Ja se iskreno nadam da ce ova vojska sto se povlaci sa Kosova doci u
Beograd i obesiti skota. Javno. A onaj PTC su dzaba bombardovali. Ubili
su sirote ljude koji nemaju veze, a zlotvori u funkciji gebelsovske
propagande i dalje truju ovaj narod najgrdjom mogucom propagandom.
Slobodana Milosevica i njegovu kamarilu treba usranom motkom, javno, za
primer, da se zna za vo vjek vjekova!
Ashley
From: VuckovicM@aol.com
Message-ID: <19eb4ab1.24915a98@aol.com>
Date: Thu, 10 Jun 1999 14:14:48 EDT
Subject: Drug Slobodan & Peace brothers
*** preuzeto sa ex singidunuma ***
Minhen, cetvrtak, 10.06.1999.
KAD SAM BLEJA ISPRED KOMITEJA
(Komentar)
Oruzije je zacutalo danas, u trenutku kada su se svetskoj javnosti
iz
Beograda i Brisela istovremeno oglasili Sloboda Milosevic (u daljem
tekstu
S/M) i generalni sekretar NATO pakta Xavijer Solana, vescu koju smo sa
nestrpljenjem ocekivali da je rat formalno i vaistinu prestao.
S/M je pozvao jugoslovenski narod na "odlucnu obnovu zemlje",
porucivsi
srpstvu u otadzbini i sirom univerzuma da ce "internacionalne trupe",
koje ce
za koji dan na konjima ujahati na Kosovo, tamo "sluziti miru."
I samo sto sam poceo da gledam danasnju popodnevnu informativnu
emisiju na
prvom programu nemacke TV (ARD), uz ove vesti pustise i slike iz
Beograda. A
tamo, XAOC, ali od srece, sto je, eto, "mir" na pragu. Svi oni sto su
izmileli na ulice se vesele, grle i ljube, oponasajuci oktobar 1945.
Verujem da su ti oni isti koji su i sinoc i danas ponosno nazdravljali
i
pozirali snimateljima inostranih TV kanala sa punim litarskim flasama
rakije
u rukama ("Ziveli!" je i omiljeni od/pozdrav S/M) bili isti oni koji su
na
proslogodisnjem referendumu glasali za predlog S/M da Srbija "nikada
nece
dopustiti ulazak strane cizme na nasu svetu teritoriju" odnosno da se
"ne
dozvoli ikakvo inostrano mesanje u 'nase' unutrasnje stvari."
To su, verovatno, bili isti oni naivci koji su poverovali u reci vodje
da se
"ne moze dopustiti da oni koji nas sada bombarduju ni po koju cenu ne
mogu sa
oruzijem uci na Kosovo."
I upravo danas u pomenutoj informativnoj emisiji ARD-a drugi
portparol
NATO-a, Nemac Walter Jerc, saopstio nam je jos jedan razlog za narodno
radovanje. Naime, na pitanje voditeljke da li ce OVK zaista prihvatiti
razoruzavanje svojih snaga, Jerc je glasno i jasno objasnio (kao prvi
medju
NATO kolegama) da "nikada nije bilo reci o razoruzavanju, vec
demilitarizaciji OVK", dodavsi potom da ce "snage OVK ostati naoruzane
svojim
prirucnim lakim rucnim oruzjem." Na insistiranje voditeljke i njeno
novo
pitanje ("A sta ako ipak OVK na to ne pristane?") Jerc je odgovorio da
je ta
solucija iskljucena i: "...MI SMO u kontaktu sa njima", da bi se potom
odmah
ispravio:"...Mislim, zvanicnici NEKIH drzava..." (ne precizirajuci koje
i
koliko to drzava, prim.a.), te da su dobili uveravanja (opet ne kaze
ko,
prim.a.) da ce se OVK vladati onako kako se od njih ocekuje."
Srbovi celog sveta i dalje muku muce i prepiru se u jednom
demokratski
medjusobnom pljuvanju da li je pristanak na ovakav predlog sporazuma
(citaj
NATO uslove) bezuslovna kapitulacija ili ne?
Oni koji su bucno slavili po Beogradu ne sumnjaju u Vodjine reci da
je
ovim "spaseno dostojanstvo naroda", te "suverenitet i drzavni
integritet"
zemlje. Takvima uzalud mozemo da postavimo pitanje da li se predaja
dela
vlastite teritorije i predaja svih njenih drzavnih ingerencija stranim
vojnim
trupama (povlacenje svih vojnih i policijskih snaga i ratno-tehnickih
sredstava u zoni koja je udaljena jos 25 kilometara od Kosova) uopste
moze
nazvati "sacuvanim suverenitetom" i "sacuvanom samostalnoscu"?
Svu nemoc jednog rezima (kojim faraonski rukovodi jedna osoba) koji
je
isto tako omogucio nestanak Srba iz Hrvatske, getoizaciju bosanskih
Srba,
izolaciju sopstvenog naroda i njegovo sistematsko unistavanje, pokazuju
i
reci najveceg politickog oportuniste na nasoj polit-sceni, Vuka
Draskovica,
na nedavno odrzanoj konferenciji za stampu SPO-a. Na pitanje stranog
novinara
da li je Milosevic prilikom njihovog susreta u proslu sredu od njega
trazio
da poslanici SPO glasaju u Skupstini ZA predlozeni dokument, Draskovic
je
odgovorio da nije, uz objasnjenje: "Bio je to sastanak sa
predstavnicima
politickih partija zastupljenih u srpskom parlamentu i on je, kao sef
drzave,
izneo svoje misljenje da se dokument MORA prihvatiti," sto je sve
prisutne
predstavnike stampe i novinare nateralo u opsti i glasni smeh.
Da se razumemo, moja malenkost uvek se drzala misljenja da je svaki
dijalog bolji od jednog rata. Medjutim, monoloska razmisljanja sefa
drzave
SRJ koja su kasnije metastazirala u autoritarne politicke odluke sa
svim
konsekvencama dovele su nas do ovog stadijuma bolesti drustva.
I zbog toga imamo danas vise ljudi na ulicama koji "slave pobedu" od
onih
koji iskreno slave prestanak rata. Mada, nije uputno da oni koji danas
slave
"pobedu" sa veselim uzvicima to rade pred vratima onih nekoliko hiljada
familija ciji su najdrazi pobijeni pri jednom suludom kaznjavanju
citave
nacije. Bilo bi fer kada bi ti isti bili radi da kod sebe u kuci
prihvate sve
one kosovske Srbe koji su u medjuvremenu najavili svoj odlazak odande.
Pitam
se, kako bi tada reagovali gosti na domacinsko "veselje" zbog "velike
pobede"?
Nije vreme veselju. Doslo je vreme otreznjenju. Da li je iko
ocekivao
drugaciji epilog od ovog koji je usledio? Da, samo oni "slavljenici".
Srbi su
imali izbor: Protiv njih ili sa njima. Protiv njih, videli smo i duboko
se
uverili, nema sanse. Moracemo, hteli mi to ili ne, da se prilagodimo
novoj
situaciji i novom vremenu.
I to bolje odmah bez onih koji nas vec 10 godina vode u propast nego da
prodjemo poput Iraka koji bombarduju kada god im se prohte (reci Sadam
ili
Milosevic ce uvek biti dobar izgovor za to).
Milan Vuckovic, Minhen
Slobodni novinar i publicista
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------