Petak, 25. april 1997.

ALIJA IZETBEGOVIC ZATRAZIO SANKCIJE PREMA JUGOSLAVIJI I REPUBLICI SRPSKOJ ZBOG NESPROVODJENJA MIROVNOG UGOVORA O BOSNI I HERCEGOVINI

Beograd i Pale ruse Dejton

Nijedan deo mirovnog ugovora, osim onog o razdvajanju oruzanih snaga, nije realizovan na dogovoreni nacin i u predvidjenom roku. Teritorijalne pretenzije rezima iz Beograda i krsenje obaveza Pala o ekstradiciji optuzenih ratnih zlocinaca Medjunarodnom tribunalu u Hagu. Americka administracija proucava poruke iz Sarajeva

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Americka administracija, kako nam je receno, proucava poruku iz Sarajeva i konsultuje se pomalo, oko svega toga, sa vodecim evropskim saveznicima. Sve u svemu, medjutim, u Vasingtonu zasad jos nema zvanicnog reagovanja na zahtev Alije Izetbegovica, od pre par dana, da se prema SR Jugoslaviji i Republici Srpskoj preduzmu kaznene mere zbog "nesprovodjenja prihvacenih obaveza iz Dejtonskog mirovnog ugovora o Bosni i Hercegovini".

U pismenoj poruci Klintonovoj administraciji (cija je kopija dostavljena i vladama ostalih zemalja iz sastava Kontakt grupe - Rusiji, Britaniji, Francuskoj, Nemackoj, kao i Holandiji, kao predsedavajucem Evropske unije) Izetbegovic je konstatovao da se dejtonski mirovni proces - generalno uzev - krece u negativnom pravcu i da, kao takav, vodi ka daljoj dezintegraciji Bosne i Hercegovine.

"Premda su u proteklih 16 meseci postignuti neki rezultati, celokupni mirovni proces je u krizi zbog nedosledne primene i krsenja ugovornih obaveza. Nijedan deo mirovnog ugovora, osim onog o razdvajanju oruzanih snaga, nije realizovan na dogovoreni nacin i u predvidjenom vremenskom periodu" - konstatuje se u uvodu ovog dokumenta iz Sarajeva, uz navodjenje citavog niza preostalih nerazresenih pitanja o kojima je postignuta saglasnost u Dejtonu: (i pored prisustva SFOR, jos nije uspostavljena medjuentitetna granicna linija u podrucju Sarajevo-Dobrinja i opstini Bosanski Samac, SRJ i RS nisu ispunile sve svoje obaveze oko redukcije naoruzanja, SRJ i Hrvatska jos nisu prenele kontrolu nad vazdusnim prostorom BiH nadleznoj sluzbi u Sarajevu, arbitraza o Brckom uveliko kasni, komisija OEBS "legalizuje etnicko ciscenje" svojim pristajanjem na "neprincipijelne kompromise" u pripremi opstinskih izbora, ozivljavanje zajednickih institucija BiH onemogucuje se pokusajima rukovodstva sa Pala da zadrzi pod kontrolom carinu, spoljnu politiku i spoljnu trgovinu RS, nepostovanje ljudskih prava i verske diskriminacije posebno je izrazeno u RS i "delovima Bosanske Federacije pod kontrolom HVO", otvoreno se onemogucava povratak izbeglicama, a sporazum o objedinjavanju javnog saobracaja, telekomunikacija, energetskih i ostalih sistema ostao je mrtvo slovo na papiru).

Posebno mesto na ovoj Izetbegovicevoj listi dobila je optuzba da RS "otvoreno krsi" prihvacene obaveze o ekstradiciji optuzenih ratnih zlocinaca Medjunarodnom tribunalu u Hagu. "Uprkos prisustva SFOR, tezak je pristup masovnim grobnicama u srpskom entitetu, gde se intenzivno radi na prikrivanju i unistavanju dokaza o ratnim zlocinima. Neefikasnost u privodjenju ratnih zlocinaca pravdi predstavlja veliku prepreku za pomirenje medju narodima i pozitivan razvoj mirovnog procesa" - konstatovano je u ovoj Izetbegovicevoj poruci, uz kritiku, u zakljucku, visokog medjunarodnog predstavnika za BiH Karla Bilta da je, u nastojanjima da se rese pomenuti problemi, "cesto posezao za kompromisima, koji su rezultirali revidiranjem i odstupanjima od Dejtonskog mirovnog ugovora".

