OGATA I BILT NA DOGOVORU U VASINGTONU O MERAMA ZA REALIZACIJU DEJTONSKOG SPORAZUMA

Od 2,2 miliona izbeglica i raseljenih lica, samo je 520.000 naslo krov nad glavom, a samo 10.000 se vratilo u regione gde ce predstavljati nacionalnu manjinu, rekla je Sagato Ogata, visoki komesar za izbeglice UN pred Savetom bezbednosti i predlozila uslove za ekonomsku pomoc medjunarodne zajednice

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Nastojeci da i na delu opovrgne Izetbegovicevu tvrdnju o neuspehu mirovnog procesa u Bosni, Klintonova administracija dovodi danas i sutra, na dogovor o sledecim akcijama, visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice Sadako Ogatu, kao i predstavnika medjunarodne zajednice u dejtonskoj Bosni i Hercegovini Karla Bilta.

U Stejt dipartmentu se vec u vise navrata proteklih dana pominjao povratak izbeglica i nesaradnja sa Haskim tribunalom za ratne zlocine kao trenutno glavni problemi u sprovodjenju mirovnog ugovora iz Dejtona, pri cemu je u Vasingtonu izazvala primetno interesovanje i dobila vec prvu podrsku inicijativa Sadako Ogate (izneta juce pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija) da se ekonomska i finansijska pomoc medjunarodne zajednice usmerava ubuduce prevashodno prema onim opstinama u BiH spremnim da omoguce povratak i onim izbeglicama koje, po svom nacionalnom sastavu, ne pripadaju grupaciji vecinskog stanovnistva na njihovoj teritoriji.

Ogata je, istupajuci pred Savetom bezbednosti, dala snaznu argumentaciju toj inicijativi podatkom da je - od 2,2 miliona b/h izbeglica i proteranih osoba - dosad pronaslo krov nad glavnom oko 520.000, i to ili u emigraciji ili u opstinama u kojima je brojno dominantna njihova nacionalna grupa. "Uverena sam da etnicka relokacija, ukoliko nije dobrovoljna, ne moze da bude deo resenja za mirnu i multietnicku Bosnu. Tim ljudima mora se omoguciti da slobodno odlucuju hoce li se vratiti svojim kucama i mi cemo nastojati da im se taj izbor omoguci po svaku cenu" - rekla je Sadako Ogata tim povodom, pominjuci tim povodom podatak da je od zrtava rata u BiH samo 10.000 proteranih i izbeglih lica imalo dosad priliku da se vrati u oblasti u kojima ce predstavljati nacionalnu manjinu.

Vasingtonski dijalog sa Karlom Biltom bice posvecen pripremama za septembarske opstinske izbore u BiH i ostalim aktuelnim poslovima koji proizilaze iz takozvanog "civilnog dela" mirovnog ugovora iz Dejtona, pri cemu (kako se najavljuje u Vasingtonu) nece ostati nepomenut i problem odbijanja srpske i hrvatske strane da ispune svoje obaveze vezane za ekstradiciju osoba za kojima je raspisao poternicu Medjunarodni tribunal iz Haga.

Kad je o ovom drugom rec, americki mediji registrovali su juce sa zadovoljstvom da se Franjo Tudjman povinovao ultimatumu Vasingtona i ipak ekspedovao u Hag nekadasnjeg komandanta paramilitarnih jedinica Zlatka Aleksovskog, optuzenog za ratne zlocine protiv muslimanskog stanovnistva u Bosni.

Aleksovski je avionom americkog ratnog vazduhoplovstva prebacen u ponedeljak iz Zagreba u Hag, sto je bio uslov da SAD odustanu od najavljene blokade realizacije zajma od skoro pola milijarde dolara koji je Medjunarodni monetarni fond nedavno odobrio Hrvatskoj. Pored toga, kako navodi "Njujork tajms", Tudjmanu je bilo zapreceno da ce ostati bez americke pomoci za obnovu Istocne Slavonije u vrednosti od 48 miliona dolara, kao i da ce ostati bez podrske SAD u nastojanjima da se priblizi NATO i ostalim zapadnim institucijama ukoliko se u najkracem mogucem roku ne pojavi u Hagu svih 18 hrvatskih drzavljana optuzenih za ratne zlocine u BiH.