Sreda, 9. april 1997.

PREGLED STANJA NA RACUNIMA BANAKA POTVRDJUJE NEDOSLEDNOST MONETARNIH VLASTI

NBJ je vec trebalo da zatvori 36 banaka

Na spisku nelikvidnih banaka u periodu od 7. marta do 7. aprila najvece minuse, cak do 59 miliona dinara, beleze najvece banke, koje nijednog jedinog dana nisu imale pozitivno stanje na racunu. Minusi banaka kojima je NBJ oduzela dozvole za rad daleko manji

Kad bi se postupalo strogo po zakonu i kad bi se ozbiljno shvatila nedavna izjava Bozidara Gazivode, zamenika guvernera NBJ i saveznog ministra finansija, vec juce bi 36 poslovnih banaka bilo zatvoreno, a medju njima pre svega one najvece drzavne, posto su bile u nedozvoljenom minusu. Kod nas se, medjutim, i vazeci zakoni i finansijska disciplina tumace sasvim "fleksibilno", tako da se direktori ovih banaka svakako nisu nimalo uzbudjivali posle Gazivodine izjave da je odlazak banaka u minus zabranjen i da one kojima se to dogodi, nece moci dalje da rade.

Prema nasim, apsolutno pouzdanim podacima, situacija u bankama, u pregledu za period od 7. marta do 7. aprila, izgleda ovako: od pomenutih 36 banaka koje su bile u minusu, raspon se kretao od 6 dinara negativnog stanja i to sasmo jednog dana tokom ovog perioda, pa sve do 59,08 miliona dinara, na dan 7. marta, kakav je saldo jedne od nasih najvecih banaka. Necemo ovom prilikom iznositi imena banaka koje su u minusu, pa im stoga prema slovu zakona sledi kljuc u bravu, posto je njihovo prozivanje posao monetarnih vlasti zemlje. Uvidom u stanje na racunima poslovnih banaka postaju sasvim jasne uporne primedbe bankara na racun Centralne banke, da se ne primenjuju jednaki kriterijumi na sve njih.

"Gledanje kroz prste"

Primera radi, minusi na racunima Slavija banke ili Monte Rojal banke, kojima su oduzete dozvole za rad, daleko su manji od nekih kojima takva opasnost ni izdaleka ne preti, vec im cak sledi sanacija i ukrupnjavanje. Takodje je zanimljiv i podatak da te banke nisu prakticno ni izlazile iz minusa ili obavezne rezerve tokom posmatranog perioda, odnosno nijedan jedini dan nisu bile u plusu. Da podsetimo, Narodna banka je pojedinim poslovnim bankama do sada oduzimala dozvole za rad na osnovu svoje Odluke o dnevnoj likvidnosti, po kojoj banka ne sme biti u minusu duze od tri dana uzastopno, odnosno sedam dana sa prekidima u toku meseca.

Ima na ovom spisku i banaka koje nisu bas sasvim drastican slucaj, sto znaci da im je stanje na racunima variralo od pozitivnog (po nekoliko miliona dinara), preko obavezne rezerve koju su koristile po nekoliko dana, pa do negativnog. Ako bi se njima jos i moglo "progledati kroz prste", slucaj onih drugih, kao sto je vec receno najvecih, sasvim je jasan.

Spisak nelikvidnih banaka, dakle onih koje nisu bile u stanju da normalno posluju, jos je duzi od ovog prethodnog i na njemu se od ukupno 109 banaka, koliko sada postoji u Jugoslaviji, nalazi 54 finansijske organizacije. Tu bi za neupucene bilo i izvesnih iznenadjenja, ali i potvrda da pojedine banke, o kojima se u poslednje vreme "suska", zaista imaju finansijskih problema. Ukupno negativno stanje na racunima ovih banaka na dan 7. aprila iznosilo je nesto iznad 56 miliona dinara.

Iz ovih podataka sasvim je jasno da je najavljena sanacija banaka (koja je u dosadasnjim slucajevima prethodnih godina ostajala samo na najavama) zaista neophodna. Na koji nacin ce se to sprovesti, jos uvek nije sasvim jasno - novoosnovano Ministarstvo za privatizaciju u Vladi Srbije najavilo je ovaj posao, dok u isto vreme pojedine banke takodje najavljuju, pa i zapocinju isti posao. Beogradska banka AD, primera radi, postace Beogradska banka Grupacija, sa potpuno ociscenim bilansima od takozvane kontaminirane aktive, kako bi neopterecena mogla da se pojavljuje u poslovima sa inostranstvom, dok ce sve dubioze, kako njene tako i banaka clanica, biti prenete na novoosnovanu Agenciju, koja bi se dalje bavila ovim problemima.

"Sopstvene snage"

Zlatan Perucic, direktor Beobanke, ima drugaciji pristup - u internom listu "Beobanka" on se umesto sanacije zalaze za "restrukturisanje" bankarskog sistema, posto se "sanacija u praksi najcesce svodila na otpis duga ili bespovratno ulaganje novca iz budzeta ili inostranog kredita. Dopunskog novca za razne 'sanacije' ne samo sto nema, nego ga u ranijem obimu i izvorima verovatno nece ni biti". Restrukturisanje bankarskog sektora, smatra Perucic, podrazumeva "klasicna trzisna resenja" - od klasicne likvidacije sa kompenzacijom depozita iz nacionalnih fondova za osiguranje, do pripajanja i spajanja banaka. U celom procesu banke treba da se "oslanjaju na sopstvene snage".

Trebalo bi na kraju pomenuti i primer Jubanke AD, koja se oslanjanjem "na sopstvene snage", pre aktuelne price o sanaciji, uspesno sanirala i dospela u red nekoliko trenutno najlikvidnijih banaka, prema podacima o stanju likvidnosti banaka za protekli mesec. Koji ce model za globalni domaci bankarski sistem na kraju biti primenjen i sa kakvim rezultatima tek cemo videti, ali bankari ne propustaju nijednu javnu priliku da upozore kako je ovoga puta zaista dosao poslednji cas da se nesto preduzme.

Biljana M. Stepanovic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /