Radio je u Op¹toj kartoteci sumnjivih, i od liènih oznaka imao sudbonosnu, fatalnu bubuljicu na samom vrhu nosa, na onom isturenom i vrlo nezgodnom mjestu s koga mu nikad nije izmicala s vida; dok je god gledao, nije prestajao da nju posmatra, i to znaèajno uvelièanu, kao kakvo malo, namrgoðeno brda¹ce. Ta bubuljica mu je od nekog vremena neprestano bila u svijesti. Takva ¹ugava malenkost, sitnica, pa ipak! I ¹to ju je dublje mrzio, to je pa¾ijivije buljio u nju, i to vrlo usredsreðeno i dugo, kao da mu od toga zavisi ne¹to izvanredno znaèajno. Bio je to gotovo jedini pejza¾ na kome je toliko zadr¾avao pa¾nju. Iz poèetka je, razumije se, sam sebe s nelagodno¹æu hvatao kako to èini! Kasnije mu je to vrlo neosjetno pre¹lo u naviku, postalo tako reæi potreba, pa i zabava u jednu ruku. Istina, vrlo otu¾na i mrska zabava; ne¹to kao fiksna ideja. Bio je trezven, proraèunat, mali èovjek, ono ¹to se ka¾e: sitna du¹ica, dosta ogranièen, ali ipak toliko bistar i razuman da mu je ovaj do¾ivljaj s bubuljicom izgledao napastan i smije¹an. Pa ipak, pa ipak - uzalud! Tu izbjega nije biio, osvjedoèio se toliko puta. Borio se, otimao, koprcao, uvjeravao sam sebe kako je to ludo, nemoguæe, priznavao da je zaista tako, ali se nije odricao. Sva nastojanja u tom smislu ostajala su bez ikakva uspjeha. Na kraju se, ne znajuæi ni kad ni kako, sav tome prepustio, predao, potonuo. Pio bi pivo - recimo - i kritièki posmatrao kako se bubuljica pri tom pona¹a. Prièao bi vrlo proste, nedvosmislene i svakida¹nje stvari s poznanicima, uz put, i dok bi prièao, èitavo vrijeme ne bi pu¹tao bubuljicu s oka. Ona mu je, ma ¹ta èinio, odnedavno bila u sredi¹tu pa¾nje, u srcu du¹evnog zanimanja. Kad bi se izjutra probudio, prvo bi mu bilo da vidi ¹ta je s njom. Ona bi ga brzo rasanila! Mrzeæi je, duboko i strasno, on ju je u stvari zavolio, duboko i strasno. Razumije se, on jo¹ nije znao da je to tako! Èitavim ugro¾enim ¾ivotom ¾udio je da je se ¹to prije otarasi. Operisaæu ja tebe, zaklinjao se potmulo, sladeæi se zami¹ljenom, svirepom osvetom. A bubuljica kao da nije marila za njegove prijetnje. To ga je naroèito ¾deralo i jedilo. Stajala je uvijek na svom mjestu, drsko i ravnodu¹no se odnoseæi prema vrlo promjenjljivim i æudljivim raspolo¾enjima njenog gazde. Uop¹te ga nije - zarezivala! Nije imala du¹e, kratko reèeno. On joj je prijetio - najstra¹nijim mukama. Sjeknuæe tebe giljotina, mislio je u sebi. To samo zavisi od mene, budalo. U stvari, on se varao! Nije sve ba¹ zavisilo od njegove volje. Utuvio je sebi odnekud u glavu, kao ¹to biva u takvim situacijama, da æe njegova operacija stajati grdnih novaca; a to zbog toga ¹to je te¹ka, zamr¹ena, izuzetna. Naprasno je odluèio da ¹tedi, da teèe paru po paru. Od toga je, u stvari, i ¾ivio èitavo ovo vrijeme! Od zami¹ljene osvete, od slasti u¹teðevine koja je vrlo sporo rasla. Neka, neka, mislio je - zlurado, doskoèiæu ja tebi, gnjido. Tako je, u tome je proticao njegov dotada inaèe vrlo, vrlo ravan, ravan ¾ivot. Tvrdièio je s nevjerojatnom uporno¹æu i gotovo bolesnom fantazijom. Odricao se s èudnom revno¹æu i najnormalnijih