SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CANADA
BEOGRAD - Na meti napada NATO-a bilo je i podrucje Novog Beograda, gde je
jedan
projektil pao kod zgrade Savezne direkcije za promet robe. Taj projektil
nije
eksplodirao, izjavio je komandant Staba za civilnu zastitu Dragan Covic.
Jedan
projektil NATO-a pao je i u Cuburskoj ulici u centralnoj beogradskoj opstini
Vracar, ali ni on nije eksplodirao. Avijacija NATO-a gadjala je i podrucje
Strazevice kod Rakovice, Makisa i Ostruznice.
BEOGRAD - Vise od 20 bombi ili raketnih projektila ispaljeno je u noci
izmedju
srede i cetvrtka i na podrucje beogradskog prigradskog naselja Batajnica. Na
meti je bilo i podrucje planine Kosmaj, kao i podavalska mesta Zuce i Bubanj
potok.
NIS - Avioni NATO-a su u noci izmedju srede i cetvrtka tri puta napadali
podrucje Nisa, a na meti je bila industrijska zona u severozapadnom delu tog
grada. Samo u jednom napadu na Nis je ispaljeno vise od deset projektila.
Podataka o eventualnim zrtvama i materijalnoj steti jos nema.
VALjEVO - Prema izvestajima beogradskih medija, avijacija NATO je u cetvrtak
oko
dva sata sa dva projektila gadjala i podrucje planine Maljen kod Valjeva.
KURSUMLIJA - Na podrucje Kursumlije je u noci izmedju srede i cetvrtka
ispaljeno
oko 30 projektila. Beogradski mediji javljaju da je na meti bilo naselje
Markovici. U Kursumliji je vec 24 casa na snazi vazdusna opasnost.
ZRENjANIN - Avijacija NATO ostetila je u noci izmedju srede i cetvrtka i
zeleznicku prugu kod mesta Lukicevo u opstini Zrenjanin.
PRISTINA - Jaka detonacija odjeknula je u cetvrtak nesto posle 8.30 u
Pristini,
javlja izvestac Bete. Odmah nakon eksplozije nestala je struja u tom gradu.
VASINGTON - Specijalni izaslanik ruskog predsednika za Jugoslaviju Viktor
Cernomirdin pozvao je u cetvrtak NATO da suspenduje vazdusne napade na SRJ
ili
ce se suociti sa povlacenjem Rusije iz pregovarackog procesa, pise
"Vasington
post".
MOSKVA - Rezultati pregovora specijalnog izaslanika ruskog predsednika
Viktora
Cernomirdina, zamenika americkog drzavnog sekretara Strouba Talbota i
finskog
predsednika Martija Ahtisarija bice poznati u cetvrtak u prvoj polovini
dana,
izjavio je savetnik Cernomirdina Valentin Sergejev. Agencija Itar-Tas je
javila
da je Cernomirdin rekao da njegovo putovanje u Beograd, predvidjeno za
cetvrtak, ne zavisi od rezultata trojnih pregovora.
MOSKVA - Ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov izjavio je u sredu u
Stokholmu da su se u procesu regulisanja kosovske krize "pojavili elementi,
koji dozvoljavaju optimizam".
BRISEL - Evropska unija i SAD, uz podrsku svetskih finansijskih institucija,
a
pod okriljem UN i OEBS, u cetvrtak u Bonu nameravaju da utvrde odrednice
"Pakta
stabilnosti za Jugoistocnu Evropu".
PARIZ - Predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova doputovace u
cetvrtak u Francusku, na razgovore sa francuskim ministrom inostranih
poslova
Iberom Vedrinom, izjavila je predstavnica za stampu francuskog Ministarstva
inostranih poslova.
ATINA - Premijer Grcke Kostas Simitis pozvao je u sredu kolege iz Evropske
unije
da pomognu intenziviranje diplomatskih nastojanja za resenje "kosovskog
rata"
pre samita petnaestorice u Kelnu, 3. i 4. juna.
LONDON - Americki predsednik Bil Klinton spreman je da razmotri upucivanje i
do
90.000 americkih vojnika koji bi ucestvovali u pravom kopnenom ratu na
Kosovu
ako se u roku od tri nedelje ne postigne mirovni sporazum, pise u cetvrtak
londonski "Tajms", pozivajuci se na neimenovane izvore u NATO-u.
BEOGRAD - Na osnovu odluke satelitskog provajdera "Eutel-sat", program
Radiotelevizije Srbije vise se ne emituje preko satelita, saopstio je u
sredu
RTS. Program RTS vise se ne moze pratiti u Evropi i svetu, kao ni preko
lokalnih televizijskih stanica koje su preko satelita preuzimale glavne
informativne emisije drzavne televizije.
BEOGRAD - Elektroenergetski sistem u Srbiji je i dalje nestabilan, jer su
van
pogona razvodna postrojenja, trafostanice kao i niz dalekovoda za prenos
elektricne energije, saopstila je Elektroprivreda Srbije.
Teska noc za Beograd i Nis, tri osobe poginule u Ralji
BEOGRAD - Tri poginule osobe i tri ranjene, bilans je nocasnjih napada NATO
na
sire podrucje Beograda. Tokom noci na podrucje Beograda ispaljeno je vise od
50
projektila.
Teska noc za Beograd pocela je sinoc oko 23 casa, kada je sa cetiri
projektila
gadjana Ralja (30 kilometara od Beograda). Dva projektila pogodila su
stambene
kuce u kojima je u trenutku napada bilo ljudi.
U tom napadu poginule su tri osobe, medju kojima i dva deteta od cetiri i
osam
godina. U napadu na Ralju, ranjene su tri osobe, od kojih je jedna u
zivotnoj
opasnosti i lekari se bore za njen zivot.
Medju povredjenima su i roditelji poginule dece.
U isto vreme, oko 23 casa avijacija NATO gadjala je i fabriku motora "21.
maj"
u beogradskoj ospstini Rakovica. Prema informacijama Centra za
obavestavanje, u
napadu nije bilo povredjenih, a pogodjen je servis fabrike.
Avijacija NATO gadjala je i podrucje Novog Beograda, gde je jedan projektil
pao
kod zgrade Savezne direkcije za promet robe. Taj projektil nije eksplodirao,
izjavio je komandant Staba za civilnu zastitu Dragan Covic.
Jedan projektil NATO-a pao je i u Cuburskoj ulici u centralnoj beogradskoj
opstini Vracar, ali ni on nije eksplodirao. U Centru za obavestavanje
agenciji
Beta su rekli da taj neeskplodirani projektil nije nista ostetio.
Vise od 20 bombi ili raketnih projektila nocas je ispaljeno i na podrucje
beogradskog prigradskog naselja Batajnica. Na meti je bilo i podrucje
planine
Kosmaj, kao i podavalska mesta Zuce i Bubanj potok.
Jos jedan neeksplodirani projektil pao je na jednu kucu u Begaljici, na
periferiji Beograda.
U prvom napadu na Beograd, sinoc oko 23 casa avijacija NATO gadjala je i
podrucje Strazevice kod Rakovice, Makisa i Ostruznice.
Protivvazdusna odbrana Vojske Jugoslavije (PVO VJ) odgovarala je na sve
napade,
a prema beogradskim medijima, iznad Ralje su oborena cetiri projektila.
Tesku noc imale su i Nislije. Avioni NATO su nocas tri puta napadali
podrucje
tog grada, a na meti je bila industrijska zona.
Samo u jednom napadu na Nis je ispaljeno vise od deset projektila.
Prvi napad na Nis poceo je oko dva sata posle ponoci, drugi oko 3.15, a
treci
je trajao od 3.35 do cetiri sata.
Sve vreme delovala je i Protivazdusna odbrana Vojske Jugoslavije.
Prema izvestajima beogradskih medija, avijacija NATO je nesto pre dva casa
posle ponoci sa dva projektila gadjala i podrucje planine Maljen kod
Valjeva.
Na podrucje Kursumlije nocas je ispaljeno oko 30 projektila. Beogradski
mediji
javljaju da je na meti bilo naselje Markovici.
U Kursumliji je vec 24 casa na snazi vazdusna opasnost.
Avijacija NATO ostetila je nocas i zeleznicku prugu kod mesta Lukicevo u
opstini Zrenjanin.
Program Radiotelevizije Srbije (RTS) od sinoc se ne prenosi preko satelita.
Odlukom asocijacije "Eutel-sat" program RTS "skinut" je sa satelita, tako da
ta
televizija vise ne moze da se gleda u Evropi i svetu, i u delu Srbije.
U obavestenju RTS, emitovanog preko Radio Beograda, ta odluka se ocenjuje
kao
"jos jedan pokusaj da se spreci sirenje istine o dogadjajima u SRJ i
zlocinima
koje NATO cini prema Jugoslaviji i njenom narodu".
"Ocigledno je da je ona doneta pod velikim politickim pritiskom pojedinih
zapadnih zemalja clanica NATO-a", navodi se u saopstenju RTS.
Kako je javljeno, centralne informativne emisije RTS (Dnevnik I, II, III)
prenosice i drzavni Radio Beograd.
Imena troje poginulih
BEOGRAD - U nocasnjem napadu na Ralju poginuli su deca Dejana i Stefan
Pavlovic
i 29-godisnja Biljana Momcilovic, izvestila je beogradska televizija Studio
B.
U Urgentni centar su primljene tri osobe, od kojih je jedna zena u zivotnoj
opasnosti.
U tu bolnicu primljeni su Branislava i Vladimir Pavlovic i Ljubinka
Ivanovic.
Branislava Pavlovic je teze ranjena i lekari se bore za njen zivot.
Branislava i Vladimir Pavlovic su roditelji poginule dece, Dejane i Stefana.
Avijacija NATO sinoc je oko 23 casa gadjala podrucje Ralje, Dva projektila
su
pala na stambene zgrade.
SAD moze da izazove drugi hladni rat
SIDNEJ - Bivsi predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbacov izjavio je danas
u
Sidneju da zelja SAD za globalnom hegemonijom moze da izazove "drugi hladni,
a
mozda cak i vruci rat".
Gorbacov je rekao da NATO trupe "nece lako moci da potcine Jugoslaviju u
kopnenoj operaciji".
"Kosovo je samo deo problema. Verujem da glavni problem jeste kako da
reagujemo
kako bismo prevladali ovu opstu situaciju, jer ako se ovako nastavi, moze da
se
dogodi drugi hladni rat, cak mozda i vruci rat", rekao je Gorbacov na
konferenciji za novinare.
Gorbacov smatra da kopnena operacija ne bi bila uspesna za Alijansu, kao sto
je
slucaj sa nacistima u Drugom svetskom ratu.
"Naravno da je jasno da NATO moze lako vojno da porazi Jugoslaviju. Na
kraju,
NATO predstavlja dve trecine svetske vojne sile, a okomio se na jednu malu
drzavu. Ali kopnena operacija ne bi bila uspesna za njih kao sto nije bila
za
naciste u Drugom svetskom ratu", rekao je Gorbacov.
Indipendent: Britanija se sprema za kopneni rat
BEOGRAD - Britanija je najavila da ce u Makedoniju poslati jos 12.000
vojnika u
okviru mirovnih snaga NATO-a, pise danas britanski dnevnik "Indipendent".
"Britanski premijer Toni Bler na ovaj nacin je poslao do sada najjasniji
signal
da su Britanija i NATO spremni da silom udju na Kosovo kako bi obezbedili da
se
izbeglice vrate svojim kucama", navodi list u clanku pod naslovom "Britanija
se
sprema za kopneni rat".
"Indipendent" dodaje da je taj potez istovremeno i priznanje da vazdusni
udari
"nisu dovoljni da nateraju (predsednika SR Jugoslavije) Slobodana Milosevica
da
se pokori", prenosi Radio Bi-Bi-Si (BBC).
"Cilj odluke britanske vlade o rasporedjivanju dodatnih jedinica jeste da
smanji pritisak na predsednika Klintona koji je suocen sa sve slabijom
podrskom
javnog mnjenja za eventualno angazovanje americkih vojnika na Kosovu", pise
"Indipendent".
Britanski dnevnik "Tajms" pise danas da je Klinton "spreman da razmotri
mogucnost kopnenog rata protiv srpskih snaga na Kosovu, ukoliko se u naredne
tri sedmice ne postigne mirovno resenje, i angazuje 90.000 vojnika iz SAD, a
ne
iz baza u Nemackoj".
"Do dramaticne promene stava Klintona doslo je posle proslonedeljnih
razgovora
sa vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi Veslijem Klarkom. Vojni
zvanicnici
Alijanse upozoravaju da, ukoliko se razmislja o kopnenoj ofanzivi, odluka o
rasporedjivanju kopnenih jednica mora da bude doneta do polovine juna", pise
"Tajms".
List dodaje da "iako NATO zvanicno planira da u sastavu mirovnih snaga bude
izmedju 50 i 60.000 vojnika, u Vasingtonu i Londonu sve vise prevladava
misljenje da savez mora da se pripremi za mnogo vecu operaciju u koju bi
bilo
ukljuceno izmedju 150 i 160.000 vojnika".
Britanski dnevnik "Dejli Telegraf" pise danas da "neposredno nakon sto su
vazdusni udari na Jugoslaviju prerasli u pravi rat iz vazduha NATO se
priblizava kopnenoj invaziji Kosova".
"Za taj pomak u strategiji NATO-a, koja je trebalo da bude usvojena od samog
pocetka, zasluzna je Britanija. Odluka o angazovanju dodatnih kopnenih trupa
mora se pozdraviti ali uz dozu opreza. Ostaje sumnja da je ona podstaknuta
politickim obzirima i da nije nuzna sa vojne tacke gledista. Bez obzira na
to,
moramo da se nadamo da se u NATO konacno pomalja koherentna stategija",
zakljucuje "Dejli telegraf".
Evroazijska unija kao protivteza NATO-u
MOSKVA - Sef Glavne uprave za medjunarodnu vojnu saradnju ruskog
Ministarstva
inostranih poslova, general Leonid Ivasov izjavio je da Rusija treba da
"inicira stvaranje evroazijske unije kao protivtezu NATO savezu".
"To bi bila protivteza aspiracijama Severnoatlanskog saveza za prosirenje
podrucja svog uticaja", rekao je Ivasov u sredu u Institutu za vojnu
istoriju
Ministarstva odbrane.
Zamoljen da proceni mogucnosti Rusije da u 21. veku ponovo postane supesila,
Ivasov je rekao da je ekonomski potencijal Rusije "devet puta veci od
americkog".
On je, medjutim, upozorio da ce taj potencijal moci da se iskoristi samo ako
Rusija resi svoje unutrasnje politicke i ekonomske nesuglasice.
Cernomirdin poziva NATO da prekine bombardovanje
VASINGTON - Specijalni izaslanik ruskog predsednika za Jugoslaviju Viktor
Cernomirdin pozvao je danas NATO da suspenduje vazdusne napade na SRJ ili ce
se
suociti sa povlacenjem Rusije iz pregovarackog procesa.
Cernomirdin je takodje zapretio da ce obustaviti vojno-tehnolosku saradnju
sa
SAD-om i zapadnom Evropom, da ce odloziti ratifikaciju sporazuma START II i
da
ce Rusija iskoristi pravo na veto kada UN bude raspravljala o rezoluciji o
SRJ.
"Pozivam lidere NATO-a da pokazu hrabrost i suspenduju vazdusne napade, sto
bi
predstavljalo jedni ispravan potez", navodi se u Cernomirdinovom tekstu,
koji
je danas objavio "Vasington post" u svom uvodniku.
"Nemoguce je pregovarati o miru kada padaju bombe. To je sada jasno. Smatram
da
je neophodno da kazem da, ako se uskoro ne prekine bombardovanje, ja cu
savetovati ruskog predsednika da prekine ucesce Rusije u pregovarackom
procesu...", dodao je specijalni izaslanik Borisa Jeljcina.
Cernomirdin je takodje rekao da su vazdusni napadi Alijanse i njena
strategija
o Kosovu unazadili kontakte SAD-Rusija za nekoliko decenija.
"Tokom godina reforme, vecina Rusa je stekla misljenje da u SAD vlada prava
demokratija i da se istinski brinu za ljudska prava, nudeci univerzalni
standard vredan imitacije", rekao je on.
Cernomirdin je rekao da su "SAD izgubile svoje moralno pravo da se kao
zemlja
smatraju liderom slobodnog i demokratskog sveta, kada su njene bombe razbile
ideale slobode i demokratije u Jugoslaviji".
Prema njegovim recima, Rusija pomaze u "iznalazenju nacina za Beograd da
ispuni
uslove", koje je postavila medjunarodna zajednica.
"U stvari Rusija je preuzela na sebe zadatak da pregovara izmedju Beograda i
NATO-a ne zato sto je zeljna da pomogne Alijansi u primeni njene strategije,
ciji je cilj kapitulacija Slobodana Milosevica, i de facto uspostavljanje
NATO
protektorata na Kosovu", pise Cernomirdin.
Ti ciljevi suprotni su stavovima Rusije, koji pozivaju na ukljucenje snaga
UN
na Kosovu uz postovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ.
Cernomirdin je kritikovao izjavu americkog predsednika Bila Klintona da
strategija Alijanse moze da "ojaca, ne oslabi, nase sustinske interese u
dugorocnom i pozitivnom odnosu sa Rusijom".
"Nova strategija NATO-a, ciju prvu prakticnu primenu mozemo videti u
Jugoslaviji, dovela je do ozbiljnog pogorsavanja rusko-americkih odnosa",
pise
Cernomirdin i dodaje da je to unazadilo te odnose za nekoliko decenija.
Meksiko nece ucestvovati u mirovnim snagama UN na Kosovu
MEKSIKO SITI, 27. maja (Beta-Itar-Tas) - Ministarstvo inostranih poslova
Meksika saopstilo je da ta zemlja nikada nije, niti namerava, da ucestvuje u
mirovnim misijama UN u svetu, cime je odbacilo spekulacije da ce meksicki
vojnici ucestvovati u eventualnoj mirovnoj misiji UN na Kosovu.
U saopstenju koje je objavljeno juce u Meksiko Sitiju navodi se da se
spoljna
politika te centralnoamericke zemlje zasniva na "ustavnim principima
mirovnog
resavanja sukoba i nemesanja".
U saopstenju se odbacuju "neosnovane spekulacije da bi Meksiko mogao da
stavi
na raspolaganje trupe za ucesce u mirovnoj operaciji UN u Jugoslaviji"
Meksicka vlada je na pocetku napada NATO-a na Jugoslaviju izrazila zaljenje
zbog upotrebe sile na Balkanu bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i
konstantno
se zalaze za mirno i politicko resenje krize na Kosovu.
Senat ponovo odbacio kopnene snage bez dozvole Kongresa
VASINGTON - Americki senat je u sredu ponovo odbacio meru koja bi ogranicila
americke vojne operacije na Kosovu bez dozvole Kongresa.
Tri nedelje posto je odbacio predlog da se americkom predsedniku Bilu
Klintonu
dozvoli upotreba kopnenih trupa u vazdusnim udarima na Jugoslaviju, Senat je
odbacio i predlog da se zabrane sredstva za ofanzivane ili mirovne snage u
Jugoslaviji posle 1. oktobra bez prethodne dozvole Kongresa.
Isti predlog Senat je vec odbacio u utorak.
Protiv te mere glasalo je 77 senatora, dok je "za" glasalo njih 21.
Svarsckopf optuzio NATO da nema jasan cilj na Kosovu
SIDNEJ - Americki general Norman Svarckopf, koji je komandovao svim zapadnim
snagama ukljucenim u Zalivski rat, izjavio je danas da NATO nejasno govori o
svojim ciljevima kada je rec o kosovskoj krizi i zatrazio je angazovanje UN
radi pronalazenja diplomatskog resenja krize.
Svarckopf, koji boravi u poseti Australiji, ponovio je u sredu kritike na
racun
zvanicnika NATO-a da su prvobitno javno izjavljivali da nece slati kopnene
trupe na Kosovo, ocenjujuci da bi bolazak tih snaga (na Kosovo) bio velika
greska.
On je rekao da lideri Severnoatlanstkog vojnog saveza sasvim nejasno govore
o
tome da li NATO svoje vojnike treba da salje iskljucivo u prijateljsko, ili
postoji mogucnost da se trupe posalju i u samo poluprijateljsko okruzenje.
Americki general smatra da upucivanje ofanzivnih snaga Alijanse nije resenje
za
krizu na Kosovu jer ce biti veoma tesko sakupiti dovoljan broj vojnika i
zbog
toga sto se radi o "teskom terenu i veoma teskom neprijatelju".
Svarckopf se zalozio za diplomatsko resenje kosovske krize i za ukljucenje
UN u
proces pronalazenja mirovnog resenja.
"Pocnite da spasavate zivote i dozvolite narodu (albanskim izbeglicama) da
se
vrate kucama", porucio je on liderima NATO saveza.
Svarckopf je predvodio 800.000 vojnika Zapadne vojne alijanse u ratu protiv
Iraka 1991. godine.
Slavu americkog generala u Zalivskom ratu nedavno je prekrila senka
kriticara
koji su ga optuzili da je prerano okoncao taj rat, ostavljajuci irackog
predsednika Sadama Huseina na vlasti u Bagdadu.
Svarskopf je na te primedbe danas u Sidneju odgovorio da je njegova tadasnja
odluka da svoje trupe ne vodi na Bagdad povecala izglede da se uspostavi mir
na
Bliskom istoku.
"Arapski svet bi okupaciju Iraka zauvek smatrao kolonijalnim osvajanjem mimo
mandata UN", rekao je on.
Nastavljeni vazdusni napadi na muslimanske ekstremiste
DzAMU, Indija - Indija je jutros pocela novu seriju vazdusnih napada na
polozaje muslimanskih gerilaca u indijskom delu Kasmira, izjavio je jedan
indijski vojni zvanicnik.
Taj visoki zvanicnik indijskog Ministarstva odbrane koji je trazio da ostane
anoniman rekao je da je napad poceo oko 1.30 sati po srednjoevropskom
vremenu i
da u njemu ucestvuje sest aviona tipa Mig i dva borbena helikoptera MI17.
Indija je juce u dva navrata bombardovala uporista muslimanskih gerilaca u
kasmirskim planinama i saopstila je da ce nastaviti napade sve dok ta
teritorija ne bude ponovo pod njenom kontrolom.
Indija je saopstila da je grupa od oko 600 boraca iz Pakistana, ne navodeci
da
li se radi o vojnicima ili gerilcima, zauzela polozaje u planinama
kasmirskih
oblasti Kargil i Dras, a premijer Atal Bihari Vadjpaji u utorak je najavio
da
ce Indija preduzeti sve neophodne mere, ukljucujuci i napade iz vazduha,
kako
bi izbacila "uljeze".
U saopstenju indijskog Ministarstva odbrane se navodi da ce za "svaku
eskalaciju konflikta odgovornost iskljucivo snositi Pakistan" i dodaje da
"indijske odbrambene snage imaju ovlascenja da preuzmu odgovarajuce akcije u
slucaju svakog direktnog ili indirektnog mesanja pakistanske armije ili
pakistanskih vazdusnih snaga".
Klinton spreman da razmotri pravi rat na Kosovu
LONDON - Americki predsednik Bil Klinton spreman je da razmotri upucivanje i
do
90.000 americkih vojnika koji bi ucestvovali u pravom kopnenom ratu na
Kosovu
ako se u roku od tri nedelje ne postigne mirovni sporazum, pise danasnji
londonski "Tajms", pozivajuci se na neimenovane izvore u NATO-u.
Iako NATO zvanicno tvrdi da ce snage za eventaulnu primenu sporazuma o
Kosovu
brojati izmedju 50 i 60 hiljada vojnika, "Vasington i London se sve vise
smatraju da treba da budu spremni za mnogo vecu operaciju u kojoj bi
ucestvovalo izmedju 150 i 160 hiljada vojnika alijanse", navodi britanski
dnevnik u tekstu koji je objavljen na naslovnoj stranici.
"Buduci da je Klinton odlucan da porazi jugoslovenskog predsednika Slobodana
Milosevica, od SAD ce se ocekivati da posalju vise od polovine trupa",
navode
izvori "Tajmsa" u NATO-u.
Prema procenama tog izvora, i od Velike Britanija i Francuske bi se
ocekivalo
da daju znacajan doprinos u kopnenim snagama.
