SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CANADA
KELN - Ministri inostranih poslova G8 na sastanku u Kelnu postigli su
sporazum
o nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se odobravaju mirovne snage
za
Kosovu cije ce jezgo ciniti NATO.
KELN - Nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu o kojoj su se
dogovorili
ministri inostranih poslova sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije
(G-8)
ne sadrzi pojedinosti o komandnoj strukturi medjunarodnih mirovnih snaga.
VASINGTON - Predsednik SAD Bil Klinton obavestio je u utorak predsednika
Rusije
Borisa Jeljcina da ce u Moskvu uskoro poslati zamenika americkog drzavnog
sekretara Strouba Talbota sa zadatkom da sa ruskim liderima dogovori detalje
ruskog ucesca u medjunarodnim bezbednosnim snagama za Kosovo.
KELN - Sef britanske diplomatije Robin Kuk izjavio je u utorak da nacrt
rezolucije o Kosovu koji je usaglasen na sastanku ministara sedam
najrazvijenijih zemalja i Rusije (G-8) nece biti podnet Savetu bezbednosti
UN
na usvajanje dok ne otpocne proverljivo povlacenje jugoslovenskih snaga sa
Kosova i dok se ne prekinu vazdusni udari NATO.
VASINGTON - Americki sekretar za odbranu Vilijam Koen izjavio je u utorak
da
NATO nece obustaviti bombardovanje SR Jugoslavije sve dok srpske snage ne
pocnu
da se povlace sa Kosova, bez obzira na to sto su se Zapad i Rusija slozili o
nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN o resenju krize u pokrajini.
MOSKVA - Ruski ministar odbrane Igor Sergejev izjavio je u utorak da je
njegovo
ministarstvo sacinilo predlog prema kojem bi u mirovne snage za Kosovo bilo
poslato do 10.000 vojnika, ali i dodao da oni nece biti pod komandom NATO.
PEKING - Izaslanik EU za Balkan i predsednik Finske Marti Ahtisari izjavio
je u
utorak, posle razgovora sa predsednikom Kine DJiang Ceminom i sefom kineske
diplomatije Tang DJasuanom da su kineski lideri insistirali na okoncanju
NATO
bombardovanja SR Jugoslavije pre debate o rezoluciji o Kosovu u Savetu
bezbednosti UN.
ZENEVA - Visoki komesarijat UN za izbeglice ocekuje da se do septembra pola
miliona izbeglica sa Kosova iz susednih zemalja vrati u tu srpsku pokrajinu.
ATINA - Grcki premijer Kostas Simitis je u utorak, nakon sto je objavljeno
da
su sefovi diplomatija grupe sedam najrazvijenih zemalja i Rusije (G-8)
postigli
sporazum o nacrtu rezolucije Ujedinjenih nacija za Kosovo, izrazio
ocekivanje
da ce narednih dana biti resena "sva otvorena pitanja".
VASINGTON - Americki predsednik Bil Klinton pozdravio je u utorak sporazum
koji
su ministri sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusija (G-8) postigli o
tekstu rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovo kao "jos jedan vazan korak
napred".
PARIZ - Francuski premijer Lionel Zospen ocenio je u utorak da je sporazum
Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja i Rusije (G-8) o nacrtu
rezolucije za Kosovo "odlucujuci korak" za uspostavljanje mira u srpskoj
pokrajini.
BEOGRAD - Jugoslavija je u utorak kao "neistinite i zlonamerne" odbacila
optuzbe Makedonije da je njena vojska u ponedeljak ispalila minobacacke
granate
na makedonsku teritoriju.
PODGORICA - Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic apelovao je u utorak da se
obustavi bombardovanje SR Jugoslavije i najavio da ce, odmah po
uspotavljanju
mira, drzavni organi Crne Gore postaviti pitanje uspostavljanja novih odnosa
sa
Srbijom.
MOSKVA - Specijalni izaslanik ruskog predsednika za Balkan Viktor
Cernomirdin
izjavio je u utorak da je predsednik SRJ Slobodan Milosevic "tesko pristupio
pregovorima", i da su "sve vreme razgovori sa njim i jugoslovenskom
delegacijom
bili veoma teski".
MOSKVA - Specijalni izaslanik ruskog predsednika za Balkan Viktor
Cernomirdin
odbacio je u utorak optuzbe ruske leve opozicije da je navodno "izdao
jugoslovenske i ruske interese" na pregovorima o resenju kosovske krize.
PRISTINA - Izraelski novinar Ron Ben-Jisai i radnik Media centra iz Pristine
Ivan Cvejic ranjeni su u utorak oko 11.00 sati u napadu albanskih terorista
na
ekipu stranih novinara, koja se putem Urosevac-Kacanik kretala prema
DJeneral
Jankovicu, saopstio je Media centar.
TIRANA - Sef albanske diplomatije Paskalj Miljo izjavio je u utorak da lider
Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ibrahim Rugova proslog petka nije dosao u
Tiranu, jer mu u Albaniji nije garantovana bezbednost.
BEOGRAD - Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic ocenio je u utorak da
je
prestanak bombardovanja SRJ i odluka o uspostavljanju mirovne misije na
Kosovu
i Metohiji "pitanje sati ili dana" i izrazio ocekivanje da ce odmah nakon
toga
u Srbiji i Jugoslaviji morati da nastupe velike politicke i ekonomske
promene.
BEOGRAD - Predsednik SRJ i Vrhovni komandant Slobodan Milosevic cestitao je
danas 9. jun, Dan Ratne mornarice Vojske Jugoslavije pripadnicima tog vida
oruzanih snaga, javili su beogradski mediji.
BEOGRAD - Nacelnik Staba Vrhovne komande, general-pukovnik Dragoljub Ojdanic
primio je u utorak delegaciju Ratne mornarice povodom 9. juna, Dana tog vida
Vojske Jugoslavije (VJ) i cestitao im praznik. Delegaciju Ratne mornarice je
predvodio vice-admiral Vlade Nonkovic.
BANjALUKA - Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u utorak da
je
americki kongres odobrio pomoc budzetu RS u iznosu od 10 miliona americkih
dolara, koji ce biti realizovani pocetkom naredne nedelje.
BANjALUKA - Portparol banjalucke kancelarije Visokog predstavnika za BiH
Kristijan Palme pozdravio je u utorak hapsenje bosanskog Srbina Dragana
Kolundzije, osumnjicenog za ratne zlocine pocinjene 1992. godine u
Prijedoru.
Kolundziju su u ponedeljak uhapsili pripadnici SFOR u Prijedoru.
SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CANADA
SERVIS, SREDA, 9.6.99., 02:00h. CAN.
Nacrt rezolucije o Kosovu
BEOGRAD - Savet bezbednosti UN poceo je u utorak razmatranje nacrta
rezolucije
o resavanju kosovske krize ciji je tekst usaglasen na ministarskom sastanku
sedam industrijski najrazvijenih zemalja i Rusije (G8) u Kelnu.
Ocekuje se da ce Savet bezbednosti u sredu, 9. juna usvojiti rezoluciju o
Kosovu.
Sledi nezvanicni prevod nacrta rezolucije koji je emitovala agencija
Asosiejte
pres (AP).
Savet bezbednosti:
A. Osvrce se na rezolucije 1160 (1998) od 31. marta 1998, 1199 (1998) od 23.
septembra 1998, 1203 (1998) od oktobra 1998 i 1239 (1999) od 14. maja 1999,
B. Zali zbog toga sto zahtevi iz ovih rezolucija nisu u potpunosti
ispunjeni,
C. Odlucan je da se resi ozbiljna humanitarna situacija na Kosovu, i da se
obezbedi bezbedan i slobodan povratak svih izbeglih i raseljenih lica
njihovim
kucama,
D. Osudjuje sve cinove nasilja protiv stanovnika Kosovo, kao i teroristicke
napade bilo koje strane,
E. Osvrce se na izjavu generalnog sekretara UN od 9. aprila 1999, u kojoj se
izrazava zabrinutost zbog humanitarne tragedije na Kosovu,
F. Potvrdjuje pravo svih izbeglica i raseljenih lica da se bezbedno vrate
kucama,
G. Potvrdjuje nadleznost i mandat medjunarodnog suda za ratne zlocine u
bivsoj
Jugoslaviji,
H. Pozdravlja opste principe politickog resenja kosovske krize usvojene 6.
maja
1999. (S/1999/516, Aneks 1 ove rezolucije) i takodje pozdravlja prihvatanje
od
strane SR Jugoslavije principa postavljenih u tackama 1 do 9 u dokumentu
predstavljenom u Beogradu 2. juna (S/1999/649, Aneks 2 ove rezolucije) i
prihvatanje SR Jugoslavije ovog dokumenta,
I. Potvrdjuje da ce sve zemlje clanice postovati suverenitet i teritorijalni
integritet Savezne Republike Jugoslavije i ostalih zemalja u regionu, kao
sto
je navedeno u zavrsnom dokumentu iz Helsinkija i dokumentu S/1999/649, Aneks
2,
J. Potvrdjuje poziv iz prethodnih rezolucija za sveobuhvatnom autonomijom i
samoupravom za Kosovo,
K. Konstatuje da situacija u regionu i dalje predstavlja pretnju
medjunarodnom
miru i bezbednosti,
L. Odlucan je da osigura bezbednost i sigurnost medjunarodnog osoblja i
sprovodjenje zadataka koji proisticu iz ove rezolucije, kao i akcije u ovom
smeru koje potpadaju pod Poglavlje 7 Povelje UN,
1. Odlucan je da ce politicko resenje za kosovsku krizu biti bazirano na
opstim
principima Aneksa 1, i kako je dalje obrzlozeno u principima i drugim
elementima Aneksa 2;
2. Pozdravlja prihvatanje principa od strane Savezne Republike Jugoslavije,
kao
i drugih elemenata iz Paragrafa 1, i zahteva punu saradnju Savezne Republike
Jugoslavije u njihovoj brzoj primeni;
3. Posebno zahteva od Savezne Republike Jugoslavije da odmah prekine sa
nasiljem i represijom na Kosovu, i pocne/zavrsi povlacenje u fazama vojske,
policije i paravojnih formacija sa Kosova, u kratkom vremenskom roku koje se
moze potvrditi, a sa cime ce biti sinhronizovano rasporedjivanje
medjunarodnih
bezbednosnih snaga na Kosovu;
4. Potvrdjuje da ce, posle povlacenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i
srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati na Kosovo,
radi obavljanja duznosti u skladu sa Aneksom 2;
5. Odlucuje o rasporedjivanju na Kosovu, pod okriljem UN, civilnog i
bezbednosnog prisustva, sa potrebnom opremom i osobljem, i pozdravlja
saglasnost SRJ sa ovakvim prisustvom;
6. Trazi od generalnog sekretara da, u dogovoru sa Savetom bezbednosti,
postavi
Specijalnog izaslanika koji ce kontrolisati primenu dogovora o civilnom
prisustvu, i dalje trazi od generalnog sekretara da specijalnom izaslaniku
da
instrukcije za blisku saradnju sa medjunarodnim bezbednosnim prisustvom, da
bi
se obezbedilo da oba prisustva rade u pravcu istog cilja i medjusobno se
podrzavaju;
7. Ovlascuje zemlje clanice i relevantne medjunarodne organizacije da
formiraju
medjunarodno bezbednosno prisustvo koje ce biti rasporedjene na Kosovu, kao
sto
je predvidjeno tackom 4 Aneksa 2, sa svim sredstvima neophodnim za
sprovodjenje
zadataka u skladu sa paragrafom 9, navedenim dole;
8. Potvrdjuje potrebu za ranim razvojem efikasnim medjunarodnim civilnim i
vojnim prisustvom na Kosovu, i zahteva da strane pruze punu saradnju u
njihovom
rasporedjivanju;
9. Odlucuje da ce odgovornosti medjunarodnog bezbednosnog prisustva koje ce
biti rasporedjeno i koje ce delovati na Kosovu obuhvatati:
a) sprecavanje obnavljanja neprijateljstava, odrzavanje i, gde je potrebno,
nametanje prekida vatre, obezbedjivanje povlacenja i sprecavanja povratka na
Kosovo saveznih i republickih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, izuzev
na
nacin koji je predvidjen u tacki 6 Aneksa 2;
b) demilitarizaciju Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i drugih grupa
kosovskih
Albanaca, kao sto je predvidjeno u dole navedenom paragrafu 15;
c) uspostavljanje bezbednog okruzenja u kojem izbeglice i raseljena lica
mogu
bezbedno da se vrate kucama, medjunarodne civilne strukture mogu da rade, u
kojem moze da se uspostavi prelazna administracija i u kojem moze da se
isporuci humanitarna pomoc;
d) osiguravanje javne bezbednosti i reda dok medjunarodno civilno prisustvo
ne
bude moglo da preuzme odgovornost za ovaj zadatak;
e) nadgledanje uklanjanja mina dok medjunarodno civilno prisustvo ne bude
moglo
da preuzme odgovornost za ovaj zadatak;
f) podrzavanje kada je potrebno i blisku koordinaciju sa radom medjunarodnog
civilnog prisustva;
g) odgovornosti za nadgledanje granice, gde je potrebno;
h) obezbedjivanje zastite i slobode kretanja sebi samima, medjunarodnom
civilnom prisustvu i drugim medjunarodnim organizacijama;
10. Ovlascuje generalnog sekretara da, u saradnji sa odgovarajucim
medjunarodnim organizacijama, formira medjunarodno civilno prisustvo na
Kosovu,
da bi se obezbedila prelazna administracija za Kosovo, pod kojom stanovnici
Kosova mogu da uzivaju znacajnu autonomiju u okviru Savezne Republike
Jugoslavije; ova prelazna administracija ce upravljati u prelaznom periodu,
a u
isto vreme zapoceti i nadgledati razvoj privremenih demokratskih organa
samouprave kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan zivot svih
stanovnika Kosova;
11. Odlucuje da ce glavne odgovornosti civilnog prisustva obuhvavati:
a) promovisanje uspostavljanja, posle konacnog dogovora, znacajne autonomije
i
samouprave za Kosovo, uz puno postovanje Aneksa 2 i dogovora iz Rambujea;
b) izvrsavanje osnovnih civilnih administrativnih funkcija gde i koliko god
je
potrebno;
c) organizovanje i nadgledanje razvoja privremenih institucija demokratske i
autonomne samouprave, posle politickog dogovora, ukljucujuci odrzavanje
izbora;
d) kada ove institucije budu ustanovljene, prenosenje svojih
administrativnih
duznosti, a u isto vreme nadgledanje i podrzavanje konsolidacije kosovskih
privremenih lokalnih institucija, kao i druge aktivnosti usmerene ka razvoju
mira;
e) pomaganje politickog procesa koji ce odrediti buduci status Kosova,
uzimajuci u obzir dogovor iz Rambujea;
f) u konacnoj fazi, nadgledanje prenosenja vlasti sa kosovskih privremenih
institucija na institucije formirane politickim dogovorom;
g) podrzavanje obnove najvaznije infrastrukture i ostale privredne obnove;
h) saradnju i koordinaciju sa medjunarodnim humanitarnim organizacijama,
podrzavanje pruzanju humanitarne pomoci;
i) odrzavanje javnog reda i mira, ukljucujuci formiranje lokalnih
policijskih
snaga, kroz rasporedjivanje medjunarodnog policijskog osoblja koje ce
sluziti
na Kosovu;
j) zastitu i unapredjivanje ljudskih prava;
k) obezbedjivanje sigurnog i nesmetanog povratka svih izbeglica i raseljenih
lica u njihove domove na Kosovu;
12. Podvlaci potrebu za koordiniranim humanitarnim operacijama, kao i za tim
da
Savezna Republika Jugoslavija dozvoli nesmetan pristup na Kosovo
humanitarnim
organizacijama i saradjuje sa ovim organizacijama, kako bi se obezbedila
brza i
efikasna isporuka humanitarne pomoci;
13. Ohrabruje sve drzave clanice i medjunarodne organizacije da doprinesu
privrednoj i drustvenoj rekonstrukciji, kao i bezbednom povratku izbeglica i
raseljenih lica, i u ovom kontekstu podvlaci potrebu za sazivanjem
medjunarodne
donatorske konferencije, posebno za svrhe iz paragrafa 11 (g), navedenog
gore,
sto je ranije moguce;
14. Zahteva punu saradnju svih strana, ukljucujuci medjunarodno bezbednosno
prisustvo, sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine na prostoru bivse
Jugoslavije;
15. Zahteva da OVK i druge naoruzane grupe kosovskih Albanaca odmah obustave
ofanzivne akcije i povinuju se zahtevima za demilitarizacijom, kako ih
izlozi
komandant medjunarodnog bezbednosnog prisustva, u dogovoru sa specijalnim
izaslanicima generalnog sekretara;
16. Odlucuje da se zabrane iz paragrafa 8 Rezolucije 1160 (1998) ne odnose
na
naoruzanje i materijal koji upotrebljavaju pripadnici medjunarodnog civilnog
i
bezbednosnog prisustva;
17. Pozdravlja zajednicki rad Evropske unije i drugih medjunarodnih
organizacija na razvoju sveobuhvatnog pristupa ekonomskom razvoju i
stabilizaciji regiona pogodjenog kosovskom krizom, ukljucujuci primenu Pakta
o
stabilnosti u jugoistocnoj Evropi, uz siroko medjunarodno ucesce u daljem
razvoju demokratije, ekonomskog prosperiteta, stabilnosti i regionalne
saradnje;
18. Zahteva da sve drzave regiona u potpunosti saradjuju u primeni svih
aspekata ove rezolucije;
19. Odlucuje da se civilno i bezbednosno prisustvo formira na pocetni period
od
12 meseci, a koji ce se produzavati osim ako Savet bezbednosti ne odluci
drugacije;
20. Zahteva od generalnog sekretara da Savetu u redovnim intervalima podnosi
izvestaje o primeni ove rezolucije, ukljucujuci izvestaje civilnog i
bezbednosnog prisustva, a prvi u roku od 30 dana od donosenja ove
rezolucije;
21. Redovno ce pratiti razvoj situacije.
ANEKS 1
Petersberski principi, 6. maj 1999.
1. Ministri inostranih poslova zemalja G8 usvojili su sledece opste principe
politickog resenja kosovske krize;
- Hitan prekid nasilja i represije na Kosovu koji se mogupotvrditi;
- Povlacenje vojnih, policijskih i paravojnih snaga sa Kosova;
- Rasporedjivanje efikasnih medjunarodnih civilnih i
bezbednosnihstruktura
na Kosovu, pod okriljem Ujedinjenih nacija, koje cebiti u stanju da
garantuju
postizanje zajednickih ciljeva;
- Uspostavljanje prelazne uprave za Kosovo o kojoj ce odlucitiSavet
bezbednosti Ujedinjenih nacija, a koja ce obezbediti usloveza miran i
normalan
zivot svih stanovnika Kosova;
- Bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica,
inesmetan
pristup Kosovu humanitarnim organizacijama;
- Politicki proces usmeren ka formiranju prelaznog okvirnogpolitickog
dogovora za sveobuhvatnu samoupravu na Kosovu uz punopostovanje sporazuma iz
Rambujea i principa suverenosti iteritorijalnog integriteta Savezne
Republike
Jugoslavije i drugihzemalja regiona, kao i demilitarizacija OVK;
- Sveobuhvatni pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji
kriznogregiona.
ANEKS 2
Potrebno je postici dogovor o sledecim principima, radi resavanja kosovske
krize:
1. Hitan prestanak nasilja i represije na Kosovu koji se mozepotvrditi.
2. Povlacenje svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga saKosovo u
kratkom vremenskom roku koje se moze potvrditi.
3. Rasporedjivanje na Kosovu efikasnog civilnog i bezbednosnogprisustva,
pod okriljem Ujedinjenih nacija, koje ce, ako se takoodluci, delovati prema
odlukama donetim u skladu sa tackom 7Povelje, a koje ce biti sposobne da
obezbede postizanje zajednickih ciljeva.
4. Medjunarodno bezbednosno prisustvo, sa znacajnim ucescemNATO, mora
biti
rasporedjeno pod jedinstvenom komandom ikontrolom, i sa dozvolom da
uspostavi
bezbednu sredinu za sveljude na Kosovu, kao i da obezbedi bezbedan povratak
izbeglica iraseljenih lica njihovim kucama.
5. Organizovanje prelazne administracije za Kosovo kao deomedjunarodnog
civilnog prisustva, pod kojom ce ljudi na Kosovumoci da uzivaju znacajnu
autonomiju u okviru SRJ, kako budeodluceno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih
nacija. Prelaznaadministracija treba da bude odgovorna za upravljanje u
prelaznomperiodu, a u isto vreme da zapocne i nadgleda razvoj
privremenihdemokratskih institucija samoupave, radi obezbedjivanja uslova
zamiran i normalan zivot svih stanovnika Kosova.
6. Posle povlacenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskogosoblja
ce
biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanjasledecih duznosti:
- Odrzavanje veze sa medjunarodnim civilnim i bezbednosnimprisustvom
- Obelezavanje/ciscenje minskih polja
- Prisustvo na svetim srpskim mestima
- Prisustvo na glavnim granicnim prelazima
7. Bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica,pod
okriljem Visokog komesarijata UN za izbeglica (UNHCR), inesmetan pristup
humanitarnim organizacijama na Kosovo.
8. Politicki proces u pravcu uspostavljanja privremenog
okvirnogpolitickog
sporazuma o znacajnoj samoupravi za Kosovo, uzpuno postovanje sporazuma iz
Rambujea i principa suvereniteta iteritorijalnog integriteta Savezne
Republike
Jugoslavije i drugihzemalja regiona, kao i demilitarizacija OVK. Pregovori o
resenjuizmedju strana ne smeju da prouzrokuju zastoj, niti da prekinurazvoj
demokratskih organa samouprave.
9. Sveobuhvatni pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji
kriznogregiona.
Ovo ukljucuje primenu Pakta o stabilnosti ujugoistocnoj Evropi, sa sirokim
medjunarodnim ucescem radidaljeg promovisanja demokratije, ekonomskog
prosperiteta,stabilnosti i saradnje u regionu.
10. Suspenzija vojnih aktivnosti podrazumeva prihvatanje gorenavedenih
principa, pored drugih, prethodno definisanih elemenata,opisanih u fusnoti.
(1)
Vojno-tehnicki sporazum ce tada bitibrzo zakljucen, a koji ce, pored
ostalog,
odrediti dodatnemodalitete, ukljucujuci ulogu i funkciju
jugoslovenskog/srpskogosoblja na Kosovu:
POVLACENjE
- Procedura za povlacenje, ukljucujuci detaljni raspored pofazama i
definisanje tampon-zone u Srbiji iza koje snage treba dase povuku.