potreba. Jedanput je dnevno jeo. Usukao se. I, naravno, pitali su ga bri¾no ili tek ljubopitljivo (ovo ¾ene): - Je li, èuje¹, ¹ta je to s tobom? Ne izgleda¹ nekako najbolje. Ili si bolestan ili zaljubljen? Ako si bolestan, ima lijek, ako si ono drugo, ¾eni se. Po kratkom postupku. Nego, èuje¹, koja li je, smije li se znati? - Nestrpljivo, podozrijevajuæi, odmahivao bi rukom i odbijao na ¹alu: - Nije mi ni¹ta. Osjeæam se kao tegleæi konj. A za ovo drugo jo¹ uvijek nisam dovoljno lud. Zar vam izgledam takav? - Pa ipak, u tuðem - sauèestvovanju, u zapitkivanju, èesto je pronalazio pone¹to zavjerenièko i zlurado. I naravno, kivan, bijesan, sumnjièio bi nedu¾nu bubuljicu. Jer ona je bila uzroènik i glavni krivac svih ovih nezgoda, petljavina i nesporazuma s njim. To je samo on znao. Mrdao je nosom i nastojao da je ¹to du¾e dr¾i na oku. Grozio se; i grozio i sladio njom. Kako su to bile razdiruæe, slatke muke! Znao bi satima presjediti kod prozora, sveèeri, ne paleæi svjetlo, i gledati je s mr¾njom, sa bolnim samozadovoljstvom i zlim ushitom. Sam s njom. I razgovarao bi s njom kao ravan s ravnim, kao s èeljadetom na koga se mo¾e do mile volje istresati, inatiti, prepirati. Tako sate, sate. ©etao bi uvijek sam, kad mu je god to bilo moguæe; klonio se svijeta, svako ¾iv mu je bio te¾ak; jedva je èekao da se oslobodi kakvog nametljivca i radoznalca, a takvima je te¹ko izmaæi. Bivao je zakopèan, neljubazan, suh i osoran. Obièno bi lunjao naokolo, po navici prislu¹kivao parèiæe tuðih, pijaènih, uliènih razgovora, pone¹to bilje¾io u svoj masni notes, ili bi satima besciljno sjedio u mjesnom parku zureæi u svog boga na nosu; tako je tratio dane ni u ¹ta u stvari, u jalovom oèekivanju neæega nejasnog. Ne¹to je iza ovoga trebalo doæi. ©ta, nije znao. Sve je bilo u tom èekanju. Ono ga je opravdavalo. Mislio je da time skraæuje nesnosno dugo vrijeme i jednostavno ubija prokletu dosadu kojoj se isto tako te¹ko mo¾e izbjeæi. A dosadno mu, tako reæi, i nije bilo. Bubuljica je svu njegovu dosadu pro¾drljivo jela. Ona ga je razgovarala, jedila, obespokojavala. Od nje je ¾ivio. U jednom razdoblju ¾ivota ona mu je bila gotovo osnovni smisao i razlog egzistencije. Imao je neku du¾nost, neku nadu, neko oèekivanje neèega, neke promjene. I ne znajuæi bio je sreæan i prepun do¾ivljaja. To æe mu se tek kasnije otkriti, ali kasno. Sve ostalo izvan bavljenja njom èinio je dresirano i bez stvarnog uèe¹æa, ne znajuæi taèno ¹ta radi ni za¹to ba¹ tako radi. Uhodao se kao stara ma¹ina koja ne zna stati. Ujutro bi odlazio na posao u Op¹tu kartoteku sumnjivih, prikopèavao nove kartone na stare, otvarao fascikle na novim predmetima, ¹partao beskonaène rubrike, otvarao nove, ubilje¾avao u sve njih suve èinjenice, svakih petnaest dana podnosio obilat izvje¹taj, referisao na zahtjev Velikog ¹efa Op¹te kartoteke sumnjivih, lakomo i ne birajuæi ruèao u restoranu, sitno i jedva èujno gunðajuæi na raèun mr¹avih obroka i slabe uprave, a zatim bi hvatao oèi poslu¾itelja i polako sklanjao u pripremljenu ta¹ku kri¹ke hijeba. U sparna gradska popodneva, dok vrelo miri¹e