SASTANAK STRANACKIH PRVAKA SDS I HDZ

Izetbegoviceva ocena o mirovnom sporazumu - licni stav

Banjaluka. - Na Palama je juce razgovarale delegacije SDS srpskih zemalja i Hrvatske demokratske zajednice. Sastanak je odrzan iza zatvorenih vrata, a nakon razgovora stranackih prvaka novinarima su se obratili vrsilac duznosti predsednika SDS Aleksa Buha i predsednik HDZ Bozo Rajic, koji su potvrdili da je razmatran rad zajednickih organa BiH, a posebno poslednji istupi u javnosti predsedavajuceg Predsednistva BiH Alije Izetbegovica.

"Izetbegovic je u ime Predsednistva, ne konsultujuci se sa drugom dvojicom clanova, dao jednu ocenu implementacije Dejtonskog sporazuma koja moze biti stvar njegovog vidjenja, a nikako stav Predsednistva", rekao je Buha naglasavajuci da je na sastanku konstatovano da je takva praksa nedopustiva i da se predstavnici Srba i Hrvata s tim nikada nece sloziti. Prema Buhinim recima ne moze biti dominacije niti jedne nacije, niti udruzivanja dve nacije protiv trece.

Komentarisuci pripreme za predstojece lokalne izbore Buha je rekao da spiskovi moraju biti zakljuceni pre glasanja kako ne bi doslo do vec vidjenih nepravilnosti. Govoreci o strukturi diplomatskih predstavnistava BiH, on je rekao da je krajnje vreme da se ambasade preurede na principu nacionalnog pariteta.

Bozo Rajic, predsednik HDZ BiH je potvrdjujuci reci vrsioca duznosti SDS Alekse Buhe, dodao da je razgovarano i o mogucnosti korekcije medjuentitetskih granica izmedju srpskog i hrvatskog naroda. Rajic je naredni sastanak delegacija SDS i HDZ najavio za dve sedmice u Banjaluci.

LJ. Kovacevic

To sa Karlom Biltom, medjutim, bila je samo usputna primedba. Predsednik zajednickog Predsednistva dejtonske BiH posebno je u svojoj optuzbi zamerio Sjedinjenim Drzavama i ostalim clanovima Kontakt grupe sto se pojedini lideri, institucije i politicke partije iz Republike Srpske i dalje prihvataju kao ravnopravni partneri u mirovnom procesu, premda oni (prema njegovoj tvrdnji) "otvoreno krse" i vojne i civilne odredbe mirovnog ugovora iz Dejtona. S druge strane, Alija Izetbegovic je u svojoj predstavci Vasingtonu podjednako ostro optuzio Jugoslaviju da je - potpisujuci poznati ugovor o "specijalnim paralelnim vezama" sa Republikom Srpskom - prekrsila svoju dejtonsku obavezu o postovanju integriteta, suvereniteta i politicke nezavisnosti BiH.

Prema Izetbegovicevoj proceni, rezim u Beogradu je usvajanjem ovog sporazuma o specijalnim odnosima ispoljio "svoje teritorijalne ambicije" prema BiH, zasta bi trebalo da uslede sankcije, a ne - kako je on konstatovao u svojoj predstavci - "zabrinjavajuce mlaka reakcija, koju Srbija tumaci kao odobravanje medjunarodne zajednice" za poteze koji se povlace iz Beograda.

U pomenutom zahtevu Americi i ostalim clanovima Kontakt grupe, Izetbegovic je zatrazio kaznene mere protiv Jugoslavije i Republike Srpske u vidu politicke izolacije i suspenzije ekonomske pomoci, upozoravajuci da je za mirovni proces iz Dejtona naisao kljucni trenutak, kao i da se jedino ovim sankcijama prema Beogradu i Palama moze pomoci Bosni i Hercegovini da krene putem stabilnog i trajnog mira.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /