SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CANADA
KELN - Zahtevom za brzo ostvarivanje juce postignutog sporazuma o Kosovu, u
petak je u Kelnu zavrsen dvodnevni samit Evropske unije.
KELN - Zvanicnici Velike Britanije, Nemacke i Francuske u petak su buducu
finansijsku pomoc u obnovi SR Jugoslavije uslovili odlaskom sa vlasti
jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i uspostavljanjem
"demokratskog rezima u toj zemlji".
HELSINKI - Zamenik drzavnog sekretara SAD i posrednik za Kosovo Stroub
Talbot izjavio je u petak u Helsinkiju da "nad Beogradom treba zadrzati
Damoklov mac" dok se nastavlja proces "verifikacije" medjunarodnog mirovnog
plana za Kosovo. Talbot se u petak vratio u Vasington.
BEOGRAD - NATO je u petak tokom dana bombardovao ciljeve na podrucju
Beograda, Fruske Gore, Iriga, Sapca, kao i vise ciljeva na teritoriji
Kosova.
BRISEL - Vojni predstavnici NATO, sastace se u subotu u 9.00 sati na
jugoslovensko-makedonskoj granici sa predstavnicima Vojske jugoslavije,
saopstili su su diplomatski izvori u Briselu.
ZAGREB - OEBS je vec zapoceo pripreme za svoju novu mirovnu misiju na Kosovu
i tamo ce poslati svoj tim za utvrdjivanje cinjenica, cim mirovne snage udju
u pokrajinu, izjavio je predsedavajuci OEBS-a Knut Volebek.
KELN - Evropska unija spremna je da preuzme organizaciju prelazne civilne
uprave na Kosovu, kao i da prihvati znacajnu ulogu u posleratnoj obnovi
Kosova.
VASINGTON - Predsednik SAD Bil Klinton rekao je u petak da "nestrpljivo"
ceka prestanak bombardovanja Jugoslavije i napomenuo da do prekida nece doci
pre nego sto NATO dobije dokaze da se uslovi mirovnog sporazuma ispunjavaju.
SKOPJE - Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija saopstio je u petak da
priprema da isporuci hranu na Kosovo odmah po prestanku ratnih sukoba.
NIS - Grupa politickih stranaka i veliki broj nevladinih organizacija iz
Srbije i Crne Gore potpisale su deklaraciju u kojoj se trazi da se na
prostoru SR Jugoslavije odmah uspostavi mir, a zemlji obezbedi integracija u
medjunarodnu zajednicu.
BEOGRAD - Jugoslovenska akcija nevladinih organizacija i Ujedinjeni granski
sindikati "Nezavisnost" zatrazili su danas od jugoslovenskih vlasti da
"odmah" ukinu ratno stanje i sve akte koji su usvojeni kao posledica
proglasenja ratnog stanja.
BEOGRAD - Sef poslanickog kluba Nove demokratije u Skupstini Srbije Zarko
Jokanovic ocenio je u petak da se mora uciniti sve da se jucerasnja odluka o
prihvatanju medjunarodnog plana za postizanje mira "hitno realizuje i da
odmah stane bombardovanje SRJ".
BEOGRAD - Srpski pokret obnove zatrazio je u petak da, nakon sto je
Jugoslavija prihvatila medjunarodni mirovni plan, agresija NATO na SRJ
prestane odmah.
BEOGRAD - Potpredsednik Demokratske stranke Zoran Zivkovic ocenio je u petak
prihvatanje mirovnog plana kao dobar potez jer ce obustaviti bombardovanja
SRJ, ali da je lose sto je "odluka zakasnela i sto je u medjuvremenu ubijeno
nekoliko hiljada ljudi i zemlja razorena".
BEOGRAD - Demokratska stranka Srbije optuzila je u petak NATO da je
nastavkom bombardovanja Jugoslavije nakon prihvatanja mirovnog plana pokazao
"da mu sustinski nije stalo do mira".
BEOGRAD - Predsednistvo Gradjanskog saveza Srbije zatrazilo je od
jugoslovenskog rukovodstva da sa "krajnjom ozbiljnoscu" pristupi
sprovodjenju mirovnog plana, a od NATO da prestane bombardovanje SRJ.
BEOGRAD - Savez demokratskih partija ocenio je u petak da je prihvatanjem
mirovnog plana za Kosovo i Metohiju "zvanicna Srbija ucinila vazan korak ka
prekidu rata i resavanju kosovske krize".
BEOGRAD - Clan Predsednistva Veca saveza sindikata Srbije Srbijanka
Rafailovic zatrazila je u petak od medjunarodnih sindikata da uticu na vlade
svojih zemalja da bombardovanje SRJ odmah prestane.
CETINjE - Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic i predsednik crnogorske
Skupstine Svetozar Marovic razgovarali su u petak na Cetinju sa patrijarhom
Srpske pravoslavne crkve Pavlom i mitropolitiom crnogorskim Amfilohijem.
SKOPLjE - Sef makedonske diplomatije Aleksandar Dimitrov izjavio je u petak
da vlada u Skoplju pozdravlja odluku Beograda da prihvati medjunarodni
mirovni plan za Kosovo.
SOFIJA - Bugarski premijer Ivan Kostov najavio je u petak da ce njegova
vlada insistirati da bugarska nacionalna manjina u SR Jugoslaviji uziva ista
prava kao i pripadnici drugih manjina.
BUKUREST - Ministarstvo inostranih poslova Rumunije saopstilo je u petak da
odluka Skupstine Srbije da prihvati medjunarodni mirovni plan predstavlja
znacajan korak ka politickom resenju kosovske krize.
SKOPLjE - Makedonsko Ministarstvo inostranih poslova u petak je odbacilo
protest ambasadora SRJ u Makedoniji, izrecen zbog izjave drugog coveka
makedonske sluzbe bezbednosti da se u rezidenciji jugoslovenskog ambasadora
"priprema destabilizacija Makedonije", ali nije obrazlozilo zbog cega je
odbacilo protest.
Izvori NATO: Obustava bombardovanja mozda vec u nedelju
BRISEL - NATO bi mozda vec u nedelju mogao da obustavi bombardovanje SR
Jugoslavije, pod uslovom da jugoslovenske vojne i policijske snage pocnu da
sprovode odredbe o povlacenju s Kosova.
Odredbe koje bi trebalo da postuju jugoslovenske snage na Kosovu ce
"predstavnicima jugoslovenskog Generalstaba" sutra negde u geografskom
podrucju
uz granicu uruciti zapovednik snaga NATO u Makedoniji general Majkl Dzekson.
Ovo su, uz "razumljive ograde", danas stavili do znanja izvori u sedistu
NATO u
Briselu, a portparol Severnoatlantske alijanse Dzejmi Sej je novinarima
rekao
da ce predstavnicima Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) biti predocena
veoma
precizna pravila i rokovi povlacenja jugoslovenskih trupa.
Tokom susreta, verovatno u granicnoj zoni izmedju Makedonije i SRJ, kao
posmatraci ce prisustvovati predstavnici Rusije i izaslanika Evropske unije
(EU) za Kosovo Martija Ahtisarija.
General Dzekson bi sutra uvece ili u nedelju trebalo da dodje u Brisel, i o
ishodu sastanka sa oficirima SRJ izvesti Savet NATO.
Generalni sekretar NATO Havijer Solana bi, pod uslovom da vec u nedelju
pocne
povlacenje jugoslovenskih snaga i da "provera NATO to potvrdi", mogao
zatraziti
od Saveta NATO da obustavi bombardovanje Jugoslavije, istakli su izvori u
Severnoatlantskoj alijansi, i dodali de je moguce da ce se na takvu odluku
pricekati jos nekoliko dana.
To bi, kako se veruje u Briselu, trebalo da podstakne Rusiju i Kinu da
podrze
Rezoluciju Saveta bezbednosti o Kosovu.
Portparol NATO je istakao da ce se "povlacenje odvijati pod strogim
nadzorom",
a na pitanje novinara hoce li jugoslovenske snage pritom imati pratnju, Sej
je
odgovorio: "Nema potrebe, oni dobro znaju put".
Zamoljen da objasni kada ce i kako biti razoruzana separatisticka
Oslobodilacka
vojska Kosova (OVK), on je istakao da ce "to biti tacno utvrdjeno, i da vec
postoji plan"
"OVK ne sme ometati povlacenje srpskih snaga. Oni su potpisali sporazum u
Rambujeu koji nalaze demilitarizaciju Kosova. Kosovo ce biti pod
medjunarodnom
zastitom i zato nema nikakvog opravdanja za postojanje oruzane grupe OVK",
naglasio je zvanicnik NATO.
Sej je rekao da ce se u medjuvremenu vazdusni napadi nastaviti kako bi se
"izvrsio pritisak na predsednika (SRJ Slobodana) Milosevica da sprovede plan
za
Kosovo koji su on i srpski parlament prihvatili posle susreta sa
(specijalnim
izaslanikom ruskog predsednika za Jugoslaviju Viktorom) Cernomirdinom i
Ahtisarijem".
Papandreu posrednik izmedju Solane i Jovanovica
ATINA - Ministar inostranih poslova Grcke Jorgos Papandreu preuzeo je
"delikatan zadatak nalazenja prakticnog nacina za postizanje sporazuma
izmedju
NATO i Beograda u vezi sa privremenom obustavom vatre i odlaskom srpskih
snaga
sa Kosova", pise danas atinski list "Eksusija".
List pise da je Papandreu to ucinio sinoc i ukazuje da on uziva poverenje i
generalnog sekretara NATO Havijera Solane i ministra inostranih poslova SRJ
Zivadina Jovanovica.
Papandreu je u Kelnu tokom samita EU bio "u stalnom kontaktu sa Briselom i
Beogradom da bi se nasla obostrano prihvatljiva formula" za to da "odlazak
srpskih snaga bude bezbedan, da snage NATO potvrde taj odlazak, da dodje do
postepene obustave vatre i da se bomardovanje okonca sto pre".
List dodaje da je Papandreu spreman da optutuje za Beograd tokom narednih
dana.
Atinska "Ta Nea" pise da je Papandreu nekoliko sati po dolasku finskog
predsednika Martija Ahtisarija u Keln preuzeo "ulogu 'posrednika' izmedju
Solane i Jovanovica" o cemu je sa grckim ministrom razgovarala drzavni
sekretar
SAD Medlin Olbrajt.
Olbrajtova mu je porucila da ce SAD "postovati ono sto je utvrdjeno
sporazumom
(o miru na Kosovu), ukoliko to bude postovala i druga strana", prenosi list
i
naglasava da to ukljucuje i prekid bombardovanja.
U Atini zvanicno nisu potvrdjene, ali ni demantovane tvrdnje da Papandreu
namerava da otputuje za Beograd i da bi "oslobodio" dvojicu Australijanaca,
sluzbenika humanitarne organizacije "Ker" (Care), osudjenih zbog spijunaze i
da
za tako nesto ima "pozitivnih nagovestaja" iz SRJ.
Papandreu u tome, kako se tvrdi u Atini, saradjuje sa poslanikom grckog
porekla
australijske drzave Viktorije Dimitrisom Dolisom, koji je vec bio u
Beogradu.
Prodi: Troskovi obnove ce biti enormni
BRISEL - Troskovi obnove posle rata na Kosovu bice "enormni" izjavio je
tv-mrezi Si-En-En (CNN) novi predsednik Evropske komisije Romano Prodi.
"Cena (obnove) procenjena je na pet do sest milijardi evra godisnje u
periodu
od najmanje pet godina, sto predstavlja dva odsto evropskog bruto domaceg
proizvoda (BDP)", izjavio je Prodi i dodao da je "rec o velikom naporu, ali
ne
preko evropskih mogucnosti".
"Mi u Evropskoj komisiji zelimo da stvorimo nadlezni organ za dobru
koordinaciju, kao sto su izvele SAD posle II svetskog rata za Evropu",
izjavio
je Prodi.
Po njegovim recima, Evropa je vec pocela da razmislja o svojoj strategiji u
miru "istog dana kada je rat izbio" i dodao da "ce EU stvoriti jedinstvenu
ekonomsku zonu, a to je plan za ceo region Balkana".
Na pitanje o niskoj vrednosti evra prema dolaru Prodi je odgovorio da ce se
zajednicka evropska valuta "ojacati u buducnosti".
"Moja briga je rast u Evropi, a ne nivo evra", dodao je Prodi.
EU usvojila plan za jacanje veza sa Rusijom
KELN - Lideri Evropske unije usvojili su danas plan za izgradnju dugorocnog
strateskog partnerstva sa Rusijom, u nadi da ce to ponovo popraviti odnose
koji
su pogorsani zbog neslaganja oko resavanja kosovske krize.
Usvajanje nacrta na samitu EU u Kelnu predstavlja kamen temeljac buduce
jedinstvene spoljnje politike evropske petnaestorice, definisane sporazumom
iz
Amsterdama.
"Zajednicka strategija predstavlja kvalatiativni skok u sferi spoljnjih
odnosa
EU", izjavio je agenciji Rojters ambasador Finske pri EU Anti Satuli.
Zadatak Finske, koja 1. jula od Nemacke preuzima funkciju predsedavajuceg
EU,
bice da danas usvojeni nacrt ispuni sadrzajem, a krajnji cilj plana jeste da
se
u Rusiji ohrabri razvoj trzisne privrede i pluralisticke demokratije.
Cilj strategije je i da se Rusija ukljuci u novu evropsku bezbednosnu
arhitekturu i da se ublaze strahovanja Moskve da Zapad narusava njen status
velike sile.
Ulazak tri bivse clanice Varsavskog pakta - Poljske, Ceske i Madjarske - u
NATO
i vazdusna kampanja alijanse protiv Jugoslavije izazvala je u Rusiji snaznu
plimu antizapadnog raspolozenja.
Prema recima zapadnih diplomata, EU se nada da ce uspeti da uveri Rusiju da
zaista postoji zelja za poboljsanje odnosa.
"To je veoma vazan signal za Rusiju. Strategija treba da pokaze privrzenost
EU
razvijanju dobrih odnosa sa Rusijom", izjavio je jedan neimenovani
diplomata.
Univerzitet Braca Karic upisuje 1.230 studenata
BEOGRAD - Univerzitet "Braca Karic" je danas saopstio da ce u predstojecoj
skolskoj godini upisati 1.230 studenata na prvu godinu studija.
Fakultet za menadzment u Beogradu primice 120 novih studenata, dok ce
Akademija
umetnosti "Braca Karic" primiti ukupno 70 studenata na sve odseke.
Fakultet za trgovinu i bankarstvo "Janicije i Danica Karic" primice po 120
satudenata prve godine u Beogradu, Novom Pazaru, Uzicu, Peci, Kraljevu,
Zajecaru, Novom Sadu i Leskovcu.
Fakultet za preduzetni menadzment u Novom Sadu upisace 80 studenata na prvu
godinu i 50 na trecu godinu studija.
Univerzitet "Braca Karic", jedini privatni univerzitet u Srbiji, od pocetka
napada NATO nije prekidao rad, pise u saopstenju.
"Studentima svih fakulteta bilo je omoguceno pracenje nastave na osnovnim i
postdiplomskim studijama, kao i redovne konsultacije sa profesorima i
mentorima", saopstio je Univerzitet "Braca Karic".
Volebek nezadovoljan tempom povratka izbeglica u Hrvatsku
ZAGREB, 4. juna (Beta) - Ministar inostranih poslova Norveske i
predsedavajuci
Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Knut Volebek
(Vollebaek)
pozdravio je danas najnoviji napredak u procesu mirnog resenja kosovske
krize i
izrazio nadu da ce se izbeglice ubrzo vratititi u juznu srpsku pokrajinu.
Volebek je na konferenciji za stampu, nakon razgovora u Zagrebu sa najvisim
hrvatskim zvanicnicima i predstavnicima srpske nacionalne manjine, ocenio da
Hrvatska nije ucinila dovoljno za povratak izbeglica.
On pozdravio donosenje novog izbornog zakona usaglasenog izmedju vladajuce
Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i opozicije i izrazio nadu da ce
naredni
izbori u Hrvatskoj biti demokratski. Takodje je pozdravio transformaciju
Hrvatske televizije (HTV) u javno preduzece.
Volebek je primetio da je, u odnosu na njegovu prethodnu posetu Zagrebu
1993.
godine, uocljiv napredak u demokratizaciji hrvatskog drustva.
Komentarisuci neslaganje hrvatske vlade sa najnovijim izvestajem OEBS-a o
postovanju demokratskih prava u toj zemlji, on je istakao da OEBS ne zeli da
bude sudija, vec da samo zeli da pomogne vlastima u Zagrebu da prevazidju
neke
probleme.
Danasnja Volebekova konferencija za novinare ce ostati zapamcena i po jednom
neobicnom gafu.
Predsedavajuci OEBS-a je zapocinjuci svoje obracanje novinarima i zeleci da
kaze da se danas sastao sa predsednikom Hrvatske Franjom Tudjmanom, rekao:
"Dobar dan. Danas sam imao sastanak s predsednikom Milosevicem...".
Volebek se, osim sa Tudjmanom, sastao i sa ministrom inostranih poslova
Hrvatske Matom Granicem i premijerom Zlatkom Matesom.
Svetska banka odobrila dva zajma Albaniji
VASINGTON - Svetska banka je Albaniji dodelila dva kredita u ukupnoj
vrednosti
od 69 miliona dolara kao podrsku njenoj privredi i za realizaciju jednog
projekta navodnjavanja.
Prvi kredit za strukturalno prilagodjavanje od 45 miliona dolara odobren je
albanskoj vladi za nastavak transformacije i stabilizacije privrede,
ugrozene
velikim prilivom izbeglica sa Kosova.
U saopstenju Banke se navodi da je Albanija suocena sa izuzetnim izazovima
jer
je jedna od najsiromasnijih zemalja u Evropi i ima veoma slab
institucionalni
sistem.
Programom strukturalnog prilagodjavanja predvidja se zavrsetak privatizacije
drzavnih firmi i banaka, smanjenje intervencija na javnom sektoru, jacanje
pravnih i sudskih institucija, kao i obezbedjenje solventnosti penzionog
sistema i jacanje finansijskog sektora.
Taj zajam je dodeljen pod uslovima Agencije Svetske banke za medjunarodnu
pomoc
(IDA) koja gotovo bez kamata pozajmljuje sredstva najsiromasnijim zemljama.
Drugi kredit od 24 miliona dolara namenjen je obnovi sistema navodnjavanja i
jacanju zastite od poplava.
Vasington privremeno zabranio uvoz pileceg mesa iz Unije
VASINGTON - Americke vlasti su odlucile da privremeno zaustave uvoz pileceg
i
svinjskog mesa poreklom iz Evropske unije povodom skandala oko zagadjenja
tog
mesa dioksinom u Belgiji.
Ta odluka je pre svega politicke prirode jer SAD prakticno ne uvozi tu vrstu
mesa iz Unije.
Zabrana je na snazi dok se ne utvrde detalji o kontaminaciji mesa sa
Evropskom
unijom, saopstio je portparol americkog ministarstva poljoprivrede.
SAD uvoze samo 300.000 tona svinjskog mesa godisnje, i to vise od polovine
iz
Kanade, kao i samo 2.000 tona zivinskog mesa iz vise zemalja.
Poredjenja radi, u SAD se godisnje proizvodi 16 miliona tona pileceg mesa.
SAD uvoze manje kolicine svinjetine iz Danske i Holandije i zivinu iz
Francuske, ali pre svega guscju i pacju dzigericu. Iz Unije uopste ne uvoze
kokosja jaja.
I kanadska vlada je preduzela slicne mere. Kanadska Agencija za inspekciju
zabranila je privremeno proizvode iz Belgije koji sadrze svinjsko i pilece
meso
i jaja.
Kao i zemlje Evropske unije i SAD koriste stocnu hranu zivotinjskog porekla
u
ishrani pilica, ali do sada nije zabelezen nikakav incident, izjavio je
predsednik americkog Udruzenja za jaja i zivinu Don Dalton.
Pilici se u SAD najvecim delom hrane kukuruzom i sojinim pogacama, a masti
zivotinjskog porekla u njihovoj ishrani ne prelaze jedan odsto, dok se
direktno
ne koristi kostno brasno, premda ga ima u nekim proizvodima namenjenim
ishrani
zivine.
Suvar osudio politicko divljastvo i teror u Hrvatskoj
ZAGREB - Predsednik hrvatske Socijalisticke radnicke partije (SRP) Stipe
Suvar
je danas izrazio bojazan da ce nerednih meseci Hrvatsku sve vise potresati
teror desnicarskih snaga koje ce, po njegovoj oceni, nasiljem pokusati da
obezbede pobedu na narednim izborima.
Suvar je, na danasnjoj konferenciji za novinare u Zagrebu, istakao da je
neophodno da pojedinci, politicke i sindikalne organizacije u Hrvatskoj
ucine
sve kako bi se zastitili od "desnicarskih i profasistickih elemenata", i
usprotivili "politickom divljastvu i teroru".
Predsednik SRP je u cetvrtak u samom centru Zagreba, kada je sa prijateljem
prolazio Senoinom ulicom, napao za sada nepoznat mladic sa pistoljem, odeven
u
crno.
"Besno me je pistoljem udarao po glavi dok me nije oblila krv, te su mi u
bolnici morali zasiti rane", objasnio je Suvar.
Hercegovacki bogatas optuzio premijera i guvernera
ZAGREB - Hrvatski novi bogatas Miroslav Kutle, optuzen da je u korist
vladajucih struktura i svoju licnu, iz domace privrede isisao na stotine
miliona maraka, podneo je krivicnu prijavu protiv najvisih funkcionera
zemlje,
javlja danas hrvatska stampa.
Kutle, vlasnik grupacije "Globus" i niza drugih preduzeca i banaka, optuzio
je
premijera Zlatka Matesu i guvernera Hrvatske narodne banke Marka Skreba za
podrivanje monetarnog i privrednog sistema i korist inostranih drzava i
finansijskih udruzenja, navodi "Vecernji list".
Kutlin advokat Lujo Medvidovic rekao je "Slobodnoj Dalmaciji" da je krivicna
prijava protiv Matese i Skreba, po clanu 137. Krivicnog zakonika
("ugrozavanje
drzavne nezavisnosti") i po clanu 337 istog zakonika ("zloupotreba polozaja
i
ovlascenja), podneta 2. juna Okruznom drzavnom tuzilastvu u Zagrebu.
Ona je potkrepljena narucenom analizom Ekonomskog instituta u Zagrebu, u
kojoj
se izmedju ostalog navodi da novi hrvatski preduzetnici nisu uspeli da skupe
dovoljno kapitala, jer ih je u tome sprecila makro-ekonomska politika,
posebno
ona centralne banke, pise "Vecernji list".
Nezavisna hrvatska stampa mesecima dokazuje da je Kutle u nizu privrednih
afera
bez posla ostavio desetine hiljada ljudi, a da je u sprezi sa ljudima iz
neposredne blizine predsednika Franje Tudjmana, ukljucujuci predsednikovog
savetnika Ivica Pasalica, stajao iza propasti bar jedne velike domace banke,
Dubrovacke.
On je optuzio Skreba i Matesu da su njegovu grupaciju "Globus" ostetili za
najmanje 100 miliona nemackih maraka i zatrazio odstetu.
Kutle, prvak takozvanog hercegovackog poslovno-partijskog lobija, tvrdi da
su
mu hrvatski funkcioneri razlicitim metodima, ukljucujuci ucenu, oduzeli
deonice
Spiltske, Privredne, i Dubrovacke banke, kao i akcije preduzeca u vlasnistvu
tih banaka.
Takodje, i akcije distributera stampe "Tisak", trgovackog lanca, Diona,
karlovacke firme "KIM", tako da je grupacija "Globus" sveden na 10 odsto
negdasnje velicine.
"Vecernji list" koji tvrdi da je kolaps grupacije poceo upravo propascu
Dubrovacke banke, navodi Kutlinu tuzbu da je centralna banka reagovala s 35
dana zakasnjenja na krizu te banke, koju je zatim unistio "stampedo stedisa"
sto su pohrlili da podignu svoje uloge.
Hercegovackli biznismen inace tvrdi da su premijer i guverner vodili
"zelenasku" privrednu politiku i da su po "utvrdjenom planu" radili na
unistenju malih banaka, u korist velikih.
Dvojica funkcionera odbili su da komentraisu optuzbe, dok "Vecernji list"
tvrdi
kako je Kutle najavio privatnu tuzbu u slucaju da drzavno tuzilastvo odbije
da
reaguje, pravdajuci se neosnovanoscu prijave.
