Mi querida,
Cujem da si konacno prispela tamo gde bese krenula pre izvesnog vremena.
A to znaci da vise nisi toliko daleko, mada meni jos dalje, bez trece
zvezdice u ovom ratu, tj. *interneta. Od drugih dveju zvezdica trenutno
imamo samo *vodu, dok je *struja nasa nasushna nestala pre par sati. To
se zbiva stoga sto su nam nekom super-tihom bombom (jer nisam cula
eksploziju, nego smo samo najednom opazili gust dim i pozar iz pravca
Novog Beograda da bismo ubrzo saznali sta je po sredi) razlupali trafo
na Bezanijskoj Kosi, a potom isto to u Lestanima. Bez struje su Beograd,
Pancevo, Novi Sad, citava regija. Noc je blaga i bez daska vetra, a
mesecina se prosula naokolo poput nenadanog ulicnog osvetljenja. I opet
ona - za Beograd sasvim nova - tisina, koju narusava samo povremena
tutnjava teretnjaka u Savskoj.
I dok radio Pancevo bluzira kroz etar, a vazdusna uzbuna traje, da ti
ukratko opisem poslednja dvadeset cetiri sata.
Elem, onaj ko je mislio da ce se naspavati prosle noci, prevario se. Cim
je zazvonilo za veliki odmor, ekipa je pocela rad sa neba i zemlje, pa
smo osluskivali PVO a s prozora gledali kako po tamnoplavom nebu
prepunom mesecine lete blistave tackice ostavljajuci za sobom duge
belicaste repove. Pa su tako brundali naokolo i oko jedanaest i po
krenuli da lupaju po Rakovici i ostalim omiljenim objektima u Beogradu,
ali i u daljem komsiluku nase kapijske osmatracnice. Tu su slupali nesto
na Kosmaju, kao i dve-tri kuce u Ralji, ubivsi tom prilikom jednu zenu i
dvoje dece, dok je majka to dvoje maltene na samrti, a otac se
oporavlja. Ne znas kome je teze. Nikakva uteha nije sto smo im na tom
potezu oborili cetiri projektila (kojom prilikom su nad nasim imanjem
opet nastale neobicne metalne padavine, pa se drustvo dalo na trazenje
komadica); onaj presudni je ipak udario. U cilj?
U medjuvremenu su nam "unilateralno" skinuli RTS sa Eutelsat-a, a
Mancester Junajted je nadigrao Bajerna iz Mihnena i tako postao prvak
Evrope. Uspokojeni tom nadasve epohalnom vescu, oko ponoci smo krenuli
na pocinak.
Koji je trajao koliko i odmor do druge runde, s pocetkom u dva i deset,
kad me iz (za ovu priliku veoma lakog) sna trze huk aviona i projektila:
zujanje ko na raskrsnici, glasno i pretece, potom (takozvano "prevareno
ocekivanje") detonacije, neke sasvim udaljene a neke kao u komsiluku.
Pogledam na sat, kad ono - skazaljke se poklopile. A onda saznajem da su
poklopili zgradu distributivnog centra u centru Novog Beograda,
Batajnicu dvocifrenim brojem projektila i jos par targeta. Kao i vec
izvikane ciljeve sirom Srbije, od Novoga Sada i Zrenjanina (okolina)
preko Nisa i Kraljeva do Kursumlije. Kosovo se podrazumeva.
Ista prica i danas u toku dana, kad nam je umesto diplomatskog
izaslanika dosla diplomatska eskadrila da probija zvucne zidove i -
zahvativsi sirok prostor u cilju razvoja gradjanskog drustva - dotuce
neko dvoje slucajnih prolaznika na mostu kod Lebana (strasan strateski
cilj, kazu lokalni lokatori). Nabrajanje ostalih ciljeva bi predugo
trajalo i opasno zapretilo da istrosi bateriju, koju sad nemam ni gde da
napunim, osim ako bih se odvazila na putesestvije preko mosta do
Interkontija ili Hajata koji imaju agregate. Stoga preskacem.
Jutros - otvorivsi kapiju i zaputivsi se ka svojoj vernoj konjskoj snazi
- umalo ne nagazih na mrtvo mace u dvoristu. Stuzilo mi se kao retko kad
pre. Kako je lezalo bas tamo gde prolaze kola, uzeh ga u ruku da ga bar
sklonim u kraj dok ga komisinica koja brine o mackama ne sahrani tamo
gde obicno to cini. Telasce jos toplo, nepomicno, kraj njega mala barica
svetlocrvene krvi, nekoliko tamnih kapi na poluotvorenoj njuskici.
Opusteno i na cudan nacin tesko u ruci, mada je toliko maleno da mi je
stalo na dlan. Komsinica izadje na prozor i ja kazem sta sam ucinila, a
ona ce na to - s onom rezigniranom pomirenoscu s tim da zlo uzima svoj
danak - "to su ga psi nocas zaklali". Znam. Desava se, jer copori
jurcaju naokolo i tesko macki koja se zatekne na nezgodnom mestu. Ali me
je sve uzasno paradigmaticno podsetilo na proteklu noc, pa su mi ti psi
koji rastrzu mace smesta postali isto sto i oni odozgo sto pucaju od
snage i uverenja da treba da rade to sto rade i tom prilikom ubiju
necija dva "maceta". Stepen beslovesnosti je isti. Odgovornost nije, jer
ovi drugi bi, navodno, trebalo da poseduju moralno osecanje.
I jos neki ovdasnji bi trebalo da poseduju moralno osecanje, ali ga
nemaju. Povremeno me zasvrbi jezik, pa bih ti se najradije raspisala
onako otrovno, zestoko, jer mi je preko glave autizma, gluposti,
nasilja, bede, nakazne upotrebe ljudi. Onda se ugrizem za isti jezik i
kazem - jok, nema od tog' nista. A da bi nesto ostalo od slavne
baterije, zavrsavam, kako bi rekao legendarni Avram Izrael, za koga vele
da i dalje vredno radi u Centru za obavestavanje.
Besos.
Anika
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------