Petak, 25. april 1997.

GAZMEND PULJA, PREDSEDNIK HELSINSKOG KOMITETA KOSOVA, O BECKIM RAZGOVORIMA EKSPERATA

Dijaloga mora biti

Kosovski problem najslozeniji u regionu. Dijalog legitimnih i nelegitimnih predstavnika Srba i Albanaca - nuzan

Zoran Vitorovic
specijalno za "Nasu Borbu" iz Beca

Jedan od ucesnika na beckom skupu eksperata sa Kosova bio je Gazmend Pulja, predstavnik kosovskog Helsinskog komiteta za ljudska prava. U oceni ovog beckog skupa i o planovima za buduce razgovore kosovskih Albanaca i Srba, gospodin Pulja kaze:

- Becki razgovori su nastavak razgovora vodjenih u Njujorku, ali samo na nivou eksperata, dakle nezavisnih licnosti. U prisustvu posmatraca eksperti iz Sjedinjenih Americkih Drzava i Evropske unije razmatrali su resavanje postojece situacije sa stanovista realno izvodljivih mogucnosti. Uz poznata polazista kako srpske tako i albanske strane, u ovim razgovorima se polazilo i od stava medjunarodne zajednice da su granice medjunarodno priznatih drzavnih entiteta nepromenljive. U Becu se iskristalisalo stanoviste da je pitanje Kosova osnovni strukturalni problem sadasnje Jugoslavije.

Pojedini predstavnici srpskih eksperata u Becu isticu potrebu direktnog dijaloga Srba i Albanaca, ali bez prisustva trece strane?

- Tacno je da je i takvih predloga bilo, na koje je albanska strana reagovala i u Becu dosta refleksno, ukazujuci na samu cinjenicu da se i ovaj susret odrzava u Becu i na potrebu prisustva trece strane. Nazalost svedoci smo da mi unutar svojih granica, svojih legitimnih interesa tesko uspevamo ista sami direktno dogovarati, sto je uostalom i dovelo do sloma bivse Jugoslavije.

Problem Kosova je ne samo izuzetno komplikovan vec, rekao bih, mozda i najkomplikovaniji u celom regionu i on se bez asistencije sa strane ne moze resavati. U svakom slucaju, ne treba izbegavati razgovore i kontakte i sam legitimnim i sa nelegitimnim predstavnicima jer komunikacije moraju postojati i dijalog mora postojati.

Bez elektronskih medija

Sta je sa medijima na Kosovu danas?

- Mediji svakako jesu jedno znacajno pitanje, pogotovo na Kosovu i mada se cesto o tome ne govori, pisanih dnevnih i nedeljnih listova na Kosovu danas na albanskom jeziku ima. Ta dnevna i nedeljna stampa koja izlazi na albanskom jeziku nije cenzurisana i nje ima. To je cinjenica koja se ne izgovara tako glasno, cak ni medju kosovskim Albancima, a ni u medjunarodnoj javnosti. Nedostaju elektronski mediji koji su (mozda) od presudne vaznosti. Slobodnih elektronskih medija koji nisu pod kontrolom srpskih vlasti danas na Kosovu nema. I to je sigurno jedna od neprihvatljivih cinjenica. Naime, ja sam siguran da bi vecina kosovskih Albanaca prihvatila daleko elasticnije mnoge politicke realnosti kao sto je i ona o nepromenljivosti medjunarodnih granica, ukoliko bi se kosovskoj javnosti predstavnici albanskog kosovskog politickog establismenta mogli obratiti dnevno uzivo. Jedino tako, direktno, i neposredno, mogle bi se izvagati sve politicke opcije i jasno staviti do znanja kolika bi bila cena odredjenih politickih projekata.

Da li vecina "albanskog politickog faktora" na Kosovu danas kao predlog trece strane prihvata radije SAD ili predstavnike EU?

- Na albanskoj strani i nema velikih dilema oko tog stanovista jer "albanski politicki faktor" na Kosovu, ali i javnost Kosova daje prednost ukljucivanju Amerikanaca u posredovanju radije nego Evropskoj uniji. Ona je heterogena i ima puno oprecnih interesa njenih zemalja clanica, sto se uostalom vec i videlo. "Albanski politicki faktor" na Kosovu jasno i eksplicitno trazio je ukljucivanje predstavnika SAD u resavanje ove krize kao glavnog posrednika. Razlog za to je nase duboko uverenje da su jedino Amerikanci ti koji poseduju snagu ubedjivanja na sve strane ukljucene u kosovski konflikt.

Sem dobre volje da se razgovara, sta je jos uoceno kao pozitivno na ovom beckom Forumu o Kosovu?

- Pa, sem cinjenice da je Kosovo osnovni strukturalni problem sadasnje Jugoslavije, doslo se i do saglasnosti da se ovaj problem sigurno ne moze resiti unutar Srbije, ali moze unutar sadasnje Jugoslavije.

Najidealnija opcija za sada bila bi jedna drzava Jugoslavija sacinjena od tri naroda, sa tri republike, jer ne treba zaboraviti da su Albanci danas sa 1,9 miliona stanovnika drugi po velicini narod u SR Jugoslaviji. Takva jedna Jugoslavija sastavljena od tri republike omogucila bi skladan razvoj sva tri naroda.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /