Cetvrtak, 24. april 1997.

ZAPIS IZ MOSKVE: DA LI CE MILAN PANIC BITI PREDSEDNICKI KANDIDAT

(Ne)odlucnost "malog srpskog emigranta"

Odbija da zadovolji novinarsku radoznalost - da li ce se kandidovati - i govori o ekonomskim teskocama. Susrete u Kremlju iskoristio za dobijanje poslovne i politicke podrske

Suzana Milicic

- Nemojte vise da me pitate hocu li se kandidovati za predsednika Srbije! To uopste nije vazno! Najveci vas, odnosno nas problem je - propala ekonomija i to mora biti glavna tema nasih razgovora! Sada vise nije vazno ko ce se kandidovati, cak ni to ko ce biti predsednik, vec sta ce novi predsednik konkretno da uradi i pomogne Srbiji i njenim gradjanima da bolje zive!

Ovako je Milan Panic, predsednik Saveta direktora kompanije ICN Farmasjutikals i bivsi jugoslovenski premijer, pokusavao da se odbrani od mnogobrojnih novinara, koji su, u Moskvi na svecanom otvaranjeu Istocnoevropskog centra ICN, pokusavali da saznaju "svetu tajnu" - hoce li Panic ponovo uci u predsednicku trku. Iako je glavni povod Panicevog boravka i susreta sa novinarima u Moskvi bilo otvaranje ofisa ICN, koji ce koordinirati rad ove farmaceutske kompanije u istocnoj Evropi, tesko da je bilo i jednog novinara, domaceg ili stranog, koji se nije interesovao za pitanje predsednickih izbora u Srbiji i Paniceve uloge u njima.

- Nije problem Milosevic. Problem je nasa ekonomija, katastrofalna ekonomija i mrtva privreda. Ko god da bude na vlasti morao bi da zna da je osnovna stvar sa kojom ce se susresti u svom mandatu - bitka za ozivljavanje privrede, jer je to jedini put kojim Srbija mora da krene da bi se vratila u svet. Znate li vi, uopste, da je Jugoslavija druga otpozadi na listi zemalja Ujedinjenih nacija, po ekonomskom prosperitetu? - zasipao je bivsi premijer strane i domace novinare na svecanoj veceri, cesto skacuci sa teme na temu i burno ulecuci u rasprave i objasnjavanja.

- Pametnije je da me pitate sta bih ja uradio kad bih bio predsednik, a ne da me stalno zapitkujete o nekim svadjama u koaliciji "Zajedno", o drugim kandidatima u Srbiji, o Karicu, i sta ti ja znam... - objasnjavao je Panic novinarima, gestikulirajuci i cesto ustajuci od stola, smisljajuci valjda kako da se Srbiji obezbede neophodne tri milijarde dolara za ekonomski oporavak, o cemu je najcesce govorio.

Prestup za hapsenje

Vesto izbegavajuci konkretan odgovor na pitanje koje je novinare najvise zanimalo, Panic se stalno vracao na probleme privrede u Srbiji, ponekad liceci na nekog ko je sasvim slucajno upao u sestogodisnji srpski galimatijas i ne moze da se nacudi kako su neke stvari uopste moguce. - Kada sam ja postao premijer - poveravao se Panic jugoslovenskim novinarima na kratkom brifingu - trazio sam da vidim izvestaj o finansijskom stanju u penzionim fondovima. Znate li sta sam zatekao? Nista! Nije bilo ni dinara... Ja to nisam mogao da poverujem, trazio sam da to provere ponovo, ali opet isto... Pa, u Americi se za takav prestup odmah hapsi, nije cak potrebno ni misljenje sudije.

