PREMINUO VAJAR NANDOR GLID

Jugoslovenska umetnost je ostala bez Nandora Glida, jednog od nasih najuglednijih vajara i nekadasnjeg rektora beogradskog Univerziteta umetnosti (1985-1989), koji je pocetkom nedelje preminuo u Beogradu, u 73. godini zivota.

Umetnik ciji je stvaralacki put odredilo pre svega njegovo jevrejsko poreklo, odnosno holokaust koji je zadesio Jevreje tokom Drugog svetskog rata, Glid ce ostati zapamcen pre svega po spomeniku zrtvama fasizma (Mathauzen), spomeniku na Brdu secanja (Jerusalim), monumentu zrtvama (Dahau), spomeniku Jevrejima (Split) i "Spomenu vesanima" (Subotica), u kojima su, kako je to primetio jedan likovni kriticar, "zauvek ostale okamenjene stravicne uspomene na jevrejsku tragediju i uzase koje su Jevreje pratili tokom rata - ali ne samo onda".

Osim za teme stradanja, Glid je bio posebno zainteresovan za mitologiju, a medju najvaznije skulptorske cikluse koje su za njim ostali spadaju "Logori smrti", "Jama" i "Kolica smrti", dok je njegovo delo "Menora u plamenu" ubrzo postalo jedan od najkarakteristicnijih simbola Dorcola. Svoj umetnicki kredo je pratio dosledno, ali je naglasavao da bi voleo kada bi njegovi studenti inspiraciju nalazili u temama sasvim suprotnim od onih koje je obradjivao, odnosno da im zeli da motive za svoje spomenike pronalaze u temama zivota i radosti, a ne smrti, patnje i stradanja.

I. B.