kao saveznikom, veæ bio okonèao pobedonosno jedan rat u porodici: samoubistvom svoga oca. Otac je bio sasvim drukèiji od njih dvoje: neprilagodljiv prek, optereæen zaslugama koje je stekao u danima stvaranja Jugoslavije potkazujuæi maðarone, a dobiv¹i, u naknadu, samo agentsko mesto u policiji, jedva dovoljno unosno da se o¾eni i skuæi. Voleo je autoritativni detektivski posao koji mu je bio poveren, ali, æo¹kareæi i birtijajuæi da bi doèuo ¹to vi¹e, propio se, te su ga unapreðenja mimoilazila. To ga je razjedalo; obo¾avao je sina i sanjao da mu osigura vi¹i dru¹tveni polo¾aj, a slaba plata, èiji je poprilièan deo tro¹io na alkohol, vukla ga je naprotiv dnu. ®ena je bila spremna da mu pritekne u pomoæ - imala je domaæièku ¹kolu i znala ¹iti -, ali joj je on zabranjivao da svoju ve¹tinu unovèuje, smatrajuæi da bi to krnjilo njegov, agentski, ugled. Na to je ona uzela da kom¹inicama kri¹om prepravlja stare haljine, za malu, gotovo neprimetnu naknadu, no on je ove tajne svojim detektivskim njuhom otkrivao i ocenjivao kao neku vrstu ne samo neposlu¹nosti, veæ i neverstva; dolazeæi kuæi pijan izvlaèio je prestupnicu iz kreveta za kosu i iznuðivao joj priznanja o broju prepravljenih haljina i visini zarada kao da se radilo o plaæenim preljubama. Milinko, razbuðen vikom i plaèem, gledao je sedeæi u krevetu ra¹irenim oèima te obraèune, a kad bi se otac umorio, iskakao je iz kreveta i pritrèavao, bos, u ko¹ulji, materi, da joj pomogne ustati i nakvasiti modrice. Za oca, koji bi dotle stiskao glavu oteèenim ¹akama, nije imao ni pogleda razumevanja; agent to nije izdr¾ao: posle jedne prepirke istrèao je iz stana (bio je sneg, decembar), odjurio do ¹upe, obio je jednim zamahom pesnice, u¹ao u nju, izvukao pi¹tolj i ubio se pucajuæi sebi u slepooènicu. Na Milinku ova spektakularna pogibija nije ostavila ¹tetnog traga - kao ¹to bi na mnogom drugom, pa i grubljem detetu - veæ ga je naprotiv tek ona istinski uverila da zlo obavezno gubi u sukobu s vrlinom. Uostalom, posle oèeve smrti ¾ivot njegov i majèin krenuo je tako oèigledno nabolje da se takav zakljuèak i prirodno nametao. Agentska plata je dodu¹e presu¹ila (zamenila ju je neznatna penzija), ali su prestali i svi oblici rasipanja, koji su gomilali dugove i svaðe. Mati i sin napustili su raniji, dvosobni ulièni stan u hladnoj graðanskoj kuæi, gde se od njih, zbog glasnih svaða i njihovog krvavog zavr¹etka, zaziralo, i iznajmili drugi, znatno jevtiniji, u dnu velikog dvori¹ta s mno¹tvom skromnog radnièkog sveta koji ih je uva¾avao i ujedno postao pravi okvir za rad skromne ali savesne krojaèice u koju se Milinkova mati sada slobodno i skoro ushiæeno pretvorila. U njenoj kuhinji, kraj prozora, ¹ivaæa ma¹ina koju je dobila jo¹ u miraz zujala je po ceo dan do kasne veèeri, a u susednoj, jedinoj sobi, stolovao je za to vreme Milinko, uèeæi. I za njega je ova radna izdvojenost, posle oèevih prgavih ispada, znaèila bla¾eno smirenje. Sedeæi za visokim ovalnim stolom od orahovine, na koji je radi za¹tite bila stavljena i odozdo pod rubovima pribadaèama prièvr¹æena plava hartija za pakovanje, s knjigama i sveskama i olovkama rasporeðenim ispred sebe i levo i desno od sebe, okru¾en njima kao grudobranom junak u opsadi grada, on je oseæao kako mu se znanje, koje osvaja, upija u glavu, èineæi je te¾om i znaèajnijom. Pri tom je vrlo rano - jo¹ na poèetku gimnazije, pravog uèenja - shvatio va¾nost i znaèenje vremena za uspeh posla: koliko je ono neophodno, ali i koliko ono neminovno, tako reæi nezavisno od volje, deluje na postizanje cilja, samo ako se na poèetku dobro namesti protoèna cev od izvora do u¹æa znanja, kao ¹to se na majèinoj ma¹ini igla namesti povrh ¹ava. Oseæao se gospodarem vremena i preko njega gospodarem znanja, a kako je verovao da znanje otvara vrata svakoj te¾nji za boljitkom, oseæao se i gospodarem svoje sudbine. To oseæanje razvilo je u njemu sigurnost koja je plenila; nikad nije ¾urio, uvek je u svakog gledao smireno, nasme¹enim kestenjastim oèima, u ¹koli odgovarao pribrano ali nenametljivo, znajuæi da ima naèina i vremena na pretek da poka¾e svoje sposobnosti, pa su ga nastavnici cenili, a drugovi ga ipak nisu mrzeli. Tako je mogao da se zbli¾i i sa Sredojem, koji je bio vi¹e lo¹ nego osrednji ðak, ali je, zahvaljujuæi kuænim prilikama, naroèito navici svoje matere da se okru¾uje lepim predmetima i znamenitim knjigama, imao i neka van¹kolska znanja, Milinku nedostupna. Ovaj se za njih odmah zainteresovao. Otkud zna¹? zaèudio se kada ga je Sredoje upozorio da se jedan sportski (teniski) izraz izgovara drukèije nego ¹to nala¾u zakoni srpskog jezika. I zar se o tome mo¾e dobiti merodavan sud i mimo ¹kolske nastave, koja sliène oblasti zaobilaz!? I gde? Tako je saznao za leksikone, ta skladi¹ta znanja, od kojih je neke Sredoje viðao i razgledao jo¹ kad nije znao ni èitati, uzimajuæi ih, za ljubav ¹arenih slika u njima, iz ormana za knjige u dnevnoj