Beograd, 12.maj.1999 godine, 00:00h.
Sombor
Veceras je oko 22:00h gadjano skladiste Jugopetrola na
jugozapadu grada, sa time sto su sada eksplozije bile daleko
jace, pa je znacajno ostecena cela industriska zona, kao i taj
deo grada. Osteceno je vise stambenih blokova, fabrika obuce,
kao i skola, no najvaznije je da nema nastradalih i povredjenih.
Pancevo
U vecerasnjem napadu na Vojvodinu, nezaobilazna tacka je i
Pancevo. Oko 22:00h se culo vise detonacija iz pravca Severo
Istoka, gde je snazno dejstovala i PVO.
Nema nikakvih informacija da je ista gadjano, pa se sumnja da
su se zlikovci samo oslobodili tovara.
Vrsac
U 22:00h Gadjan je predajnik RTS na Vrsackom Bregu, na samo
100m od centra grada, koji je pre jedno desetak dana takodje
gadjan. Ali ni sada nije srusen...
Nema povredjenih.
Vladicin Han
Prema prvoj vesti, koja do sada jos nije potvrdjena, gadjan je
sam centar Vladicinog Hana kao i stambeno naselje u samom
centru. Do sada je samo potvrdjeno da je gadjan most u centru
gde je jedno lice poginulo a 7 teze povredjeno.
Kursumlija
Nazalost juce strasno, a do sada danas u samo jednom naletu
je gadjana i Kursumlija, preciznije most Usce na reci Toplici.
Napad se odigrao u 22:30, a za sada nema nikakvih dodatnih
informacija.
Raska Oblast.
Gadjan je most na Kokinom Brodu, tik posto je prosao autobus
preko njega, a sam most zapravo povezuje putem Rasku oblast
sa Crnom Gorom.
Inace, danas je srusen i onaj nesretni most gde se odigrala nesreca
sa internacionalnim vozem Beograd - Solun. Znaci nema vise mosta
u Grdelickoj Klisuri.
Nazalost, za 11 maj ukupno je u Srbiji poginulo 10 ljudi, a ima i 4 teze
povredjenih. Tuzno je da medju poginulima ima i jedna cetvorogodisnja
devojcica koja je stradala zajedno sa svojom bakom i dekom. Inace
porodica je bila Srpske nacionalnosti.
Date: Wed, 12 May 1999 03:00:33 +0200
To: kosovo@yurope.com
From: Bosko Radivojevic <bole@bolex.co.yu>
Subject: A posle kise susa?
"Ajde cao, cujemo se, nadam se, tek sutra", zavrsih ja jedan od telefonskih
razgovora... Bilo je uvece, negde posle sirena. Glavna zanimacija onih koji
za vreme vazdusne opasnosti ne idu u skloniste je da se tokom cele noci zovu
telefonom i raspituju 'gde je roknulo, sta je roknulo'... Zato momentalno
posle jake detonacije vrlo je tesko dobiti telefonom nekog u gradu.
Vracao sam se kuci, uvece, i svuda je bio mrak. Pola sata pre nego sto sam
krenuo, Beograd je po drugi put ostao bez struje. Isao sam tako, a sa svih
strana se culo dejstvo PVO-a. Nebo je bilo puno crvenih 'letecih'. Sve mi je
delovalo nekako, vec vidjeno, na nekom filmu, recimo. Ocekivao sam da u
pauzama dejstva nase vojske ne cujem nista. Da bude tisina, jer tisina tako
dobro pasuje uz taj potpun mrak. Naravno, nije bilo tako. Sa jedne strane su
se culi vatreni navijaci PVO-a, koji su glasno navijali i tapsali. Sa druge
strane, okupljeni oko gitare, ljudi su pevali vesele pesmice. Nesto dalje,
iz jedne od zgrada orilo se 'Spremte se, spremte cetnici'. Ispred lokalne
pljeskavicarnice (mrsko mi da kazem hamburgedzinice) ljudi su cekali da
dodju na red. Bas tada, prosao je poslednji autobus broj 75. Sve je, nakako,
licilo na normalan zivot. Onda su se zaculi avioni, pa sam se, hteo to ili
ne, uplasio. Nastavio sam da uzurbano koracam dalje. PVO je tukao, a
navijaci su se culi jos glasnije. Nesto je zasvetlelo. Visoko. Nesto je
pogodjeno. Sa svih strana zaculo se jedno glasno 'uraaaaa'. I ja sam viknuo.
Bio sam obradovan. Ne dugo zatim, jedan veeeliki bljesak osvetleo je ceo
grad. Na trenutak je bio 'dan'. "Ovo ne valja", pomislih. Zatim se cula
slaba detonacija. Kako sam kasnije saznao, bila je pogodjena neka trafo
stanica, valjda na Bezanijskoj kosi.
Sve se smirilo. Nije se cuo PVO, nisu se culi avioni. Dosta im je za
veceras, izgleda. Vesti o broju poginulih i povredjenih u Nisu, posle
gadjanja kasetnim bombama samog centra tog grada, bile su sve tuznije i
tuznije. Svakim casom broj je bio veci. Kako su rekli natisti, 'pogresili',
su za 6km (toliko ima od centra Nisa do aerodroma koga su 'hteli da
pogode').
Da, da. Otisao sam da spavam. Sta cu budan, nema struje, nema detonacija.
Uhvatio me je prvi san. Bas tad, u mom kraju se cula najjaca detonacija, u
stvari najjace detonacije, do sada. Skocio sam sa kreveta. Srce mi je
lupalo, bio sam preplasen. Pocela su nagadjanja, zvonili su telefoni. Most.
Zgrada BK. Stizu zvanicne vesti. Pogodjeni su hotel Jugoslavija i kineska
ambasada. Pocinje III svetski rat, sigurno, pomislismo svi. Detonacije su se
cule opet. Ovaj put Generalstab i Savezni MUP. Najgora noc u Beogradu od
pocetka rata. Gadjani su i Strazevica, pa Batajnica. Tuklo je cele noci. Pa
jos jednom hotel Jugoslavija, da potvrde.
Onda su se kao Kinezi naljutili. Jel. NATO nece dirati Beograd, barem ne
centar. Sledece noci nismo ni imali uzbunu za vazdusnu opasnost. Izgleda da
su se smirli. Barem sto se tice Beograda. Sad ce oni par dana da budu mirni,
pa ce sve da se zaboravi. Da li ce?
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------