pra¹ina, benzin i rastopljeni asfalt, ¹vrljao bi oko ringi¹pila, tamo gdje se zbiva sav gradski ¹areni olo¹: skitnice, fakini, drolje, lopovi nasitno, islu¾eni robija¹i i provjereni d¾eparo¹i, mije¹ao bi se s njima udi¹uæi èitavim svojim biæem opasnu, sumnjivu, a ipak na jedan naèin prijatnu, svje¾u atmosferu podzemlja, taj ponorni dah pustolovine, rizika, neæeg neèistog i lakomog. Ta atmosfera dna godila mu je na osoben naèin. U njoj je bilo onoga èega je njemu nedostajalo: brzog i pustolovnog ¾ivljenja od danas do sutra! Uhodio bi poneku ¾enu diveæi se njenoj sumnjivoj bezbri¾nosti; èinio je to za svoj raèun, iz pukog u¾ivanja. Zatim bi bezglavo landarao po periferijskim ulièicama i bud¾acima, zavirivao u dvori¹ta, izdirao se na djecu, uz put bi brojao sopstvene korake, prozore na zgradurinama ili parmake u plotovima, ponekad i kocke u kaldrmi, a ponekad je skandirao vojnièke korake: lijeva, desna; lijeva, desna; pjevuckao mar¹eve; sjeckao nekakve nepoznate rijeèi lomeæi im smisao ili bi obilazio novogradnje zami¹ljajuæi sad ovo sad ono; tupo bi zurio u mi¹ièave radnike potajno im zavideæi i ¾eleæi da je i on jedan meðu njima; vjerovao je da su svi oni sreæni i bezbri¾ni i da im malo treba; brojeæi cigle, strepio bi jednim dijelom svijesti da ga ko od poznatih ne uhvati pri besposlici; a posebno se pla¹io Velikog ¹efa Op¹te kartoteke sumnjivih; tako je provodio prazan, uzaludan dan, jedan kao i drugi, a uveèe se, mrtav umoran i nezadovoljan sobom, peo sporo u svoje pottavansko sopèe, koje mu je bilo mrsko. Legao bi po goloj slamnjaèi iz koje je virila u zlatnim èupercima u¾egla slama, i onako napola svuèen tonuo napreèac u brz, mahnit i nezdrav san. Iscijeðen i gladan sanjao bi obièno stra¹ne snove. Najèe¹æe bi ga proganjala bubuljica, koja bi odjednom dobijala oblik ¾ene; i to neke te¹ke, primamljive ¾ene, bogate tijelom, kakve je viðao na ulici i kakve je uzaludno ¾elio. ®ena-bubuljica mu se podrugljivo smijala u lice, sipala grdnje bez ustruèavanja, kao da na to ima pravo; nazivala ga je blesanom, idiotom, skotom; psovala vulgarno, prostaèki; pri tom se te¹ko i zavodljivo njihala moænim bokovima; a on je patio; ona ga je muèila praznim obeæanjima, koja nikada nije ispunjavala; navodila na razne bezobrazluke i nepodop¹tine: èinio je radi nje vrlo ru¾ne stvari zbog kojih se stidio; plazila mu je ru¾ièast jezik, dra¾ila ga i izazivala, a on se punio eksplozivom, gnjevom, preklinjao je da prekine, da ga ne muèi vi¹e, molio je da ga veæ jednom usli¹i, samo jednom bar, samo jednom, a onda neka èini s njim ¹ta joj je drago, neka ga kinji, neka mu krv pije, on joj ne brani, on æe joj biti rob, biæe svinja, prepredenjak, skot i nitkov, sve ¹to ona za¾eli, samo nek mu se da, neka mu dopusti da je bar dodirne, makar to za poèetak, govorio je da umire za njom, umire od slasti, nestaje ga, topi se, kopni, cmoktao je, balavio, plakao, a ona ga je bezoèno vrijeðala i poni¾avala, nazivala ga je prostakom i bezobraznim majmunom koji hoæe da je iskoristi i zatim ¹upne, zna to ona, nije ona vesla sisala, zato mu se ne da i neæe ni dati, to neka upamti, d¾aba mu je ¹to izvodi, od toga nema ni¹ta, zna ona ¹ta zna; zatim je govorila da on hoæe da je unizi, jer on je obièan hoh¹tapler, ona njega skroz vidi, sve su hulje jednake i sliæne njemu; njega bi to razbjesnilo, stao bi razdra¾ljivo da joj prijeti, govorio je, prskajuæi pljuvaèku, kako æe on nju jednostavno giljotinirati ili æe je ¾iletom otfikariti, fik! i gotovo, zbog toga joj je bolje da zave¾e, jer to je mo¾e skupo stali, a zatim bi malaksalo poèinjao da moljaka malo nje¾nosti, samo kapcu jednu, tek toliko da se osjeti da je ¾iv i da je æovjek; glas bi stanjio, smedenio i kao ptica s grane cvrkutao o tome kako on bez nje ne mo¾e, kako je u njoj sav smisao njegovog ¾ivota, samo neka mu se dozvoli, neæe se kajati, uèiniæe sve za nju, biæe sve ¹to ona hoæe samo neka mu se pusti, a ona bi se razjareno, raspomamljeno udarala po goloj stra¾njici; on bi vri¹tao od zadovoljstva, od ¾udnje, uzrujan i razdra¾en do promuklosti i nemoæan da uèini sa sobom bilo ¹ta. Grèio bi se, gu¹io, davio, nastavljao s beskrajnim prijetnjama, s potmulim psovkama, s kletvama i moljakanjima, a kad ni¹ta ne bi pomoglo, potegao bi najubojitiji adut: ja æu tebe, gnjido, u Op¹tu kartoteku sumnjivih, na karticu, u tefter, pa da vidi¹ onda, he! he! nisu s tobom èista posla, drugu æe¹ ti pjesmu pjevati, ne zna¹ ti jo¹ s kim ima¹ posla, ne zna¹ ti, glupaèo, ¹to su dr¾avne tajne, dr¾avne fijoke, zato pamet u glavu, ne gini ludo; a ona je na to kesila svoje ¹eæerom izjedene zube i, zadi¾uæi visoko suknju ispod koje su mutno bljeskale debele i salovite noge, histerièno vriskala: ti meni to, meni, jadnièe jadni, meni, dronjo nikakvi, ne pla¹im se ja boga savaota, a kamoli tvoje ¹ugave Kartoteke sumnjivih, pilim ja na nju i na tebe, eto ti, sad zna¹ pa javi kamo treba, za mene su i generali sitni, i referenti, i tvoj ¹efiæ, i svi vi zajedno; i dok je vri¹tala kao furija, on je umirao od straha, preznojavao se, strepio da ih ko ne èuje, molio je, preklinjao na koljenima da ne vièe toliko, da æe ga upropastiti, neka mu se bar sad smiluje; mislio je da æe propasti u zemlju, èudio se kako je jo¹ ¾iv, a zatim je, kao da ni¹ta nije bilo, nastavljao sa svojim ljubavnim ponudama govoreæi kako æe je o¾eniti, kako je lud za njom, i kako æe joj kupiti burmu, i sat, i ve¹; ona je konaèno pred tim popu¹tala, to je bilo jaèe od nje i njene odbojnosti, postajala je trulo meka, tjestava, gnjecava, propadali bi u nju njegovi prsti, i dok je on u sladostrasnom zanosu kleèao pred njom ljubeæi joj zglavke, ona je tamno vri¹tala podajuæi mu se, prepu¹tajuæi, a zatim bi se odjednom izmaknula, njemu bi ostala samo praznina u rukama i njegov bi jad poèinjao iznova. Budio se sav u znoju, makar napola, turoban i groznièav. Osjeæao se kao premlaæen. Zijevnuv¹i, èe¾njivo je mislio na jedan èas pravog, slatkog sna. Ali, ugledav¹i je na nosu, gubio je volju za snom i odmorom. Brzo bi navlaèio pantalone i bez doruèka trèao u Op¹tu kartoteku sumnjivih. Tako je poèinjao jo¹ jedan dan njegova ¾ivota, njegovih muka. A tamo, zna se, kao i obièno. Zaboravljao bi se za nekoliko èasova. Kao podmazan, sviklo bi se kretao ¹inama svakodnevnih navika. Dane, noæi - isto bezmalo. Veæ godinu, dvije, ne zna taèno. Raèun je pobrkao. Isprva je brojao dane, sate, kao novi nepu¹aæ. To se u njega uvuklo iznenada, na prepad, onako kako obièno dolaze nesreæe i napasti. Bilo je to davno, davno. Ne sjeæa se kad. Uostalom, to ga vi¹e ne zanima. On s tim, od toga zapravo ¾ivi, kao ¹to èovjek ¾ivi sa svojom bole¹æu, s rakom koji se razvija ili sa naèetim pluæima. Ujutru u sedam - mr¹av, slijepljen, kukast, o¹trih lopatica, dok mu crijeva krèe, on ¾uri na posao, u Op¹tu kartoteku sumnjivih. Noge su pod njim, omek¹ale, kolebljive. Tapka ¾ustro, useknjuje se, mrmlja, otpozdravlja. Pretura kartice bez naslade, gadeæi se, u njega se uvlaèi dosada, rasijanost, u glavi mu je muækavo, prevræe se, klokoæe, lupa ladicama, pravi se kao da je u nekom velikom poslu, izvodi krivine, pospano gnjuri glavu u goleme pra¹njave knji¾urine, ki¹e, ¹mrèe, muklo otpozdravija, sve mu je teret; zatim se to u njemu prelomi oko deset, spopadne ga radna pomama: bilje¾i, klasifikuje, sla¾e, odla¾e, razla¾e, vrsta, dopisuje, potpisuje. Èini to bijesno, jarosno: a posla je mnogo, nikad ga posve osvojiti, podvlastiti i podvesti pod odgovarajuæe rubrike i kolone; a kad ga konaèno pobjedonosno ukroti i savlada, on prosto malak¹e. U njemu i na njemu sve kao da razdvojeno visi: prazno. Tako ide. Vuèe se do restorana èitav sat; u glavi mu se okreæe, vrti, dolazi mu muèno, kleca, èini mu se da æe pasti, pa se hrabri, sokoli: Neka, neka, jo¹ malo, jo¹ samo malo, izdr¾i, nije vi¹e daleko, tu smo, eno jo¹ onaj ugao, jo¹ pet koraka, pa æemo juhice, vrele goveðe juhice, da se okrijepimo. Oh! evo, do¹li smo. Zatim bi teturavo ulazio i padao na prvu praznu stolicu tako da su se kelneri meðu sobom podmigivali: eno ga opet onaj, cvrcnut! Nema ga ¹ta, a pije kao smuk! Kad li samo naðe vremena, da mi je znati! ©ankerica ga posmatra sa¾aljivo, jadnik, tako je slab i ru¾an, mora da je jako nesreæan, takvi su ljudi nesreæni, pa zbog toga pije. Kelneri se s njim ophode familijarno, bez po¹tovanja, on to malaksalo uoèava, ali je toliko gladan, nesvijesti mu se, tako da mu ni nakraj pameti ne pada da brani zgu¾vano dostojanstvo èinovnika Op¹te kartoteke; svejedno mu je. Sve mu izgleda nekako izmuèeno, u¹iljeno, nestvarno. Kao da je sve ne¾ivo. Ljudi govore prelomljeno, utuljeno i sve iz neke goleme udaljenosti, glave su im plosnate, zatim bubuljièaste, ru¾ièaste. Èudno! Tek mu vrela juha smakne s oèiju tu sumanutost.
Sva nekada¹nja zadovoljstva je potisnuo negdje daleko, iza onoga ¹to tek treba jednom da doðe. Neka èekaju. Nikad nije kasno. Ponekad se ne sjeæa da ih je uop¹te imao. Kakva zadovoljstva! Izleti, prazna æaskanja, nogomet, lutrija, ¾ene - uop¹te mu nije do toga. ®ene, ne. Èini mu se da uvijek krijuæi posmatraju njegovu bubuljicu, ne njega. Ona ih opèinjava; svaki èas im lovi zbunjen pogled. I uvijek nastoji da pronikne da li je zaista gledaju; to ga muèi, dra¾i dok je s njima; kinji se; i zbog toga ne osjeæa nikakve slasti. Uvijek se rastaje nezadovoljan, otrovan. A i ko¹ta ga. To posebno.
Ona Bubuljica je uzurpirala sav slobodan prostor u njemu. Ona je prosto neodoljivo zagospodarila njim. On se njom hranio, tako reæi. Duboko je vjerovao, u to se uzdao, da æe za njega otpoèeti sasvim novi, novi ¾ivot tek kad je konaèno skine, otfikari. A biæe i to, mislio je. Bo¾e, samo zdravlje! I para! ®ivio je u stvari u sna¾noj nadi da æe tek ¾ivjeti; a ovo sad je bila samo jedna meðuigra, tavorenje. Nek proðe dan, pa eto. Èekao je svojih pet minuta, svoj sanjani èas. A on se izmicao. Bio je jo¹ dalek. Pare su sporo, sporo rasle. ®eleæi ih svim biæem svojim, dolazile su mu u glavu najfantastiènije misli. Sabla¾njavao se od njih. Ali bez uspjeha. To je bilo jaèe od njega. Te slijepe ma¹tarije kojima se bezumno predavao. One su nadirale, osvajale ga; on se opirao, odbijao ih, smatrao ih glupavim, maloumnim, ali bez rezultata. Ponekad je sebe vidio na èelu svih prestupnika, masnim slovima zabilje¾enog, na posebnoj kartici - u Op¹toj kartoteci sumnjivih. To ga je u¾asavalo. Ali je u tom u¾asu bilo i naroèite, vrtoglave slasti. Nadra¾ivao se njom, kao stari alkoholièar rakijskim zadahom. Bio je lopov velikog stila, obijao je ¹tedionice, velike èeliène kase i trezore, pijaèkao banke, rudnike zlata, akcionarska dru¹tva. Za njim su i¹le ucjene i tjeralice. Bio je neprijatelj broj 1. Bio je slavan. Prelazio je granice s lakoæom. Sva policija je bila na nogama, èitav svijet je alarmiran. Interpol je u akciji, za stopama su mu, sve je uzbudljivije, on im uvijek izmakne, sad je u jednoj zemlji, sad u drugoj, novine samo bubaju o tome, a on im se smije, nesposobni su da ga uhvate, i dok za njim bjesni hajka, on spokojno pije limunadu na terasi nekog skupog imaginarnog hotela, a zatim je u Monte Karlu, pa u Kanu, pa opet jahtom krstari po talijanskom Jadranu, u dru¹tvu je najbo¾anstvenijih ¾ena, ljubavnice su mu najèuvenije glumice, zatim neke velikosvjetske dame, grofice i baronese, sve bogate tijelom, njegovane, uhranjene, sladostrasne, a on je neodoljiv, pun ¹arma, duha, novaca, novaca, sad je odjednom milijarder, zbog toga niko na njega ne sumnja, vlasnik je èuvenih kockarnica, javnih kuæa, hipodroma, luksuznih kinematografa i hotela, slikarskih galerija i barova, utemeljivaè banaka i dobrotvornih dru¹tava, lièni prijatelj najèuvenijih dr¾avnika itd. Ma¹ta mu basnoslovno radi. Sav je razigran, razuzdan i sreæan. Di¾e se i pada. To ide sve dotle dok ne preðe sve stupnje moguæih i nemoguæih zloèinstava i razbojni¹tava: drumski je razbojnik, èuveni bandit, kesaro¹, pariski apa¹, kradljivac nasitno, sjecikesa, podvodaè, kuplermajstor, skitnica, pjevaè za sitni¹, prosjak, sodomista. Najposlije biva uhvaæen. I to sluèajem! I on tada sveèano, patetièno ka¾e: svega mi je najzad dosta! Imate me! Raèunam na va¹u plemenitost, gospodo. Umoran sam. Samo: ja ipak u svemu ovome nisam najkrivlji! Ne osjeæam se naime kriv. Kriva je ona! Da, gospodo! Ona je svemu kriva. Njoj sudite. Da! Ona me je na sve ovo natjerala. Ja sam u stvari bio miran èinovnik, radio sam povjerljive stvari, mali èovjek. Mislio sam da do¾ivim duboku starost i steknem priznanja i poèasti. To sam ¾elio. Ali mi nije dala ona. Ona me je unesreæila. Proganjala me je kao ðavola. Naravno, niko to nije slutio. Jer, bo¾e moj, ¹ta je jedna bubuljica. Ni¹ta! E tu se grdno varate! Svi su bili ravnodu¹ni. Niko nije znao za moju tajnu patnju. U meni je burljao èitav jedan pakao. Kakav jedan, ¹ta ka¾em, sto, gospodo moja! Pod ko¾om, pod ko¾om. Nepojmljivo je to. A sad me hladnokrvno vje¹ajte, zaslu¾io sam. Pravo je! Ja znam, ¹ta me èeka, bar ja znam. To mi je bio hljeb u ona davna, sreæna vremena. Kriv sam ¹to sam se dao navesti i gurnuti na zlo! Imate pravo, ne bje¾im. Primam krvnièku sjekiru! Nek zvone zvona. Umire jedan nevini gre¹nik! Ali prvo nju otfikarite, tako vam boga! Uèinite mi to, plemenita gospodo! ®elim osveæen i miran da legnem na zaslu¾en poèinak. Blagodarim, blagodarim!
