VUK OBRADOVIC: NEKADA NAJMLADJI GENERAL, SADA PREDSEDNICKI KANDIDAT

Uciniti sve da se demokratska opozicija koncentrise oko jednog kandidata za predsednika Srbije. Resenja kosovskog pitanja nema bez razgovora s Albancima. Srbija i Jugoslavija bez Evrope i sveta ne mogu da izadju iz krize

Nekada najmladji general bivse JNA Vuk Obradovic pojavom na politickoj sceni Srbije kao predsednik partije "Socijaldemokratija" dodao je novu profesionalnu dimenziju dosadasnjem dijapazonu politickih poslenika - knjizevnika, filozofa, direktora, bankara. Mada je svojom odlukom 1992. godine napustio vojsku iako je u njoj imao nespornu perspektivu, njegovu politicku karijeru neodvojivo prati taj deo biografije. Najava da ce se angazovati u politici u stampi je propracena polemikom, da li je bio "patriota" ili "izdajnik", nakon sto je objavljen deo njegovih belezaka iz nekih od kljucnih dogadjaja koji su prethodili sukobu u bivsoj Jugoslaviji.

Sve to bili su razlozi za nas razgovor koji se tice njegovog licnog angazmana, najave da ce se pojaviti kao predsednicki kandidat i stavova koje ce u toj kampanji zastupati.

- Najveci deo vojnicke karijere proveo sam na politickim duznostima i zavrsio sam je na duznosti nacelnika Uprave za moralno vaspitanje nekadasnje Politicke uprave SSNO-a. Stekao sam dragoceno politicko iskustvo i zavrsio skole koje su politickog usmerenja. Doktorirao sam na temu nacionalizma i medjunacionalnih odnosa u Jugoslaviji. Zbog toga moja ranija karijera nije neprirodna preteca mom politickom angazmanu.

Socijaldemokratska orijentacija ukazala se kao pravac koji je potpuno slobodan u politickom prostoru Srbije. Socijaldemokratija je partija koju situiramo u levi centar, u prostor koji je u medjuvremenu napusten od ostalih politickih partija. To je prostor izmedju levog bloka i koalicije "Zajedno".

Problem Kosova jedan je od gorucih i on se postavlja kao jedan od uslova za potpuni povratak SRJ u medjunarodnu zajednicu. Kakav je Vas pogled o tom pitanju?

- Tim problemom mi se nedovoljno bavimo. Kao da je nekom stalo do toga da se taj problem do kraja iskomplikuje i internacionalizuje. Za nas, osnovno je da se krene u dijalog sa Albancima na Kosovu. Na taj problem niko nema monopol. To je najkrupnije drzavno, ustavnopravno i politicko pitanje ove zemlje. Kljucno je da resenja kosovskog pitanja nema bez razgovora s Albancima.

Koliko ce Vas vojnicki "backgraund", koji Vas cini razlicitim od drugih kandidata, odredjivati Vas polozaj na politickoj sceni Srbije? Hocete li biti neka vrsta jugoslovenskog Lebeda?

- Nema razloga da jedan oficir sa znacajnim iskustvom bude hendikepiran u poredjenju sa inzenjerom, direktorom drustvene firme, profesorom, obicnim gradjaninom. Svoj realni politicki oslonac, osim u Socijaldemokratiji koja ce brzo narasti u snaznu i mocnu partiju, sa infrastrukturom sirom Srbije, vidim i u nekim drugim politickim strankama koje ce biti spremne da nas podrze. Inace, spremni smo da ucinimo sve da se demokratska opozicija koncentrise oko jednog kandidata. Generalno uzev, za opoziciju to bi bilo najbolje resenje.

Price o "srpskom Lebedu" nemaju osnova jer Srbija ipak nije Rusija, a ja niti sam Lebed, niti sam vise u vojsci. To su sporedne stvari. Bitno je da se shvati da su reforme i izlazak iz krize nas stvarni, mozda i nas najveci nacionalni interes u ovom trenutku.

Da li biste nekog da podrzite ili biste da budete podrzani?

- O tome nije bilo razgovora. Ima jos vremena za te razgovore.

Kakva je Vasa orijentacija u medjunarodnom zivotu i relacije prema saradnji s Haskim sudom i demokratizaciji drustvenog zivota?

- Srbija i Jugoslavija bez Evrope i sveta ne mogu da izadju iz krize u kojoj su. Gradnja dobrih odnosa sa svim nasim susedima, balkanska regionalna saradnja i sto cvrsce veze s Francuskom, Engleskom, Italijom, Nemackom, SAD i Rusijom jeste nasa osnovna spoljnopoliticka orijentacija.

Demokratizacija unutrasnjih prilika nas je vitalni interes, a manje je vazno sto na tome i svet insistira.

Sto se tice saradnje s haskim Tribunalom, rec je o osetljivom pitanju na koje se ne moze gledati povrsno i pausalno. Nase je principijelno stanoviste da drzava koja drzi do vlastitog ustava, politickog i moralnog integriteta, ne moze tek tako da svoje ljude isporucuje bilo kome, tim pre, ako se taj koji trazi izrucenje ponasa nedovoljno principijelno i tim pre sto dosadasnji procesi u Hagu imaju naglaseno, ako ne i prvenstveno politicko znacenje. S druge strane, mi smo za to da se do kraja ispita odgovornost svih ljudi za koje se smatra da su pocinili ratne zlocine. Ali, to treba da uradi sama drzava, pred svojim organima. U tome vidimo i mogucnost za saradnju s haskim sudom.

Dragan Bisenic