sobi. Moguænost da bi i on jednom smeo videti otvoriti takvu knjigu presudno je uticala da se pribli¾i Sredoju i podnese ispade njegovog nehata i podrugljivosti, sme¹eæi im se kao uzgrednim nesta¹lucima. Strpljenje mu je bilo nagraðeno kada ga je Sredoje zbilja jednom odveo u svoju vilu, kako se tada veæ zvala kuæa s kubetom, u kojoj je on imao na spratu posebnu sobu s pogledom na negovani travnjak sa tri mlada jedra bora. Milinko se nije dao potkupiti ovom rasko¹i, nego je kao zapet èekao svr¹etak popodneva, ve¾bajuæi sa Sredojem, koji ga je nevoljko i rasejano slu¹ao, lekciju iz aritmetike, da bi s njim mogao, kako mu je bilo obeæano, posle poèinka bole¹ljive gospoðe Lazukiæ, siæi u najzad ispra¾njenu dnevnu sobu, stati pred visoki stakleni orman i primiti od Sredoja na ruke ogromnu i debelu knjigu u kojoj su, kad se rastvorila, blesnule sitnim slovima od¹tampane povorke obave¹tenja. Èasom ju je razgledao, uverio se, proèitav¹i dva-tri odeljka na razlièitim stranicama, da je to zbilja ono ¹to je Sredoje tvrdio i ¹to je sam na osnovu tvrdnji zami¹ljao, pa je okrenuo prvu stranu i (¹to Sredoje nikad nije uèinio) pa¾ljivo proèitao nekoliko puta naslov i podatke o izdanju. Sutradan je veæ to izgovarao u knji¾ari prekoputa gimnazije, i po¹to je njen vlasnik pobedonosno doneo iz magacina primerak iste knjige i vrlo spremno saop¹tio njenu cenu, sledeæih meseci Milinko je ¹tedeo da bi kupio taj "Veliki Minervin leksikon op¹teg znanja". Vremenom je postao lovac na leksikone, njihov skupljaè, jer se ispostavilo da ba¹ ova vrsta priruènika do u dlaku odgovara zamisli koju je bio u ¾eljama stvorio, ne verujuæi da ona postoji ostvarena: knjiga u kojoj nema nièeg suvi¹nog, kao èesto u ud¾benicima, jer ugaðaju ðaèkoj tromosti, veæ samo su¹tina, èinjenica do èinjenice, i gde je ta su¹tina svrstana da se mo¾e naæi bez sleðenja reda po vremenu (kao u istorijama) ili po vrsti i velièini (kao ud¾benicima iz prirodnih nauka), nego slobodno prema potrebi. Ipak, to otkriæe, koliko je potvrdilo njegovu ma¹tu, toliko je i poljuljalo raniju neznalaèku sigurnost: suoèilo ga sa opasno¹æu da bi mogao i neke druge va¾ne izvore znanja mimoiæi samo zato ¹to je o njima neobave¹ten. Vi¹e nije imao smelosti da se li¹i Sredoja. Tra¾io je njegovo dru¹tvo na odmorima izmeðu èasova, udesio da bude preme¹ten s njim u istu klupu, laskao mu je i postigao da njegova poseta vili Lazukiæevih bude uzvraæena. Tako se Sredoje obreo u dvori¹tu velikom kao jezero oko kog su se nizali jednosobni stanovi, meðu kojima je Milinkov bio jednak i izgubljen kao kamièak meðu kamiècima. U svakom stanu se ne¹to zbivalo, svima naoèigled, iz svakog je neko isturao glavu, pred svakim je poneko stajao, sedeo; ovde je jo¹ sve bilo prvobitno i prirodno, toplo i u¹u¹kano, prostorije su bile mesta za spavanje i za kuvanje, voda se crpla kofom iz bunara kroz èiju se tamu moglo proniknuti do ljeskavog dna, Sredoje je bio ponuðen vruæom bundevarom iz tepsije, izvaðene pravo iz ¹tednjaka u koji je mogao gledati sedeæi pred ulaznim vratima, gde mu je bilo postavljeno na trono¹cu. Njegovoj naravi, okrenutoj ne znanju, kao Milinkova, veæ zadovoljstvu, ova jednostavna sredina odgovarala je bolje od samotne vile na Limanu, i on je postao stalan gost. Milinko, koji bi opet radije boravio u susedstvu onih ozbiljnih knjiga, mirio se s ulogom domaæina, jer je, imajuæi Sredoja kraj sebe, mogao biti siguran da mu neæe promaæi ni¹ta bitno iz sveta obave¹tenosti; isto zahvalno oseæanje gajila je prema Sredoju i Milinkova mati dok je hitrim pogledom ispitivala kroj njegovih pantalona, naèin na koji je oèe¹ljan, koliko je i kako utopljen. Postao je uzor. I kad je jednog dana, mr¹teæi se nemarno, rekao: "Æale me goni da uzimam èasove iz nemaèkog", majka i sin (ona zaustaviv¹i ma¹inu, on podigav¹i glavu sa lekcije koju je èitao) zglednuli su se znaèajno. "Nemaèki?" upitao je Milinko po¹to se pribrao od uzbuðenja od kog su mu se osu¹ila usta. "Pa nemaèki æe se tek dogodine uèiti", buduæi da su tad bili u drugom gimnazije, s francuskim kao dotle jedinim obaveznim stranim jezikom. Sredoje je sme¹ljivo nabrao nos. "Ma nije zbog ¹kole. Tata tvrdi da je zadnji èas, ako hoæemo da smo na visini dogaðaja." Krojaèica i njen sin posmatrali su ga napregnuto, oèekujuæi da objasni ovu napola-pretnju napola-obeæanje, no kako se to nije desilo, ona je spustila iglu na ¹ivo i nastavila da okreæe toèak ma¹ine, dok se on ponovo latio proèitavanja lekcije. Ali uveèe su seli pod lampu u kuhinji da se dogovore. Milinko je ponosno rastvorio svoj leksikon i proèitao stavku "Nemaèka" dugu tri i po stranice s dvema ilustracijama: panoramom grada Berlina i portretom kancelara Bizmarka sa u¹iljenim ¹lemom na glavi, pa su veæ sutradan upitali Sredoja kod koga æe to uzimati èasove. On nije umeo taèno reæi, ali je obeæao da æe saznati; nastalo je podu¾e otezanje i uèestalo podseæanje, dok nije jednog dana doneo, na parèetu hartije, ispisano pravilnim uèenièkim rukopisom svoje matere: "Gospoðica Ana Drentven¹ek, Stevana Sremca ulica 7, u dvori¹tu levo". Milinko i njegova mati kliknuli su u jedan glas: da je to u kom¹iluku, a preæutali da ih je toliko ushitila naznaka "u dvori¹tu". Krojaèica, èim je smogla vremena, obukav¹i se sveèano (ali ne i napadno, jer je valjalo tvrditi cenu) i s ceduljom u ruci, krenula je u prvu popreènu ulicu. Vratila se s najboljim utiscima ("Zna¹, ona nije ni najmanje uobra¾ena"), a i cena koja joj je bila zatra¾ena za èasove nije prelazila oèekivanu svotu. Milinko je, istina, pre no ¹to æe doneti odluku, podsetio mater na nameru, koju je ranije imala, da obnove posteljno rublje, no ona ga je uæutkala rekav¹i da æe jednim temeljnim krpljenjem moæi da odgodi taj tro¹ak. Tako je Milinko, u isti mah kad i advokatski sin, postao polaznik privatnih èasova iz nemaèkog, pa je mogao da se ravnopravno dogovara sa svojim drugom: "Kad ima¹ èas kod Fr„ulein? Ja sutra", u èudnu tuðinsku reè rado je izgovarala i krojaèica, opominjuæi sina nepotrebno i mimo obièaja: "Ne zaboravi da ima¹ èas kod Fr„ulein." Oseæala je, iako to ne bi umela tako iskazati, da je zahvaljujuæi ovom novom koraku, koji za nju znaèi ne malu ¾rtvu, u njen dvori¹ni stan prodro duh stranog sveta, sveèoveèanske ¹irine, izjednaèiv¹i ga sa onim kuæama koje najvi¹e dr¾e do napretka. Bilo je tu napola proroèanstvo, jer je njen sin Milinko, odlazeæi na èasove kod Fr„ulein, kao uostalom i Sredoje Lazukiæ, poèeo da ukr¹ta svoj put s Verom Kroner, koja je pripadala ba¹ jednoj od takvih kuæa. Sudbina ju je dakle nudila obojici, no njenu ponudu je u to vreme prihvatio samo M1ilinko. Na Sredoja je Vera delovala odbojno, kao izazov njegovom strpljenju i razumu. Za¹to je koraèajuæi tkala malim, skladnim nogama, stavljajuæi ih jednu pred drugu meko kao da meðu njima ne¹to ste¾e? Za¹to je nad svoje koso useèene oèi spu¹tala crvenkaste duge trepavice, a onda ih, kad bi Sredoje skoro minuo, naglo podizala i bacala na njega brz, radoznao pogled? Za¹to je riðu kosu plela u kurjuk koji je tanko i ¾ilavo pocupkivao na leðima njenog crnog, do nad kolena kratkog kaputa? Imao je ¾elju da je kazni za sve te znakove smi¹ljenosti, da ih iz nje istera grubo kao ¹to se pra¹ina isteruje iz ule¾ane haljine. Jedne zime, druge ili treæe njihovog poznanstva, vraæajuæi se s èasa kod Gospoðice, ugledao ju je, u sporednoj ulici, gde se pribija uza zid ispred najezde desetine deèaka koji je zasipaju grudvama snega. Jednu ruku u beloj vunenoj rukavici bez prstiju bila je digla pred lice i vrat da ih za¹titi od vla¾nih, hladnih pogodaka, a isto tako podigla je dopola i jednu nogu u beloj konèanoj dugoj èarapi i crnoj dubokoj cipeli za sneg, nepotrebno, saviv¹i je u kolenu, kao da ¹titi sredinu tela. Grudve su padale po njoj i po ¾utom zidu kuæe kraj koje je stajala, ogla¹avajuæi se potmulo i ostavljajuæi okrugle, nejednako guste bele peèate; deèaci su se ¾ustro saginjali i grabili sneg da bi ga na brzinu umesili i bacili na nju i pri tom su iz grla pu¹tali zadovoljne krike, kao hajkaèi. Sredoje je stao i bez daha se zagledao u Veru. Kolebao se bi li joj pritekao u pomoæ (jer ipak je spadala, uèeæi kod iste nastavnice gde i on, u njegovo dru¹tvo) ili je naprotiv takoðe napao grudvama kojima je pru¾ala tako primamljivu metu. Tada se desilo da je jedan od deèaka, mo¾da kolovoða napada, prestav¹i da na nju baca grudve, pritrèao Veri, obujmio je silovito oko vrata i pritisnuo na njen zajapureni obraz ¾estok, zvuèan poljubac. Na to su svi pohrlili da slede njegov primer i devojka je najednom bila okru¾ena deèacima koji su se izmeðu sebe gurali da je dohvate, obgrle i poljube, kao da je ona neko jelo u koje treba brzo zagristi i sa zalogajem pobeæi. Sredoje, koji je jo¹ uvek stajao po strani, osetio je u njihovim naglim pokretima, u njihovim kratkim grlenim uzvicima toplotu i mekotu onog devojaèkog tela koje se pod naletima lomi i ule¾e, on je i sam poleteo k njoj, odgurnuo dva velika deèaka i pripio usne na njen vreli, od suza i snega i od tuðe pljuvaèke mokri obraz. Pukao je, pod poljupcem, kao slatka, zrela ¹ljiva. Uto su ga s leða zgrabile neke ruke, bio je jednim zamalom svuèen sa devojke, pa je jo¹ samo video kako se njene kose oèi radoznalo i upla¹eno iskreæu prema njemu koji se tako vol¹ebno odmièe. Morao je da se brani od deèaka koji su ga napali, da se pesnièi, dobio je udarac iza uha i udario nekog laktom u trbuh, obuzeo ga je bes, udarao je oko sebe bez raèuna, a kad vi¹e nije imao koga, jer su se deèaci bili razbe¾ali, video je da je i Verino mesto kraj zida prazno jer je i ona iskoristila gu¾vu da bi pobegla. Isprièao je dogaðaj Milinku, a ovaj, po svojoj trezvenoj prirodi protivnik nasilja, osetio je prema njoj sa¾aljenje i poèeo joj se javljati. Kako je meðutim to najèe¹æe èinio koraèajuæi uz Sredoja, ona mu du¾e vremena nije uzvraæala