"ALHEMICAR" PAULA KOELJA DOBIO I PIRATSKO IZDANJE

"Pacovski kanali" i u izdavastvu

"Paideia" je objavila sesto izdanje "Alhemicara" brazilskog pisca Paula Koelja, ali koliki je stvaran tiraz ove knjige ostace nepoznato jer je na jucerasnjoj konferenciji za stampu direktor "Paideie" Petar Zivadinovic obelodanio da na trzistu Jugoslavije "cirkulisu 'pacovskim kanalima' i falsifikovani primerci treceg i petog izdanja iste knjige". Ko se bavio piraterijom Zivadinovic nije hteo da kaze, ali je uputio poziv svim izdavacima, kao i celom drustvu da otpocne borbu protiv falsifikatora u svim oblastima.

- Znam mnogo vise, pouzdano znam, ali ne mogu nista da kazem dok ne skupim nepobitne materijalne i pravno valjane dokaze - rekao je Zivadinovic.

Piratske primerke direktor "Paideie" otkrio je u kiosku na autobuskoj stanici, a jedan broj je kupio i u knjizari koju nije imenovao. Prema natpisu, kiosk bi trebalo da pripada BIGZ-u, ali postoji mogucnost da je iznajmljen i da su knjige stigle u izlog putem razmene.

Prema Zivadinovicevim recima, piratski "Alhemicar" u Beogradu se distribuira mahom preko akvizitera. U unutrasnjosti se knjiga pojavila u Kragujevcu, Nisu i Svilajncu. Pri tom se, kako kaze direktor "Paideie" legalni primerak nalazi u izlogu, a "laznjak" ispod tezge, tako da im je tesko uci u trag. Kao podatak koji moze da ilustruje pricu, Zivadinovic je naveo da je jedan akviziter u unutrasnjosti od jeseni prosle godine narucio samo 20 primeraka, ali da knjigu i danas reklamira preko TV.

Razlika izmedju dva izdanja jasno je uocljiva (losiji kvalitet stampe, nejasna naslovna strana, pre svega), a u nameri da knjiga bude sto verodostojnija falsifikovan je i pecat. Istina, na njemu, izmedju ostalog, umesto "audio-vizuelne" pise "audio-vizulene" delatnosti.

Vrh ledenog brega
Novinar "Vecernjih novosti" postavio je juce pitanje zasto izdavaci ne reaguju na pojavu piratskih izdanja. Na pitanje nije dobio odgovor, ali je pri tom izneo i podatak koji vec duze vremena kruzi medju izdavacima: po svemu sudeci, falsfikovana su izdanja Oktoiha iz Podgorice (Matija Beckovic, "Ceracemo se jos") i Prosvete iz Beograda (Slobodan Selenic, "Ubistvo sa predumisljajem"). Te dve knjige, prema nasim izvorima, tek su vrh ledenog brega.

Prema Zivadinovicevim recima broj piratskih primeraka "Alhemicara", je velik, jer je u poslednjih mesec dana, otkako su otkriveni falsifikati, potraznja za knjigom u izdavackoj kuci znatno pala. Iako se nalazi na vrhu liste bestselera, narudzbine iz nekih knjizara ne postoje.

Zivadinovic smatra da je "Paidei" nanesena ne samo materijalna steta, vec je narusen i ugled kuce zbog kvaliteta knjige koji joj se pripisuje. "Paideia" se povodom ovog slucaja obratila i Upravi za suzbijanje kriminaliteta MUP-a Srbije kako bi se sprecila "ova vrsta privrednog kriminala", a u borbu protiv piraterije svih vrsta pozvana je celokupna kulturna i politicka javnost.

Kao sredstvo zastite, Zivadinovic je juce ponudio izdavacima markicu sa identifikacionim brojem koji pirati ne mogu falsifikovati, uz koji ide i aparat koji registruje da li je neka od knjiga izasla iz magacina izdavaca ili nije. R. Stanic

Tri nacina falsifikovanja
Iako izdavaci tvrde - a to jednim, i to onim vecim delom jeste tacno - da izdavastvo dozivljava svoje najteze trenutke, postoji jedan broj naslova knjiga koje donose vise nego dobar prihod. Umesto 500 ili 1000 primeraka, koliki je uobicajen tiraz domacih izdanja, te knjige se stampaju od dve pa do vise desetina hiljada primeraka. Dobit je toliko velika da se isplati i praviti piratska izdanja, kao sto je to slucaj sa Koeljom, a prema izvorima "Nase Borbe", bar jos tri od pet najcitanijih knjiga prevedene knjizevnosti "dozivela" su piratska izdanja sa tirazom koji se po nekim procena krecu od minimalnih 10.000. pa cak do 30.000. primeraka. Kako se prica, knjige su stampane negde u Istocnoj Srbiji, dok drugi tvrde da su stampane u Beogradu.
Piraterija ima tri oblika. Prvi je klasican, kao u slucaju sa "Alhemicarom". Pomocu kompjutera prekopira se (sa manje ili vise uspeha) naslovna strana, sadrzaj jednostavno ukuca (problem identicnosti izgleda slova ne postoji kod svakog, iole boljeg kompjutera) i pusti se u stampu.
Drugi je nesto slozeniji i skuplji, jer se knjiga pravi na osnovu pripremljenog materijala izdavaca (diskova, stamparskih ploca) i pretpostavlja njegovu kupovinu. Treci oblik je najprosireniji: na jedan deo stampara sumnja se da jednostavno dostampavaju tiraz koji kasnije menjaju za druge knjige, ili putem akvizitera prodaju.
S obzirom da se izdavacka prava ne placaju, te da prakticno drugih troskova osim stampanja nemaju, ovakvi "izdavaci" stampaju knjige od dve stotine strana u tirazu od 1000 primeraka za manje od hiljadu maraka uz pretpostavku da nije u pitanju luksuzna oprema. Cena jedne ovakve knjige sa trgovackim rabatom inace je oko 20 maraka.

R. D.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /