SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
BETA,
I Nislije brane most
Gradjani Nisa su se veceras oko 19 casova okupili na mostu ispred
niske Tvrdjave kako bi ga svojim telima branili od napada NATO snaga.
Na sredini mosta, koji se nalazi u samom centru grada ispred stare
niske Tvrdjave, postavljena je bina na kamionu.
Ispred bine okupljene Nislije nose zastave Srbije i Jugoslavije.
Vazdusna opasnost u Nisu oglasena je veceras u 20.40 minuta.
Beogradjani i veceras na mostovima
Gradjani Beograda okupili su se i veceras na nekoliko beogradskih
mostova, protestujuci zbog agresije NATO na SRJ i bombardovanja
mostova sirom Jugoslavije.
Na Brankovom mostu na Savi, izmedju starog i novog Beograda i veceras
se odrzava koncert.
Gradjani, medju kojima je bio i veliki broj beogradskih sportista,
okupili su se na mostu "Gazela", preko kojeg vodi medjunarodni
auto-put, a potom su se uputili ka Brankovom mostu.
Na Pancevackom mostu, na Dunavu veceras su se ponovo okupili gradjani,
koji su nosili parole protiv agresije NATO i jugoslovenske i srpske
zastave.
Snazna detonacija u Cacku
CACAK - Cacku se u 12.15 cula snazna detonacija, javlja izvestac
agencije Beta iz tog grada.
Nakon detonacije u Cacku se nije video nijedan program RTS.
Pretpostavlja se da je avijacija NATO snaga delovala u podrucju
predajnika Rrdio-televizije Srbije na Ovcaru.
Dva civila poginula i jedan povredjen u Vranju
Dva civila su poginula a jedan je povredjen u danasnjem napadu NATO
snaga na selo Pavlovac u blizini Vranja, javila je Radio televizija
Srbije (RTS).
Od udara projektila na Pavlovac danas u 15.30, poginula je jedna
14-godisnja devojka i jedan 65-godisnji muskarac.
Danasnji napad je treci na podrucju Vranja od pocetka NATO agresije na
SRJ.
U izvestaju RTS-a navedeno je da u Pavlovcu, romskom naselju, "nema
vojnih ciljeva".
Drugi projektil NATO je pogodio put Vranje-Bujanovac.
U drugom napadu NATO avijacije na Vranje 5. aprila poginule su dve, a
ranjene 23 osobe. Vranje je u agresiji NATO na SRJ prvi put
bombardovano 2. aprila.
NATO tvrdi da je gadjao vojnu kolonu
BRISEL - NATO je veceras saopstio da "ne moze da potvrdi izvestaje" da
su u bombardovanju u blizini DJakovice ubijene izbeglice. NATO tvrdi
da su "avioni Alijanse napali jedino vojne ciljeve".
"Oko 3.30 po lokalnom vremenu avioni NATO izveli su kontrolisane
napade na vojna vozila u blizini mosta na putu istocno od DJakovice.
Na avione je pucano protivvazdusnom artiljerijom i rucnim prenosivim
zemlja-vazduh projektilima", navodi se u saopstenju Vrhovne komande
NATO za Evropu.
"Piloti izjavljuju da su oni napali jedino vojna vozila. Mi ne mozemo
da potvrdimo navode stampe da su ti napadi mozda izazvali civilne
zrtve ali navodni incident ce biti u potpunosti istrazen onda kada svi
detalji misije budu ispitani", navodi se u saopstenju.
Rojters objavio reportazu o bomradovanju izbeglica
MEJA - Okrvavljena tela lezala su duz puta, medju napustenim
traktorima i pobacanim stvarima, a preziveli su, ranjeni, bili u
kamionima na putu za selo Meja, pise veceras britanska agencija
Rojters u reportazi sa Kosova, sa mesta gde je danas NATO bombardovao
dve kolone izbeglica.
Povredjeni u napadu, od kojih neki sa stravicnim povredama, napunili
su kamione na putu ka selu Meja, par kilometara od DJakovice.
Jedan povredjeni je bio u "tackama" - kolicima za pesak.
"Kada su avioni dosli, receno nam je da legnemo dole, ali bilo je vec
kasno", rekao je jedan covek.
Decak, Muharem Alija, rekao je da se dogodila velika eksplozija.
Neki od poginulih bili su zatrpani kucom pogodjenom udarom. U blizini,
u zemlji zjapi ogromna rupa.
Posle podne, kada su na lice mesta otisli novinari, uz pratnju srpskih
zvanicnika, osamnaest tela je lezalo na zemlji, neka bez ekstremiteta.
Istrazni sudija Milenka Momcilovic izjavila je da je 20 osoba poginulo
a cetiri su povredjene. Policija je pokazala delove bombe koja je,
kako tvrdi, nadjena u okolini.
Majka jedne zene, cije lice je prekriveno krvlju, rekla je izmedju
jecaja da je dosla iz Junika i da je pokusavala da stigne do granice i
napusti Kosovo, pise Rojters u reportazi iz sela Meja.
Pristinski Media centar saopstio je da je najmanje 64 Albanaca -
civila danas poginulo, a vise od 20 ranjeno u Metohiji, u dve kolone
koje su raketirali avioni NATO izmedju 13 i 15 sati.
Oko 13.00 sati, agresori NATO-a granatirali su kolonu koja se nalazila
blizu sela Madanaj i Meja, nekoliko kilometara zapadno od DJakovice.
Drugu kolonu avijacija NATO-a raketirala je na putu izmedju Prizrena i
DJakovice, naveo je Media centar.
Pozivajuci se na izjave prezivelih Albanaca iz kolone izbeglica koja
je danas popodne bombardovana kod sela Meja u blizini DJakovice,
agencija AFP je javila da su kolonu bombardovali avioni NATO.
Novinar te agencije je u selu Meja konstatovao da je u napadu ubijeno
najmanje 20 izbeglica i zitelja Meje.
Pozivajuci se na izjave vise svedoka - Albanaca, reporter ove agencije
preneo je i svedocenja prezivelih. Svi se slazu da je NATO avijacija
pocela da bombarduje izbeglice u 13,30, a prestala oko 14 casova. Pre
toga se cula buka aviona koji dolaze.
Portparol jugoslovenskog Ministarstva inostranih poslova Nebojsa
Vujovic izjavio je agenciji Frans Pres da je najmanje 75 osoba je
ubijeno, a 25 tesko ranjeno kada je NATO danas bombardovao dve kolone
izbelica na zapadu Kosova.
Dobro obavesteni srpski izvori u Pristini rekli su veceras agenciji
Beta da je u bombardovanju konvoja stradalo ukupno 74 lica.
D'Alema: Italijanski avioni nisu ucestvovali u agresiji
RIM - Italijanski premijer Masimo D'Alema demantovao je danas
izvestaje prema kojim su italijanski avioni promenili svoju defanzivnu
misiju i prikljucili se ostalim NATO avionima u bombardovanju
Jugoslavije.
Ranije tokom dana italijanske novinske agencije su javile da su
italijanski ratni avioni smesteni u bazi u Istrani ucestvovali u
agresiji NATO, odnosno da su gadjali jedan radar i druge vojne
ciljeve.
Italijansko Ministarstvo odbrane takodje je demantovalo izvestaje
prema kojim su italijanski avioni ucestvovali u napadu na Jugoslaviju.
Istina, prema saopstenju ministarstva, "italijanski avioni su
intervenisali", kako se navodi, "u predelu nedaleko od granice Kosova
protiv vojnih meta koje su, prema proceni saveznicke vojne komande,
predstavljale stvarnu pretnju saveznickim snagama, medju kojima i
italijanskim".
U saopstenju nisu date preziznije informacije o akciji italijanskih
aviona.
Ignjatov: NATO u corsokaku
BEOGRAD - Pukovnik Nikolaj Ignjatov, komandant ruske vazdusne desantne
brigade u sastavu Sfora, ocenio je da je NATO u Jugoslaviji zapao u
corsokak.
On je u intervjuu za sutrasnji broj "Vecernjih novosti" precizirao da
se to vidi po brojnim potezima koje preduzima zapadni savez.
"Prakticno, oni nisu postigli nikakve rezultate, sem sto su na
varvarski nacin porusili privredne objekte", dodao je Ignjatov.
"Moralni duh jugoslovenskog naroda postaje sve jaci... Ukoliko bi
kojim slucajem doslo do uvodjenja kopnenih snaga, NATO ne bi imao
nikakve uspehe", ocenio je on.
Ignjatov je rekao i da ne moze dati tacne informacije da li NATO
koristi vazdusni prostor BiH za agresiju na SRJ, ali je dodao da
"sudeci po tome da iznad nas lete avioni u pravcu Jugoslavije, mogu
zakljuciti da je to tacno".
On je izjavio da NATO koristi aerodrom Dubrave u Tuzli za prinudna
sletanja i potvrdio da je pre nekoliko dana u zoni odgovornosti
americke brigade Sfora srusen jedan americki avion.
Ignjatov je odbacio mogucnost da NATO bombarduje mostove na Drini.
"Mislim da u ovom trenutku do toga ne moze doci, jer na drinskim
mostovima dezuraju i nasi vojnici koji ispunjavaju mirnodopske zadatke
i ako bi oni (NATO) naneli neki udar, to bi se smatralo direktnom
invazijom ne samo na SRJ vec i na teritoriju Republike Srpske", rekao
je on.
Kanal S nastavlja sa radom
PALE - Kolegijum privatne televizija sa Pala "Kanal S" je veceras
saopstio da ce nastaviti rad uprkos odluci o zabrani te televizije
koju je donela Nezavisna komisije za medije (IMC) u Bosni i
Hercegovini.
Nezavisna komisija zaduzena za pracenje rada medija u BiH nalozila je
danas "Kanalu S" da "smesta prekine emitovanje", posto je "prekrsila
Kodeks IMC za emitovanje radio i televizijskog programa".
IMC je u obrazlozenju odluke navela da je "Kanal S" prekrsio Kodeks
preuzimajuci satelitski program Radiotelevizije Srbije (RTS) koji,
kako se navodi, "nije izbalansiran sa ostalim inostranim vestima i
misljenjima u vezi sa dogadjajima u SRJ".
"Kanal S" je u saopstenju naveo da odluku smatra "nevazecom", jer ta
televizija radi na osnovu odobrenja Ministarstva informacija Republike
Srpske.
"'Kanal S' je deonicarsko drustvo bez stranog kapitala, te stoga ni po
tom osnovu nikakva medjunarodna institucija nema nadleznosti nad ovim
medijem", saopstila je ta televizija.
U saopstenju se navodi da se od "Kanala S" "trazilo da podrzi
terorizam, da kazemo da je normalno da ljudi ginu u vozovima i
stanovima, te da stotinu hiljada radnika cije su fabrike izgorele
treba da budu sretni sto vise ne rade".
"Ocekujemo da svi ljudi koji drze do elementarnih prava, slobode misli
i zivljenja, osude ovaj do sada nezabelezeni slucaj gusenja slobode
medija u RS i BiH", saopstio je "Kanal S".
"Onog momenta kada ne bude slike na vasim ekranima znajte da smo
fizicki spreceni da obavljamo svoj posao", saopstio je "Kanal S".
Sreder: Rezolucija UN za resenje, prelazna uprava EU
BRISEL - Sefovi drzava i vlada Evropske unije su danas u Briselu
zatrazili da se mirovno resenje za Kosovo, uz obustavu NATO
bombardovanja Jugoslavije, nadje kroz usvajanje rezolucije u Savetu
bezbednosti UN i uspostavljanje privremene uprave nad Kosovom, koju bi
vrsila Evropska unija, izjavio je veceras nemacki kancelar Gerhard
Sreder, u svojstvu predsedavajuceg EU.
Sreder je rekao da bi prethodno jugoslovenske vlasti morale da
prihvate "zahteve medjunarodne zajednice" o obustavi svih akcija,
povlacenju jugoslovenskih snaga s Kosova, povratku izbeglica,
politickom resenju na temelju sporazuma iz Rambujea i uz razmestaj
"medjunarodnih snaga", cije bi "jezgro morao biti NATO", ali uz ucesce
i trupa drugih zemalja.
Nemacki kancelar je naglasio da je za takvo resenje "apsolutno nuzna
saglasnost Rusije".
Glavni cilj je da se obustavi nasilje i "deportacija", kako je on to
rekao, kao i da se utre put stvaranju "demokratskog visenacionalnog
Kosova".
Sreder je kao "zahteve medjunarodne zajednice" naveo pet zahteva koje
je vlastima u Beogradu uputio generalni sekretar UN Kofi Anan, koji su
skoro istovetni uslovima NATO, kao i danasnje zakljucke lidera
Evropske unije.
Usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN bi, objasnio je Sreder,
znacilo da se moze primeniti Poglavlje VII Povelje UN, sto znaci i
primena sile za njeno sprovodjenje.
Redosled poteza bi, dodao je, bio obustava nasilja na Kosovu,
povlacenje svih jugoslovenskih snaga, razmestaj "medjunarodnih snaga",
povratak izbeglih i raseljenih lica, sto bi "otvorilo vrata politickom
resenju na temelju Rambujea".
Kosovo bi dobilo "siroku autonomiju u okviru granica SRJ", dok bi
privremena administracija EU omogucila da se uspostavi "lokalna
policija u skladu sa sastavom stanovnistva", odrzali bi se slobodni
izbori i organizovao normalan zivot.
Sreder je naglasio da su lideri petnaestorice ocenili nuznim da se
odmah potom sazove i "konferencija o stabilnosti Jugoistocne Evrope".
On je naznacio da bi se tom konferencijom postigao dogovor o
ekonomskom i politickom oporavku celog regiona i naglasio da "sve
zemlje podrucja imaju perspektivu da se priblize Evropskoj uniji".
Integralni tekst nemackog mirovnog plana za Kosovo
Nemacki mirovni plan za Kosovo sa kojim je nemacki ministar inostranih
poslova Joska Fiser vec upoznao clanice Evropske unije (EU) i NATO u
celini glasi:
1. Stupanj 1:
Ministarski sastanak G-8 postize saglasnost o tome da spisak zahteva
koji je usvojen na sastanku politickih direktora G-8 u Drezdenu treba
da se pretvori u Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Pri tome je znacajno da se odredi: - Vreme povlacenje svih vojnih,
policijskih i paravojanih snaga. Rok do kojeg povlacenje mora da bude
zavrseno. Potom treba da usledi verifikacija povlacenja (vidi tacku
4.)
- Paralaleno sa povlacnjem jugoslovenskih snaga obaveza za OVK da
prekine sva neprijateljstva i da ne menja svoje trenutne pozicije.
- Stvaranje medjunarodnih mirovnih trupa u skladu sa poglavljem VII
Povelje UN. Sa sledecim principima: robustno, bez dvostrukih
standarda, striktna pravila angazovanja. (robust - no double key -
strict rules of engagement).
- Otpocinjenje rada humanitarnih organizacija na Kosovu sto je moguce
pre, najkasnije sa povlacenjem jugoslovenskih snaga.
- Sa okoncanjem povlacenja jugoslovenskih snaga povratak proteranih i
izbeglica na Kosovo i otpocinjenje mera obnove i rehabilitacija.
- Stavljanje Kosova pod prelaznu upravu koju bi odobrile Ujedinjene
nacije, sve do postizanja konacnog politickog resenja.
2. Stupanj 2: Ovo treba da razmotri Savet bezbednosti Ujedinjenih
nacija. Saglasnost bi istog dana ili sto je moguce pre trebalo u
Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija pretociti u Rezoluciju na osnovu
poglavlje VII Povelje.
3. Stupanj 3: Sprovodjenje
- Beogradskom vodjstvu bice saopsteno usvajanje Rezolucije. Ukoliko se
pocne sa povlacenjem jugoslovenskih snaga, usledice 24-casovni prekid
vazdusnih napada. Ukoliko se to dogodi, pauza ce se produziti za vreme
predvidjeno za povlacenje snaga. Ukoliko se povlacenje snaga obavi
tokom propisanog perioda, vazdusni napadi ce biti trajno suspendovani.
- Paralelno sa povlacenjem jugoslovenskih snaga: Sprovodjenje obaveze
OVK da obustavi vatru i da trenutne pozicije ne napusta sve dok na
Kosovo ne stignu medjunarodne mirovne trupe. U tom trenutku pocinje
razoruzanje i demilitarizacija OVK.
- Pre nego sto su u potpunosti stacionirane medjunarodne mirovne
trupe, paralelno sa povlacenjem jugoslovenskih snaga sukcesivno
razmestanje brzo pokretljivih snaga prethodnica onih zemalja koje ce
ciniti mirovne trupe.
- Kosovska verifikaciona komisija (KVM) preuzima svoju verifikatorsku
duznost pod novim uslovima
- Prelazna uprava UN
4. Paralelno sa ovim: Vojno obezbedjivanje nad Kosovom i izvan Kosova:
- Vazdusne snage NATO - Kopnene snage NATO u Makedoniji i Albaniji
(njihova brojnost tek mora da bude odredjena).
5. Uz sprovodjenje Rezolucije UN: Sto je moguce brze, najkasnije sa
dolaskom snaga-prethodnica medjunarodnih mirovnih trupa na Kosovo,
medjunarodne humanitarne organizacije pocinju sa radom.
6. Istovremeno sa uspesnim okoncanjem povlacenja jugoslovenskih trupa:
- pocetak povratka proteranih i izbeglica. - pocetak prvih mera obnove
i rehabilitacije.
Slovenacka vlada resila da primi 4.000 izbeglica
LjUBLjANA - Slovenacki parlament je veceras jednoglasno prihvatio
vladine predloge da 1.477 Albanaca sa Kosova, koji su do sada u
Sloveniji imali status ilegalnih imigranata, dobije privremeno
utociste, kao i da Slovenija prihvati jos 1.600 izbeglica sa Kosova.
Parlament je prihvatio da se ta brojka moze i povecati, time sto se
saglasio da se izbeglicama u Sloveniji mogu kasnije pridruzitii
clanovi njihovih porodica.
Za razliku od bosanskih izbeglica, kojih u Sloveniji jos uvek ima oko
3.500, zakon o privremenom utocistu za albanske izbeglice pored
socijalne i zdravstvene sigurnosti i skolovanja za decu, predvidja i
mogucnost legalnog zaposljavanja za vreme njihovog boravka u
Sloveniji.
Predstavnici Vlade su poslanicima saopstili da se ocekuje da ce oko
polovina od 1.600 novih izbeglica biti prihvacena od clanova porodica
koji vec zive u Sloveniji, pri cemu ce povezivanje porodica biti
obavljeno uz pomoc Albanskog kulturnog drustva Midgeni u Sloveniji i
UNHCR.
Umro Nikola Trusardi
MILANO - Italijanski stilista i modni kreator Nikola Trusardi umro je
veceras u 56. godini u bolnici u Milanu od posledica saobracajnog
udesa, saopstila je ta bolnica.
Saobracajna nesreca se dogodila u blizini Milana u noci izmedju 12. i
13. aprila.
Trusardi je jutros zapao u duboku komu, saopsteno je iz bolnice.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------