"Tajms" pise da je do drasticne promene u Klintonovom stavu, nakon nekoliko
nedelja odbijanja mogucnosti slanja kopnenih snaga "doslo posle
proslonedeljnog
susreta sa glavnokomandujucim snaga NATO-a za Evropu, generalom Veslijem
Klarkom".
Prema pisanju londonskog lista, novu uzurbanost planera NATO-a prouzrokovalo
je
upozorenje vojnog vrha da odluka o slanju kopnenih trupa mora da se donese
do
sredine juna, ako se razmislja o kopnenoj ofanzivi.
"Kratke rokove diktira odlucnost Alijanse da povratak albanskih izbeglica na
Kosovo pocne pre zime", pise "Tajms".
D'Alema protiv slanja kopnenih trupa bez rezolucije UN
RIM - Italijanski premijer Masimo D'Alema izjavio je danas da bi bilo kakvo
slanje kopnenih trupa na Kosovu, moralo da bude odobreno rezolucijom Saveta
bezbednosti Ujedinjenih nacija.
U obracanju Senatu, gornjem domu italijanskog parlamenta, on je rekao da bi
angazovanju kopnenih snaga moralo da prethodi "rezolucija Saveta bezbednosti
UN
kojom se od (jugoslovenskog predsednika Slobodana) Milosevica trazi da se
povuce (sa Kosova) i kojom se namece rasporedjivanje medjunarodnog
kontingenta".
Prema njegovim recima, to bi predstavljalo preokret u sukobu.
On je obecao da nikakva odluka o eventualnom koriscenju italijanskih trupa
nece
biti doneta bez odobrenja parlamenta Italije.
D'Alema je takodje rekao da se medjunarodna zajednica nalazi u odlucnom
trenutku u vezi sa Kosovom, ocenjujuci da je mir "blizak i moguc".
Klinton razgovarao sa D'Alemom, salje Vizela u Albaniju
AMELIJA AJLEND - Americki predsednik Bil Klinton je danas telefonom
razgovarao
sa italijanskim premijerom Masimom D'Alemom o napretku vazdusnih udara NATO
na
SRJ, rekao je portparol Bele kuce Dzo Lokart.
Lokhart, koji sa Klintonom boravi u letovalistu Amelija Ajlend na Floridi,
rekao je da su dvojica lidera 30 minuta razgovarala o kosovskoj krizi i
slozila
se da su vazdusni napadi "imali uticaja na predsednika SRJ Slobodana
Milosevica".
"Bio je to dobar razgovor u kome su najvise govorili o Kosovu, situaciji na
terenu, uspesnosti vazdusne kampanje i raznim znakovima da ona ima uticaja
na
Milosevica", rekao je Lokhart novinarima.
Klinton i D'Alema su razgovarali i o planovima NATO da na Kosovo uputi
50.000
tesko naoruzanih snaga za ocuvanje mira.
Klinton je poslao dobitnika Nobelove nagrade za mir, borca protiv nacizma
Elija
Vizela kao predsednickog izaslanika u Albaniju i Makedoniju, gde ce od 31.
maja
do 4. juna obici hiljade kosovskih Albanaca u izbeglistvu.
Lokart je rekao da ce Vizel razgovarati sa izbeglicama, predstavnicima
nevladinih organizacija i humanitarnih organizacija da bi se bolje upoznao
sa
tamosnjim uslovima.
Portparol Bele kuce je rekao da ce Vizel po povratku u SAD direktno Klintonu
podneti izvestaj o izbeglicama u tim zemljama.
NATO gadja pogresne ciljeve
LjUBLjANA - NATO vec dva meseca u Jugoslaviji bombarduje pogresne ciljeve,
procenio je danas bivsi oficir nekadasnje Jugoslovenske narodne armije (JNA)
Milan Gorjanc.
Gorjanc, koji je pre raspada SFR Jugoslavije 1991. godine komandovao
korpusom
JNA u zapadnoj Srbiji, rekao je da NATO gresi ako veruje da je unistio veci
deo
opreme Vojske Jugoslavije.
"NATO pogadja prazne kasarne i vojna skladista. Nekoliko meseci upozorenja
bilo
je dovoljno VJ da premesti i sakrije svu opremu", rekao je on u intervjuu
Rojtersu.
Danas vodeci slovenacki vojni analiticar, Gorjanc je procenio da su izgledi
za
kopneni napad NATO vrlo mali, ali da NATO moze da razmislja o tri opcije.
"Zapadu treba do 20.000 vojnika za otvaranje koridora za ulaz svezih snaga
Oslobodilacke vojske Kosova iz Albanije", rekao je on.
Druga i najverovatnija opcija je invazija NATO na celo Kosovo, za sta, prema
Gorjancevim recima, treba stotinak hiljada vojnika.
Treca i najmanje verovatna mogucnost je invazija cele Jugoslavije sa do
400.000
vojnika, sto je uslovljeno dugim dogovaranjem u NATO, procenio je Gorjanc.
Ni ulazak na Kosovo ne moze da bude brz, kako zbog uzanih prolaza iz
Makedonije
i Albanije, tako zbog unistenih mostova i puteva, dodao je on.
"Verujem da NATO samo preti kopnenim snagama... sebi ne moze da priusti ni
ljudske zrtve, niti prelivanje sukoba u susedne zemlje, a ni Milosevic ne
moze
da izdrzi vise vazdusnih napada", rekao je Gorjanc.
Gorjanc je, medjutim, rekao da se nada da ce rat biti zavrsen bez upotrebe
kopnenih snaga.
"Nijedan srpski glasac u ovom trenutku ne bi mogao da krivi (Slobodana)
Milosevica zbog bilo kakvog sporazuma", rekao je analiticar.
Drnovsek potvrdio Klintonovu posetu Sloveniji
LjUBLjANA - Premijer Slovenije Janez Drnovsek nagovestio je da bi americki
predsednik Bil Klinton trebalo uskovo da poseti Ljubljanu, pise danas
slovenacka stampa.
Drnovsek nije precizirao datum Klintonove posete, do koje bi moglo doci,
kako
se saznaje diplomatskim krugovima, 21. i 22. juna.
Portparol Bele kuce Dzo Lokart je sredinom marta izjavio da ce Klinton
verovatno posetiti Sloveniju nakon samita grupe G-8, koji se odrzava od 18.
do
20. juna u Kelnu.
