Pogled popreko

Pise: Nikola Burzan

"Pohvatajte nam lisice, male lisice, sto kvare vinograde, jer nasi vinogradi cvatu"

(Pesma nad pesmama, 2, 15)

Izdasno zaliveni vestackom kisom panelizovanih paraokruglih stolova, procvali su, kao nikad, i vinogradi srpske (para)demokratije, ali im male lisice glodju korene, a velike ih preobracaju u vasarista sprdacine.

Ako i nema hleba, narod, bar, ima igara: paradrzavna, tj. partijska RTS nudi mu direktne prenose kao surogat nekadasnjeg pozorista u kuci u vidu skupstinskih zasedanja. Demokratija cvate. Institucije sistema, takodje. Televizija pre(vazi)lazi sve, cak i samu sebe. Nedelja, 6. april, drugi dnevnik: gradonacelnik Beograda, Zoran Djindjic, kao sto je i red, polaze venac na spomenik zrtvama nemackog bombardovanja. Kamera belezi taj trenutak, pa cak i kako se, po pravoslavnom obicaju, Djindjic krsti.

Tacna, objektivna, blagovremena informacija. Samo desetak minuta kasnije, sa ekrana grmi barazna paljba na lidere koalicije "Zajedno", ukljucujuci i samog Djindjica, kao izdajnike najvitalnijih drzavnih i nacionalnih interesa, jer u NJujorku ucestvuju u srpsko-albanskom dijalogu! I da Djindjic nije "uslikan" usred Beograda, srpska nacija bi morala da poveruje svojoj jedinoj i najdrazoj TV da on seiri u Njujorku i pusi lulu mira sa albanskim separatistima! Obaska sto je dijalog poceo tek sutradan i sto su u njemu ucestvovali jos neki Srbi, ukljucujuci i lidera treceg clana leve koalicije!

Bas lepu temu za razmisljanje ima gdja Milentijevic dok priprema "trecu verziju" svog zakona (posto je i ova druga - "smuckaj, pa prospi!"): ima li Njegova i njena (mislim na gdju Milentijevic, posto je ona NJu potpuno istisnula s politicke scene) televizija i nekih drugih - profesionalnih, moralnih, etickih, - duznosti, sem sto "nije duzna da izvestava o razgovorima u Njujorku"? (Uzgred, ako hoces da ulovis kokosku, moras da razmisljas kao kokoska - glasi prvo pravilo lisicjeg rezona).

Koji dan ranije mediji su preneli izjavu nove portparolke beogradskih socijalista, povodom vec opisanog, a tada tek najavljenog, Djindjicevog gesta: "neko ko je tri meseca mahao nemackim zastavama i isao u Nemacku na cabu, sada ima smelosti da zrtvama Nemaca polaze venac"!?

Portparolka jeste mlada, ali nije naivna: kao sto joj i funkcija kaze ("porter la parole" - govoriti u ime nekoga), mala lisica partijski poslusno samo PRENOSI ono sto su velike lisice smislile Tamo Gde Treba. A kad je vec rec o tim nesrecnim zastavama, red je da se konacno razjasnimo: sadasnje nemacke zastave nisu iste kao i one iz 1941 - te su imale kukasti krst! Kao sto ni danasnja Nemacka nije ona iz Treceg Rajha! Kao sto, uostalom, ni ova Jugoslavija nije ista, niti je njena zastava ista, kao ona od pre koju godinu - ta je imala petokraku!

Znam da ce me patrioti optuziti za bogohuljenje i veleizdaju, pa odmah i unapred priznajem da razlike, ipak, postoje. Recimo: i Nemci i Nemacka odavno su se odrekli kukastog krsta i proklamovali DISKONTINUITET sa Trecim Rajhom, docim SRJ, odnosno njeni glavari, iz petnih zila zapinju da dokazu KONTINUITET sa petokrakom! Svako normalan je vec odavno shvatio da se "vremena menjaju i mi se menjamo u njima", samo nasi velikasi i dalje lebde u oblacima i maglama okamenjene proslosti.

Gradska vlada povede akciju "Za blistav Beograd", a mlada leva portparolka, u ime NEKOGA, doceka je kandzama: "Tri meseca ste prljali, unistavali i rusili grad! Neshvatljivo je da neko ko je rusio grad ima smelosti (opet - smelost!) da Beogradjanima predlaze akciju ciscenja"!? Pa, ko je ovde (para)lud, a ko (para)zbunjen, u kojoj to (para)zemlji, u koje (para)vreme (para)zivimo?! Zar Beogradjani nisu ucestvovali u slicnim (i mnogo vaznijim i krupnijim!) akcijama u minulih pola veka komunisticko-socijalisticke vladavine? I zar oni sto su glasali protiv ove gradske vlasti, sada treba, iz inata (ili revansizma?), ne samo da svojim radnicima uskracuju karte za gradski prevoz, vec i da pljuju po gradu, razbacuju djubre po ulicama, pa cak i vrse nuzdu u haustorima?! Verujem da je Dusko Radovic upravo na njih mislio: "U Beogradu nema mesta i za nas i za djubre. Neko ce uskoro postati suvisan"!

Ima jos pakosnog lisicjeg rezonovanja. Kao ono da gradske vlasti (Djindjic posebno) "vise vremena provode u inostranstvu nego na svom radnom mestu u Beogradu"! A male i velike lisice, kobajagi, ne bi putovale (i nisu li - do Dejtona i Pekinga!) samo kad bi im se pruzila sansa, kad bi ih neko pozvao, kad bi im, cak, i vizu dali!? Sami su krivi sto su osudjeni na bunker (sopstvenih zabluda). Pa mi sve ovo lici na poznatu pricu o staroj liji koja nije mogla da dosegne grozdje: "Kiselo je!"

Ne idu ni Draskovic, ni Djindjic, ni Pesiceva na turisticka i safari-putovanja po Africi, Kini ili Severnoj Koreji, vec po svetskim metropolama moljakaju i prose koji autobus, koji kontejner, koju devizu, kako bi nadoknadili bar delic onoga sto su unistili i opljackali njihovi levi prethodnici. Preklinju da se ukinu sve sankcije, pa i "spoljni zid", a zahvaljujuci upravo njima EU ce nam (i to na predlog Nemacke!) uskoro dati toliko zeljene izvozne olaksice. Time se, eto, bave izdajnici srpskog naroda, dok ih iza svakog grma olajavaju patriotske male i "veljike ljisice".

Culi ste, valjda, onaj stari vic: krenuo Srbin kolima iz Pristine za Beograd, a usput mnogo autostopera. Posto Albance nece da primi, smislio je nacin kako da ih prepozna: od svakog zahteva da kaze "lopata"! Svi govore "ljapata" i on tera dalje. Najzad se nasao jedan koji je lepo izgovorio "lopata" i Srbin ga primi u kola. Posle izvesnog vremena, autostoper, koji je shvatio jadac, obrati se vozacu: "E, brat Srbin, veljika si ljisica!"

Naravno, ovo je samo vic i nema nikakve veze sa srpsko-albanskim dijalogom, pogotovo onim u Njujorku! Pogotovo sto o njemu "veljika ljisica", paradrzavna, "nije duzna da izvestava". Ali je zato "Tanjug ovlascen da saopsti..." U ime - NEKOGA...