pozdrav. Sredoja je to zabavljalo, i kad bi Milinko pokraj njega krotko pognuo glavu, a riða devojka svoju trgla odbijajuæi da ga pogleda, savijao se od smeha. Ona, primetiv¹i to, naglo se predomislila i stala ljubaznome deèaku slati isto toliko ljubazan otpozdrav, a jednim brzim produ¾etkom pogleda proveravati kako ta nagrada deluje na njegovog druga kome je ona uskraæena. Sredoje se i dalje pretvarao da ga njeno zlopamæenje zabavlja; zatim, postepeno, zaista ih je sve troje poèelo zabavljati to susretanje puno znaèenja u svakom pokretu i nepokretu. Najzad su ¾eljno i¹èekivali da se sretnu, kako bi podrobno uoèili pona¹anje svako svakoga i uporedili ga s pro¹lim. Sredoje i Milinko nisu propu¹tali ni dana da ne progovore o devojci, a i ona je, nemajuæi drugarica, sama sebi polagala svako veèe raèuna o njima. I kada su kao sedmo¹kolci sazreli za èasove igranja, odr¾avane jedne nedelje u mu¹koj a druge u ¾enskoj gimnaziji, to je veæ bilo debelo poznanstvu; pozvan od trbu¹atog uèitelja u fraku da izabere devojku sa kojom æe uve¾bavati tek nauèeni korak, Milinko nije uklevao da se nakloni pred Verom. Potom je dr¾anje ruke oko njenog struka pro¹irio u praæenje s èasova kuæi, a uskoro se s njom dogovarao da zajedno i kreæu na èasove. Postali su deæko i devojka. To je znaèilo da ona pripada njemu a on njoj, pa je oko njih nastao skoro neki pojas ustruèavanja, koji ih je gurnuo jo¹ bli¾e jedno drugom. Sredoje, najbli¾i oèevidac tog zbli¾avanja, odnosio se prema njemu s veselim prezirom. U to vreme on je veæ obilazio krème predgraða, da uve¾bava figure ne plesa nego sno¹aja, pored kojih su one prve mogle da ne¹to znaèe samo kao priprema. Ali, znao je, i uveravao se opet, da one ni na ¹ta ne pripremaju, da sve te lepe devojèice, iz zagrljaja svojih partnera, posle valovitih okretaja uz zvuke valcera ¹to ih proizvodi uèiteljeva sitna, crna, kruto ondulirana ¾ena, idu, same ili u èednoj pratnji deèka, kuæi majkama, da veèeraju i da legnu u uski devojaèki krevet. Pa èemu onda to dodirivanje, to ukr¹tanje pogleda, te ljubazne i dvosmislene reèi, ta praæenja kuæi? Naravno, i pored sveg sumnjièavog podsmehivanja, nije mogao ostati ravnodu¹an prema gipkim, zategnutim bedrima nad koja je, uz svirku klavira, spu¹tao ¹aku, ni prema treperavim toplim prstima koji su u taj isti mah perolako padali na njegovo rame; ti dodiri su ga izazivali tim vi¹e ¹to je veæ iskusio do koje mere dodir mo¾e biti prisan i dubok, dodu¹e sa devojkama mnogo manje lepim i umiljatim od ovih. Onima tamo, sa njegovih bludnih izleta, naziv devojke pristajao je èesto samo kao sprdnja, toliko su bile oronule i sparu¹ene, razdra¾ljive od mamurluka, gotovo odreda proste i grube, jer su ih ba¹ prostota i neznanje, nesnala¾enje u odnosima i gurnuli na najni¾u lestvicu. Gde su one bile od robinja ¹to ih je Sredoje, kao njihove preteèe, zami¹ljao, onako miri¹ljive i lepe, i onako predane ¾elji da ga zadovolje! Ali isto tako, gde su od prikaza ma¹te bile devojke sa igranki, sa svojim od uèitelja igranja preuzetim, strogo propisanim pokretima, sa tim nauèenim znakovima predavanja umesto predavanja samog, igrom licemerja! I jedne i druge bile su iste, obmana njegovih zamisli, pa im je prilazio podjednako sumnjièavo, sluteæi unapred razoèaranje, odbijanje, nesklad. Meðutim, kada je sa Verom Kroner prvi put zaplesao - sasvim sluèajno, na¹av¹i se naspram nje u trenutku uèiteljevog znaka da posle pokazane figure mo¾e poèeti uve¾bavanje - desilo se da su im se korak i pokreti odmah uskladili s takvom potpuno¹æu da ih vi¹e nijedno nije oseæalo odvojeno kao svoje. Iznenaðeni, malo su se razdvojili i pogledali u lice, ali ni ovaj prekid pa¾nje nije im poremetio jedinstvo pokreta; èim su se ponovo pribli¾ili nastavili su da klize zajedno kao da su omotani konopcima. Vi¹e nisu mogli da ne budu svesni tog sklada. Iako su se pretvarali da i dalje jedno drugo ne izdvajaju, oni su se veæ tra¾ili, ude¹avajuæi da dospeju blizu jedno drugoga kada se sastavljaju parovi, iz radoznalosti hoæe li se ponoviti ranija usagla¹enost, a potom, po¹to vi¹e nisu mogli sumnjati, radi zadovoljstva u usagla¹enosti samog. Ono ih je mamilo vi¹e i vi¹e ¹to god su sigurnije ovladavali plesnom ve¹tinom, oslobaðajuæi se propisa u koraèanju, namesto kojih su se prepu¹tali nagonu za ritmom, koji ih je nosio sobom, sjedinjene, kao plaha voda. U¾ivali su u samoj igri, sad prvi put. Ali kad su poku¹ali da u¾ivanje ponove i sa drugima, uverili su se na svoje iznenaðenje da im to samo nepotpuno ili nikako ne uspeva. Tada su se opet okrenuli jedno drugome, ispitujuæi u èemu je neponovljivost zadovoljstva. No, nisu ni¹ta saznali, samo su postali jo¹ potrebniji jedno drugome. Stigao je kraj godine, teorijska nastava igre bila je zavr¹ena i èasovi su se sada sastojali od samog uve¾bavanja, od dvosatnog zagrljenog ljuljanja parova po diktatu èas sporih èas brzih muzièkih komada koje je uèiteljeva maju¹na ¾ena izvodila sa sve vi¹e poleta, nji¹uæi se i poskakujuæi na stolièici pred dirkama. Milinko, koji je ranije zauzimao lavlji deo Verinog plesaèkog vremena, sam se povukao, gurajuæi devojku u zagrljaj Sredoju, jer je smatrao da je o plesu nakupio dovoljno znanja, dok se zadovoljstva u primeni tog znanja radije odricao. U stvari, on nikad nije osetio onaj ubod koji na zvuke muzike takne tela i gurne ih jedno prema drugome, ono olak¹anje od predavanja ritmu, taktu, onu omamu od nesvesnog dodirivanja i ljuljanja u dozvoljenom, svima naoèigled izvedenom zagrljaju. Po njegovom oseæanju ples je bio samo dru¹tvena igra - kao ¹ah ili koja druga -, zanimljivost i korist dok se uèi, ali gubljenje vremena ako se potom, bez moguænosti daljeg udubljivanja i usavr¹avanja, jednostavno ponavlja. A dotle su se Sredoje i Vera, ne razuveravajuæi ga, njihali dr¾eæi jedno drugo oko struka, oko ramena, di¹uæi jedno drugome u obraz, lepeæi jedno na drugo ¾eravice svoje blizine.

VERU JE TEÈAJ igranja oslobodio ograda koje je dotle podizala izmeðu sebe i drugih. Ni sa kim se ona nije oseæala jednakom, pogotovo jednom, èak ni sa svojim bratom, koji je - jedini od svih ljudi ¹to ih je poznavala - predstavljao istu, po njenom oseæanju èudnu i neskladnu me¹avinu svetova njenog oca i matere. Brat je tu me¹avinu oseæao upravo obrnuto: kao posebnu podobnost, privilegiju, a zahvaljujuæi tom nadmoænom saznanju i kao radoznalu potrebu da se izjednaèuje i s najrazlièitijim vrstama ljudi. Umeo je i voleo da sa starim sporokrvnim trgovcima Nemcima, koji bi èekajuæi da im se u kola utovari kupljena roba posedali na sanduke ispred Kronerovog magacina, zapodene razgovor gust od unakrsnog zadirkivanja, uvlaèeæi ih sve dublje u æudljivosti njihovog dijalekta, koji je on verno opona¹ao, ali je isto tako teèno, i sa istom podsme¹ljivom sla¹æu, dovikivao oèevom krezubavom nosaèu ®arku, Srbinu, èim bi se ovaj, upregnut u kolica natovarena d¾akovima, pojavio na kapiji, "post ti tvoj", jer je to njemu bila uzreèica. Prema sporazumu koji je Robert Kroner sklopio sa ¾enom uoèi venèanja, u nekoj vrsti poku¹aja da buduæi porod za¹titi od posledica svog skretanja, i Gerhard i Vera bili su vaspitani i zvanièno uknji¾eni kao Jevreji mojsijevske vere, no Gerhard je ovo prisilno opredeljenje razvio, uz pomoæ nastave veronauke, daleko iznad ¾elja svoga prosveæenoga oca, nauèiv¹i da moli jevrejske molitve i da peva obredne pesme mnogo bolje i vernije nego on, s istoènjaèkim muklim preglasima, na zadovoljstvo bake Kroner od koje je za to dobijao novaca i u ovim naplatama izgleda nalazio isto obe¹enjaèko zadovoljstvo kao u uve¾bavanju drevnog, pre¾ivelog rituala. Osobenosti su ga privlaèile: kada bi koju otkrio, u pona¹anju ili izra¾avanju nekog èoveka, doslovno bi zinuo, zaroktao od udivljenja, a èim bi pronikao u èemu se ona sastoji, radosno bi je usvojio i nadimao se od ponosa ako bi se uverio da mu uspeva da je verno opona¹a. Sa Verom se de¹avalo suprotno: nju su izrazitosti pla¹ile. Tuðila se svih onih izreka, basmi, sujevernih uzreèica kojima se njena mati, nauèena od matere seljanke, slu¾ila dok ju je, kao devojèicu, polagala u krevet, negovala u bolesti ili ka¾njavala u neposlu¹nosti, a isto tako, skoro s telesnim gaðenjem, odbijala je mistiène kletve ¹to su puzale iz polumraka staraèkog stana babe Kroner. Nije je zanimalo, jer zapravo nije htela znati, kakve sve naslage obièaja i gomile znaèenja stoje iza pojedine starinske ili provincijalne reèi, pa je svaku ovakvu te¹ko i pamtila i, ako bi joj ona bila poturena kao ne¹to po sebi razumljivo, propu¹tala ju je pored uha kao oma¹ku. Kada je stasala za crkvu, odbila je odluèno da je baka povede u sinagogu, jer "onamo njene drugarice ne idu", i ostala uporna, vri¹teæi i udarajuæi se ¹akama po slepooènicama sve dok joj nije bilo dopu¹teno da i taj subotnji dan provede u ¹koli kao svako drugi. U obièajima, kalupima navika, no¹njama, konvencijama oseæala je ne¹to glupo, zaostalo, ali ujedno i opasno, zbog istrajnosti sa kojom oni ljude, hteli to oni ili ne, obele¾avaju i razvrstavaju. Bio je to razlog za¹to nikad nije imala drugarica - dok se Gerhard, koga je ulica od milja zvala Gerdi, prosto raspadao izmeðu strasnih prijateljstava i neprijateljstava, koja je podjednako verno gajio i s dernjavom oplakivao, jer je patio koliko zbog redovno izvuèenih batina toliko, ili jo¹ vi¹e, zbog rastanka sa dru¹tvom koje mu ih je odvalilo. Vera, ako bi se i zaigrala sa kakvom devojèicom ili deèakom - najèe¹æe go¹æom ili gostom koje su doveli stariji -, èim bi na do¹ljaku uoèila ne¹to osobeno, u odevanju, u èe¹ljanju kose, ili èula u govoru ne¹to ¹to odstupa - ako je bilo Srpèe ili Maðarèe onda neku reè, ako je bio mali Nemac onda neki pojam koji u njenoj me¹anskoj porodici nije va¾io -, nepoverljivo bi naèuljila u¹i ili zaustavila oèi na primeæenoj pojedinosti. I to ne da bi je usvojila ili joj podra¾avala kao