STA SADRZI DEKLARACIJA PROTIV GENOCIDA NAD SRPSKIM NARODOM

Sa blagoslovom i potpisom patrijarha Pavla uoci Uskra objavljena je Deklaracija protiv genocida nad srpskim narodom iza koje je svoje ime stavilo 60 istaknutih licnosti srpske politicke scene - arhijereja Srpske pravoslavne crkve, akademika i profesora Univerziteta.

"Genocid i egzodus su, na zalost, globalni problemi sveta. Danas je vec kristalno jasno da se genocid shvata kao sistematsko, organizovano i plansko unistavanje jednog naroda. Globalno zlo ne moze resiti nijedna zemlja sama sopstvenim snagama. Potrebna je saglasnost i akcija svih naroda", navodi se na pocetku Deklaracije.

"Polazeci od ovih humanih shvatanja, prve korake u akciji protiv genocida i egzodusa preduzimamo imajuci u vidu ono sto se dogadja s napacenim srpskim narodom. Istina, jasno ispoljavanje genocida, shvacenog u najsirem smislu reci, prisutno je i u posmatranju neljudskih odnosa prema Jevrejima, Jermenima i drugima. Medjutim, ovom prilikom zadrzavamo se na genocidu nad Srbima. Odbrana sopstvene licnosti, materijalnih uslova opstanka i odbrana sopstvene duhovnosti ne mogu se posmatrati genocidom. Uprkos toj cinjenici, srpski narod je u savremenosti narocito zigosan kao remetilacki faktor progresa, humanosti i teznje ka slobodi. Istorija srpskih zemalja kao delova Balkana i Evrope puna je primera genocida nad Srbima i egzodusa kojima su bili izlozeni. Procesi unistavanja Srba na najrazlicitije i najsvirepije nacine kontinuirano su trajali. Kroz citavu svoju istoriju oni su suocavani s najzescim oblicima genocida i egzodusa koji su ugrozavali njihov opstanak, a uvek su bili samobranitelji svoje egzistencije, svoje duhovnosti, kulture i demokratskog ubedjenja", stoji u Deklaraciji u kojoj se, izmedju ostalog, napominje da se "egzodus srpskog naroda nastavlja i danas, na kraju XIX veka, kao i da su u procesu razaranja SFR Jugoslavije Srbi podneli najvece patnje i progon sa svojih istorijskih stanista u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini".

Navodeci konkretne istorijske cinjenice vezane za ove prostore u rasponu od XIV veka do danasnjih dana, autori dokumenta isticu da "ova Deklaracija nije samo poziv da svi ti uzasni primeri genocida i egzodusa nadju mesta pred sudom istorije, nego i pred nepristrasnim i kvalifikovanim sudijama danas u svetu. Da bi bila objektivnija, sva ta sudjenja ne mogu mimoilaziti pravedna svedocenja napacenog srpskog naroda".

Cilj Deklaracije je, napominje se, ozbiljniji i veci. Deklaracija "priziva savest drzavnika, intelektualaca, naucnika, umetnika, radnika i seljaka iz celog sveta da podignu svoj glas protiv opasnosti genocida i egzodusa".

Apel u Deklaraciji je upucen svim drzavama sveta na sedam stranih jezika (francuskom, engleskom, ruskom, nemackom, italijanskom, spanskom, grckom i hebrejskom) "Institucije na globalnom planu - Generalna skupstina OUN, Savet bezbednosti OUN, Savet Evrope, Evropski parlament, OEBS i druge ne samo sto mogu, nego imaju moc da deluju u procesu onemogucavanja svih akcija genocida i egzodusa, na bilo kom mestu i u bilo koje vreme. Ostajemo u nadi da ce ova Deklaracija biti bar jedan korak blize obustavljanju genocida nad srpskim narodom", pise na kraju Deklaracije.

J. T.