SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CANADA
SRJ prihvata principe G8 i donosenje rezolucije u SB UN
BEOGRAD - Jugoslavija prihvata principe Grupe osam (G8) za resenje kosovske
krize i saglasna je da Savet bezbednosti donese rezoluciju u skladu sa
Poveljom
UN, saopsteno je veceras nakon razgovora predsednika SR Jugoslavije
Slobodana
Milosevica i specijalnog izaslanika ruskog predsednika Viktora Cernomirdina.
U saopstenju sa razgovora se navodi da je konstatovano da je zajednicki
interes
postizanje mirnog resenja za krizu na Kosovu i Metohiji, prenela je
Radio-televizija Srbije.
"U tom smislu je neophodno, sa sadasnjeg stanja sukoba, ceo problem preneti
u
UN i Savet bezbednosti", ocenjeno je na sastanku.
"Ocuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ je zajednicki i
konacan
stav medjunarodne zajednice i SRJ".
"Potrebno je sto pre osigurati normalizaciju stanja i bezbedan povratak
izbeglica i raseljenih lica u svoje domove na Kosmetu. Kriza na Kosovu i
Metohiji treba da bude razresena politickim dogovorom o sustinskoj
autonomiji
koja ce garantovati ravnopravnost gradjana i nacionalnih zajednica koje zive
na
Kosovu i Metohiji", navodi se u saopstenju sa razgovora.
U razgovoru su ucestovali predsednik Srbije Milan Milutinovic i predsednik
Vlade Srbije Mirko Marjanovic.
Arburova optuzila zemlju i narod Jugoslavije
BEOGRAD - Vlada Srbije je danas ocenila da je tuzilac Medjunarodnog suda u
Hagu
Luiz Arbur "juce pokusala da optuzi nasu zemlju i narod i te lazi adresirala
na
imena najvisih drzavnih, vojnih i politickih rukovodilaca Jugoslavije".
Arburova je juce saopstila da su predsednik SRJ Slobodan Milosevic,
predsednik
Srbije Milan Milutinovic, potpredsednik Savezne vlade Nikola Sainovic,
nacelnik
generalstaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanic i ministar unutrasnjih
poslova Srbije Vlajko Stojiljkovic optuzeni za zlocine protiv covecnosti i
ratne zlocine na Kosovu.
"Radi se o isplaniranom potezu NATO zlikovaca sa ciljem da se miniraju
diplomatski napori, onemoguci zaustavljanje bombardovanja i nalazenje
resenja
politickim sredstvima", saopstila je Vlada Srbije.
Ocenivsi podizanje optuznice u Hagu kao "sramni cin", Vlada Srbije je
saopstila
da je rec o "jos jednom pokusaju da se od medjunarodne javnosti sakriju
ratni
zlocini koje cine Klinton, Bler, Sirak, Sreder, Solana, Klark i njihove
mafijaske kamarile".
"Ti propagandni trikovi nece spreciti da NATO i njegovi nalogodavci
odgovaraju
pred sudom pravde", saopstila je srpska Vlada. "Time se potvrdjuje da je
takozvani haski Tribunal obicna ispostava NATO i sastavni deo agresorskog
mehanizma, kome zloupotreba prava sluzi za bezuspesne pokusaje prikrivanja
najveceg zlocina protiv covecnosti nakon Drugog svetskog rata", preneo je
Radio
Beograd saopstenje Vlade.
Potvrda "marionetske uloge te komisije NATO i njenog placenika Luiz Arbur
jeste
sve veci broj tuzbi i zahteva najuglednijih medjunarodnih pravnih strucnjaka
i
institucija u kojima se trazi licna odgovornost celnika NATO zbog
bestijalnog
ubijanja civila, izazivanja humanitarne katastrofe i krsenja povelje
Ujedinjenih Nacija i medjunarodnog prava".
Istakavsi da je narod Jugoslavije "jedinstven i slozan", Vlada Srbije je
ocenila da se "svi gradjani, demokratski izabrana rukovodstva i patriotske
politicke partije nalaze pod jednom zastavom, sa ciljem da se drzava i narod
odbrane od zlocinacke agresije".
"Srbija i Jugoslavija ce istrajati u odbrani od agresora, u obezbedjivanju
mira, obnovi politickog procesa i postizanju politickog resenja za probleme
na
Kosovu i nikakva propaganda u tome ih nece spreciti", saopstila je Vlada
Srbije.
