AMERICKA ADMINISTRACIJA OSTRO REAGOVALA NA IZBETBEGOVICEVU PORUKU O (NE)SPROVODJENJU DEJTONSKOG MIROVNOG UGOVORA

SAD neuobicajeno ostro odbacuje prigovor Izetbegovica. Predstavnik Stejt dipartmenta Nik Berns rekao, izmedju ostalog, da nije "fer zanemarivati sve ono sto je dobro uradjeno" zavrsivsi svoju poruku da ne moze da poveruje da bi bosanska vlada mogla da bude zainteresovana za plan o podeli BiH

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Da su znali sta ih ocekuje u Vasingtonu, u Sarajevu, verovatno, ne bi ni zapocinjali celu ovu pricu (ne, bar, na nacin na koji su je osmislili i realizovali). Ucinjeno je, medjutim, bilo ono sto je ucinjeno, a na to je u cetvrtak popodne ovde usledio pravi mali zemljotres: tonom i recnikom koji nisu bas uobicajeni u diplomatskoj praksi (a pogotovu kad je rec o njihovim bosanskim sticenicima), vlada Sjedinjenih Drzava odbacila je juce prigovor Alije Izetbegovica da se Dejtonski mirovni ugovor raspada u paramparcad i da kao takav - na osnovu onoga sto se videlo i uradilo - vodi ka "daljoj dezintegraciji Bosne i Hercegovine".

Ovo svoje upozorenje - u kome je trazio medjunarodne sankcije (u vidu politicke izolacije i suspenzije ekonomske pomoci) za Republiku Srpsku, SR Jugoslaviju i delimicno Hrvatsku, koje je proglasio krivcima za nesprovodjenje i krsenje ugovora iz Dejtona - Izetbegovic je poslao pre par dana u vidu posebne poruke predsedniku Klintonu i sefovima ostalih drzava iz sastava posrednicke Kontakt grupe za bivsu Jugoslaviju.

U zvanicnom reagovanju na ovaj prigovor iz Sarajeva, predstavnik americke administracije Nik Berns slozio se, za pocetak, jedino sa ocenom da u sprovodjenju mirovnog procesa u Bosni "ima mnogo problema", konstatujuci pritom da je na mnogim stranama doslo istovremeno i do znacajnog progresa, posebno u oblasti ekonomije. Odmah potom - ne osporavajuci pojedinacno nijednu od Izetbegovicevih kritika - Berns je izjavio kako se vladi SAD ne cini da je u sadasnjoj situaciji "od neke velike pomoci izlaziti u javnost iskljucivo sa citavom litanijom sta sve ne ide dobro u Bosni, kad je mnogo toga i te kako dobro uradjeno u ovom periodu posle Dejtona".

"Svi mi znamo da je to teska bitka, ali cemo se svi mi usmeriti na ppostizanje daljih rezultata. Mi smo veoma pragmaticni i tako gledamo na taj problem", rekao je tim povodom predstavnik za stampu americke administracije, da bi u nastavku konferencije za stampu (podsecajuci na americka angazovanja u pregovarackom procesu, kao i na ulogu koju snage NATO igraju u odrzavanju mira u Bosni) konstatovao da su sve te akcije, inace nepomenute u kritici iz Sarajeva, omogucile, pored ostalog, da prosle godine budu odrzani i nacionalni izbori u Bosni i Hercegovini. "Izbori, koji su, kako je naglasio Nik Berns, doveli g. Izetbegovica na polozaj na kome se danas nalazi".

Prema Bernsovim recima, ekonomska pomoc medjunarodne zajednice ucinila je da u ovom proteklom periodu pocne obnova Sarajeva i ostalih gradova u bosanskoj Federaciji, s tim sto su Sjedinjene Drzave - sa svojim trupama, ekspertima, predstavnicima humanitarnih i ostalih organizacija, vojnom i svakom drugom pomoci - maksimalno angazovane u nastojanjima da se prevazidju ratne strahote.

"Ne mislim da je fer zanemarivati sve ono sto je dobro uradjeno, zanemarivati ogroman napor koji je bosanski narod ulozio u obnovu zemlje, kao i, iskreno govoreci, ogroman napor koji je ulozen s nase strane. Nasi mladi ljudi, mladi Amerikanci i Amerikanke, rizikuju svoje zivote u ocuvanju bezbednosti bosanskog naroda. Imamo u Bosni ljude koji pruzaju svakovrsnu ostalu pomoc. Ne moze se dozvoliti da svi ti americki napori budu negirani jednim ovakvim saopstenjem. Potrebno je biti pragmatican, usmeren na ono sto dobro ide i zajednicki raditi na onome sto ne ide dobro", zakljucio je tim povodom predstavnik Stejt Dipartmenta, podsecajuci pritom (isprovociran u medjuvremenu jednim pitanjem dopisnika sarajevske RTV) da je medjunarodna zajednica izdvojila dosad vec milijarde dolara za pomoc dejtonskoj BiH, da su SAD i tu na celu sa doprinosom od nekih 600 miliona dolara.

"Tretman dva entiteta u BiH jednostavno se ne moze porediti. Dosadasnja pomoc iz inostranstva raspodeljena je dosad u odnosu 98:2 izmedju bosanske Federacije i Republike Srpske", podsetio je Berns, govoreci na tu temu, uz konstataciju da ova disproporcija predstavlja "kaznjavanje Republike Srpske zbog neispunjavanja dejtonskih obaveza".

Zavrsavajuci ovu poruku, neugodnu nadleznima u Sarajevu, Berns je napomenuo da bosanska vlada ima u Vasingtonu svog najboljeg prijatelja i da Amerika, kao takva, "ni u svojim najludjim snovima ne moze da poveruje da bi bosanska vlada mogla da bude zainteresovana za nekakav plan koji bi vodio ka podeli Bosne i Hercegovine".

Ova Bernsova zavrsna poruka nije izrecena slucajno - niti na brzinu. Medijski i ostali vasingtonski izvori poslednjih dana sve vise se bave ovom kombinacijom, koja bi - kako se tvrdi - mogla da usledi (upravo na inicijativu Izetbegovica i njegove ekipe) posle povlacenja SFOR, predvidjenog za jun 98. godine. Prekjuce, na novinarsko pitanje kako bi SAD reagovale ukoliko bi sama bosanska strana predlozila podelu dejtonske BiH, Berns je odbacio tu kombinaciju kao "iskljucivo hipoteticku". Utisak je, medjutim, da je ta prica daleko od zavrsetka.