Subject: Ne moze covek ni u WCu da bude miran
Pozdrav!
Vec 10 dana vam nista nisam pisao. Iz kog razloga? Ko zna. Verovatno sam u
'imitaciji zivota' dostigao veoma visok nivo, tako da jednostavno nisam imao
vremena. Mada, moguce je da odgovor lezi i na drugoj strani. Poceli smo da
se izuzetno privikavamo na sve ovo. Kako ja da napisem da me trza sirena,
kada ne reagujem na nju. Ili kako da vam kazem da me je fijuk tomahavka
iznad kuce iznenadio... kad nije. Jedino, mogu da vam kazem da me je
uplasio. Eh, kako ne bi. Prvi put sam ga bas dobro cuo onog dana kada su
pogodili Poslovni Centar Usce, bivsi CK KPJ. Prozori su se bas dobro
zatresli. Prvo je proleteo jedan. Onda smo izleteli blizu terase i prozora
da vidimo 'sta bi'. Onda jos jedan, a posle toga i treci. Izmedju tih
letenja raketa cule su se i detonacije, a onda i neizostavni PVO koji pravi
citave 'tepihe' na nebu.
I tako, taman se uhvatih ja za ono kanapce za povlacenje vode, kad
najedanput BUUUUUUUUM, pa se zatresose vrata, pa poce i pod da se ljulja
pomalo. Pomislih, "a bre Bole, sta ucini?". Pustim ja ono kanapce,
razmisljajuci se ko zna sta moze jos da se desi. Onda jos jedna detonacija,
pa jos jedna. Idi bre, ce me ubiju u wc-u. Ne moze to tako. Ajd, brzo
napolje. Kako sam izlazio, u tome je poceo i PVO da sipa. Prava zabava.
A narod na prozorima, u parku, navija. Cuo se zvizduk. Onda je nesto opalilo
vrlo visoko u vazduhu. Orilo se 'aleeeeeee'. Potom je stigla informacija da
je pogodjena zgrada Radio Televizije Srbije u Takovskoj ulici. Tajac. Do pre
samo mesec dana sam osecao gadost prema toj ustanovi, da ne kazem
instituciji. Ali sada, potpuno drugaciji osecaj. Taj RTS, kakav god da je,
je NAS. Oni ruse NAS GRAD. Nas Beograd. Nocas je u Beogradu, bilo najgadnije
od pocetka rata. Tokom cele noci su se culi avioni, PVO nije stedeo
municiju, a nato rakete su padale na sve strane. Pogodjen je most u
Ostruznici. Vest o tome da je zgrada RTSa, kao potpuno civilni i izrazito
NE-VOJNI objekat, zasenila je sve ostale. Uzasnuti smo. Sve granice i mere,
ako su i mogle da se 'nadju' sada vise, sigurno, ne postoje. Pogodjena je i
neka trafo-stanica na periferiji Beograda, tako da su neki delovi naseg
grada bez struje. Dakle, pocelo je.
I bas sad, pade mi na pamet opet zgrada CK. Prve dve rakete su pogodile
podnozije zgrade, prizemlje. Tek treca je pogodila ono sto je zapravo i bio
cilj, barem kako oni kazu. Vrh zgrade. Monstrumi. Prvo cemo rasturiti
prizemlje da ubijemo one koji su dole i onemogucimo bilo kome da izadje
iz zgrade.
U napadu na zgradu RTSa, poginulo je dosta ljudi. Prema prvim nezvanicnim
podacima najmanje je 15 ljudi izvuceno mrtvo. U zgradi je, pretpostavlja se,
u trenutku napada bilo oko 50 ljudi koji su radili svoj posao. Kako cujem,
na CNNu se kao glavna vest 'vrteo' snimak 'nestajanja programa' RTSa. Ako,
vratice im se to, i to brze nego sto se nadaju.
Onda je nesto pocelo da smrdi. 'Izbacio' sam nos kroz prozor i osetio
odvratan, ostar, razarajuci miris. Neka hemija. Dolazi prica da se iznad
Barica vidi dim. Nema nikakvih zvanicnih informacija. Mozda se radi o oblaku
dima usled izgorenog PVC materijala u zgradi RTSa. Pripremili smo rastvor
sode bikarbone, krpe, peskire.
Noc je bila... zabavna. Lud smo mi narod. Nisu oni nas proucili kako treba.
To sto su pogodili RTS, CK, Rezidenciju Predsednika, Most, Trafo stanicu,
sve to kod nas nece izazvati efekat 'daj da im damo sta traze pa da se ovo
zavrsi'. Pre neki dan, na televiziji, prica da vojska nema 'mesta' da primi
sve dobrovoljce, i da treba sacekati neka 'bolja vremena'. Na noz ih cekamo.
Posle ovih pogodaka zgrade CK, RTSa, ocekuje se i da gadjaju Beogradjanku.
Oni nam rasturaju grad, zemlju. Cudan je osecaj, kada krenes da vrtis
'predefinisane' radio programe i vidis da ih svakim danom fali sve vise.
Imao sam umemorisano 20 komada.. a sada.. eh radi valjda 10. Tako je i na
televiziji. Prvo je nestao BK i PINK. Sada i tri programa RTSa. Ali, nisu
oni nista postigli. Nije proslo ni 24 sata, a BK je vec emitovao program. U
slicno vreme i PINK je ponovo poceo. Kako cujemo, do podneva i RTS ce
nastaviti sa emitovanjem programa. Kako rece neko, bombama nas, ocigledno,
ne mogu pobediti.
Hmm... bedno je to sto se oni tako mocni, u svemu, u oruziju, u medijskoj
manipulaciji, boje jednog RTSa. Pricali smo svasta za RTS, i bili svedoci
raznoraznih stvari, ali prema CNNu RTS je... nista. Bedno je i to sto svoje
lazi brane bombama. Medijski rat zele da dobiju tako sto ce unistiti RTS.
Neka ga i uniste. Ali time medijski rat nece dobiti. Da bi dobili, morace da
ubiju svakog od nas koji ZNAMO sta se desava i koji cemo ISTINU slati dalje.
Na ovaj ili onaj nacin. Oni imaju mesta za manevrisanje, mi ne. Mi igramo na
sve ili nista. Mi vise od ove jedne nase zemlje nemamo. I to branimo i ...
nedamo!
Bas je sada zvonila sirena za prestanak opasnosti. Nekada sam osecao
olaksanje, kao da je sam spustio neki tezak teret. Ali sada tog osecaja
nema. Svejedno je da li je opasnost ili ne. Raketa koja ce pogoditi most,
fabriku, ulicu ili skolu moze da doleti svakog casa. I ne bojimo se vise.
Kao sto rekoh, navikli smo se, skroz. Svi smo ocekivali da ce ovo trajati
par dana i svemu prilicno neozbiljno pristupali. Toga vise nema. Jasno je
sve. Ovo se nece zavrsiti sutra, a najverovatnije ni prekosutra. Ovo ce
trajati. Tako smo se i pripremili. Preko dana, koliko je to moguce, zivimo.
Vozimo bicikle, setamo se, svadjamo se i mirimo. A novih ljubavi 'iz
sklonista' na sve strane. Jedna od 'glavnih aktivnosti' je i igranje ratnih
igara na kompjuteru u sklonistu. Cak neki ostaju i preko dana u sklonistu i
igraju igrice, jer, gore nije feeling... Nocu, provod je drugaciji. Oni koji
ne vole pucnjavu, spavaju. Ostali gledaju dejstva PVO, slusaju vesti,
ganjaju izvestaje i informacije.
Vec je 7 sati... Idem da spavam.
I sve u svemu, zivi smo. Drzimo se. Ako misle da nas slome... nece im to
tako lako proci.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------