NATO smatra da OVK ne treba dati kontrolu nad Kosovom
LONDON - NATO vec sada razmislja o zivotu na Kosovu posle rata i cvrsto je
uveren da kontrolu nad juznom srpskom pokrajinom ne treba dati
separatistickoj
Oslobodilackoj vojsci Kosova (OVK), tvrde britanski diplomatski izvori na
koje
se poziva agencija Rojters.
Prema tim izvorima, zvanicnici NATO strahuju da ce na Kosovu zavladati
anarhija
posle potpisivanja mirovnog sporazuma i da je to jedan od razloga zbog kojih
se
toliko insistira na medjunarodnim snagama za sprovodjenje tog sporazuma.
"Ukoliko bude postojao prazan hod izmedju povlacenja srpskih snaga i ulaska
NATO-a, Pristinu bi zauzela OVK", rekao je jedna visoki britanski diplomata
koji je zeleo da ostane anoniman.
On je za OVK rekao da su to gerilske snage prema kojima "ne treba imati
sentimentalna osecanja".
"Verovatno ce nastati bezakonje kada se srpske snage povuku. Zelimo da se na
Kosovo vrati demokratska samouprava na cijem celu nece biti naoruzani
ljudi",
rekao je jos taj izvor.
Britanski zvanicnik je upozorio na opasnost od sukoba raznih naoruzanih
grupa
na Kosovu posle zavrsetka rata jer, kako je to obrazlozio, OVK-u preti
raspad.
Komandanti OVK su diplomatskim kanalima prosledjivali informacije NATO-u,
ali
su njihovi odnosi vise puta "zahladjivali", javlja Rojters, navodeci kao
primer
to da je avijacija Severnoatlanstog pakta "greskom" pogodila uporiste OVK
nedaleko od karaule Kosare na granici SR Jugoslavije i Albanije.
Kriticari optuzuju OVK da nije nista vise od "mafije koja se sepuri
oruzjem",
navodi britanska agencija.
Zabrinutost oko vakuuma u vlasti na Kosovu bila je prisutna i u razgovorima
koje je juce u Italiji, Nemackoj i Francuskoj imao britanski premijer Toni
Bler.
"Ne smemo dozvoliti stvaranje vakuuma. Moramo da se pobrinemo da se snagama
(NATO-a) omoguci brzo razmestanje na terenu", rekao je sef nemacke
diplomatije
Joska Fiser novinarima posle razgovora sa Kukom.
Rusija ozbiljno zabrinuta za pregovore
MOSKVA - Rusija je "ozbiljno zabrinuta" saopstenjima o nameri Medjunarodnog
tribunala za ratne zlocine u Hagu da podigne optuznicu protiv predsednika
SRJ
Slobodana Milosevica, i namerava da i dalje pregovara sa njim, saopstilo je
rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Saopstenje je izdato pre nego sto je Medjunarodni kriviccni sud za ratne
zlocine u bivsoj Jugoslaviji (ICTY) objavio da je podigao optuznicu protiv
Slobodana Milosevica i jos cetvorice jugoslovenskih zvanicnika i izdao nalog
za
njihovo hapsenje.
U saopstenju ruskog MIP-a se navodi da bi takva odluka samo stvorila dodatne
prepreke na putu resavanja situacije vezane sa SRJ.
"Sto se tice namere da se podigne krivicna optuznica protiv Milosevica, u
sadasnjim uslovima, savrseno je ocigledno da, uzimajuci u obzir sve
okolnosti,
takav korak ne moze da se oceni drugacije osim kao politicki motivisan",
navodi
ruski MIP.
U saopstenju se ukazuje da "takva dejstva medjunarodnog haskog tribunala,
koja
su imala mesto i ranije, ozbiljno podrivaju autoritet tog organa Saveta
bezbednosti UN"
"U praksi, ako takvo resenje glavnog tuzioca bude objavljeno, samo ce
dovesti
do dodatnih prepreka na putu resenja kosovske krize, i jos vise otezati te
uporne napore, koji se sada ulazu za nalazenje politickog resenja.
"Rusija namerava da produzi aktivno trazenje brzog politickog resenja oko
SRJ,
racunajuci i sa predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem", dodaje se i
saopstenju.
Cernomirdin posle razgovora u Moskvi dolazi u Beograd
MOSKVA - Specijalni izaslanik ruskog predsednika za Balkan Viktor
Cernomirdin
danas ce, posle razgovora sa americkim i izaslanikom EU u Moskvi, doputovati
u
Beograd, saopstio je njegov predstavnik za stampu Valentin Sergejev.
Kako prenose agencije, Sergejev je naveo da nema nikakvih izmena u
Cernomiridnovim planovima i da ruskog izaslanika na aerodromu Vnukovo-2 ceka
avion spreman za poletanje.
U zapadnim diplomatskim krugovima prethodno je nagovesteno da bi
Cernomirdinov
dolazak u Beograd mogao biti odlozen zbog izvestaja da je pred Medjunarodnim
sudom za bivsu Jugoslaviju u Hagu podignuta optuznica protiv jugoslovenskog
predsednika Slobodana Milosevica.
"Let nije otkazan i mi danas idemo u Beograd", rekao je Sergejev novinarima.
Jos, medjutim, nije izvesno da li ce sa Cernomirdinom u Beograd doputovati i
finski predsednik Marti Ahtisari, kako je ranije najavljivano.
Sergejev je novinarima jos rekao da su se Cernomiridin, Ahtisari i zamenik
americkog drzavnog sekretara Strob Talbot, na razgovorima u Moskvi "u
principu"
usaglasili oko dokumenta o kosovskoj krizi.
"Dokument je skoro gotov", kazao je on.
Trojni razgovori o Kosovu u Moskvi poceli su juce popodne, a nastavljeni su
jutros u 8.30.
Kavanda:Snage na Kosovu tek kada prestane bombardovanje
PRAG - Ceski ambasador pri NATO-u Karel Kovanda izjavio je da medjunarodne
snage za Kosovo nece uci u pokrajinu sve dok traje bombardovanje i ne pocne
povlacenje jugoslovenskih jedinica.
On je u intervjuu za danasnju cesku "Mladu frontu Dnes" ocenio da je
spremnost
Velike Britanije da snage NATO-a udju "i u neprijateljsko okruzenje" na
Kosovu,
"stvar o kojoj ne postoji dogovor, Ceska joj se protivi, a pored ove osnovne
diplomatske prepreke, postoje i vojne i tehnicke".
"To bi znacilo intervenisati kao ofanzivna sila", rekao je ceski ambasador i
precizirao da, kako sada stvari stoje, te snage imaju "odredjene zadatke" u
koje ne spada da na Kosovo udju "na agresivan nacin" ili da idu u oblasti
gde
je "neprijateljsko okruzenje".
Kavanda je rekao da je potrebno odluciti da li ce te snage uci na Kosovo
odmah
nakon postizanja primirja i pre sklapanja mira.
"Izmedju primirja i mirovnog sporazuma moze da protekne i nekoliko nedelja,
nekoliko meseci, a u medjuvremenu ce goreti druge stvari, recimo povratak
izbeglica", objasnio je on.
Ceski ambasador je takodje rekao da je NATO ubedjen da te snage moraju da
budu
opremljene teskim naoruzanjem, jer ce "na Kosovu biti minska polja,
naoruzani
ratnici, mozda domobrani.
"Bice tamo i kosovski ustanici, (separatisticka Oslobodilacka vojska Kosova)
OVK koji ce morati da budu razoruzani. Povlacice se srpske jedinice, ako bi
htele pri tome da spale jos neko selo, necemo stajati skrstenih ruku samo
kao
posmatraci", rekao je Kovanda.
Ceski ambasador nije, medjutim, iskljucio mogucnost kopnene invazije NATO-a.
"Sada igramo za vreme. Da bi KFOR krenuo u pohod, mora da dobije naredbu za
akciju", rekao je Kavanda i istakao da bez obzira sta se danas prica, "to je
odluka 19 zemalja".
On je dodao da i ta odluka moze da bude doneta takozvanom "tihom procedurom"
u
kojoj je dovoljno da se nijedna zemlja clanica ne usprotivi.
Rusija razmislja o podeli Kosova
MOSKVA) - Teritorijalno razgranicenje na Kosovu po bosanskom scenariju
"predstavlja kljuc o kojem razmislja i ruska diplomatija" bez obzira na
poricanje sefa diplomatije Igora Ivanova, pise danas moskovska "Izvestija".
Moskovski dnevnik iznosi "mogucu" mapu podele Kosova, prema kojoj bi
"Beograd
dobio teritorije koje se nalaze duz granice Srbije i Crne Gore i gradove
Pec,
Kosovska Mitrovica, Podujevo i Leposavic. U albanskoj zoni bi ostali gradovi
Prizren, DJakovica, Malisevo i Orahovac".
"Sto se tice Pristine, Zapad ne moze taj grad ostaviti Beogradu, jer bi to
znaclo da je rat fakticki zavrsio pobedom Beograda" i zato "nije iskljucena
varijanta da se grad podeli na srpski i albanski rejon, kao Bejrut", dodaje
"Izvestija".
"Takvom podelom Srbi ce sacuvati Kosovo Polje, Pecku patrijarsiju i okolne
manastire, velike rudnike uglja oko Kosovske Mitrovice, Trepcu i tri velike
elektricne centrale, a Albanci plodnu zemlju oko Belog Drima kod DJakovice i
nekoliko hemijskih fabrika", dodaje list.
Moskovski dnevnik smatra da "problema moze biti oko manastira kod DJakovice,
u
prvom redu oko Gracanice, ali je moguce da se oko manastira formira mala
srpska
enklava koju ce cuvati mirovne snage iz Rusije ili iz drzava NATO".
NATO ignorise cesko-grcki plan
PRAG - Grcko-ceski mirovni plan za Balkan u zapadnom vojnom savezu nije
naisao
na volju da se neko njime ozbiljno pozabavi, ocenjuje danasnja ceska stampa.
Ceski ambasador pri NATO, Karel Kovanda, potvrdio je za danasnje "Lidove
novini" da "ne ocekuje nikakvu konkretnu diskusiju o ovoj inicijativi, mozda
samo neka reagovanja od vlada zemalja clanica".
On je, medjutim, dodao da do sada reagovanja nije bilo, iako su sva
ministarstva inostranih poslova sa tekstom grcko-ceske inicijative upoznata
vec
najmanje dve nedelje.
Neimenovani diplomatski izvor "Lidovih novina" u sedistu Alijanse u Briselu
ironicno je prokomentarisao ignorisanje ove inicijative rekavsi da
"diplomatske
inicijative mozete da se ratosiljate najefikasnije tako sto o njoj nece da
govorite".
Zvanicni Prag je u medjuvremenu demantovao nagadjanja da je pravi autor
grcko-ceskog mirovnog plana Nemacka.
Portparol ceskog Ministarstva inostranih poslova Ales Pospisl, izjavio je
danasnjim "Hospodarzskim novinama" da je "aspurdna ideja da je Joska Fiser
rekao (sefu ceske diploamtije Janu) Kavanu da izradi plan, zato sto se
Nemacka
stidi da ga predlozi sama".
Nagadjanja o Nemackoj kao "duhovnom ocu" ovog mirovnog plana polaze od
cinjenice da Nemacka kao nekrunisani patron postkomunistickih zemalja i
prosirenja NATO i Evropske unije na Istok ima drugaciji pristup resavanju
balkanske krize.
Pospisl je dodao da Ceska, kao i Nemacka, zbog svojih regionalnih interesa,
kako trgovinskih tako i bezbednosnih, ima "diferenciraniji pristup
konfliktu",
nego deo zapadnih saveznika.
Dodao je takodje da se sef ceske diplomatije, Jan Kavan, savetovao sa svojim
nemackim kolegom Joskom Fiserom, ali samo kao sa licnim prijateljem.
NATO ce od Rumunije traziti ucesce u snagama na Kosovu
BUKUREST - NATO ce zatraziti od Rumunije i svih drugih zemalja clanica
Partnerstva za mir da ucestvuju u buducim mirovnim snagama na Kosovu,
procenjuje se u Ministarstvu inostranih poslova Rumunije, javlja danasnja
nezavisna bukurestanska "Ziua".
Rumunski parlament je prosle jeseni odobrio upucivanje jednog kontigenta
neborbenih snaga rumunske vojske od oko 250 ljudi u okviru eventuelnih
mirovnih
snaga na Kosovu. Rumunska jedinica bi imala zadatak pruzanja logisticke i
medicinske pomoci stanovnistvu Kosova.