OSOBLjE KOJE SE VRACA
- Oprema koja je sa osobljem koje sevraca
- Uslovi njihove funkcionalne odgovornosti
- Raspored za njihov povratak
- Precizno utvrdjivanje oblasti u kojima ce delovati
- Pravila koja ce definisati njihov odnos sa medjunarodnimbezbednosnim i
civilnim prisustvom
(1) Drugi neophodni elementi:
- Brz i precizan raspored povlacenja sto znzaci, na primer, 7dana za
zavrsetak povlacenja; povlacenje orudja zaprotivvazdusnu odbranu izvan zone
zajednicke bezbednosti od 25kilometara u roku od 48 sati.
- Povratak osoblja koje ce obavljati cetiri gore navedenefunkcije ce
biti
pod kontrolom medjunarodnog bezbednosnogprisustva, i bice ogranicen na mali,
dogovoreni broj (stotine,ne hiljade).
- Suspenzija vojnih aktivnosti pocece posle pocetka povlacenjakoje se
moze
potvrditi.
- Rasprava i postizanje vojno-tehnickog sporazuma ne smeproduziti
prethodno
odredjeni rok za okoncanje povlacenja.
SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CANADA
Uglavnom mirna noc u SRJ
BEOGRAD - Protekla noc protekla je mirno gotovo u svim delovima SR
Jugoslavije.
Vazdusnih udara avijacije NATO-a bilo je jedino na Kosovu i to uglavnom
sinoc,
kada su gadjana podrucja Peci, Urosevca, Stimlja i Prizrena.
Opasnost od vazdusnih udara bila je oznacena sinoc oko 22 casa u svim
delovima
zemlje, ali do jutarnjih casova nije bilo izvestaja o napadima.
U Beogradu je takodje bilo mirno.
Mediji su izvestili da je sinoc oko 19.30 na selo Berane kod Peci ispaljena
su
oko 19.30 sati cetiri projektila, a u 18.45 na meti je bio i Gorazdevac.
U isto vreme, na podrucju izmedju Urosevca i Stimlja culo se pet detonacija.
Mediji su javili da je nocas izmedju 23 i 24 casa avijacija NATO-a gadjala
prizrensko selo Planeja odakle su se cule tri detonacije. Tokom jucerasnjeg
popodneva na to selo je ispaljeno sest projektila.
Avijacija NATO-a ispalila je juce vise od 100 projektila na ciljeve na
Kosovu,
prenose mediji.
Lavrov:Usvajanje rezolucije uslovljeno obustavom napada NATO
UJEDINjENE NACIJE - Ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama (UN) Sergej
Lavrov
izjavio je da je usvajanje reozlucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu
uslovljeno
prestankom napada NATO-a na SR Jugoslaviju.
"To je bila osnovna pozicija ruske delegacije na sastanku ministara
inostranih
poslova G8 i osnova za saglasnost ministara o tekstu (rezolucije), rekao je
Lavrov u utorak uvece ruskim novinarima u sedistu UN u Njujorku posle
zavrsetka
sednice Saveta bezbednosti o Kosovu.
"Da bi se nacrt rezolucije usvojio, neophodno je da se zaustavi
bombardovanje.
To je rekao i ruski ministar inostranih poslova (Igor Ivanov) na sastanku
G8, a
mi smo to potvrdili na zasedanju Saveta bezbednosti", rekao je ruski
ambasador.
Ministri inostranih poslova sedam industrijski najrazvijenijih zemalja i
Rusije
(G8) uputili su juce posle podne Savetu bezbednosti UN usaglaseni nacrt
rezolucije o Kosovu koji bi, ako bude usvojen, trebalo da okonca krizu u
juznoj
srpskoj pokrajini.
Ocekuje se da ce Savet bezbednosti danas uspeti da usvoji rezoluciju o
mirovnom
resenju kosovskog problema.
Lavrov je objasnio da predstavnici zemalja u Savetu bezbednosti koje nisu
clanice G8 takodje imaju oredjene komentare na nacrt rezolucije i da ce se
zbog
toga sastanak najviseg tela svetske organizacije nastaviti danas.
"Druge delegacije nisu podnele amandmane i postoji mogucnost da se oni
pojave
na zasedanju u sredu jer je tekst (nacrta rezolucije) prosledjen u utorak u
centrale i vlade bi mogle da daju instrukcije svojim delegacijama da vise
paznje posvete odrdjenim pitanjima", objasnio je ruski diplomata.
Lavrov je rekao da su zemlje clanice NATO-a "u potpunosti upoznate sa
znacajem
hitnog obustavljanja bombardovanja".
Zasedanje SB, odrzano iza zatvorenih vrata, odvijalo se "u pozitivnoj
atmosferi" i rezolucija bi mogla biti doneta vec u sredu, kazale su
diplomate.
"Atmosfera je bila uglavnom povoljna za brzo usvajanje rezolucije", rekao je
novinarima ambasador Slovenije Danilo Turk. "Nadam se da ce rezolucija biti
usvojena u naredna 24 sata", dodao je on.
Rezolucija bi trebalo da dozvoli rasporedjivanje medjunarodnih snaga na
Kosovu
od oko 50.000 vojnika. Trupe bi trebalo da budu pod jedinstvenom komandom,
sastavljene vecim delom od trupa NATO i da imaju ovlascenja da primene silu,
prema nacrtu rezolucije koji je dogovoren u Kelnu na sastanku Grupe sedam
industrijski najrazvijenijih zemalja i Rusije (G-8).
Pored Rusije, i predstavnici Kine su u utorak ponovo upozorili da ni u kom
slucaju nece glasati za rezoluciju dok bombardovanje ne bude prekinuto.
Kanada razmatra mogucnost slanja dodatnih vojnika na Kosovo
OTAVA - Kanadski premijer Zan Kretijen potvrdio je da Kanada razmatra
mogucnost
slanja dodatnih 800 vojnika koji bi trebalo da ucestvuju u medjunarodnim
bezbednosnim snagama na Kosovu posle postizanja konacnog politickog
sporazuma.
U obracanju kanadskom parlamentu u utorak, Kretijen je, medjutim, rekao da
jos
nije konkretizovano to eventualno ucesce kanadskih vojnika u medjunarodnim
sngama na Kosovu i dodao da se o tome pregovara sa komandantima NATO-a.
Sef kanadske diplomatije Lojd Eksvorti izneo je predlog da Kanada ucestvuje
u
nekoj drugoj formi na Kosovu, precizirajuci da bi na Kosovo mogli da budu
poslati priapdnici kanadske federalne policije koji bi obezbedljivali red u
skladu sa odredbama predlozenog mirovnog sporazuma.
U telefonskoj izjavi novinarima iz Kelna, gde je ucestvovao na sastanku
ministara inostranih poslova grupe sedam industrijski najrazvijenijih
zemalja i
Rusije (G8) o Kosovu, Eksvorti je rekao da je svojim kolegama ministrima
izlozio taj svoj predlog.
On je objasnio da bi kanadska febderalna policija mogla da ucestvuje u
vrsenju
obdukcija na Kosovu i ujedno da sudeluje u hapsenju osumnjicenih za ratne
zlocine.
NATO demantuje beogradske medije
SKOPLjE - Portparol NATO-a demantovao je danas izvestaje beogradskih medija
da
su vojni zvanicnici alijanse i Vojske Jugoslavije odrzali sastanak na kojem
je
ucinjen napredak kada je rec o povlacenju snaga VJ sa Kosova.
Ekspertske grupe SRJ i UN su danas, cetvrtog dana rada na vojno-tehnickom
sporazumu o Kosovu i Metohiji, postigli "vidan napredak", javili su
beogradski
mediji pozivajuci se na dobro obavestene izvore.
"Od ponedeljka ujutru nije bilo razgovora o vojno-tehnickom sporazumu",
izjavio
je stariji porucnik Dirk Verdonk (Verdonck).
Dobro obavesteni izvori na koje se pozivaju beogradski mediji tvrde da je
danas
usaglaseno dosta detalja vezanih za sporazum o nacinu dolaska i
rasporedjivanja
medjunarodnih bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiju, posle usvajanja
Rezolucije Saveta bezbednosti UN.
Verdonk je takodje rekao da ne zna kada ce biti nastavljeni razgovori o
nacinu
ulaska NATO-a na Kosovo da bi pripremio eventualan povratak izbeglica koje
se
nalaze u susednoj Makedoniji i Albaniji.
Beogradski mediji: Postignut vidan napredak
KUMANOVO - Ekspertske grupe SRJ i UN su danas, cetvrtog dana rada na
vojno-tehnickom sporazumu o Kosovu i Metohiji, postigli "vidan napredak",
javljaju beogradski mediji pozivajuci se na dobro obavestene izvore.
Na granicnom prelazu Tabanovce-Presevo danas su se u dva navrata sastale
ekspertske grupe Jugoslavije i UN da bi razmatrale vojno-tehnicki sporazum o
uspostavljanju mira na Kosovu i Metohiji.
Dobro obavesteni izbvori tvrde da je danas usaglaseno dosta detalja vezanih
za
sporazum o nacinu dolaska i rasporedjivanja medjunarodnih bezbednosnih snaga
na
Kosovo i Metohiju, posle usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN.
Prvi kontakt ekspertskih grupa, na nesto nizem nivou u odnosu na prethodne
dane, bio je u prepodnevnim casovima, a zatim je, posle krace pauze, doslo i
do
drugog susreta.
Danasnji susreti, koji su, kao i prethodni, odrzani iza zatvorenih vrata,
bili
su, kako se saznaje, uspesni jer se razgovaralo samo o vojno-tehnickim
detaljima, bez uplitanja u moguca politicka resenja, koja su prepustena UN,
odnosno Savetu bezbednosti.
"Ne udaljavajuci se od 'zadate teme', cemu je prvih dana razgovora tezila
delegacija UN, strani eksperti su i danas, kao i prilikom jucerasnjih
susreta u
Tabanovcima, uvazavali stav da je Kosmet sastavni deo suverene SRJ i Srbije
i
da to nije dovedeno u pitanje", javljaju mediji.
NATO oprezno optimistican, nov predlog za delegaciju SRJ
KUMANOVO Predstavnik NATO-a Sajmon Vorti izjavio je jutros u Kumanovu da je
delegacija te alijanse "oprezno optimisticna" u vezi sa ishodom visednevnih
pregovora sa predstavnicima SR Jugoslavije oko povlacenja jugoslovenskih
snaga
sa Kosova u skladu sa mirovnim planom za juznu srpsku pokrajinu, javlja
Rojters.
Britanska agencija je citirala nemenovani izvor blizak pregovorima koji je
izrazio "oprezni optimizam" da ce sporazum biti potpisan danas.
"Sve je vraceno u kucu moci", rekao je taj izvor, objasnjavajuci da konacnu
rec
treba da da jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic.
Glavni kamen spoticanja, prema tom izvoru Rojtersa, jesu "vremenski rokovi i
redosled trupa za povlacenje".
Pregovori, sa prekidima, traju od subote ujutro. Razgovori vojno-diplomatske
delegacije SRJ i predstavnika NATO-a trajali su i celu proteklu noc, uz
jedan
prekid.
Tokom susreta koji je poceo sinoc oko 21 sat, trojica predstavnika SRJ su
nakon
tri sata razgovora sa predstavnicima NATO-a napustili nakratko razgovore da
bi
se konsultovali sa Beogradom.
Pozivajuci se na izvore bliske pregovorima, britanski mediji navode da su
predstavnici SRJ dobili nov predlog teksta dogovora o povlacenju
jugoslovenskih
snaga sa Kosova.
Prema oceni izvestaca britanske televizije "Skaj" (Sky), razlog zbog kojeg
pregovori traju duze od ocekivanog u tome je sto je delegacija NATO-a na
pocetku sinocnje runde pregovora dala nov predlog povlacenja jugoslovenskih
snaga sa Kosova u koji su inkorporirani zakljuci sa sastanka ministara sedam
industrijski najrazvijenijih zemalja i Rusije (G8) u Kelnu.
Protekla noc u SRJ protekla je mirno. Bilo je samo nekoliko izvestaja o
napadima na pojedina mesta na Kosovu.
Smanjenje intenziteta napada na Kosovo mogao bi da se protumaci kao znak da
NATO daje prostor jugoslovenskim snagama da pocnu povlacenje sa Kosova.
Ubijeno vise od 2.000 civila, vise od 5.000 ranjeno
BEOGRAD - Vise od 2.000 ljudi je ubijeno a vise od 5.000 ranjeno u napadima
NATO-a na SR Jugoslaviju koji su poceli 24. marta, izvestili su danas
beogradski mediji.
Medju poginulima su i deca, zene, bolesnici, koji su lezali u bolnicama,
stari.
U napadima, koji su usli u 11. nedelju, tesko su ostecena instrastruktura,
privredni objekti, skole, zdravstvene ustanove, medijske kuce, spomenici
kulture.
Talbot u cetvrtak u Moskvi, vojni zvanicnici SAD u Pekingu
VASINGTON - Portparol Stejt departmenta Dzejms Foli potvrdio je da ce
zamenik
americkog drzavnog sekretara Stroub Talbot danas krenuti u Moskvu gde ce sa
ruskim zvanicnicima razgovarati o detaljima ucesca Rusije u medjunarodnim
mirovnim snagama za Kosovo.
Kako je prenela ruska agecnija Itar-Tas, Foli je na konferenciji za novinare
u
Vasingtonu rekao da zamenik drzavnog sekretara danas krece iz Vasingtona,
ali
da ce u Moskvu stici u cetvrtak zbog vremenske razlike izmedju Rusije i SAD.
Foli nije mogao da navede detalje Talbotovog boravka u Moskvi.
Portparol Stej departmenta je rekao da je Talbotov zadatak da sa domacinima
utvrdi ucesce Rusije u medjunarodnom civilnom i vojnom prisustvu na Kosovu.
Americki predsednik Bil Klinton je u telefonskom razgovoru juce obavestio
predsednika Rusije Borisa Jeljcina da ce u Moskvu uskoro poslati zamenika
americkog drzavnog sekretara Strouba Talbota.
Foli je jos rekao da ce jedan americki vojni zvanicnik, ciji ime nije
saopstio,
otputovati u Peking kako bi obavestio kinesko rukovodstvo o rezultatima
americke istrage o bombardovanju kineske ambasade u Beogradu.
NATO je 7. maja, kako su saopstili zvanicnici Severnoatlanstkog saveza,
greskom
bombardovao kinesku amabasadu u glavnom gradu SR Jugoslavije. Tom prilikom
su
poginula tri, a povredjeno oko 20 kineskih drzavljana.
Jankovic: Nije uvezena otrovna roba
BEOGRAD - Predstavnik beogradskog Zavoda za zastitu zdravlja Dusan Jankovic
odlucno je demantovao informacije da su prehrambeni proizvodi stranog
porekla,
koji se mogu kupiti u Beogradu, otrovni.
"Rec je o netacnim informacijama, pustenim preko Interneta, u kojima pise da
je
pocetkom agresije na nasu zemlju uvezeno dosta namirnica, ali i lekova
'opasnih
po zdravlje'", rekao je nacelnik Sluzbe za unapredjenje hrane Gradskog
zavoda
za zastitu zdravlja Jankovic u intervjuu za danasnje "Vecernje novosti".
List pise da su poslednjih dana Beogradom kruzile glasine da su pojedini
prehrambeni proizvodi stranog porekla otrovni i da je navodno svaki artikal
stranog porekla koji ima oznaku "E" i sifrovan broj - toksican.
