STA PREDVIDJA PROJEKAT O DENACIONALIZACIJI KOJI JE SACINILA GRUPA PRAVNIH I EKONOMSKIH EKSPERATA

Vratiti imovinu starim vlasnicima

Trebalo bi obezbediti povracaj imovine u fizickom smislu svuda gde je to moguce, a gde nije vlasnik ni imao prvo na stvar iste vrste, pribliznih osobina i vrednosti. Ako ni to nije moguce, sledila bi novcana nadoknada, naknada u akcijama ili obveznicama za koje garantuje drzava

Jasna Kesic

Po nekim podacima oko 300.000 vlasnika u Srbiji je 1945. godine ostalo bez imovine koja im je nacionalizovana ili oduzeta na drugi nelegalan nacin. Kasnije je taj broj povecan. Ni nakon pola veka nista nije ucinjeno da se bivsim vlasnicima ili njihovim naslednicima vrati ono sto je bilo njihovo. Na poziv Lige za zastitu privatne svojine i ljudskih prava ekspertski tim sastavljen od pravnika i ekonomista sacinio je projekat o denacionalizaciji koji sadrzi osnove za izradu cetiri zakona kojima bi se regulisao povratak imovine ili obestecenja. Na celu tima su Dragor Hiber, profesor Pravnog fakulteta i ekonomista dr Bosko Mijatovic.

- Ovim projektom smo pokusali da napravimo jednu pravicnu varijantu. Nasa polazna tacka bilo je pravo na povratak nacionalizovane imovine, jer je privatna svojina svuda u svetu neprikosnovena - objasnjava dr Hiber. - Denacionalizacija predstavlja nistenje zakona preko kojih je imovina nelegalno uzimana i to otvara brojne pravne teskoce. Mi smo po raznim sluzbenim listovima pronasli 27 takvih akata, a verovatno ih ima i vise.

Prvi i najvazniji materijal koji je ekspertski tim napravio su osnove za izradu osnovnog zakona o vracanju neopravdano oduzete imovine i o obestecenju. U njemu se kaze da pravo na povracaj oduzetog ili obestecenje imaju vlasnici i njihovi naslednici, legatori u skladu sa legatom i testamentalni naslednici. Ako je imovina oduzeta pravnom licu, pravo na povracaj imaju njihovi osnivaci, udelnicari, akcionari i njihovi naslednici. Uslov je da podnosilac zahteva bude drzavljanin SRJ ili da mu je to pravo priznato medjudrzavnim ugovorom koji je potpisala SRJ.

O denacionalizaciji stanova i zgrada
Stari vlasnik ima pravo na povracaj stambene zgrade, stana ili poslovne prostorije koji se nalaze u drzavnoj, drustvenoj ili zadruznoj svojini. Izuzetno, oni nemaju to pravo ako se ti prostori koriste za rad drzavnih organa, zdravstvenih, kulturnih ili prosvetnih ustanova ili ako su proglaseni istorijskim ili spomenicima kulture. Tad vlasnik ima pravo na obestecenje u obliku istog ili slicnog prostora. Na zahtev korisnika obestecenje se moze dati i u novcu i to prema trzisnoj vrednosti zgrade, stana i poslovnog prostora.
Lice koje u stambenoj zgradi ili stanu ima pravo zakupa u drustvenoj svojini proisteklo iz stanarskog prava, ima pravo da mu se pod istim uslovima dodeli u zakup drugi odgovarajuci stan, ako se sa starim vlasnikom ne dogovori o daljem koriscenju stana.
Stari vlasnik ima pravo da trazi i povracaj zgrade ili stana ako se nalaze u privatnoj svojini. Ali, ako je sadasnji vlasnik stekao svojinu punovaznim pravnim poslom, on onda moze da odbije povracaj, a stari vlasnik ima pravo na obestecenje, pise u predlozima zakona.

Obaveze savezne drzave

Obavezu da vrati imovinu ili obesteti vlasnika ima savezna drzava ako je oduzimanje bilo na osnovu saveznog propisa, a republike ako je po sredi bio republicki propis. Imovina mora da se vrati ili obesteti prema faktickom i pravnom stanju u momentu pravosnaznosti akata kojima je odredjeno oduzimanje. Korisnik ima prava na povracaj imovine u naturalnom obliku kad je to moguce. Ako nije moguce, onda ima pravo na stvar iste vrste, pribliznih osobina i vrednosti, a ako ni to nije moguce onda na novcanu naknadu. Naknada se moze izvrsiti i u obliku udela u drustvu ili akcijama ili u obliku obveznica ili drugih kvalitetnih hartija od vrednosti za koje garantuje drzava. Veoma je vazno da se u svakom pojedinacnom slucaju mora postovati navedeni redosled nacina povracaja ili obestecenja. Bitno je i to da korisnik nema pravo da zahteva naknadu izgubljene dobiti ili drugih oblika stete koje je pretrpeo zbog neopravdanog oduzimanja imovine.

Predvidjeno je da u postupku povracaja i obestecenja ucestvuju komisije za denacionalizaciju koje bi bile osnovane u svakoj opstini, na nivou republike i federacije, redovni sudovi i Agencija za denacionalizaciju, a svi drzavni organi bi bili obavezni da organima za sprovodjenje postupka dostavljaju sve trazene podatke i dokumenta.

Nakon osnovnog zakona slede osnove za izradu tri specijalizovana zakona. Prvi je o denacionalizaciji stambenih zgrada, poslovnih prostorija i gradjevinskog zemljista. U njemu se kaze da se gradjevinsko zemljiste vraca starom vlasniku osim u pet slucajeva: prvo - ako se radi o putevima, ulicama, parkovima ili infrastrukturnim objektima u vlasnistvu javnih preduzeca, drugo - ako zemljiste koriste organi drzavne uprave, trece - ako ga koriste javna preduzeca, cetvrto - ako zemljiste sluzi za koriscenje zdravstvenih, kulturnih ili prosvetnih objekata i peto - ako se na zemljistu nalaze istorijski ili kulturni spomenici. Za to zemljiste bivsi vlasnici imaju pravo na obestecenje i to po trzisnoj vrednosti.

Ako se na zemljistu nalazi objekat nekog drugog pravnog ili fizickog lica, vlasnik objekta ima pravo da koristi zemljiste kao zakupac dok traje objekat, a najduze 99 godina od njegove izgradnje. Vlasnik objekta ima pravo da od zakupnine oduzme revalorizovani iznos koji je ulozio u uredjenje i opremanje gredjevinskog zemljista.

MILENKO CURCIN TUZIO SPS I JUL MEDJUNARODNOM SUDU U ZENEVI ZBOG RADNJE ODUZETE 1948. GODINE

"Nasi Srbi dodjose glave i radnji i nama"

Milenko Curcin, sada nastanjen u Australiji, poslao je 17. aprila pismo Medjunarodnom sudu u Zenevi u kojem najavljuje tuzbu protiv "vladajuce Socijalisticke partije Srbije i JUL jer su one preuzele svu imovinu bivse komunisticke partije".
Curcicevoj porodici je, kako pise, ondasnja vlast 15. oktobra 1974. godine oduzela trgovinu metalima u Curugu koja je "snabdevala i dva okolna sela Nadalj i Toros, i bila dobro snabdevena i najveca u okolini. U pismu koje je Curcic uputio i "Nasoj Borbi" on kaze da je porodicna radnja "prezivela i oluju Adolfa Hitlera i Hortija, a onda nasi Srbi dodjose glave i radnji i nama".
Danas, kaze Curcic, "65.000 kulaka ceka obestecenje, dok komunisti dele svojinu. Odlucio sam da zaustavim takvu rabotu na ovaj za njih nezgodan nacin", pise Curcic objasnjavajuci zasto je poslao tuzbu Medjunarodnom sudu u Zenevi. U propratnom pismu uz tuzbu, Curcic je poslao i dokument u kojem je izracunao da sadasnja vlast u Srbiji i Jugoslaviji treba da mu nadoknadi 2.481.523 DEM.

Preduzecima stari vlasnici

U osnovama za izradu zakona o denacionalizaciji poljoprivrednog i sumskog zemljista se kaze da korisnik ima pravo na povracaj zemljista koje se nalazi u drzavnoj, drustvenoj ili zadruznoj svojini. Ako je ono u privatnoj svojini, vlasnik takodje ima pravo na povracaj, osim ako je u privatnu svojinu preslo na osnovu pravila o agrarnoj reformi. Tada stari vlasnik ima pravo na naknadu u obliku slicnog zemljista, a ako to nije moguce, onda u obliku novca i to po trzisnoj vrednosti.

I konacno, tu su osnove za izradu zakona o denacionalizaciji preduzeca, samostalnih fondova, hartija od vrednosti i stednih uloga. U njima se predlaze da se nacionalizovano preduzece vraca starom vlasniku, osim ako se tehnicki ne moze izdvojiti iz sireg privrednog ili infrastrukturnog kompleksa, ako bi izdvajanjem nastala znatna materijalna steta i ako je vrednost preduzeca nakon nacionalizacije porasla najmanje za sto odsto. U tom slucaju vlasnik moze da trazi obestecenje putem udela u kapitalu, a ako to nije moguce putem udela u istom ili slicnom preduzecu, kroz novcanu naknadu ili u sigurnim hartijama od vrednosti.

Stari vlasnici imaju pravo i na povracaj stednih uloga ukoliko je imovina banke, stedne zadruge ili zajednice osiguranja presla u drzavnu ili drustvenu svojinu.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /