Ne znam da li ste vec procitali, ako nista evo, procitajte, jako je
interesantno. Ako ste vec dobili, pa procitajte jos jednom. Vredi.
> From anika-k@
>
> Poeteso moja jedinstvena,
> U pravu je cuka Ljuba Simovic; samo se ti nama (meni osobito) cuvaj u
> dalekom svetu. A pre no sto se bacim na pjesan, da ti u nekoliko poteza
> opisem putesestvije na jug.
> Razume se da je cela familija ukljucivo i porodicne prijatelje i
> poznanike zdusno izjavila da smo nas dve potpuno lude sto "u ovakvo
> vreme idemo na put" i tome slicno, te je nasem ocu spocitnuto "sto ih
> nisi zaustavio". Kao da bi on to mogao. Ili hteo.
> Elem, u rano subotnje jutro (pazarni dan u vecini gradova nase ljubljene
> domaje) uskocimo nas dve u vranjski u pola sedam, koji je cak bio i
> prilicno popunjen, s obzirom na to da je linija Beograd-Vranje i natrag
> spala na dva polaska dnevno. Taman mi izlazimo iz grada, kad ono Avram
> svira prestanak uzbune. Dobar znak za sretna puta.
> Smederevska rafinerija se vidi sa autoputa; dimnjaci strce iz sablasne
> rusevine; lepo osecas na daljinu da je tamo nesto mrtvo. Dvostruko mrtvo
> sad kad su utamanili i most do Kovina. Skelom u dvadeset prvi vek.
> Velika Plana, ali stanica mala. Metez, dovikivanje, prigusene suze na
> rastanku (devojcica ulazi u bus a vidis da joj se ne ide i da ju je
> strah), propitivanje sofera o redu voznje (koji postoji veoma uslovno,
> ali postoji).
> U Jagodini (za ljubitelje doslovnih prevoda: Strawberryville) po skoro
> svim dvoristima razludele se prekrasne magnolije, citava drveta. Tu je
> palo i prvo javljanje domacinima u Vranju gde smo.
> Sporednim putem do Cuprije. Centar je prilicno slupan, ne preterano, ali
> taman dovoljno da deluje sablasno. Najgori deo nismo videli, jer bus ne
> ide tuda. Ali ono sto se moglo opaziti u magnovenju dovoljno je
> ubedljivo i tuzno. I naravno da izaziva revolt i prkos, cim prodje prva
> neverica.
> Usput sofer Zoki baca komentare na racun "agresora", pa za kliziste na
> autoputu (citava traka prema Nisu se urusila i nema je, sad se vozi
> dvosmerno drugom trakom) kaze, ne bi li malkice nalozio drustvo u busu,
> "vidi, pobre, sta je uradio zlocinacki projektil, mamicu mu"; a pri tom
> se smeska onako seretski vranjanski, kako samo dole na jugu znaju da se
> smeskaju. Da, da, odvraca jedan deo putnika, a drugi im hitro
> objasnjavaju da se to sofer sali i da je to odron. Ali ne veruju svi,
> nego misle, mora da NATO ima neke veze s tim.
> U Aleksinac nismo cestito ni ulazili, jer je stanica na samoj periferiji
> grada, blizu autoputa. Samo se vidi da su stakla na stanici popucala, a
> da je izgleda i ono postrojenje kraj prilaznog puta dobilo komad-dva.
> Stanica uzurbana, ljudi ulaze, izlaze. A u vazduhu se oseca prisustvo
> onog neceg strasnog sto se dogodilo. Kao da su sva ta mesta, skupa sa
> svojim ljudima, obelezena nesrecom i nose je kao crninu, neki
> dostojanstveno a neki jos ne sasvim svesni svega sto se zbiva.
> Brze-bolje nastavljamo prema Nisu.
> Ulazimo u Nis od strane Duvanske industrije. Od zelenila se u prolazu
> mozda ne vidi sve sto su slupali, ali osim jednog industrijskog
> postrojenja, najvise strci ona stara austrougarska kasarna, sta li je
> (nama tad s leve strane puta), koja je polupana a la Sarajevo - krezuba
> upokojena rusevina bez i mrvice krova, unaokolo po dvoristu razbacane
> grede, namestaj, kojekakve zavese, tkanine, sta li, drvece prelomljeno
> ko da je svako od drveta iz sve snage pogodio poseban grom. Doslovno ono
> sto kazu - "prelomljeno kao palidrvce". Onda sam se setila svih
> palidrvaca koje sam u zivotu polomila pa mi doslo nekako zao. Lepuskasta
> starinska zgrada grckog konzulata se kurazno smestila kraj samog mosta
> na Nisavi, sveze omalana u rozikasto i belo, s kocoperno uzdignutom
> grskom zastavom. U centru je bas u taj mah bila neka guzva, pa smo
> morali naokolo do izlaska na autoput.
> U Leskovcu sta god da je polupano ne vidi se iz busa. Katkad je, doduse,
> potesko razlikovati slupane objekte od onih koji su "samo" propali od
> nebrige i zuba vremena. Pazarni dan je opsta gungula u "gradu tekstila".
>
> Magistralni put ka Vranju je zatvoren delimicno, pa se ide kroz samo
> mesto Grdelicu (odmah iza Leskovca) a potom improvizovanim
> blatnjavo-makadamskim putem uz reku, koji vodi ispod zeleznickog i
> drumskog mosta u Grdelickoj klisuri. Oba su ostecena do
> neupotrebljivosti, ali se valjda daju popraviti. Ono sto se nikad nece
> popraviti jesu nesretnici koji su tu izginuli. I cija dosad nepronadjena
> tela jos povremeno isplivavaju iz mutne Morave. A ona tece ne obaziruci
> se. Slupani, spaljeni, ugljenisani vagoni leze naokolo razbacani,
> spljosteni od udara, eksplozije i treska o zemlju. Imedju njih male
> lomace na kojima gore ili tinjajuci dogorevaju neke gume, kojekakav
> otpad i delovi. Na kucama kraj kojih prolazimo slupana su sva stakla,
> krovovi su pogubili crepove, ali u minijaturnim basticama kraj njih
> raste luk, salatica, maslacak. Ipak je snazniji dozivljaj videti to
> vlastitim ocima, cak i ako si slicne stvari vidjao ranije u zivotu.
> Podsetis se malo na krhkost ljudsku. I ono sto iz nje sledi: ne
> predavati se nego braniti svim silama (a svako od nas instinktivno zna
> koja je njegova sila). Svi u busu ucutali ko zaliveni, tek tu i tamo
> neko prokomentarise "sta je ovo trebalo" ili "zlotvori". Nema sta drugo
> da se kaze. Bus izranja na glavni put i nastavlja ka Predejanima.
> (Avram je u ovaj cas oglasio vazdusnu - sad je oko pola jedanaest. Bas
> sam se pitala kad li ce)
> Bus i dalje stalno pun - ljudi ulaze, izlaze, smenjuju se. Kisa nas
> prati uporno, brisac na busu se kvari, sofer Zoki ga popravlja
> (uspesno), grupno konstatujemo kako ni NATO-vcima vreme ne ide na ruku
> danas. Neki cica silazi u mestu Dzep, a mi nakon toga svracamo i na
> stanicu u Vladicinom Hanu.
> Posto su Vranjanci ko Svajcarci, u Vranje smo pristigli u 12:15, sa
> nekih desetak minuta zakasnjenja. Prijatelj Krce pokupio nas je na
> stanici i odvezao kuci, gde nas je docekao citav buljuk zena i dece,
> posto se familija sva okupila kod njih, jerbo je njihov podrum najbolji
> za izdrzavanje svakodnevnih krkacina iz vazduha. Pa onda grljenje,
> ljubljenje, prici nikad kraja, vranjske pite (zeljanice i ostale),
> domace ovo i domace ono - svima se kazu otvorio apetit od ove frke,
> narocito klincima koji stalno nesto jedu - potom setnja kroz grad,
> slupana kasarna, paljenje sveca u crkvi, opet kuca, vecera, a uvece,
> taman sto smo stigli u posetu popu Goranu (pasioniranom etnomuzikologu)
> i njegovoj drazesnoj popadiji (diplomirala filozofiju ili nesto slicno),
> lokalni vranjski Avram odsvirao je uzbunu. Naravno da je Krcetov stari
> gundjao sto smo izlazili po mraku i tome slicno, ali mi smo se slatko
> napricali, rakijicu popili, odlusali cudesne svuke drevnih instrumenata
> na kojima sviraju autenticni seljaci iz okolnih planina (snimao otac
> Goran na svojim "hodocascima"), a potom se po obaveznom zamracenju
> (takvom da se doslovno ne vidi ni prst pred nosom) vratili kuci. Na nebu
> milijardu zvezda, i po neki spijunski satelit ili avaks. Ljudi su se
> izvestili da ih razlikuju. A oni odozgo gledaju, gledaju, dabogda im oci
> poispadale.
> Uprkos uzbunama, imali smo dole miran vikend, na opste odusevljenje
> ukucana, od kojih je svako preziveo neku eksploziju u neposrednoj
> blizini. A posto svi imaju decu, njihova je perspektiva malo drugacija.
> Strah je svakako opravdan.
> Blazena medijska blokada u vidu jednog i jedinog TV Vranja koji prenosi
> programe RTS, kao i radio Vranja koje obavestava i uzbunjuje kad treba.
> No moze se lako uhvatiti i neka makedonska stanica, da se sazna "sto se
> sluci na begalci ot Kosovo vo Makedonija", kao i Deutsche Welle na
> srpskom i makedonskom, veorvatno i na drugim jezicima, ali nisam puno
> istrazivala.
> Zivot je potpuno drugaciji nego ovde. Sve musko je u uniformi, ovoj ili
> onoj, svi su pod radnom obavezom, ukljucivo i zenski svet. Manja sredina
> pa se svi maltene znaju medjusobno. Anegdota ima koliko volis, ali nisu
> za elektronsku postu. Mahom se odnose na to ko je koga gde i zasto, te
> potvrdjuju da iako smo hrabri nismo i besmrtni, if you catch my drift.
> U nedelju ujutru smo Krceta izpratili natrag na polozaj. Kod pracenja
> ratnika mi je oduvek smetalo samo jedno: sto nisam ja taj ratnik. Ovaj
> je ratnik lekar, a zna se da njih uvek zapadne najmucnija strana rata.
> Zato i govori manje nego inace, usteze se od komentara. Sve je ili
> poznato ili ga ne vredi prepricavati. Neka mu je Bog na pomoci, i da ima
> sto manje posla.
> Tokom mirnog vikenda, na ekranu odgledasmo kako su pukli Novi Sad,
> Beograd, Baric, Pancevo (svaka cast za humanost!), te ostala mesta
> kojima sleduje po ustaljenom rasporedu. I imadjasmo nekoliko
> spektakularnih preleta, mahom po noci, iako je bilo oblacno. Sinoc su
> "radili" po Kosovu, pa smo gledali kako na horizontu seva sve u
> sesnaest. A mrtva tisina okovala i kucu i grad, crni mrak udario lokot
> na taj okov. Culo se samo kako pas u dvoristu pomno glodje kosku.
> I kako smo mi u ponedeljak ujutru seli u bus za Beograd i obreli se u
> Vladicinom Hanu, oglasena je vazdusna i opet su pukli Vranje, kanda
> iznova kasarnu! Nek idu dodjavola, kad vidim kako se sirota deca trzaju
> na zvuk sirene, bila ona zavijajuca ili ravna. Ali nekako se i oni vec
> navikli, pa ko matori komentarisu i zabavljaju se svojim nekim igrama i
> zanimacijama. Put za Beograd isti, samo sa drugim "majstorima".
> Ono zbog cega nikad necemo propasti jeste i nas ekonomican odnos prema
> zivotu, olicen za ovu priliku u natpisu na rolni toalet-papira u
> proizvodnji vranjskog privatnika: "Kude nas u Vranje, nema laganje: sa
> sesto lista, osamsto brisanje!" Taj duh prezivljava i atomski rat ako
> treba, te se ja stoga osecam spokojnom donekle. Pogotovo kad vidim da se
> ljudi lagano ali sigurno uce jednoj drugoj vrsti zajednistva i obracanja
> paznje na pojedince oko sebe. Bice mozda dugo, svakako i gadno s vremena
> na vreme, ali ja ne zelim da propustim ni proces ni kraj. Kakav god da
> bude. A onda da sednemo i popijemo po mastiku na onom ostrvu.
> Ljubim te u oko pametno i odoh da citam pjesan.
> Anika
> From anika-k@
>
> Divni moj stvore koji brines,
> Prijavljujem ti jos jednu srazmerno mirnu noc u Beogradu, ako se izuzme
> nekoliko jakih detonacija oko dva nocas, kad su ovi, vec po tradiciji,
> navalili na Batajnicu, a nasa PVO im priredila vruc docek. Nema podataka
> o zrtvama koliko cujem.
> U Nisu nije bilo tako: pukli su ih iz sve snage po civilnim naseljima u
> severozapadnoj zoni grada, pri cemu je tesko pogodjeno stovariste Ogrev
> Investa, kao i Duvanska industrija; kazu da je ugrozena i zelezncka
> stanica. Posto se vojska vozi i zeleznicom, to i ona kanda predstavlja
> "legitiman vojni cilj".
> Na Kosovu su opet istresli sve sto su imali za nocas, pa smo imali
> ekslozivne padavine oko Pristine, kod kopa Belacevac i jos po negde;
> gadjali su i mesto Lukare kod Podujeva, gde zive mahom Albanci. Kad smo
> kod Albanaca, javljaju da ih se nekih dvadesetak hiljada vratilo kucama
> juce u okolna sela.
> Oko trojke nocas ponovo su zveklnuli ono sto je ostalo od Krusika u
> Valjevu, sa pet do osam projektila. Opet su postradale okolne stambene
> zgrade i kuce, a napravio se i odron na putu Valjevo-Beograd, pa je put
> neprohodan. Ostali su u tom delu i bez struje, a pozar se gasio do
> jutros. Nema povredjenih.
> Most u Donjoj Bistrici kod Nove Varosi ostecen je i neupotrebljiv, a
> cini mi se da radio rece da je tu neko i poginuo.
> A posto demokratske NATO zemlje (ciji su mediji, razume se, olicenje
> objektivnosti, istine i uravnotezenosti, kao sto smo se dosad mnogo puta
> uverili) iznova pokrecu pricu o tome kako RTS skupa sa svom ovdasnjom
> stampom i radio stanicama predstavlja legitiman vojni cilj, buduci da je
> deo "ratne masinerije", propagandne, dakako, opet su u to ime pukli
> zemaljsku satelitsku stanicu u Prilikama kod Ivanjice. A vele da ce da
> puknu i Abardarevu sa sve Takovskom, posto je to neophodan korak ka
> demokratizaciji zemlje.
> Pola sata pred ponoc nesretni Zlatoibor je ponovo dobio nekoliko komada
> po Torniku i Cigoti. Oni nesto traze, ali tom prilikom sistematski
> gadjaju sve sto ima veze sa prirodom i ekologijom. Strasno je imati
> takvu moc a biti obesan. I ljut sto ti tamo neki Balkanci ruse avioncice
> i projektilcice, sve se utrkujuci ko ce pre dobiti nedelju dana
> nagradnog odsustva.
> Kad smo kod rusenja, PVO je dejstvovala u Gornjem Milanovcu za vreme
> NATO preleta, a tom prilikom se cula detonacija na Rudniku. Kod
> Aleksinca je u selu Glogovici pao jedan neeksplodiran projektil, a PVO
> je uspesno dejstvovala i po nebu iznad Kragujevca.
> "Propagandna masinerija" RTS-a javlja da su dva aviona pala u Makedoniji
> posto ih pogodila nasa PVO. Ovih dana se ruse ko padavicari. Ali ce
> Dzejmi Sej svejedno da kaze "lazu ko psi, mi smo dosad izgubili samo
> jedan avion. A posto lazu treba ih bombardovati da ne sire svoje
> 'propaganda ploys' po svetu." I onda ce da nam puknu to sto su rekli. A
> za to vreme ce trajati doplomatski napori i tako dalje. Ne lipsi magarce
> jos, ima se kad.
> Danas dva patrijarha - ruski i srpski - sluze sluzbu u hramu Svetog Save
> u devet. A meni valja opet na sljaku, iako je vreme kao malo lepse
> novembarsko: oblacno, hladno, severozapadnjak pirka i reze, kisica
> rominja hladna, a ovima odozgo cak ni to ne smeta. Pa onda bolje da je
> vedro i toplo, kako i prilici ovom dobu godine. Videcemo sta ce dalje
> biti. Sve su opcije u igri.
> Ljubim te.
> Anika
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------