Jankovic je naveo da su u zapadnim zemljama svi aditivi oznaceni slovom "E",
a
posle toga slede cifre koje oznacavaju njegov naziv i funkcionalno svojstvo.
Prema domacim propisima, samo za pojedine aditive se koristi slovo "E", a za
vecinu numericke oznake, rekao je Jankovic.
Oko 2.500 ruskih padobranaca spremno za Kosovo
MOSKVA - Oko 2.500 ruskih padobranaca spremno je da ucestvuje u
medjunarodnim
mirovnim snagama na Kosovu, ako bude doneta odluka o rasporedjivanju trupa u
pokrajini, rekao je danas komandant ruskih padobranskih jedinica Genadij
Spak.
Kako je javila agencija Interfaks, Spak je istakao da su ruski padobranci
vec
dokazali svoju efikasnost u mirovnim operacijama u Abhaziji (u Gruziji), kao
i
u Bosni.
Rusija je danas istakla spremnost da na Kosovo posalje do 10.000 ljudi
isticuci
da ce te jedinice biti pod ruskom, a ni u kom slucaju pod komandom NATO-a.
Pravoslavna crkva iz Austrije poslala pomoc u Sabac
SABAC - Nacrt rezolucije o Kosovucrt rezolucije o Kosovuacrt rezolucije o
KosovuPravoslavna crkva iz Linca u Austriji uputila je humanitarnu pomoc za
ugrozene vernike u Sapcu u vrednosti od 10.000 nemackih maraka.
Kako se navodi u saopstenju, Pravoslavnoj narodnoj hriscanskoj zajednici,
humanitarnoj organizaciji pri crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Sapcu,
kao
i fondu "Milosrdje", poslati su deficitarni artikli - ulje, secer i prasak,
a
odredjene kolicine vec su raspodeljene Sapcanima.
Pravoslavna crkva iz Linca je najavila da ce nastaviti da salje humanitarnu
pomoc sabackim vernicima.
Sud odbio zahtev da agresiju na SRJ proglasi nelegalnom
VASINGTON - Americki federalni sud je danas odbacio tuzbu koju je protiv
Bele
kuce podnela grupa kongresmena, koji su trazili da ucesce SAD u agresiji
NATO-a
na SR Jugoslaviju bude okarakterisano kao nelegalno.
Tuzbu je podnelo 26 kongresmena, koje predvodi republikanac Tom Kempbel,
ekspert za ustavno pravo. U tuzbi se navodi da je predsednik SAD, napadom na
SRJ, prekrsio americki Zakon o predsednickim ratnim ovlascenjima iz 1973.
godine.
Pomenuti zakon je donet u vreme rata u Vijetnamu i njime je predsednik SAD
obavezan da od Kongresa zatrazi odobrenje za sprovodjenje ratnih operacija
koje
traju duze od dva meseca.
Kempbel je najavio zalbu na odluku federalnog suda, ali nije zeleo da iznese
preciznija objasnjenja, sa obrazlozenjem da ce to uciniti nakon sto proces
donosenja presude bude brizljivo proucen.
Grupa kongresmena je zasnovala svoju tuzbu na cinjenici da Kongres 28.
aprila
nije odobrio americko ucesce u agresiji NATO-a na SRJ, a da je predsednik
SAD
Bil Klinton uprkos tome nastavio sa napadima.
U obrazlozenju presude, koje je izneo sudija Pol Fridmen, kaze se da je
Kongres
donosio kontradiktorne odluke u vezi sa ucescem americke vojske u agresiji
na
SRJ.
Naime, nakon sto 28. aprila ucesce Amerikanaca u napadima na SRJ nije
odobreno
potrebnom vecinom, Kongres je 20. maja odobrio obezbedjivanje dodatnih
sredstava za finansiranje americke armije i tako posredno, navodi se u
obralozenju, podrzao vazdusne udare NATO-a.
Fridmen je naglasio da su neki od "213 kongresmena koji su glasali protiv
akcija predsednika i protiv objave rata, takodje glasali za podrsku vojnom
snagama i dodeljivanje novca za finansiranje konflikta u Jugoslaviji i
protiv
naredbe predsedniku da povuce americku armiju sa njenih pozicija".
Sergejev: Priprema se plan ruskog ucesca na Kosovu
MOSKVA - Ruski ministar odbrane Igor Sergejev izjavio je danas da se za
predsednika Rusije priprema plan ucesca ruskih mirotvoraca u medjunarodnim
snagama na Kosovu.
Sergejev je rekao, da se, u raznim varijantama, predvidja ucesce do 10.000
ruskih vojnika.
Prvi program ruske televezije ORT javio je da ruske diplomate u Bonu navode
da
je "rano govoriti da li su pregovori ministara spoljnih poslova G8 u Bonu
prosli uspesno ili ne" i da to zavisi "od daljeg razvoja situacije".
Po ORT, UN ce koordinisati mirovnu operaciju na Kosovu, ali ce objedinjena
komanda biti formirana na osnovu NATO.
Ucesce ruskih vojnika u toj operaciji jos nije reseno i bice razmotreno
kasnije
na odvojenim pregovorima, dodaje ORT.
SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CANADA
Iz Albanije novi napadi na teritoriju SRJ
BEOGRAD - Komandanti granicnih jedinica Pristinskog korpusa Vojske
Jugoslavije
(VJ) saopstili su da se sa teritorije Albanije "nesmanjenom zestinom
nastavlja
agresija na SR Jugoslaviju", javio je nocas Radio Beograd.
U razgovoru sa komandantom Pristinskog korpusa VJ general-majorom Vladimirom
Lazarevicem, komandanti granicnih jedinica istakli su da se za nastavak
agresije "dovode nove snage iz dubine teritorije Albanije i to teroristi,
pripadnici regularne vojske te zemlje, specijalci iz NATO-a i placenici".
Komandanti granicnih jedinica su izvestili da su odbili sve dosadasnje
napade
sa teritorije Albanije, izvedene uz podrsku avijacije NATO-a, i da su
agresoru
naneti veliki gubici.
Sve linije odbrane na granici SRJ sa Albanijom su stabilne, naveli su
komandanti granicnih jedinica VJ.
Komandant Pristinskog korpusa VJ Vladmir Lazarevic je rekao da sve jedinice
tog
korpusa uspesno izvrsavaju sve zadatke i ocenio da je to "od velikog znacaja
da
se u ovim presudnim trenucima zaustavi agresija".
DJUKANOVIC - Rusija da podrzi demokratske snage u SRJ
MOSKVA - Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic pozvao je danas Rusiju da
podrzi
demokratske snage u SRJ ali je i kritikovao zbog odnosa prema ucescu Crne
Gore
na Konferenciji o stabilnosti u jugoistocnoj Evropi.
DJukanovic je u intervjuu najnovijem broju nedeljnika "Moskovske novosti"
izrazio "iznenadjenje zbog negativnog odnosa Rusije" prema ucescu Crne Gore
na
Konferenciji i rekao da se nada da ce Moskva "ubuduce shvatiti koliko je
kapitalno vazno neposredno ucesce Crne Gore u tom procesu".
"To je vazno i za buducnst SRJ, utoliko pre sto SRJ iz poznatih razloga nije
kljucena u taj proces", naveo je on.
"Ako Rusija zaista zeli stabilnost SRJ i Balkana, a nesumnjivo zeli, onda je
logicno da pruzi podrsku demokratskim snagama, onima koji su za SRJ i mir i
stabilnost, za demokratsku, ekonomski prosperitetnu drzavu i uvazenu u svetu
SRJ, a ne za SRJ pod Milosevicevom ili bilo cijom diktaturom".
Po recima DJukanovica, "u siroj javnosti sa iznenadjenjem i razocarenjem su
primljeni stavovi Rusije na nedavnom sastanku u Bonu, i oni se dozivljavaju
kao
okretanje Rusije protiv Crne Gore".
Rekao je da se danas "sa iznenadjenjem govori da se Moskva navodno vise boji
da
ne naljuti Beograd, nego da okrene ledja jednom od najstarijih saveznika",
rekao je DJukanovic.
Dodao je da od humanitarne pomoci koju je Rusija poslala SRJ, Crna Gora nije
dobila nista i da savezna administracija "cak pitanje humanitarne pomoci
koristi kao sredstvo pritiska na Crnu Goru".
OEBS zeli ponovo na Kosovo
NjUJORK - Predsedavajuci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju
(OEBS)
Knut Volebek sastao se sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom i ponudio
da
OEBS ucestvuje u posleratnoj civilnoj administraciji na Kosovu.
Volebek je izrazio zelju da organizacija na cijem je celu ucestvuje i
pomogne
izgradnji civilne administracije na Kosovu, podsecajuci da je OEBS vec imao
jednu misiju na Kosovu u skladu sa sporazumom jugoslovenskog predsednika
Slobodana Milosevica i americkog izaslanika Ricarda Holbruka (Ricard
Holbrooke)
od proslog oktobra.
Posto ce UN nadgledati buduce policijske snage, OEBS, koji je dobro obucen
da
pomogne izgradnji civilne infrastrukture na Kosovu, moze da pomogne u obnovi
sudskog sistema i lokalne administracije, rekao je Volebek.
"To ce biti veliki zadatak, i to su oblasti koje su u mandatu OEBS-a i
oblasti
u kojima mi imamo iskustva iz vremena kad smo imali verifikatore na Kosovu",
rekao je Volebek.
Prema mirovnom planu za Kosovo, koje su prihvatile jugoslovenske vlasti,
generalni sekretar UN Kofi Anan nadlezan je za uspostavljanje civilnog
prisustva na Kosovu, nakon sto se tamo razmeste medjunarodne mirovne snage.
Zvanicnici UN rekli su da Anan jos nije doneo odluku o kompoziciji (izgledu)
civilne operacije i koje ce organizacije u njoj ucestvovati.
Oni nisu dali nikakav komentar o jucerasnjem sastanku Volebeka i Anana.
Volebek je, medjutim, rekao da je ponudio Ananu da u civilnoj operaciji na
Kosovu ucestvuje i oko 1.500 clanova Verifikacione misije OEBS koji su
napustili Kosovo 24. marta kada je pocela agresija NATO-a na SR Jugoslaviju
i
koji se sada nalaze u Makedoniji.
"Spremni smo da idemo. Imamo ljude, opremu i vozila u Makedoniji", dodao je
Volebek.
Anan je novinarima u Vasingtonu rekao da namerava da civilnog administratora
UN
za operaciju na Kosovu imenuje za nekoliko dana.
Amerikance cekaju teski pregovori u Moskvi
MOSKVA - Zapadni vojni zvanicnici ocekuju se u sredu u Moskvi gde ce, kako
ocenjuje agencija Rojters, imati teske razgovore o ulozi Rusije u planiranim
medjunarodnim bezbednosnim snagama na Kosovu.
U Moskvi se takodje ocekuje i dolazak zamenika americkog drzavnog sekretara
Strouba Talbota koji sa ruskim zvanicnicima treba da razmotri rusko ucesce u
tim snagama.
Talbotov dolazak u Moskvu, verovatno u sredu, najavio je americki predsednik
Bil Klinton u telefonskom razgovoru u utorak sa ruskim predsednikom Borisom
Jeljcinom.
Ministri inostranih poslova sedam industrijski najrazvijenijih zemalja i
Rusije
(G8) uputili su u utorak posle podne Savetu bezbednosti UN usaglaseni nacrt
rezolucije o Kosovu koji bi, ako bude usvojen, trebalo da okonca krizu u
juznoj
srpskoj pokrajini.
Moskva je, medjutim, nagovestila da uprkos usaglasavanju nacrta rezolucije,
jos
predstoje teski pregovori o medjunarodnim snagama.
"Svi aspekti medjunarodnog bezbednosnog prisustva bice razmotreni u Savetu
bezbednosti UN", rekao je sef ruske diplomatije Igor Ivanov na konferenciji
za
novinare posle sastanka G8 u Kelnu. "Postoji potreba za dodatnim
konsultacijama", dodao je on.
Ivanov je upozorio da Rusija, koja je stalna clanica Saveta bezbednosti,
nece
glasati za nacrt rezolucije o Kosovu dok NATO ne obustavi vazdusne napade na
SR
Jugoslaviju.
Ruski ministar odbrane Igor Sergejev izjavio je u utorak da se za
predsednika
Rusije priprema plan ucesca ruskih mirotvoraca u medjunarodnim snagama na
Kosovu.
On je rekao, da se, u raznim varijantama, predvidja ucesce do 10.000 ruskih
vojnika i naglasio da ce oni biti pod komandom UN, a ne NATO-a.
S druge strane, zapadne zemlje insistiraju da ce srz medjunarodnih snaga za
Kosovo ciniti NATO.
Francuski premijer Lionel Zospen rekao je u utorak u obracanju francuskom
parlamentu da ce Kosovo biti podeljeno na pet multinacionalnih sektora pod
komandom po jedne zapadne zemlje.
On je obrazlozio da takav plan iskljucuje podelu Kosova posle povlacenja
jugoslovenskih snaga iz juzne sprske pokrajine. Na Zapadu, kako navodi
Rojters,
ima strahovanja da bi do podele Kosova moglo da dodje ako bi ruske snage
samostalno kontrolisale jedan sektor.
Pozivajuci se na ruske vojne izvore, ruska agencija Interfaks je u utorak
uvece
javila da ce Moskva na razgovorima sa zapadnim vojnim zvanicnicima u sredu
traziti da obezbedi kontrolu nad jednim sektorom.
Ti izvori su rekli da ce ruska strana predloziti i ucesce mirovnih snaga iz
neutralnih i zemalja bivseg Sovjetskog Saveza u tom ruskom sektoru.
Klinton je izjavio da bi, prema njegovom vidjenju, rusko ucesce na Kosovu,
bilo
slicno ulozi koju ruske snage imaju u Bosni.
Rat na Kosovu skuplji, nego sto je Britanija ocekivala
LONDON - Rat na Kosovu mogao bi bude mnogo skuplji nego sto je to britanska
vlada ocekivala, ostavljajuci ministastvima da se bore oko toga ko ce
platiti
racun, ocenuju eksperti za vojna pitanja.
Pol Biver iz "Dzejns difens viklija" rekao je da vazdusna kampanja NATO-a
dnevno iznosi 42 miliona funti (oko 67 miliona dolara), od cega je Britanija
platila oko pet miliona, odnosno 12 odsto.
"Ministarstvo odbrane je, zauzvrat, samo obelodanilo da racuni Britanije
iznose
40 miliona funti mesecno, odnosno 1,3 miliona dnevno", rekao je on.
Biver je zato ocenio da ce biti problema oko toga ko ce da plati te racune
isticuci da ce "biti svadje".
Ocekuje se da ministarstvo odbrane ciji godisnji budzet iznosi vise od 20
milijardi funti, plati veci deo troskova, ali rezerve Ministarstva finansija
od
1,2 milijarde funti takodje bi mogle da budu iskoriscene za popunjavanje
rupa.
Biver je rekao da su njegove procene zasnovane na iznosu naknada pilotima za
vreme provedeno u letu, kao i na troskovima zamena ispaljenih bombi i
raketa.
Od 42 miliona funti dnevnih troskova, 21 milion otpada na zamenu raketa i
ostalog teskog naoruzanja, 16 miliona za nerutinske sate letenja i pet za
operacije infrastrukturnih izmena, kao sto je izgradnja podloga za sletanje
aviona, rekao je on.
"Ocekuje se da ce iznos troskova i dalje biti na slicnom ili visem nivou,
cak i
ako sadasnji mirovni plan dovede do brze obustave vazdusne kampanje", rekao
je
Biver.
Steta u Beogradu oko cetiri milijarde dolara
BEOGRAD - Steta koju je NATO do sada izazvao u Beogradu procenjuje se na tri
do
pet milijardi dolara, izjavio je potpredsednik Skupstine Beograda Milan
Bozic.
U intervjuu za danasnji broj beogradskog lista "Vecernje novosti", Bozic je
rekao da je samo za obnovu civilnih objekata neophodno oko milijardu dolara,
a
da je za ozivljavanje razorenih preduzeca potrebno oko dve milijarde dinara.
On je rekao da ce "apsolutni prioritet" gradskih vlasti biti da obezbede
normalno grejanje Beogradjana u predstojecoj sezoni.
Zaposleni u "Elektrani" su spremni da poprave postrojenja do pocetka sezone,
ali problem su sredstva za rekonstrukciju i gas. Skupstina grada ce uciniti
sve
da obezbedi novac, "makar morali da zalozimo i Stari dvor", rekao je Bozic i
dodao da su neke banke vec izrazile spremnost da pomognu kreditima.
Prema njegovim recima, vitalni sistemi grada su koliko-toliko ocuvani, ali
da
najvece probleme ima Gradsko saobracajno preduzece.
Problemi u gradskom prevozu rezultat su dugogodisnjeg neobnavljanja voznog
parka, a od pocetka rata i nedostatak goriva, rekao je Bozic, koji je i
visoki
funkcioner Srpskog pokreta obnove (SPO).
On je dodao da je GSP bio prinudjen na redukciju saobracaja jer su rezerve
goriva minimalne.
Potpredsednik Skupstine Beograda je rekao da su voda i vazduh u glavnom
gradu
SRJ ispravni i da gradjani nemaju razloga za zabrinutost.
Bozic je najavio da ce gradske vlasti, po zavrsetku agresije NATO-a,
ustanoviti
priznanja za pojedince koji su postali heroji rata, navodeci pritom
zaposlene u
"Elektrodistribuciji" i Beogradskom vodovodu.
Vasington odobrio ilegalni boravak kosovskih Albanaca u SAD
VASINGTON - Americke vlasti su produzile privremeno odobrenje kosovskim
Albanacima za ilegalni boravak u SAD.
Vrhovni tuzilac SAD Dzenet Reno u utorak je produzila do 8. juna 2000.
godine
privremeno zasticeni status boravka u SAD za oko 5.000 Albanaca sa Kosova
koji
se u Americi nalaze od juna 1998. godine.
Status privreme zastite za kosovske Albance koji su ilegalno u SAD trebalo
je
da istekne 8. juna.
Tim statusom, koji ukljucuje i pravo na rad, bice obuhvaceni i oni kosovski
Albanci koji u SAD pocnu da pristizu od 8. juna ove godine.
Prema procenama americkog drzavnog servisa za imigraciju i naturalizaciju,
zasticeni status dobice jos oko 3.000 ljudi.
Status privremene zastite ne odnosi se na 20.000 Albanaca sa Kosova koji bi
u
SAD trebalo da dobiju izbeglicki status.
Nismo pobedili NATO, ali smo sacuvali narod
MOSKVA - Jugoslovenski ambasador u Rusiji Borislav Milosevic izjavio je
sinoc
da mirovni plan za Kosovo namece SR Jugoslaviji mnogo obaveza i ogranicenja,
ali da su jugoslovenske vlasti morale da ga prihvate da bi sacuvale
stanovnistvo, teritoriju i drzavu.
"Sigurno je da ga nikada ne bi prihvatili da ga nije predlozila Rusija",
rekao
je Milosevic u intervjuu ruskoj TV-6.
On je rekao da SRJ nije informisana o sadrzaju rezolucije, koju treba da
usvoji
Savet bezbednosti UN, a koju su utvrdili ministri iz sedam industrijski
najrazvijenijih zemalja i Rusije (G8) u Kelnu.
Milosevic je, medjutim, izrazio nadu da ce taj dokument jugoslovenskim
vlastima
u narednim casovima biti dostavljen "sluzbenim ili nesluzbenim putem".
Jugoslovenski ambasador u Rusiji je podvukao da "ce rat biti gotov kada bude
prekinuto bombardovanje, a da je "rezolucija Saveta bezbednosti UN samo
politicko-pravna osnova za regulisanje mira".
Na pitanje ko je u ratu pobedio, Milosevic je odogovorio: "Mi nismo pobedili
NATO jer je to veoma jaka organizacija koja ima sve osim etike, ali mi smo
zastitili svoj narod, a mozda smo sacuvali i svoju teritoriju i drzavu".
Brat jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica je istakao da na Kosovu
nema pravojnih formacija, ali da ih ima u Makedoniji i Albaniji i dodao da
bi
taj problem "trebalo da resavaju njihove gazde".
Na pitanje da li i Zeljko Raznatovic Arkan sa svojim "Tigrovima" ucestvuje u
operacijama na Kosovu, Milosevic je rekao da "o tome nista ne zna", ali "da
zna
da se on (Arkan) nedavno ozenio, dobio dete i da je vlasnik veoma uspesne
fudbalske ekipe u prvoj ligi SRJ".
Povodom optuznice Haskog tribunala protiv jugoslovenskog predsednika
Slobodana
Milosevica i jos cetvorice jugoslovenskih funkcionera, jugoslovenski
ambasador
u Rusiji je rekao da "Jugoslavija taj takozvani tribunal ne priznaje" i
nazvao
ga "instrumentom manipulacije i pritiska SAD".
"Predsednik Milosevic je zakonski tri puta izabran za predsednika drzave, on
cuva interese svog naroda i drzave i samo narod moze da kaze ko ce biti
predsednik i ko ce govoriti u njegovo ime", rekao je Borislav Milosevic,
ambasador SRJ u Rusiji i brat jugoslovenskog predsednika u intervjuu ruskoj
TV-6.
Pakistan prihvata poziv Indije na pregovore o Kasmiru
ISLAMABAD - Pakistanski ministar inostranih poslova Sartaj Aziz izjavio je
danas da ce u subotu otputovati u Indiju kako bi pokusao da ublazi napetosti
izmedju dve zemlje nastale u vezi sa Kasmirom.
"Prihvatili smo datum koji je predlozila Indija... u sustini nas cilj je da
pokusamo da sprecimo eskalaciju i smirimo stanje", istakao je Aziz.
Indija je, u odgovoru na raniji predlog Pakistana da se otpocnu pregovori o
resavanju krize u Kasmiru, predlozila da se bilateralni razgovori odrze u
subotu.
Protekla dve nedelje u indijskoj himalajskoj pokrajini Kasmir vode se
zestoke
borbe izmedju Indijske armije i islamisticke separatisticke gerile.
Zvanicni Nju Delhi tvrdi da su gerilci, koji su zaposeli nepristupacne
himalajske visove i preuzeli kontrolu nad kljucnim saobracajnicama u toj
pokrajini, zapravo preruseni pakistanski vojnici i placenici iz Avganistana.
Pokrajina Kasmir, na koju i Indija i Pakistan isticu pravo, podeljena je
linijom razgranicenja tako da su dve trecine njene teritorije pod kontrolom
Nju
Delhija, a ostatak pod upravom Islamabada.
Porast napetosti izmedju Indije i Pakistana izazvao je zabrinutost u
medjunarodnoj zajednici, posto obe drzave poseduju nuklearni arsenal.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------