Upucivanje ovih snaga je moguce samo u slucaju zakljucivanja mirovnog
sporazuma, a zapadni vojni saveznici za sada vrse pripreme za blagovremeno
upucivanje ovih snaga, kako bi one postale operativne odmah po postizanju
takvog sporazuma, konstatuje "Ziua".
Olbrajtova se zahvaljuje Rumuniji na podrsci NATO-u
BUKUREST - Americki drzavni sekretar Madlen Olbrajt uputila je pismo
ministru
inostranih poslova Rumunije Andreju Plesuu u kojem visoko ocenjuje podrsku
Rumunije akcijama NATO na Kosovu, javlja danas Rumunski radio.
Madlen Olbrajt je posebno zahvalila Rumuniji na odluci da zapadnim
saveznicima
stavi na raspolaganje svoj vazdusni prostor, kao i da se pridruzi embargu na
isporuke nafte SR Jugoslaviji.
Ona je pohvalila i spremost Rumunije da primi albanske izbeglice sa Kosova.
Americki drzavni sekretar se u svom pismu izvinjava sto zbog aktuelnih
obaveza
nije u mogucnosti da poseti Rumuniju polovinom maja, kao sto je bilo
predvijedno.
Pocela pripremna konferencija za pakt stabilnosti
BON - Nemacki ministar inostranih poslova Joska Fiser rekao je danas da
Jugoslavija treba da ima mesto i glas u Paktu stabilnosti za jugoistocnu
Evropu, ali tek onda kada bude ispunila uslove koju pred nju postavlja
medjunarodna zajednica.
Fiser je danas na Petersbergu pokraj Bona otvorio pripremni sastanak za
ministarsku konferenciju o Paktu stabilnosti za jugoistocnu Evropu. Ona bi
trebalo da bude odrzana najverovatnije sredinom juna u Kelnu, kada se
ocekuje i
potpisivanje medjunarodnog dokumenta o Paktu stabilnosti.
Na danasnjem skupu ucestvuje 40 delagacija drzava regiona, drugih
zainteresovanih drzava i medjunarodnih organizacija.
Otvarajuci sastanak, Fiser je rekao da je "demokratska, miroljubiva i
evropskim
vrednostima odana Srbija ne samo dobrodosla, vec nam je potrebna da bismo
uspeli da ostvarimo ciljeve Pakta stabilnosti". Pre ukljucivanja Srbije, tj.
Jugoslavije, kako je naglasio Fiser, Beograd mora da se saglasi sa uslovima
G-8
o okoncanju sukoba na Kosovu.
Predstavnici Jugoslavije nisu pozvani na danasnji sastanak na Petersbergu.
Kao
posmatrac prisutna je delegacija Crne Gore.
"Ako konacno ne prestane ubijanje i proterivanje na Kosovu, onda citav
region
dugorocno nece naci mir, bezbednost i stabilnost. Ali, jos vise od toga je u
igri. Ako prihvatimo rezultate etnickog ciscenja, pre ili kasnije ce biti
poremecene osnove zajednickog zivota i preostaloj Evropi" - rekao je danas
Fiser.
Isticuci da je osnova ovog projekta "ideja da podela naroda na subjekte i
objekte u istoriji nema mesta", nemacki ministar je rekao da postoji i
znacajna
razlika izmedju Pakta stabilnosti i "drugih balkanskih konferencija u staroj
Evropi".
"Rec je o tome da se otpocne delotvorni, dugorocni proces, a ne pokusaj da
se
odjednom rese svi izuzetno slozeni, medjusobno povezani, cesto vekovima
stari
sukobi na Balkanu. To bi bilo besmisleno i osudjeno na neuspeh. Ne treba da
se
stvori ni novi poredak u regionu, vec da sve drzave budu ravnopravne i da
ucestvuju u ovom procesu" - naglasio je Fiser.
Prema njegovom uverenju, "nema nikakvih politickih, ekonomskih, kulturnih
ili
religioznih razloga zbog kojih ljudima u Dubrovniku, Sarajevu ili Beogradu
treba da bude uskraceno ono sto ljudi u Dablinu, Frankfurtu ili Varsavi vec
imaju - naime, stabilno mesto u Evropi".
Zamisljeno je da se Paktom stabilnosti za jugoistocnu Evropu ucini ono sto
je
1945. ucinjeno za Zapad i 1990. za Istok Evrope. Rec je o tome, kako je
rekao
Fiser, da se "otvori put koji bi se, stvaranjem stabilnih pretpostavki za
demokratiju, trzisnu privredu i regionalnu saradnju i dugotrajnim
ukljucivanjem
ovih drzava u evroatlantske strukture ovaj region dugotrajno smirio".
Tri "korpe" Pakta stabilnosti izradjene su ocito, a to je istakao i sam
Fiser,
po ugledu na "korpe" Helsinske konferencije.
U prvom skupu ideja na cijem ostvarivanju bi posle potpisivanja Pakta
stabilnosti trebalo raditi, jesu razvoj demokratije, zastita manjina i
podsticanje civilnog drustva koje ima kljucnu funkciju za miran i stabilan
razvoj.
Potom dolaze pitanja obnove, privredni napredak i regionalna saradnja sa
naglaskom na jacanje privatnog sektora.
U trecoj "korpi" su teme vezane za stvaranje sveobuhvatne bezbednosti
otporne
na pretnje spolja i iznutra, uz koje ide i postojanost granica i kontrola
naoruzanja.
Jedna od zamisli pakta stabilnosti jeste i da, kako je naglasio nemacki sef
diplomatije, svim drzavama bivse Jugoslavije i Albaniji stavi u izgled i
clanstvo u EU, iako to moze da bude samo sasvim dugorocno i iskljucivo na
bazi
ispunjenja uslova odredjenih u aktima EU.
Fiser je danas istakao znacajnu funkciju koju ce za ostvarivanje zamisli
Pakta
bezbednosti imati SAD, Rusija i Turska, s obzirom na veze koje su imale i
imaju
sa drzavama regiona.
Planirano je da danasnji skup traje sedam sati. Konferencija za stampu
organizatora ili zajednicka konferencija ucesnika skupa nije predvidjena.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------