Osvanuo je konaèno i taj sudbonosni èas.
Ljekar ga je vrlo ljubazno primio. On je sve vrijeme potajno drhtao; vjerovao je da æe se onesvijestiti; dlanovi su mu se vla¾ili. Mrdao je nosom. Bubuljica se jadno crvenjela. Gledao je u nju sjetno, odjednom bez osvetnièke naslade. Bilo mu je èak ¾ao. Eto, rastajemo se, mislio je sentimentalno. Dok se osmjelio da uðe kod ljekara, trebalo mu je vi¹e od dva sata. Okoli¹ao je, ¹vrljao, svraæao u krèmu, pio soda-vodu, polazio pa se vraæao. A sve se svr¹ilo nevjerojatno: u pet minuta. Legao je, ustao. Bezbolno, bez etera, bez ièega. Za male pare. Sve njegove strepnje su pale odjednom u vodu. Osjetio se odjednom vrlo ru¾no, kao da je prevaren. Takav, smu¹en, zbunjen, izletio je na ulicu. Udarila mu je vrelina u oèi. Umorno se skljokao na prvu klupu. Noge ga nisu nosile. Tako je to, mislio je ishlapljeno. Vrtjelo mu se. Osjeæao se ispra¾njen, izmlaæen. Dugo je tako sjedio, obespokojen, sa nekim èudnim nemirom u dnu sebe. Ne¹to mu je stalno nedostajalo. Pipao je d¾epove; sve je bilo na mjestu: maramica, novac, ko¾ni novèanik, naoèari. Prevrtao je nekakve listiæe. Odvukao se kuæi u suton; svratio je uz put na pivo, ali mu je samo pjenu otpio i ostavio ga. Poku¹avao je da jede, osjeæao je otu¾nu glad, bio je skroz ¹upalj, provaljen, ali mu nije i¹lo, nije mu bilo slatko. Silio se, ipak.
Pred njim: tupa noæ bez sna. Preznojavao se. Bilo mu je muka. Mislio je da je od gladi; nagonio se da jede, pa opet je mogao. Bazao je po sobici. Bilo mu je zlo na mahove. Natezao se da povrati; ni¹ta! Sve mu je ne¹to izmicalo; to ga je svirepo muèilo. Bulaznio je. Govorio sam sa sobom. Tragao je za neèim nejasnim. Trebalo je ne¹to da bude, a nije bilo ni¹ta. Neko se bezdu¹no poigrao; tako je osjeæao. Bio je uvrijeðen. Doèekao je jutro. Nije mu se ustajalo. Ostade le¾eæi. Boljelo ga je sve. Jeèao je. Ni¹ta nije bilo na svom mjestu, tako reæi. Pokvarilo se, mislio je, pokvarilo se ne¹to u meni, odjednom. Tragao je u sebi za tim. Dolazilo mu je da krikne, da se prodere. Ali nije imao glasa. Drhtao je malaksalo, jadno. Ni¹ta ga nije dr¾alo, gonilo. Bio je bez sadr¾ine. To u neko doba shvati, pora¾en. I ostade tako, zami¹ljen. Tupo je buljio u sebe. Osjeæao se kao kakva crkotina, bez ¾ivota. Nesvjesno je pipao slamnjaèu i prosipao ¾utu slamu. Drugim, ispra¾njenim oèima obilazio je sure, habave zidove. Ravnodu¹no je mislio na Op¹tu kartoteku sumnjivih. Uop¹te ga nije pekla savjest; ni¹ta. Pljuckao je na to jutros. Ba¹ me briga! Hulio je bez straha da æe se svijet odjednom prevrnuti. Bilo mu je svejedno. Hvatao je okom svoj nos. Tamo vi¹e nije bilo nièega: samo jedna mala ru¾ièasta opnica, jedna praznina. To je bilo i u njemu: praznina! To se ¹irilo sve jaèe, sve prodornije. Sav je bio bolna praznina. To ga je tupo, neodreðeno boljelo. Iz njega kao da je istekao sav ¾ivot. Dugo je o tome mislio gubeæi se. Ravnodu¹nost ga je mutno preplavijivala, prevazilazila. On je tonuo pod njom; stanjivao se, smanjivao. Odjednom, sve mu je bilo daleko, neèujno, zaèepljeno i lako. Opra¹tao se. S tim je sve poèinjalo i prestajalo, Dugo, dugo.
Na¹li su ga ukoèenog treæi dan.