Gerhard, ili je makar shvatila, veæ da bi je narogu¹eno odbila od sebe. U svakoj od tih dobaèenih neustaljenih ili ne sasvim jasnih reèi ona je oseæala nametanje, ne namerno dodu¹e - bila je dovoljno bistra da oceni kako to nije -, ali tim uvredljivije, jer èak ne predviða da bi moglo i ne biti prihvaæeno. Svak je slepo verovao u svoj obièaj, u njegovo sveva¾enje, niko nije pitao Veru: a kakav je tvoj? No, ako bi ona sebi mesto njih postavila to pitanje, tek tada ju je obuzimala strava, jer je sagledala da su u nje, u njenoj kuæi me¹anih vera i narodnosti i jezika, obièaji u neredu, u sme¹nom neskladu, da se nadvikuju ¹vapsko rskanje i jidi¹ srktanje, da se brkaju praznici, jer za svaki - za Novu godinu, za Uskrs, za Bo¾iæ - postoje dva, tri razlièita datuma i naziva i rituala, pa se ni¹ta od toga istinski i ne praznuje, niti istinski u bilo koji veruje. Obuzimao ju je bes zbog te me¹ane, nesreðene, lude kuæe u kojoj ¾ivi, u kojoj je odrasla, kojoj pripada neodvojivo i po kojoj je - ona je to sa sve veæim u¾asom shvatala - procenjuju, odreðuju joj mesto, vrednost, pa je nastojala da ¹to je moguæe potpunije prikrije njenu osobenost - svoju osobenost - meðu drugima. Sredstvo u tu svrhu bilo je i dalje: ne upu¹tati se ni u tuðe osobenosti, koje bi inaèe podsetile da se bli¾e zagledaju njene, - a buduæi da se upravo od osobenosti sastoji liènost, iza¹lo je na to da se s ljudima zbli¾avala samo do praga svoje i njihove liènosti. Do praga i granice poveravanja. Do granice ispovedanja. Do granice otkrivanja porodiènih prilika, preprièavanja scena kod kuæe, upoznavanja s roditeljima i bratom, dovoðenja sebi u posetu. Teèaj igranja, na koji je po¹la bez liène odluke i naklonosti, po volji gimnazijske uprave, pokazao se kao svet ba¹ takvih, ogranièenih dodira. Klavir je svirao muziku za odreðenu op¹te prihvaæenu igru, valcer, tango ili fokstrot, i uèitelj u fraku pokazao im je kako se uz nju ple¹u, pa su one to ponavljale, najpre svaka za sebe a zatim sa deèacima; meðutim, u te dodire, iako su bili do telesnosti prisni, ili ba¹ zato, nije se unosilo nièeg liènog. Bili su tipski, kao i svaki ples sam, jedan propis ustanovljen za ceo svet, sa figurama koje su se izvodile svugde na taèno isti naèin, a vrednost pojedinca se sastojala u tome da se taj naèin ¹to savr¹enije usvoji, dakle da se iz tipskog pokreta ¹to dalje potisne lièno, obièajno, izrazito. Sa nepogre¹ivim nagonom begunca, Vera se strasno bacala u taj op¹ti tok, u kome je niko nije vi¹e mogao prepoznati kao ba¹ tu i takvu jedinku, kæer svoga oca i matere, stanovnika one kuæe pozadi evangelistièke crkve, veæ je morao u njoj otkrivati ono op¹te koje je razvijala primenom plesa. Igrati taèno ili pogre¹no, sa lakoæom ili tromo, poletno ili zapinjuæi - to su ovde bila merila, pa se Vera najzad mogla potruditi da se istakne a da ipak pri tom ne obelodani ni¹ta od svoje, poreklom i iskustvom odreðene, su¹tine. Isticalo se samo njeno telo, a ispostavilo se da je to telo jedna skoro samostalna ma¹ina, koja u sebi nosi sposobnosti prilagoðavanja obrascu u nesluæenoj meri, uz iskazivanje sve lepote koju poseduje - oblih kukova i dugih nogu i isturenih, gipkih grudi - stvarajuæi zadovoljstvo sebi i drugima. Ono je bilo, na tim èasovima igranja dok ga je njihala u naruèju mladiæa, i predmet i izvr¹ilac, pri èemu je sve ¹to inaèe znaèi liènost ostajalo daleko od ozvuèene gimnastièke dvorane, potisnuto i zaboravljeno.

TELA. Sedefasta belina Verine puti. Prorezi, malo kosi, oèiju, koje su tamno, skoro ljubièasto plave. Crveni otvor usta, s ru¾ièastim, tankim i dugim, jezikom, ru¾ièasti otvori nosnica, u¹nih duplja. Dugi udovi, neodluèna ispupèenja. Male, lene i belièaste bradavice na grudima. Pljosnat trbuh, meðu butine nisko uvuèen Venerin breg. Riðe, svilaste obrasline. Spor protok krvi, sa sklono¹æu glavoboljama, zapaljenju krajnika. Èeste groznice na usni, sporo zarastanje rana, obilno znojenje pri uzbuðenjima. Ne¹to umek¹an, ubla¾en odraz Tereze Kroner, roðene Lenart. S njenim tanjim, mi¹iæavijim, rukama i nogama, koje su tek posle drugog poroðaja nakupile mesa, kao i uski kukovi. Grudi, meðutim, veæ od kasnog devoja¹tva visoke, o¹tre, gumaste, mleène. Usne tanke i vla¾ne, podsme¹ljive plave oèi, prav nos. Kolerièna sklonost krajnostima, svaði, ljubavi, zavisti, gvozdeno zdravlje. Robert Kroner tanak, krt, od struka navi¹e malo napred prelomljen, dugih brzih nogu, mrko¾ute ko¾e, sjajne, glatke, masne crne kose i dlake, kadifastih crnih oèiju. Nemiran krvotok, razdra¾ljivost, sklonost tuzi, beznaðu. Nemanja Lazukiæ ovisok i vratat, ko¹èatih uglastih ramena, ali uskih grudi, uskih karlica, upalih kolena. Bela, bledo pepeljasta ko¾a. Velika, gusta i suva, tamna neposlu¹na kosa, isprano plave oèi, pravilna velika usta sa zdravim zubima, povelik ¹irok nos, pod rebrima priraslice od zapaljenja pluæa (prebolovanog u ratu), u pluæima i bronhijima mnogo sluzi, neumeren pu¹aè, lakom i na vino, rakiju, na lako zadovoljiv zanos, uporan oble¾ivaè veran svojoj ¾eni, dok ga strane uglavnom odbijaju, jer zapa¾a na njima neurednost, mrlje. Gadljiv i na hranu. Lazukiæka u nogama stupasta, spora, u gornjem delu tela tanja i pokretljivija, malih mlohavih grudi, spalih ramena, ugnute brade, mesnata nosa, buljastih zelenkastih blagih oèiju, retke, tanke, sivkaste kose. Pati od pro¹irenih vena, èesto umorna. Postav¹i mati u trideset treæoj godini, nikad se nije sasvim prilagodila materinstvu, uostalom ni braku, ali se i jednom i drugom predaje iz uzvi¹enog zanosa prema du¾nosti. Ana Drentven¹ek tamnoputa i visoka, ko¹èata, isturenih jagodica, jasnih sivih oèiju, o¹tro oivièenih ¹irokih usana, krupnih, belih, pravilnih zuba, tanke i zdrave ko¾e. Osetljivost ¾ivaca usled nerazumnih napora i nepa¾nje, oslabljen otpor prema prehladama. Slavica Bo¾iæ plava, okrugle male glave, radoznalih plavih oèiju, bele ko¾e, isturenih grudi i bedara. Izdr¾ljivost, spor i ujednaèen ritam starenja. Njen mu¾ smeð, povijena nosa, niska èela, upitno podignute, du¾e, gornje usne, dugog trupa a kratkih, nakrivih nogu, neumoran u svakom telesnom naporu ali vredovnih ¾ivaca. Milinko od oca ne¹to vi¹i, tamniji, valovite kose, srazmernog stasa, izdr¾ljiv i uravnote¾en. Miklo¹ Armanji ovisok, protegljast, tamne, crvenkaste, gipke ko¾e s mnogo bora na ¹irokom ravnom èelu, prava, duga nosa, glatkih jedrih obraza, krupnih usana, pribranih, svetloplavih oèiju. U detinjstvu laka padavica, koja se docnije ne javlja; kao seæanje na nju, sklonost umerenom ¾ivotu i disciplini. Gerhard Kroner beo, præast, izboèena èela i jagodica, èvrstih uvuèenih usana, malih u¹iju, visokih isturenih prsiju i jakih nogu. U detinjstvu èesta krvarenja nosa, laka sklonost astmi, ali sna¾an motorni trakt koji stvara utisak savr¹enog zdravlja.

NEMAÈKI PRODOR na istok, koji je dosegao Novi Sad i Baèku aprila 1941, imao je iste godine u zimu veæ i svoga tumaèa u kuæi Kronerovih: Sepa Lenarta. On je ovamo dospeo kao roðeni brat Reze Kroner, po¹to se, posle bitaka po Rusiji, na¹ao na odsustvu, a brzo je izgubio volju da odmor koristi kod matere, u selu, ¹etajuæi nove crne èizme kaljavim pustim ulicama. ©to mu je u selu ipak najvi¹e nedostajalo to su bili dostojni slu¹aoci, jer je i u jeku borbi zami¹ljao kako æe to ¹to do¾ivljava saop¹titi, ali ne svojoj ¹ezdesetogodi¹njoj majci, koja æe njegove reèi pratiti uzdasima i, ¾aleæi ga umesto da mu se divi, ispu¹tati sitne suze na sme¾urano lice, niti u¾irenim seljanima koji æe u njega èkiljiti nepoverljivo ili se raspitivati kakve su tamo u Rusiji, odakle je do¹ao, kuæe i staje, stoka i ambari. Sep sam nikad nije bio pravi seljak; ostav¹i bez oca, uz popustljivu majku i ujaka koji ga je potajno istiskivao sa imanja, rano je, kao i Reza, stupio u slu¾bu, on kod mesnog trgovca Jevrejina. Mo¾da bi taj Jevrejin, plavobradi Solomon Hajim, i bio jedino pravo lice pred kojim bi on, prepla¹enim, rasprostro svoje osvajaèke do¾ivljaje, pokazao ¹ta je postao, sveteæi se za ¹amare i te¹ki rad kojima je kao ¹egrt i mlad kalfa bio kod njega podvrgnut. Ali, stigav¹i kuæi, saznao je da su Hajima, zajedno sa njegovim dvadesetdvogodi¹njim sinom, Sepovim vr¹njakom i naopakim, zavi¹æu iskrivljenim uzorom, ubili maðarski ¾andarmi u operaciji èi¹æenja koju su prethodnih nedelja bili zapoèeli, a da je Hajimovica, po¹to ih je sahranila, oti¹la u grad sestri ostaviv¹i kuæu i radnju pod lokotom. Oko te kuæe je danima ¹etkao Sep Lenart, u raspolo¾enju sastavljenom od radoznalosti i ¾aljenja, raspitujuæi se kod nekada¹njih mu¹terija koje su tuda prolazile ka najbli¾oj radnji kako je njegov gazda taèno ubijen, na kom mestu, da li je odmah umro od metaka koji su ga pogodili i da li je vikao i ¹ta je èinio njegov sin - uporeðujuæi æutke sve ¹to je saznavao sa iskustvima slo¾enim u sopstvenoj glavi. Kad vi¹e nije imao ¹ta novo da èuje, spakovao je koferèiæ i otputovao u Novi Sad Kronerovima. Bio je dovoljno predostro¾an da se u selu ne odjavi i da nikom ne rekne kuda æe, ali u naju¾em krugu upuæenih izazvao je ne malu zabunu: esesovski vojnik u jevrejskoj kuæi! Kroneru je tada radnja veæ bila oduzeta, u njegovoj kancelariji sedeo je vladin komesar, vitez Miklo¹ Armanji, kome je Kroner bio dodeljen kao neplaæeni saradnik; ¾ivelo se u neizvesnosti, u oslu¹kivanju vesti o ubijanju Jevreja i Srba po okolnim selima, zagledano u ni¹tavilo dvori¹ta li¹enog nekada¹nje vreve kupaca, kao za vreme po¹asti. Ali na to dvori¹te je sada izlazio izjutra, uprkos mrazu, Sep Lenart, visok, tanak, ¾ilav, plave kose kratko pod¹i¹ane oko lobanje s priljubljenim malim u¹ima, u vojnièkim pantalonama i èizmama i ko¹ulji, i izvodio gimnastièke ve¾be. Najpre bi optrèao dvori¹te tri puta, potom bi stao u stavu mirno u njegov kraj i, s predasima, èinio èuènjeve, izbacivao ruke, noge, savijao se u pojasu, okretao glavu na vratu kao da je ovaj od konopca. Sestri, od koje bi u kuhinji zatra¾io doruèak, pohvalio bi se hukæuæi kako mu je kretanje prijalo, i potanko bi joj obja¹njavao koja je ve¾ba za koji deo tela i koji organ korisna, onako kako su ga u vojsci uèili, prekorevajuæi je uz put ¹to svoju decu, njegovog sestriæa i sestrièinu, ne privikava na sliène napore, veæ im dozvoljava da se izle¾avaju i da zapoènu dan kao meku¹ci, ¹to æe im u ¾ivotu samo ¹koditi. Pri tom on kao da je zaboravljao na njihovo poreklo, koje ih je, silom zakona za za¹titu rase, ionako osuðivalo na manjevredan, ropski ¾ivot i guralo, zapravo, u prevremenu, nasilnu smrt. Kao da su bili ne polujevreji veæ mali Nemci arijevci, koji æe sutra kao on poneti pu¹ku a prekosutra, kad zacari mir, pregnuti na izgradnju nove Evrope. I zaista je on, jednom polovinom svog podeljenog biæa, onom koja ga je opreznosti uprkos naterala da iz sela doðe sestri, tako oseæao. Dospev¹i u elitne nemaèke trupe iz tupe tame svog zaturenog sela, prihvatio je odu¹evljeno uèenje koje ga je, kao nekad dodir maèa vitezove, proizvelo u gospodara sveta po predodreðenju, no ba¹ zato ¹to je to uèenje smatrao savr¹enim, nije dozvolio da do njega prodre misao da bi ono moglo ¹koditi nekome njemu bliskom. Sestrièina Vera i sestriæ Gerhard bili su mu bliski, tim pre ¹to je sam, jo¹ neo¾enjen, bio bez dece i ¹to je zapravo iz svog siroma¹kog detinjstva poneo ponos ¹to mu se sestra udala za bogatog trgovca, uprkos tome ¹to je on bio Jevrejin. Jevrejin, to je za njega znaèilo ne¹to njemu slièno tuðinsko u Jugoslaviji, ali i pokretljivije i snala¾ljivije od sopstvene svojte zbog nevezanosti ni za koju zemlju. Slu¾ba kod Hajima, njegove pouke i batine, samo su potvrdile predstavu o zastra¹ujuæoj nadmoæi, a esesovaèko uèenje u kasarni jedino je dodalo na sliku mraènih, strogih boja, ne izmeniv¹i je u su¹tini. Bilo je to sad dvojstvo, po¹tovanja i straha, zavisti i mr¾nje. Pri pogledu na sopstvene, tako mlade, krvne roðake, decu sestrinu, preovladavala je u njemu mek¹a strana, i on je izjutra jedva èekao da ih vidi budne i obuèene, dodu¹e da bi ih mogao zasuti prekorima zbog kasnog ustajanja i propu¹tanja telesnih ve¾bi na èistom vazduhu, jedinim poukama koje je umeo sa samopouzdanjem smisliti i dati. Naroèito ga je privlaèio Gerhard, koji je na njega uostalom upadljivo lièio, i sam tanak, mi¹iæav, plavokos, uskolik, s pravim kratkim nosem i upalim obrazima. On i svojom prirodom kao da se bacio najvi¹e na ovog vojnika po ubeðenju, jer je, slièno njemu, imao malo smisla za slo¾en, strpljiv rad, zbog èega nikad nije ni privirio u oèevu kancelariju, ali mu je zato podvig, ispoljavanje nadmoæi i snage, ulivao neizmerno po¹tovanje. U to vreme, kao svr¹eni srednjo¹kolac li¹en, zbog svog jevrejstva, moguænosti da produ¾i studije, za koje uostalom nije ni mario, on se veæ dogovarao sa nekoliko mladiæa sliène sudbine da pobegnu, pre nego ¹to ih zahvati obaveza prisilnog rada, preko Dunava u pirtizane; dolazak Sepa Lenarta uèinio mu se kao neoèekivan ali mo¾da dobro do¹ao podsticaj da se taj pothvat ubrza. Kada je svoje drugove, Franju ©lezingera i braæu Karauliæ, obavestio o ujakovom pojavljenju, on je u isti mah predlo¾io da roðaka ubiju, kako bi se dokopali njegovog oru¾ja a ujedno svoje bekstvo ispod okrilja okupatora zapoèeli podvigom. Tako privlaènoj ideji, koju je Gerhard, uz to, umeo da izlo¾i sa svom strastveno¹æu svog, neposrednom cilju predanog, biæa, isprva niko iz tog mladiækog kruga nije mogao odoleti, pa su za njih prvi dani esesovèevog boravka u Novom Sadu protekli u dogovaranju o naèinu na koji æe ga dokrajèiti. Karauliæi i ©lezinger uèinili su posebnu posetu Gerhardu u vreme kad se znalo da æe ujak biti kod kuæe, da bi ih sestriæ s njim upoznao, da bi ga oni osmotrili, tako reæi uzeli mu meru, jer su ga upravo tako razgledali kada bi im, hodajuæi iz sobe u sobu, okrenuo leða. Pi¹tolj mu je, u futroli, visio u predsoblju na ve¹alici ispod njegove ¹apke i kraj tamnosurog ogrtaèa i ¹e¹ira Roberta Kronera, i njihove oèi su èesto poletale onamo, da bi potom razmenjale znaèajne poglede. Da ga ubiju metkom iz njegovog oru¾ja? Ili da ga otruju mi¹omorom koji bi mu neopazice usuli u jelo, ili da ga zauvek smire ubodom no¾a u leða, dok ovako ¹etka meðu njima? Po¹to su se odluèili za ovo poslednje re¹enje, kao najmanje glasno i upadljivo, postavilo se pitanje uklanjanja le¹a. Predloga je i tu bilo vi¹e, da bi najzad preovladao Gerhardov, po kom bi vojnika raskomadali i zakopali u podrumu. Ali, dokle bi on ostao neotkriven? Uop¹te, kad se vojnik ne vrati sa odsustva u jedinicu, koliko vlastima treba vremena, èak i ako je bio neprijavljen, da ustanove gde je sve boravio i da povuku na odgovornost njegove nepriznate domaæine? Raspre o ovom dovele su do zakljuèka da bi, i u sluèaju da njih èetvorica uspeju da dobiju na vreme vezu sa partizanima i pobegnu, porodicu Kroner, a po svoj prilici i porodice ostalih