Albanska armija i OVK, uz podrsku NATO, napadaju SRJ
PRISTINA - Komandant Pristinskog korpusa Vojske Jugoslavije (VJ)
general-major
Vladimir Lazarevic optuzio je albansku armiju i separatisticku Oslobodilacku
vojsku Kosova (OVK) da su danas popodne, uz podrsku NATO, napali polozaje VJ
kod karaule Morina, na granici sa Albanijom.
General Lazarevic je u intervjuu novinaru agencije Beta Radetu Maroevicu i
americkom dnevniku "Vasington post" rekao da je NATO popodne "vrsio snazne
udare u rejonu karaule Morine", nakon cega je nesto istocnije od tog mesta
"poceo napad naoruzanih terorista i pripadnika Albanske armije".
Lazarevic je kazao da je NATO na okolinu karaule Morine za oko pola casa
lansirao vise od 30 razornih projektila, ali je istakao da su "teroristi
prosli
kao i u prethodnim pokusajima da prodru na jugoslovensku teritoriju, odnosno
te
grupe su razbijene uz velike gubitke".
Komandant Pristinskog korpusa rekao je, takodje, da je "juce u ranim
jutarnjim
casovima, grupa od oko 600 terorista iz Albanije, uz artiljerijsku podrsku
albanske armije pokusala da predje jugoslovensku granicu na Vrbnickom
pravcu,
odnosno na putu Kukes-Prizren, preko planine Pastrik".
"Te snage ne samo da su zaustvljene vec su im naneti i veliki gubici", rekao
je
general Lazarevic i dodao da sporadicne borbe u tom regionu jos uvek traju.
Prema njegovim recima, "kopnena operacija protiv SR Jugoslavije pocela je
jos
9. aprila, kada su snage naoruzanih albanskih terorista, pomognute
formacijama
albanske armije i pod komandom specijalnih snaga NATO pokusale veci upad na
jugoslovensku teritoriju iz Tropoje preko Junickih planina u okolini karaule
Kosare".
"Te snage su razbijene i naneti su im ogromni gubici, o cemu su pisala cak i
strana sredstva informisanja, a medju poginulima bili su i placenici iz
redova
Legije stranaca, mudzahedini i pripadnici specijalnih britanskih SAS
odreda",
rekao je general Lazarevic.
On je kazao da je to pocetak nove faze "agresije na SR Jugoslaviju".
"Vec sam rekao da je kopnena operacija protiv SRJ pocela 9. aprila, pri cemu
se
u prvi esalom guraju albanski teroristi, dok ce eventualno ucesce snaga
NATO,
zavisiti od procene uspesnosti akcija terorista", rekao je general
Lazarevic.
Kriza u Jugoslaviji "na ostrici noza"
ATINA - Kriza u Jugoslaviji nalazi se "na ostrici noza", rekao je danas u
Atini, po povratku iz Beograda, bivsi premijer Grcke Konstandinos Micotakis
i
ocenio da dalji tok dogadjaja zavisi od Zapada.
"Politicko resenje je dostizno. Jugosloveni ce doprineti. Treba da doprinese
i
Zapad", rekao je on.
"Ili ce biti ucinjen veliki korak u pravcu mira, ili ce doci do eskalacije
(sukoba), do kopnenih operacija sto znaci tragediju, destabilizaciju, ne
samo u
samoj Jugoslaviji, vec u sirem prostoru Balkana, dogadjaj koji ce placati
nasa
deca i nasi unuci ", rekao je Micotakis.
Micotakis je kao "zalostan dogadjaj" ocenio podizanje optuznice za ratne
zlocine protiv predsednika SRJ Slobodana Milosevica i jos cetiri licnosti,
ukazujuci da je to, "posle Rambujea, druga greska".
On je, medjutim, dodao da taj potez "ne predstavlja problem za nastavak
mirovnih napora".
Micotakis je rekao da "Zapad treba da shvati" da je Milosevic "jedini
pouzdan
sagovornik" u Jugoslaviji i "jedini koji je u poziciji da donese odluku o
tome
da bude sporazuma i garantuje njegovo sporovodjenje".
Micotakis, koji je poslanik i pocasni predsednik najvece grcke opozicione
stranke Nova demokratija, po povratku sa razgovora sa rukovodstvom SRJ i
Srbije
rekao je da je "zadovoljan" stavovima na ljudi sa kojima sa susreo, ali i da
je
"pokusao da utice u ispravnom pravcu koliko je mogao."
Om je ocenio da "objektivno postoje preduslovi za uspostavljanje mira", ali
da
ne zna da li ce to iskoristiti Zapad i "oni koji u danasnjem svetu imaju
odgovornost".
Procenjujuci opstu situaciju, Micotakis je rekao da je "uzdrzano
optimistican"
jer "nije moguce da je zapadni svet nerazuman".
Bivsi premijer je kao "tragicno" i "tuzno iskustvo" opisao ono sto je vdeo u
SRJ i rekao da "nije ni moralno, niti hrabro, nemilosrdno bombardovati i
pretiti jednoj zemlji unistenjem, vec da je to kukavicki i ne vodi nikuda".
"NATO moze pobediti, ali nema nikakvog prava da zahteva ni sramocenje jednog
naroda, niti njegovo moralno i materijalno, fizicko unistavanje. To ne sluzi
Zapadu na cast", dodao je on.
Micotakis je rekao da je o svojim zakljuccima iz posete Beogradu telefonom
obavestio ministra inostranih poslova Grcke Jorgosa Papandreua koji je u
Vasintonu i rekao da ce obavestiti i NATO koji, kako je naglasio, "zna
stavove
jugoslovenskog rukovodstva".
Rusija znala za pripremanje optuznice
MOSKVA - Moskovski dnevnici "Nezavisimaja gazeta" i "Vremja" danas pisu da
je
Rusija ranije obavestena da je Haski trinunal za ratne zlocine pripremao
optuznicu protiv predsednika SRJ Slobodana Milosevica.
Listovi navode da je francuski predsednik Zak Sirak tokom posete Moskvi, 13.
maja, obavestio predsednika Rusije Borisa Jeljcina da se prikupljaju podaci
koji ce biti osnova za podizanje optuznice.
"Nezavisimaja gazeta" navodi da je Sirak obavestio Jeljcina da je "pravna
masina vec pustena u pogon", a da na pitanje ruske strane 'sta dalje', Sirak
nije odgovorio.
"Vremja" navodi da se "o mogucnosti takvog razvoja dogadjaja, na Zapadu
odavno
govori i da je Moskva upozoravana kako zvanicnim, tako i nezvanicnim
kanalima".
Agencija Interfaks prenela je da je specijalni izaslanik ruskog predsednika
Viktor Cernomirdin jutros, pred odlazak u Beograd, izjavio da je Moskva bila
upoznata sa pripremanjem optuznice i da je upozoravala da se to moze
negativno
odraziti na pregovaracki proces.
Papandreu: Pregovarati direktno sa Milosevicem
VASINGTON - Grcka se danas zalozila za direktne pregovore sa predsednikom
SRJ
Slobodanom Milosevicem kao nacinom da se ubrza resavanje krize i ocenila da
je
Milosevic "deo resenja".
Cak se ni specijalni izaslanik ruskog predsednika za Jugoslaviju Viktor
Cernomirdin ne vidja sa jugoslovenskim liderima onoliko cesto koliko bi
Grcka
to zelela, rekao je Papandreu novinarima u Vasingtonu.
"Milosevic nece jednog dana izaci u javnost i reci da se slaze (sa zahtevima
NATO)... On bi zeleo da se sastane sa nekim za koga bi verovao da na ovaj
ili
onaj nacin predstavlja drugu stranu", rekao je Papandreu.
"Nasi diplomatski napori nisu imali zaista punu snagu. Nemamo nikakve
direktne
pregovore sa Jugoslavijom sa nase strane i mislim da gubimo, izgubili smo
brojne prilike da mozda dobijemo njegov potpis", dodao je on.
"Hajde da probamo sa diplomatijom. Pregovarajmo sa kim god da treba da
pregovaramo", rekao je Papandreu.
Osvrcuci se na optuzbu za ratne zlocine koju je protiv Milosevica i jos
nekoliko jugoslovenskih zvanicnika podigao Haski tibunal, Papandreu je
ocenio
da je to prepreka u pregovorima.
"Mi vidimo da je on deo resenja. To ce znatno iskomplikovati stvari. Njegova
reakcija mogla bi biti takva da bi to iskomplikovalo nalazenje nekakvog
diplomatskog resenja", rekao je on.
Papandreu je ocenio i da bi bila greska graditi strategiju na iscekivanju
politicke promene u Beogradu.
"Ukoliko svoju strategiju zasnivamo na nadi, mozemo cekati dugo vremena",
rekao
je on.
Grcki ministar je rekao i da se njegova vlada plasi dve stvari: da ce
separatisticka Oslobodilacka vojska Kosova (OVK) postati politicka snaga u
Albaniji i da bombardovanje Jugoslavije ne otera Srbe iz Srbije.
On je rekao da OVK deli mape Velike Albanije koja ukljucuje i delove Grcke i
Makedonije. Ako OVK postigne svoje ciljeve, granice na Balkanu postace
nevazece
i manjine u regionu bile bi u opasnosti od etnickog ciscenja.
Papandreu je pozvao na obnovu Srbije i upozorio da bi u suprotnom veliki
broj
Srba mogao da napusti zemlju pre zime.
Anan: Optuznica ce otezati mirovne napore
KOPENHAGEN - Optuznica za ratne zlocine protiv predsednika SRJ Slobodana
Milosevica koju je podigao Tribunal u Hagu otezace mirovni proces, ali
resenje
je jos uvek moguce, ocenio je danas generalni sekretar UN Kofi Anan.
"Pronalazenje politickog resenja je kompleksno pitanje.
Postojenja potpuno onesposobljena
BEOGRAD - Elektroprivreda Srbije (EPS) saopstila je danas da su postrojenja,
koja su nocas bombardovali avioni NATO, potpuno onesposobljena i da u duzem
vremenskom periodu EPS nece biti u mogucnosti da ih koristi.
U saopstenju Centra EPS-a za odnose za javnoscu navodi se da to znatno
otezava
i produzava vreme potrebno za uspostavljanje funkcionisanja
elektroenergetskog
sistema Srbije.
Najvise problema u snabdevanju ima u Beogradu i u delu Vojvodine, ali su se
posledice dejstava agresora odrazile i na rad celog elektroenergetskog
sistema.
U saopstenju se navodi da u sadasnjim uslovima nije moguce sprovesti
ogranicene
isporuke elektricne energije po planu, vec prema rezimu havarijskih
isporuka.
Cim se budu stvorile tehnicke mogucnosti, precice se na isporuku razpolozive
elektricne energije po planu, a javnost ce, preko distributivnih preduzeca,
biti obavestena o planskim ogranicenjima.
EPS i u ovim najslozenijim uslovima preduzima sve raspolozive mere da u sto
kracem roku obezbedi energiju za najprioritetnije potrocace, da bi zatim, u
skladu sa tehnickim mogucnostima sistema, i ostalim potrosacima poceo da
isporucuje elektricnu energiju, navodi se u saopstenju.
Taci u sedistu NATO, NATO demantuje saradjnju sa OVK
BRISEL - Jedan od vodja separatisticke Oslobodilacke vojske Kosova (OVK)
Hasim
Taci, za kojim su jugoslovenske vlasti raspisale poternicu zbog ubistava i
drugih teroristickih dela, danas je u Briselu primljen "nezvanicno" u
americkoj
i misijama jos nekih zemalja NATO u Briselu, rekao je portparol NATO Dzejmi
Sej.
Sej je napomenuo da se "Taci nije sastao sa generalnim sekretarom NATO
Havijerom Solanom" (Javier), a da "pojedine clanice NATO mogu pojedinacno
kontaktirati s kim one nadju za shodno".
Na pitanje grupe francuskih novinara da li "NATO saradjuje direktno sa OVK,
buduci da su NATO avioni poslednjih dana najzesce bombardovali upravo
podrucje
Kosova uz granicu s Albanijom, gde se vodje ostre borbe jugoslovenskih snaga
i
OVK", Sej je uzvratio "da nema nikakve zvanicne saradnje NATO-OVK.
"Mi bombardujemo jugoslovenske snage na Kosovu, a to, eto, koristi OVK",
rekao
je on.
Vojni portparol NATO, general Valter Jerc (Njalter Jertz), je na redovnoj
konferenciji za stampu izjavio da "NATO avioni narocito snazno bombarduju
srpske aerodrome zato sto odatle polecu srpski avioni koji mogu napadati
stanovnistvo i OVK".
Jerc je dodao da jugoslovenske snage vode najsnaznije akcije protiv OVK na
zapadu Kosova, na planini Pastrik, "gde OVK pokusava da otvori koridor za
snabdevanje" iz Albanije.
Sej je, pored ostalog, rekao da odluka Haskog suda da podigne optuznicu
protiv
predsednika SRJ Slobodana Milosevica i jos cetvorice visokih zvanicnika
"potvrdjuje da je opravdano to sto cini NATO".
On je rekao da ce NATO nastaviti da bombarduje Jugoslaviju sve dok
"predsednik
Milosevic ne bude prihvatio u celosti pet zahteva NATO, odnosno medjunarodne
zajednice".
Sej je izneo tvrdnju da i Rusija "stoji iza nastojanja NATO da Milosevic
prihvati pet zahteva".