Iako niti jednog dana u Moskvi nije konkretno rekao da li ce uci u ovogodisnju vucju bitku za vlast ili ce se pomirljivo povuci, zapaljivost i emotivnost kojom je govorio o Srbiji i njenim problemima - tesko da bi mogla da znaci da ce Panic ovu trku posmatrati sa strane. Ali ni jednog momenta u Moskvi, nije dosla u pitanje njegova podrska koaliciji "Zajedno" i kandidatu koga ona izabere. Panicevo odmeravanje trenutnog odnosa politickih snaga, svesno ignorisanje nedavnih sukoba u koaliciji i pominjanje mogucnosti da bi pristao da bude kandidat za predsednika ako bi se kompletna opozicija sjedinila i stala iza njega ("Hocu da vidim i Kostunicu i Micunovica! Sve!) - dalo je naslutiti da ipak jos nije sve receno i da se nisu svi trkaci postavili na startne pozicije.

Bez diktatora

- Neki kazu - Srbima treba diktator! Ja ne mislim tako... Voleo bih kad bi vi Srbi izmislili drugu rec za vlast i kada biste umesto reci vlast koristili rec - odgovornost. Treba neko odgovoran da bude na celu drzave. Ne treba nam neko da vlada, nego da vodi! - delovi su improvizovanog politickog predavanja koje je Panic povremeno, u svom "sou-men" stilu, nudio novinarima, uspesno ga filujuci beskrajno zabavnim pricama o svojim pocecima u biznisu. - Pa, vama u stvari, kada malo bolje razmislim, nije tako lose! Vi ne znate kako je bilo za vreme rata, kada sam ja gajio zeceve i prodavao ih da bih prehranio porodicu. Kad pogledam unazad, sve ovo i nije tako lose za "malog srpskog emigranta", kaze Panic.

Bivsi jugoslovenski premijer (nigde u Moskvi nije propusteno da se naglasi koja je eks funkcija Milana Panica) nije samo u poslovne svrhe iskoristio posetu Rusiji. Iako i on i njegovi saradnici isticu da je "delovanje ICN u Rusiji znacajno i za Jugoslaviju" i iako je Panic zaista, sa tri fabrike u ovoj zemlji, ozbiljno zagrizao u ovo ogromno trziste, "mali srpski emigrant" nije propustio priliku ni da obavi kratku diplomatsku misiju - posetio je patrijarha ruskog Aleksija II i visoke ruske drzavne zvanicnike u Kremlju. Vidno ponesen razgovorima sa patrijarhom, Panic je izdvojio lekove u vrednosti od 200.000 dolara i poklonio ih crkvi i bio skoro decje srecan svaki put kada je mogao da kaze sta je ucinio.

Kako su svi veliki politicki ili poslovni dogadjaji u zivotu Milana Panica, odkako je ponovo u Jugoslaviji, bili propraceni pod budnim okom Dusana Mitevica - to se i ovog puta nije izbegao ovaj obicaj. Njegovo prisustvo i stalno kalkulisnje u javnosti o Mitevicevoj dvostrukoj ulozi u eventualnim predsednickim kampanjama Milana Panica i Bogoljuba Karica, doprinelo je pokretanju price o odnosu dvojice biznismena, mozda buducih konkurenata. - Bogoljub Karic je moj dobar prijatelj - neformalno je rekao Panic i dodao: - On je dobar biznismen, ali mislim da mu stvarno nije mesto u politici.

Podrska Kremlja

Razgovori u Kremlju, pak, nisu bili nigde zvanicno komentarisani, ali se iz neformalnih razgovora moglo saznati da je Panic iza zidina Kremlja dobio podrsku za svoje delovanje - poslovno i politicko.

Ni nakon ovog moskovskog novinarskog prepada na Milana Panica, usmerenog na otkrivanje njegovog plana, cini se da stvari jos uvek nisu legle na svoje mesto. Mada se ponekad cinilo da "mali srpski emigrant" ne uvidja svu dubinu sukoba na politickoj sceni Srbije, recenica jednog od njegovih nezvanicnih savetnika u predizbornoj kampanji mozda ipak nesto govori: - Kada je prvi put dosao u Srbiju vrlo malo je znao o nama i nasoj politickoj situaciji. U odnosu na onaj, premijerski period - on je sada doktor nauka!

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /