DANAS SE U NJUJORKU ZAVRSAVA PRVA RUNDA SRPSKO-ALBANSKIH RAZGOVORA O KOSOVU

Ocekuje se zajednicko saopstenje u kojem bi glavna tacka trebalo da bude najava dogovora da se novi susret odrzi sto je moguce pre i u kompletnom sastavu - uz ukljucivanje predstavnika SPS

Slobodan Pavlovic
izvestac "Nase Borbe" iz Njujorka

Za danas u podne predvidjen je kraj prve runde njujorskih razgovora predstavnika politickih partija Srbije i Albanaca sa Kosova, koji su juce nastavljen u atmosferi zadovoljstva sto je, najzad, doslo do tog kontakta - ali i cvrstog uverenja obeju strana da ce biti potrebno jos mnogo dobre volje i susreta ove vrste da bi se stiglo do resenja kosovskog problema, koji je u jednom opisu americkog Nacionalnog radija (jedinog ovdasnjeg medija koji ga je dosad registrovao) oznacen kao "potencijalno najopasnije bure baruta na Balkanu".

Ovaj srpsko-albanski susret uprilicila je americka nevladina organizacija "Projekat za etnicke odnose" iz Prinstona, s tim sto je 14 ucesnika iz Beograda i Pristine sklonjeno van domasaja javnosti u prostorijama Karnegijeve zaduzbine u Njujorku, na sednicama koje se (s pauzom za rucak) odrzavaju, prakticno, preko celog dana. Srpsku stranu u ovim razgovorima zastupaju Vuk Draskovic, Vesna Pesic, Dusan Mihajlovic, Dragoljub Micunovic, Miroljub Labus i Dusan Janjic, a albansku Adem Demaci, Fehmi Agani, Hidajet Hiseni, Mark Krasnici, Abdulah Karjagdiu, Mahmut Bakali i Veton Suroi, s tim - posto ovde nije rec o zvanicnim pregovorima dveju delegacija - oni sede izmesani za okruglim stolom u jednoj od konferencijskih sala Karnegijeve zaduzbine i javljaju se za rec bez odredjenog redosleda i nekog veceg protokola.

Prema novinarima organizatori su zaveli poludejtonski rezim, sto prakticno znaci da su nam neke osnovne informacije i kontakti sa ucesnicima moguci tek na kraju dana - kad se okoncaju razgovori i zajednicka vecera gostiju i domacina. Imajuci u vidu tu restrikciju (kao i sestocasovnu vremensku razliku izmedju Njujorka i Beograda), u ovom dopisu moze jedino da se izvesti da je ponedeljnicki, prvi dan razgovora, protekao je u nacelnim uvodnim izlaganjima, pri cemu je albanska strana - kako smo obavesteni - frontalno i prilicno monolitno izisla sa svojim ocekivanim zahtevom za nezavisnoscu Republike Kosovo, dok su ucesnici iz Srbije (polazeci sa poznatih pozicija partija i institucija koje predstavljaju) trazili resenje za kosovski problem iskljucivo u sastavu Srbije i jugoslovenske federacije i to, uglavnom, u skladu sa preporukama koje oko ovog kljucnog pitanja salje medjunarodna zajednica.

Na srpsko-albanskim razgovorima u Njujorku domacini Amerikanci zastupljeni su od juce nizim kalibrima iz Stejt dipartmenta (Kornblumov pomocnik Perina vratio se u ponedeljak uvece u Vasington), koji se za ovim okruglim stolom nalaze iskljucivo u svojstvu posmatraca.

Ovaj srpsko-albanski susret uprilicila je americka nevladina organizacija "Projekat za etnicke odnose" iz Prinstona, s tim sto je 14 ucesnika iz Beograda i Pristine sklonjeno van domasaja javnosti u prostorijama Karnegijeve zaduzbine u Njujorku, na sednicama koje se (sa pauzom za rucak) odrzavaju, prakticno, preko celog dana. Srpsku stranu u ovim razgovorima zastupaju Vuk Draskovic, Vesna Pesic, Dusan Mihajlovic, Dragoljub Micunovic, Miroljub Labus i Dusan Janjic, a albansku Adem Demaci, Fehmi Agani, Hidajet Hiseni, Mark Krasnici, Abdulah Karjagdiu, Mahmut Bakali i Veton Suroi, s tim - posto ovde nije rec o zvanicnim pregovorima dveju delegacija - oni sede izmesani za okruglim stolom u jednoj od konferencijskih sala Karnegijeve zaduzbine i javljaju se za rec bez odredjenog redosleda i nekog veceg protokola. Prema novinarima su organizatori su zaveli poludejtonski rezim, sto, prakticno, znaci da su nam neke osnovne informacije i kontakti sa ucesnicima moguci tek na kraju dana - kad se okoncaju razgovori i zajednicka vecera gostiju i domacina. Imajuci u vidu tu restrikciju (kao i sestocasovnu vremensku razliku izmedju Njujorska i Beograda), u ovom dopisu moze jedino da se izvesti da je ponedeljnicki, prvi dan razgovora, protekao je u nacelnim uvodnim izlaganjima, pri cemu je albanska strana - kako smo obavesteni - frontalno i prilicno monolitno izisla sa svojim ocekivanim zahtevom za nezavisnoscu Republike Kosovo, dok su ucesnici iz Srbije (polazeci sa poznatih pozicija partija i institucija koje predstavljaju) trazili resenje za kosovski problem iskljucivo u sastavu Srbije i jugoslovenske federacije i to, uglavnom, u skladu sa preporukama koje oko ovog kljucnog pitanja salje medjunarodna zajednica.