Novinari su zamolili da objasni kako je onda ruski izaslanik Viktor
Cernomirdin
u pismu americkom listu "Vasington post" upozorio da ce Moskva prekinuti
ucesce
u diplomatskim naporima za resavanje kosovske krize, ako se ne obustavi
bombardovanje i NATO ne odustane od zahteva da njegove trupe budu razmestene
na
Kosovu i da se na Kosovu, u stvari, uspostavi medjunarodni protektorat.
Odgovor Seja je bio da su "pet zahteva u stvari zahtevi Grupe 8, pa dakle i
Rusije".
Zamoljen da iznese neke konkretne dokaze da su NATO bombardovanja
jugoslovenskog elektroenergetskog sistema, osim visednevne nestasice struje
i
vode za civilno stanovnistvo, pogodila i komunikacije jugoslovenske vojske,
Jerc je uzvratio da "komandanti na terenu imaju teskoca da saobracaju sa
stabovima".
Sej je preneo "zadovoljstvo NATO" sto je rumunsko ministarstvo unutrasnjih
poslova naredilo policijski nadzor nad saobracajem na Dunavu kako bi se
sprecilo krijumcarenje nafte u Jugoslaviju.
Janovski: Vojna vezba bi mogla da ugrozi izbeglice
ZENEVA - Visoki komesarijat UN za izbeglice danas je izrazio strahovanje da
bi
vojna vezba koju albanska vojska izvodi u neposrednoj blizini granice sa
Jugoslavijom mogla da dovede u opasnost oko 100.000 izbeglica koje se nalaze
u
toj oblasti.
Portparol UNHCR Kris Janovski izjavio je da je vezba usledila nakon
jucerasnjih
zestokih granicnih borbi u oblasti Kukesa izmedju pripadnika separatisticke
Oslobodilacke vojske Kosova i Vojske Jugoslavije.
Na konferenciji za novinare odrzanoj u Zenevi, on je naveo i da su vojne
aktivnosti samo istakle potrebu da se nastavi sa evakuacijom kosovskih
izbeglica iz opasnih granicnih oblasti dalje ka jugu.
"Na granici je bilo mnogo pucnjave i artiljerijske vatre, ukljucujuci i
artiljerijsku vatru iz neposredne okoline Kukesa sto je, kako nam je receno,
deo vojne vezbe koja se danas nastavlja", rekao je portparol UNHCR.
"Mi smo izuzetno zabrinuti da bi na region sa velikom koncentracijom
izbeglica
to moglo da privuce vatru sa jugoslovenske strane", naglasio je Janovski.
Hrvatska zatrazila izrucenje Momcila DJujica
ZAGREB - Hrvatska je danas od SAD zvanicno zatrazila izrucenje popa Momcila
DJujica, koji je u Drugom svetskom ratu komandovao takozvanom Dinarskom
cetnickom divizijom sa sedistem u Kninu.
Zahtev za izrucenje popa DJujica, nadleznim organima SAD uputio je u ime
hrvatske vlade ministar pravosudja Zvonimir Separovic.
U zahtevu za izrucenje, Momcilu DJujicu se stavlja na teret da je kao
komandant
cetnicke Dinarske divizije odgovoran za brojne ratne zlocine protiv civilnog
stanovnistva i ratnih zarobljenika.
DJujic je pred kraj rata, sa ostacima svoje divizije, uspeo da pobegne iz
Jugoslavije, a zatim je emigrirao u SAD gde je stekao i americko
drzavljanstvo.
Izvestaj HHO ukazao na potrebu istrage zlocina u Krajini
ZAGREB - Predsednik Hrvatskog helsinskog odbora Vjekoslav Vidovic danas je
odbacio kritike koje su ministar unutrasnjih poslova Ivan Penic i ministar
pravosudja Zvonimir Seprovic izneli na racun izvestaja HHO o zlocinima
hrvatske
vojske i policije u Krajini.
Vidovic je na konferenciji za novinare u Zagrebu odbacio ocene da se
izvestajem
o zlocinima pripadnika hrvatske vojske i policije nakon akcija Bljesak i
Oluja
optuzuje hrvatska drzava i osudjuju te operacije.
Prema Vidovicevim recima, cilj izvestaja je bio da upozori na potrebu
pokretanja postupka zbog pocinjenih zlocina, a ne da dovede u pitanje
legitimnost akcija Bljesak i Oluja.
Predsednik HHO je podsetio da je i sam ministar Separovic nedavno rekao da
je u
oko 5.000 slucajeva sproveden postupak zbog nedela pocinjenih tokom i posle
ih
operacija.
Prekinuta sednica, nastavak 1. juna
PODGORICA - Skupsstina Crne Gore prekinula je danas sednicu na kojoj se
raspravljalo o dva oprecna predloga za poboljsanje postojece Rezolucije o
ocuvanju gradjanskog mira u toj republici.
Iako su se poslanicki klubovi dogovorili da se u parlamentu ne podizu
tenzije,
u izlaganju i mnogobrojnim replikama bilo je dosta medjusobnog optuzivanja,
posebno izmedju predlagaca - poslanika Socijalisticke narodne partije Crne
Gore
(SNP) i vladajuce koalicije "Da zivimo bolje".
Predstavnici SNP su izricito trazili da koalicija u svoj predlog rezolucije
unese reci "agresija" i "odbrana zemlje", optuzujuci poslanike Demokratske
partije socijalista (DPS), Narodne stranke (NS) i Socijaldemokratske
partije,
kao i clanove crnogorske vlade da se ponasaju u skladu sa "upustvima iz
Brisela" uporno koristeci termine "vazdusni udari" i "napadi medjunarodnih
snaga".
Poslanici vladajuce kolaicije odgovorili su pitanjem:"Sta bi bilo sa Crnom
Gorom da njeno rukovodstvo ne vodi miriljubivu politiku?"
"Da li bi danas poslanici crnogorskog parlamenta sedeli u klupama ili negde
u
podrumima", pitali su koalicioni poslanici, optuzujuci predstavnike SNP da
se
zalazu "za kafanski patriotizam".
Pred kraj danasnjeg zasedanja, doslo je do ostrog duela izmedju poslanika
SNP
Momcila Vucetica i crnogorskog ministra privrede Vojina DJukanovica.
DJukanovic je rekao da je remont Termoelektrane "Pljevlja" otezan zbog
velikog
broja mobilisanih radnika, i dodao da to nije jedini primer da se "VJ ne
ponasa
korektno".
Vucetic je odgovorio da je "odbrana zemlje najvaznija" i da je "sramota
braniti
Crnu Goru na nacin na koji to cini taj ministar".
DJukanovic je, na to, uputio veoma grube reci na racun Vucetica, zbog cega
ga
je javno opomenuo potpredsednik Skupstine Predrag Popovic, koji je vodio
sednicu.
Sednica ce biti nastavljena u utorak, 1. juna.
Talbot:ima napretka u razgovoru sa Rusima
BRISEL - Zamenik drzavnog sekretara SAD-a Strob Talbot (Strobe Talbott)
rekao
je danas u Savetu NATO-a da postoji "napredak" u njegovim razgovorima sa
izaslanikom ruskog predsednika Viktorom Cernomirdinom, ali da ne treba
ocekivati brzo resenje konflikta na Kosovu.
"Napravili smo odredjeni progres. Ali, pravi problem nije u cemu se mi
(Amerikanci) mozemo sporazumeti sa Rusima, vec sta ce Beograd prihvatiti.",
kazao je novinarima Talbot za vreme susreta sa amabasadorima 19 zemalja
clanica
NATO alijanse u Briselu.
"Mi ne pregovaramo sa Beogradom preko ruskog ili finskog posrednika", dodao
je
on, ponovivsi da NATO ne namerava da pregovara oko uslova postavljenih
vlastima
u Beogradu.
Talbot je iskljucio mogucnost odobravanja pauze u bombardovanju SRJ, dok
predsednik SRJ Slobodan Milosevic ne prihvati pet zahteva.
On je rekao da je alijansa spremna da "nastavi vojnu akciju na dug rok i sa
snagom koja bude bila potrebna".
Talbot je prethodna dva dana razgovarao u Moskvi sa Cernomirdinom i finskim
predsednikom Martijem Ahtisarijem, predstavnikom Evropske unije.
Cernomirdin je danas po dolasku u Beograd ukazao da nema novih rezultata u
pregovorima, u smislu obustave bombardovanja i rata i pocetka politickog
procesa za mirno resenje krize u Jugoslaviji.
Ostra debata premijera i opozicije o vladinoj politici Grcke
ATINA - Premijer Grcke i predsednik vladajuce stranke PASOK Kostas Simitis i
vodje ostale cetiri stranke zastupljene u Skupstini Grcke popodne su
razmenili
ostre optuzbe u vezi s drzanjem vlade prema jugoslovenskoj krizi i napadu
NATO
na SRJ.
Simitis je u govoru u Skupstini ocenio politiku vlade kao miroljubivu i
delotvornu, osudio EU sto nije sprecila rat u Jugoslaviji, a indirektno i
SAD i
NATO zbog "hegemonisticke dominacije" u svetu, dok su predstavnici opozicije
ocenili da se napad NATO izvodi ne samo uz saglasnost, nego i uz podrsku
grcke
vlade.
Inicijator danasnje debate Dimitris Covolas, predsednik stranke Demokratski
drustveni pokret DIKKI, nastale 1996. otcepljenjem od vladajuceg Simitisovog
PASOK-a, rekao je da od ishoda rata u Jugoslaviji "zavisi sprovodjenje
globalizacije i amerikanizacije Evrope".
Covolas je kritikovao pasivno drzanje EU i nepostojanje jedinstvenog,
evropskog
stava prema krizi i ratu, a Simitisovu vladu sto je "potpisala NATO
bombardovanje" SRJ cime su, kako je ocenio, ugrozeni interesi Grcke.
Covolas je optuzio premijera da na medjunarodnoj sceni samo "aminuje"
politiku
SAD i drugih zapadnih sila i nazvao Simitisa "zaplasenim racunovodjom" koji
je
"prihvatio ilegalni rat NATO... a tvrdi da Grcka insistira na medjunarodnom
pravu".
Simitis je odgovorio rekavsi da Covolas "bunca" i da je "politikant" i
zatrazio
od opozicije da se izjasni da li je za to da Grcka bude u EU i NATO, da li
zeli
dobre odnose sa Albanijom i Bugarskom i da li je za to da Grcka stupi u
sukob s
Turskom.
Predsednik najvece opozicione stranke Nova demokratija Konstandinos
Karamanlis
je na premijerov poziv za izjasnjavanje odgovorio rekavsi da Nova
demokratija
ne trazi raskid sa NATO, nego da se Grcka u NATO zaista bori, a ne da cuti.
"Javno mnjenje je shvatilo da vlada govori dvostrukim jezikom: u
inostranstvu
cuti, a kod kuce dize glas", rekao je on.
Karamanlis je rekao da su vladine inicijative "pretrpele brodolom", da je
vlada
"potpisala" pet uslova koje je NATO postavio SRJ i ukazao da se u
premijerovom
govoru "nije cula ni rec o bombardovanju".
Karamanlis je podsetio da je njegova stranka "od pocetka ukazivala da je
odluka
o pokretanju ovog rata pogresna" i rekao da sada postoji opasnost nastanka
novih nezavisnih drzava na Balkanu, promene granica i izazivanja masovnog,
nekontrolisanog talasa izbeglica.
"Ni NATO, ni SAD nece izaci kao dobitnici iz politike bombardovanja", ocenio
je
Karamanlis.
Generalni sekretar Komunisticke partije Grcke (KPG) Aleka Papariga je rekla
da
je "zajednicki imenitelj svih mirovnih planova zahtev za kapitulaciju
jugoslovenskog naroda" i da ti planovi "sadrze sve ciljeve koje su (SAD i
EU)
postavili u ratu".
Ona je rekla da "resenja (krize) ne moze biti dok je pistolj prislonjen uz
slepoocnicu" jugoslovenskog naroda i podvukla da ce KPG biti na njegovoj
strani
"do kraja, koliko god bude bilo potrebno".
Papariga je rekla da KPG odbacuje i plan G-8 za resavanje krize zato sto on
"predvidja postepen raspad Jugoslavije i formiranje novih protektorata pod
komandom NATO".
Ona je kritikovala grcku vladu da je "dvolicna" jer je "potpisala rat",
prihvatila "lazna scenarija o izvodjenju etnickog ciscenja" na Kosovu, a
"prikrila dokumenta nemacke vlade koja govore o suprotnom".
Predsednik Koalicije levice i napretka Nikos Konstandopulos optuzio je
Simitisa
da "pokusava da prikrije" grcko ucesce u ratu protiv Jugoslavije i da se
"drzi
doktirne: Drugacije se ne moze".
On je pozvao Simitisa da na samitu EU 3. i 4. juna u Kelnu zatrazi prekid
rata,
da opozove do sada stavljene potpise u NATO i da "izrazi neslaganje sa
planom
NATO za otcepljenje Kosova".
Konstandopulos je ocenio da se diplomatska aktivnost poslednjih dana "u
velikoj
meri vodi samo za oci sveta" dok je "ono sto NATO hoce" protektorat na
Kosovu i
otcepljenje Crne Gore sto ce izazvati destabilizaciju regiona.
Premijer Simitis osudio EU, indirektno SAD i NATO
ATINA - Premijer Grcke Kostas Simitis osudio je danas Evropsku uniju (EU)
sto
nije sprecila i prvobitnu krizu i rat u SR Jugoslaviji.
U debati o politici vlade u EU i krizi na Balkanu na nivou sefova stranaka u
Skupstini Grcke, Simitis je indirektno osudio SAD i NATO zbog
"hegemonisticke
dominacije" u svetu, ne pominjuci imena tih drzava.
"Balkanska kriza, danasnja iskusenja na kojima je narod Jugoslavije - Srbi i
kosovski Albanci, istakli su ono sto je grcka vlada godinama ukazivala: da
je
EU trebalo da gleda dalje, smelije i da utvrdi konkretnu, celovitu
strategiju
za Balkan, a ne da reaguje selektivno i sporadicno", rekao je on u debati,
koja
je sazvana na zahtev opozicije.
Prema recima Simitisa, EU je trebalo da blagovremeno shvati i prizna da bi
samo
dubinsko priblizavanje citavog Balkana evopskoj porodici i njenim
institucijama
postepeno resilo probleme demokratije i nerazvijenosti s kojima su se te
zemlje
suocile na svom novom pocetku.
"Nazalost, EU nije ni pripremila ni sprovela konkretnu politiku za Balkan
kako
smo mi predlagali. Nismo predupredili ni krizu, ni, na kraju, sukob", rekao
je
grcki premijer.
U delu govora u kojem je aludirao na SAD i NATO, Simitis je rekao da
karakteristike novog medjunarodnog sistema treba da budu proporcionalnost i
uravnotezenost, jako prisustvo medjunarodnih organizacija i principa
medjunarodnog prava, te policentricnost.
"Hegemonisticka dominacija samo jednog faktora ne garantuje uravnotezenost.
Ona
neizbezno vodi u preterivanje", istakao je on.
Simitis je ocenio da EU, ipak, "ima pretrpostavke da predstavlja jedan jak
pol
ravnotezze i proporcionalnosti" i dodao da ce se "raditi u tom pravcu".
Grcka se, ukazao je premijer, od samog pocetka jasno i stabilno zalagala za
mirovno, politicko resavanje krize, kao zemlja koja pripada EU i NATO, ali i
kao zemlja regiona koja zeli da pomogne prijateljima i susedima i regionu da
prevazidje svoje probleme.
Istovremeno i iznad svega, Grcka zeli da zastiti svoje interese, rekao je
Simitis i dodao da vladin parola "Najpre Grcka" "izrazava principijelan stav
koji se iznosi pred svima - partnerima, saveznicima, trecima".
Prema njegovim recima, da bi pomogla regionu, Grcka treba da ima jak polozaj
u
institucijama i organima kojima pripada.
"Grcka ne sme samu sebe marginalizovati", rekao je Simitis i ocenio da je
njegova vlada u tome i uspela.
"Usprotivili smo se ratnim operacijama, a da se nismo marginalizovali. Tako
imamo glas koji se slusa. Pokrecemo inicijative koje se postuju", naveo je
on.
Grcki premijer je naveo da su "naisli na odziv" stavovi vlade o potrebi
proglasavanja primirja, o aktiviranju UN u mirovnom procesu, o sirem
angazovanju Rusije i podrsci Kine mirovnom procesu.
Simitis je rekao da je medju svim tim "najvaznije da grcku vaznu mirovnu
ulogu
priznaju sve zemlje regiona" i da "sve zemlje priznaju ogroman doprinos
Grcke u
resavanju humanitarnih problema svih naroda regiona izazvanih ratom".
"Grcka do danas nije ucestvovala ni ukakvoj vojnoj, ratnoj, operaciji, niti
ce
ubuduce ucestvovati", ponovio je Simitis i rekao da ona zeli mir i politicko
resenje krize.
Simitis je rekao da je vlada "svojim idejama i inicijativama vec dovela EU
do
toga da pocne razradu 'Sporazuma o stabilnosti' u regionu" sto je "prvi put
da
EU priprema celovitu politiku prema Balkanu, prihvatajuci cvrste principe za
koje se zalazemo o nepovredivosti granica, postovanju prava coveka,
medjunarodnog prava".
Pored toga, Vlada Grcke u EU i na bilateralnom nivou "razradjuje predloge za
privrednu rekonstrukciju regiona" i "na kraju cemo odvesti region u
evrropsku
porodicu", rekao je on.
Vlada Grcke ce "raditi na politickom ujedinjavanju EU tako da bi ona postala
efikasan faktor stabilnosti i mira. EU treba da stekne sredstva i mehanizme
da
bi delovala autonomno, brzo i efikasno. Proces za to je vec poceo", rekao je
predsednik grcke vlade Kostas Simitis.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------