Finansijska pomoc tek kada se promeni vlast u SRJ
KELN - Zvanicnici Velike Britanije, Nemacke i Francuske danas su buducu
finanisijsku pomoc u obnovi SR Jugoslavije uslovili odlaskom sa vlasti
jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i uspostavljanjem
"demokratskog
rezima u toj zemlji".
Taj uslov prvi je na konferenciji za stampu u Kelnu izneo britanski premijer
Toni Bler, a predstavnici Nemacke i Francuske su kasnije njegov stav
podrzali.
Bler je na konferenciji za stampu u Kelnu rekao da SRJ moze ponovo naci
svoje
mesto medju evropskim demokratskim drzavama, ali da u ovom trenutku, dok je
na
njenom celu predsednik koga je optuzio Haski tribunal, ne moze da ocekuje
pomoc.
Portparol nemackog Ministarstva inostranih poslova Martin Erdman saopstio je
da
Nemacka deli misljenje Britanije da "rezim" jugoslovenskog predsednika
Slobodana Milosevica ne moze da dobije medjunarodnu finansijsku pomoc.
Francuski predsednik Zak Sirak je na konferenciji za stampu takodje u Kelnu
uslovio pomoc Srbiji dolaskom na vlast "demokratskog rezima".
"Legitimno je da se pomoc nekoj zemlji uslovi postojanjem institucija i
rezima
koji odgovaraju na zahteve o ljudskim pravima", rekao je Sirak i dodao da "
to
vazi za Srbiju kao i za druge".
Snage za Kosovo iz 27 zemalja
ATINA - Kroz dve nedelje u Solun ce poceti da stize "na stotine brodova i
aviona" iz zemalja NATO, sa 52.000 vojnika iz 27 zemalja i opremom koja ce
postepeno biti upucivana u Makedoniju, i dalje na Kosovo, pise danas atinski
list "Eksusija".
List pise da su zemlje clanice NATO i programa "Partnerstva za mir" u sredu
utvrdile brojcani sastav buducih mirovnih snaga na Kosovu, ciji ce zvanican
naziv biti KFOR+.
"Eksusija" pise da je ukupan broj 52.250 vojnika, i da u taj broj nisu
ukljuceni i ruski vojnici, za koje se ocekuje da ce ih biti 10.000.
Narednih dana, kako pise list, bice utvrdjeni i "detalji u vezi s nacinom
rasporedjivanja svih snaga".
Prema pisanju "Eksusije", "do sada podneti predlozi" predvidjaju jednu
jedinstvenu vojnu komandu, dve potkomande - vojnu i civilnu, i cetiri
oblasne
komande za koje se predvidja da ce "biti poverene Francuzima, Britancima,
Italijanima i Nemcima".
Pored toga, "pojedine nadleznosti" koje ce biti poverene "nacionalnim vojnim
predstavnistvima" ukljucuju cuvanje, bezbednost, povratak izbeglica,
pruzanje
humanitarne pomoci i rekonstrukciju Kosova, navodi dnevnik.
"Eksusija" pise da jos nema odgovora na pitanje o geografskoj podeli snaga,
a
posebno gde ce biti ruske.
Nema odgovora ni na pitanje o tome da li ce, kako je to nagovestavano, a
pravdano tehnickim razlozima, Kosovo biti podeljeno na juzni i severni deo i
da
li ce snage SRJ koje ostanu u pokrajini biti "pod nadzorom snaga neke zemlje
-
na primer: Grcke".
Zvanicnici NATO kazu da ce za puno rasporedjivanje KFOR+ biti potrebna bar
dva
meseca, pise list.
"Eksusija" je objavila i tabelu snaga iz 27 zemalja koje su najavile ucesce
u
snagama KFOR+.
Iz objavljene tabele proizlazi da ce sa najvecim kontingentom, 13.000
vojnika,
ucestvovati Velika Britanija, dok ce SAD uputiti 7.500, Francuska 7.000 i
Nemacka 6.300 vojnika.
Italija ce na Kosovo poslati 3.000 vojnika, Holandija 2.100, Norveska 1.500,
Kanada i Grcka po 1.200, Spanija 1.100, Belgija i Turska po 1.000, Danska i
Poljska po 800, Portugalija 500 i Ceska i Madjarska 250.
Grupa zemalja pridruzenih programu "Partnerstvo za mir" - Azerbejdzan,
Austrija, Bugarska, Estonija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Belorusija,
Litvanija, Rumunija, Svedska i Finska - poslace sveukupno 4.000 vojnika.
Atinski list "Ta Nea" danas pise da je Ministarstvo odbrane Grcke ponudilo
da
posalje dva mehanizovana puka. U grckom kontingentu nasao bi se 501.
mehanizovani puk sa sedistem u Kilkisu, na severu Grcke, jedan puk koji bi
tek
trebalo formirati, i jedan nezavisni, brigadni stab.
Atina je ponudila i da NATO "pod grcki 'sesir' stavi srpske policijske snage
za
nadzor granice", pise "Ta nea" i tvrdi da su "nagovestaji u NATO pozitivni"
prema svim predlozima.
Ruski brod vraca se u Rusiju iz Jadrana
MOSKVA - Ruski izvidjacki brod "Liman", koji je pocetkom aprila uplovio u
vode
Jadranskog mora, danas bi trebalo da se vrati u svoju maticnu luku
Novorosijsk,
na Crnom Moru, pise moskovska stampa.
"'Liman' je uspesno izvrsio misiju, ali nije bilo lako", izjavio je kapetan
ruske flote Aleksandar Juskov za dnevni list ruske vojske "Krasnaja zvezda".
Prema njegovim recima, misija je bila teska jer su "polozaj broda stalno
kontrolisali ladje i avioni NATO-a".
Misija "Limana" bila je da osmatra pokrete flote NATO-a ispred jugoslovenske
obale, kao i aktivnosti avijacije.
Pocetkom maja, Rusija je u Jardan poslala jos jedan spijunski brod "Kildin".
Volebek: Pocele pripreme za novu misiju OEBS-a na Kosovu
ZAGREB - Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) vec je
zapocela
pripreme za svoju novu mirovnu misiju na Kosovu i tamo ce poslati svoj tim
za
utvrdjivanje cinjenica, cim mirovne snage udju u pokrajinu.
Predsedavajuci OEBS-a Knut Volebek (Vollebaek) izjavio je na konferenciji za
stampu u Zagrebu da ta misija mora poceti "manje - vise odmah" i dodao da su
pripreme za to "prilicno odmakle".
"Ima vec neko vreme kako smo poceli pripreme za novu misiju, jer to ce biti
u
potpunosti nova misija, sa novim mandatom i novim zadacima. Sada smo u
procesu
uspostavljanja tranzicione misije", rekao je Volebek.
"Moracemo imati civilnu misiju sa prvom vojnom misijom koja bude usla",
dodao
je on na zavrsetku trodnevne posete Bosni i Hrvatskoj.
"Predvidjam da cim se postigne sporazum o povlacenju (jugoslovenskih snaga
sa
Kosova), tamo ce doci vojna misija da proveri povlacenje. Zahtevacu da u toj
misiji bude i civilno prisustvo, da bismo mogli da procenimo (kako se
odvija)
povratak izbeglica", dodao je on.
Prethodna Verifikaciona misija OEBS-a, koja je bila rasporedjena na Kosovu
oktobra prosle godine, povukla se 20. marta, cetiri dana pre pocetka
agresije
NATO-a na SR Jugoslaviju.
Volebek je rekao da ce nova misija, koja ce biti zaduzena da prati civilne
aspekte mirovnog sporazuma za Kosovo, imati "ogroman zadatak".
"Susreo sam se sa izbgelicama i oni su vrlo voljni da se vrate. Uz pomoc
medjunarodne zajednice, nadam se da mozemo da ispunimo njihovu zelju da se
vrate domovima", dodao je on.
Volebek, koji je takodje sef norveske diplomatije, danas ce otputovati u
Helsinki da bi u razgovorima sa zamenikom americkog drzavnog sekretara
Stroubom
Talbotom i finskim predsednikom Martijem Ahtisarijem saznao "kako oni vide
OEBS
u tom citavom dogovoru".
Jos je dug put do mira na Balkanu
MOSKVA - Bonski mirovni plan za Kosovo je tek pocetak teskog rada, ocenio je
danas ruski vojni ekspert blizak pregovarackom procesu za Kosovo.
"To je samo pocetak dugackog i teskog puta ka stvarnom miru na Balkanu",
rekao
je Itar-Tasu taj neimenovani ekspert o mirovnom planu medjunarodne zajednice
koji su usaglasili posrednici Rusije, EU i SAD Viktor Cnjernomirdin, Marti
Ahtisari i Stroub Talbot.
Slazuci se sa ocenom da se planom poziva na premoc NATO-a u medjunarodnim
operacijama, on je kazao da je ipak moguce da se tokom daljih konsultacija
"nastavi odbrana ruskog stava".
Po njegovim recima, bice tesko da se definise obim i oblik moguceg ruskog
ucesca u medjunarodnim snagama predvidjenim za Kosovo.
Rusija je spremna da iskoristi svoj uticaj da ubedi NATO da "tokom izrade
nacrta plana za sprovodjenje bonskih predloga ne pritiska isuvise Beograd,
zato
sto to moze da zapreti ugrozavanjem postignutog kompromisa".
Eskpert je kazao da, prema preliminarnim sporazumima, vojni komandanti
Jugoslavije i NATO-a treba da se u roku od nekoliko dana dogovore o planu
koji
ce biti u vidu sporazuma izmedju Generalstaba Vojske Jugoslavije i vojne
komande NATO.
On je odbio da komentarise razloge iz kojih se Jugoslavija slozila da
prihvati
bonski plan i pored cinjenice da je predsednik SRJ Slobodan Milosevic
podrzao
nacrt plana koji mu je izaslanik Viktor Cernomirdin urucio 28. maja tokom
posete Beogradu.
Ruski predlozi su se svodili na okoncanje bombardovanja, smanjenje broja
jugoslovenskih vojnika i pripadnika policije na Kosovu i pokretanje mirovne
operacije pod okriljem UN.
Prema tim predlozima, snage iz zemalja koje su ucestvovale u bombardovanju
Jugoslavije bile bi razmestene u Albaniji i Makedoniji. Njihov zadatak bi
bio
da pomognu izbeglicama i zatvore zonu konflikta kako bi se sprecilo da
separatisticka OVK udje na Kosovo.
Ruski plan je takodje predvidjao da u granicnim porducjima Kosova bude
mirovni
kontingent NATO, koji bi se sastojao od onih zemalja koje nisu ucestvovale u
bombardovanju Jugoslavije, a u samom "srcu" Kosova snage neutralnih zemalja,
ukljucujuci Rusiju.
Prema tom planu, za mirovne operacije bi bio nadlezan Savet bezbednosti UN,
mirovnim snagama bi komandovao neko iz neutralne zemlje a nacelnik
generalstaba
snaga bi bio iz zemlje koja nije ucestvovala u bombardovanju Jugoslavije.
Grcka opozicija zadovoljna, ali uzdrzana
ATINA - Grcke opozicione parlamentarne stranke izrazile su danas
zadovoljstvo,
ali i rezerve prema mirovnom planu za Kosovo koji je prihvacen u Beogradu.
Komunisticka partija Grcke (KPG) je ocenila da "takozvani mirovni plan"
predstavlja "proizvod diplomatije terora koju vode vlade NATO i EU".
"Radi se o 'miru' koji se namece uz pistolj prislonjen na celo
jugoslovenskog
naroda. Primirje, ako ga na kraju bude, bice sasvim privremeno, ako ne i
predizborno (pred evro-izbore). To ce biti pauza pred novi, jos gori krug
rata
koji se vec priprema", podvlaci u svom saopstenju KPG.
Generalni sekretar KPG Aleka Papariga izjavila je da ucesce Grcke u
planiranom
upucivanju "okupacionih trupa" na Kosovo steti interesima zemlje.
Organizacija KPG u Solunu pozvala je stanovnike tog grada da veceras
blokiraju
ulaze u solunsku luku jer "sile NATO, EU i SAD nastavljaju iskorenjivanje
jugoslovenskog naroda uprkos 'mirovnim' inicijativama".
Grcka vlada se sporazumela sa NATO da od 5. do 15. juna, u vreme izbora za
Evropski parlament, bude obustavljen transport trupa i vojnog materijala
NATO
kroz Solun.
Predsednik vodece grcke opozicione stranke Nova demokratija, Konstantin
Karamanlis, kazao je da je nuzno sto pre obnoviti mir zato sto je opasnost
destabilizacije regiona veoma velika. On je podvukao da ga najvise
zabrinjava
sta ce biti "dan posle".
Predstavnik za stampu Nove demokratije Aris Spiljotopulos je pozitivno
ocenio
prihvatanje plana izaslanika Rusije i EU, Viktora Cernomirdina i Martija
Ahtisarija, i ukazao da je nuzno smesta obustaviti bombardovanje i sto pre
resiti konkretna pitanja sprovodjenja plana.
Spiljotopulos je rekao da je "vreme da nerazum nasilja definitivno ustupi
mesto
miru i stabilnosti, sa razvojem i blagostanjem svih naroda Balkana kao
krajnjim
ciljem".
"Javlja se nada u mir", prokomentarisao je predsednik stranke Koalicija
levice
i napretka Nikos Konstandopulos i rekao da Grcka i EU ne smeju dopustiti da
ta
nada propadne.
Konstandopulos je rekao da je prihvatanje mirovnog plana "dosad
najozbiljniji
nagovestaj okoncavanja rata u Jugoslaviji" i da to "uklanja svaki smisao
nastavljanja bombardovanja i produzavanja rata".
Predsednik stranke Demokratski drustveni pokret (DIKKI) Dimitris Covolas
ocenio
je da "moramo sumnjati da li se na kraju radi o miru ili o pripremi nove
intervencije".
Gligorov pozitivno ocenio prihvatanje mirovnog plana
SKOPLjE - Predsednik Makedonije Kiro Gligorov pozdravio je jugoslovensko
prihvatanje mirovnog plana za Kosovo kao prvi pozitivni korak koji ce voditi
do
krajnjeg mirovnog resenja i stabilizacije citavog regiona.
Gligorov je ocenio da je neophodan dalji rad na detaljima plana kako bi
njegova
realizacija bila uspesna, navodi se u saopstenju iz kabineta makedonskog
predsednika.
On je izrazio nadu da ce trupe NATO stacionirane u Makedoniji uskoro otici
na
Kosovo kako bi ostvarile svoju osnovnu funkciju-primenu mira.
Makedonski predsednik je rekao da se nada da ce trupe NATO na Kosovu biti
primljene "kao mirovne snage".
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------