Na srpsko-albanskim razgovorima u Njujorku domacini Amerikanci zastupljeni su od juce nizim kalibrima iz Stejt dipartmenta (Kornblumov pomocnik Perina vratio se u ponedeljak uvece u Vasington), koji se za ovim okruglim stolom nalaze iskljucivo u svojstvu posmatraca.

Americki covek je i predsednik prinstonskog "Projekta za etnicke odnose" Alen Kasof, koji ima ulogu koordinatora i voditelja ovog susreta, s tim sto je za juce bilo najavljeno da ce se u toj voditeljskoj poziciji pojaviti Sajrus Vens, iskusni ovdasnji diplomata, prekaljen u mnogim teskim pregovarackim bitkama i drzavni sekretar u nekadasnjoj Karterovoj administraciji.

Vensovo angazovanje (kako nam je receno) ne predstavlja nikakvu vatrogasnu meru za kojom su organizatori posegli posle prvog dana razgovora u Njujorku. Bivsi sef americke diplomatije nalazi se u savetu pomenutog "Projekta za etnicke odnose" iz Prinstona i programom ovog susreta bilo je vec ranije predvidjeno da se i on ukljuci u rad posle prvog dana srpsko-albanskih razgovora, kao vec osvedoceni medjunarodni posrednik u razresavanju kriza i sukoba do kojih je poslednjih godina doslo na tlu bivse Jugoslavije (autor je, sa Englezom Ovenom, mirovnog plana za BiH, koji je 1994. miniran na Palama, a potom se prebacio na raspetljavanje grcko-makedonskog cvora).

Sajrus Vens je, inace, tim povodom potvrdio svoju spremnost da i dalje bude ukljucen u zapoceti srpsko-albanski dijalog o Kosovu, za koji se ocekuje da ce sigurno dobiti nastavak ove svoje njujorske prve runde - s tim sto ostaje veliko pitanje i stvar buduceg dogovora o mestu sledeceg susreta, kao i da li ce do njega doci pre ili posle ovogodisnjih predsednickih i skupstinskih izbora u Srbiji. U svakom slucaju, i jedna i druga strana su, odmah na njujorskom startu, ukazale na neophodnost nastavljanja ovog dijaloga kao "jedinog puta kojim se moze spreciti velika nesreca i stici do prihvatljivog resenja" (A. Demaci).

Bilo kako bilo, sadasnji njujorski razgovor predstavnika politickih partija Srbije i Albanaca sa Kosova zavrsice se danas, u sredu, podnevnom konferencijom za stampu i objavljivanjem zajednickog saopstenja, ciju ce glavna tacku predstavljati (kako se ocekuje) najava dogovora da se novi susret ove vrste odrzi sto je moguce pre i to u kompletnom sastavu - sto, konkretno, znaci i uz ukljucivanje predstavnika Socijalisticke partije Srbije.

- Mislim da je neophodno da u ovim daljim razgovorima ucestvuju i predstavnici vladajuce partije Srbije, tim pre sto je Milosevic trazio od Amerikanaca da oni budu domacini prvog susreta, da bi zatim, kad je Vasington odbio susret Medlin Olbrajt sa njegovim izaslanikom Sainovicem, poceo protiv nas svoju otrovnu propagandu, proglasavajuci nas izdajnicima Srbije zato sto smo seli ovde za okrugli sto i poceli da razgovaramo sa Albancima - rekao nam je na tu temu Vuk Draskovic, predsednik SPO, nagovestavajuci da ce on, mozda, ostati u Njujorku do danasnjeg zavrsetka ovog skupa, premda je ranije bio najavio za utorak svoj povratak u Beograd.

Prema Draskovicevim recima, problem Kosova "jedino moze da resi demokratska Srbija" i to - prenoseci nam svoje izlaganje sa ponedeljnickog razgovora - polazeci sa pozicije da je "polozaj manjine uvek ogledalo za vecinu, tako da Srbi kao vecinski narod u Srbiji imaju obavezu da manjinskim narodima, dakle i Albancima, u toj buducoj demokratskoj Srbiji garantuju sva ljudska, gradjanska, kulturna, verska, politicka i nacionalna prava u skladu sa medjunarodnim standardima."

- Istovremeno, medjutim, obaveza je Albanaca, koji su vecina na Kosovu, da se na isti nacin, sirokogrudo i tolerantno, postave prema Srbima na Kosovu i Metohiji. U tom smislu, pozvao sam Albance da vise ne bojkotuju izbore i da prihvate realnost. A, realnost je da ta drzava Srbija ima svoje granice da su te njene granice nepromenjive - odnosno, da se mogu menjati jedino ako to odluci srpski narod. Iznenadjen sam tvrdim stavom svih albanskih ucesnika, koji su prvog dana homogeno odbacili svaku mogucnost resavanja kosovskog problema unutar Srbije, pri cemu niko od njih nije zeleo da prizna Srbiju kao svoju drzavu. Mislim da takav stav nanosi stetu albanskoj poziciji u ocima medjunarodne zajednice - rekao nam je predsednik SPO, prenoseci svoj utisak o spremnosti albanske strane da se ovi razgovori presele za dalje na domaci teren ("Beograd, Crna Gora pa i Pristina - sto da ne?") i uz izrazavanje uverenja da ce se u taj nastavak ukljuciti i u Njujorku odsutni predstavnici SPS.