"Postanski" devizni guber dugacak, taman do izbora

Ekonomisti isticu da bi bio veliki doprinos svetskoj ekonomskoj nauci da ova vlast dokaze kako moze da proizvodi novac u vecem obimu od roba, a da uz to zadrzi stabilnost cena i kursa. Gozba ce trajati dokle i devize dobijene prodajom poste, a kazna stize posle izbora, jer se cela SPS godina ekonomskih reformi svela na (zlo)upotrebu ovih "zivih para"

Bojana Jager

Koliko je bila velika iznudica, koja je prouzrokovala ekspresnu prodaju srpskog Telekoma, pokazuje jos veca brzina sa kojom su te pare raspodeljene na korisnike u zemlji. Kako drzava ne objavljuje celovite podatke, moze se pretpostaviti, da ce do izbora biti podeljeno svih 1,2 milijarde maraka, koliko je od ovog posla "u prvom cugu" leglo na drzavni racun. Dok su strucnjaci raspravljali kako bi ovaj dodatni kapital trebalo najpametnije da se iskoristi, drzava je radila svoje: dajuci na sve strane po malo, zapusavala je akutne rupe, zbog kojih je i prodala svoju najatraktivniju kompaniju.

Korisnicima iz privrede Fond za razvoj do sada je udelio preko 600 miliona maraka, "razmazavsi" ovu sumu na manje devizne injekcije preduzecima, koja su konkurisala (tvrdi se) sa dokumentovanim ugovorima o tekucim i buducim izvoznim poslovima. Od tog kolaca dobili su i putari, i to ne samo za izgradnju deonica autoputa, vec i za modernizaciju regionalnih puteva, jer je zgodno da buduci biraci diljem Srbije do izbora vide da su pokrpljene stare dzombe na njihovim lokalnim dzadama. Izdvojena je i porcija za zeleznicu (na sta ce se to potrositi, pokazace vreme), zatim stotinak miliona maraka za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije, oko 75 miliona maraka za otkup psenice, jos tridesetak miliona za otkup jagodicastog voca, i tako redom...

Ovo poslednje, ministar za privatizaciju Milan Beko proglasio je cak podrskom privatnom sektoru. Znaci, drzava koja je do sada godinama zamajavala seljake, ne isplacujuci im na vreme otkupljeno zito i druge proizvode, sada na osnovu "postanskih deviza" konacno ima para da izvrsi svoje obaveze i ono sto je normalno - kad kupis da i platis - pretvara u politicke poene, pod firmom razvoja privatnog sektora. Inace, isti ministar, samo par dana ranije, izjavio je da privatne firme, "kao najzilaviji deo domace ekonomije" nisu ni pokazale interes za ove kredite, za kojima su se rastrcali direktori drustvenih preduzeca.

Na podlozi telefonskih maraka, nesto deviza i dinara otislo je i za javnu potrosnju. Koliko, to drzava krije kao zmija noge. Cinjenica je da je Fond za zdravstvo dobio odavno dugovana sredstva za lekove i ostale troskove (pominje se nekih 150 miliona maraka). Obecava se redovnija predizborna isplata penzija, cak i peglanje ovogodisnjeg zaostatka, sto ce reci da je i Penzijski fond na listi srecnih dobitnika. Ovog puta, verovatno, treba verovati ministru prosvete Jovi Todorovicu, kada kaze da ce u narednih mesec dana prosvetari dobiti tri zaostale plate, i potom avgustovsku na vreme, prosto zato sto dolazi pocetak skolske godine (a zaposleni u ovoj bransi najavili ponovni strajk), pada neposredno pred septembarske izbore i takav "politicki incident" vlasti nikako ne odgovara. Drugim recima i za prosvetu ce biti para iz dinara emitovanih na osnovu "telekom deviza". U avgustu i pocetkom septembra mogu se ocekivati slicna podmazivanja opstenarodnog zadovoljstva, sto uostalom uvek prethodi raspodeli glasackih listica. Vec dosadasnji tempo je pravi - izborni, s obzirom da je, prema informacijama koje su procurele u stampi, samo za nekoliko poslednjih dana raspodeljeno novih barem 300 miliona maraka. Kad se sve sabere, oglasavajuci rok izbora, Dragan Tomic je ujedno oglasio i rok do kojeg ce definitivno biti potrosena pomenuta 1,2 milijarde maraka.

Problem je u tome sto je drzava ovim parama u stvari zalila Saharu domace ekonomije i sto je sada sasvim izvesno da je mnogo toga vec bespovratno popio njen pesak. Preduzeca koja su dobila devizne kredite (da potpuno zanemarimo kako su odabirana), dobila su samo dasku za spasavanje da se trenutno ne udave, a do obale im ostaju milje mutne vode. Opet pod uslovom da preduzeca nisu Fondu za razvoj podnela fiktivne ugovore, da ce pare zaista upotrebiti za uvoz sirovina i repromaterijala i za stavljanje u funkciju neophodne opreme (dakle ne za plate i placanje domacih dugova), te da ce poslovi biti stvarno i realizovani, "srecne" firme ce se za par meseci naci ponovo u bezizlaznoj situaciji, tvrdi dr Jovan Rankovic. Prosto zato sto najveci deo preduzeca koja su dobila sredstva od prodaje Telekoma, imaju akumulirane visoke gubitke, pojela su drustveni kapital i imaju nepresusnu potrebu za dodatnim obrtnim kapitalom. Sa ovim sredstvima delimicno su pokrivene te postojece rupe, ali nije u celini smanjeno breme do sada koriscenih kratkorocnih kredita i nagomilanih kamata, sa kojima su pokrivani ovi gubici.

- Ako preduzeca moraju da vrate dobijene devizne kredite, odnosno ako im se oduzme zaradjeni priliv, ona ce se uskoro, posle kratkog perioda u kojem su se zavrtele fabricke masine, naci u istom polozaju - da ne mogu da plate radnike, poreske obaveze, dobavljace, odnosno da moraju da stanu. Nakratko njihov finansijski polozaj ce biti poboljsan, ali ce i dalje ostati u zoni gubitaka i u raljama svih problema koje su imali i pre pomenute drzavne devizne intervencije, tvrdi ovaj ekonomista.

To naravno vazi za slucaj da se izvozna obecanja ispune. U onom suprotnom, koji se pretpostavlja, sve se moze zavrsiti samo sa odlivom deviznih sredstava na inostrane racune, bez ikakvog efekta. Jer, koju to najednom atraktivnu proizvodnju za strano trziste moze da izbaci postojeca izvozna ponuda srpske privrede, koja nije uspela da popuni ni kineski barter aranzman sa robom koja je po strukturi, kvalitetu i ceni mogla da zadovolji tog partnera, mada je on bio spreman da u mnogo cemu "progleda kroz prste".

Na strani popunjavanja deficita u javnom sektoru, situacija je sasvim izvesna - tako utrosen kapital dobija karakter koncesione naknade i odliva se u konacnu potrosnju. On je "izgubljen, nema investicionog multiplikatora, a za njega su potrebna naknadna ulaganja", upozoravaju u Institutu ekonomskih nauka. Pri tome ni jedan strukturni problem u javnoj potrosnji nije resen. Cak i zvanicnici nezvanicno priznaju da je "postanski guber" prekratak i da nema ni govora da se iz njega nadoknade stari dugovi drzave prema stanovnistvu, narasli na preko desetak milijardi dinara. U dva-tri meseca pred izbore samo ce se potkrpiti tekuci nedostatak prihoda za penzije, plate u javnom sektoru i troskove u drustvenim delatnostima - koliko se moze. Posle ostaje ista situacija - da ruinirana jugo ekonomija jednostavno nije u stanju da namakne prihode neophodne za ove namene - sem ako posle poste ekspresno ne bude prodato jos nesto, recimo iz Elektroprivrede, s obzirom da se u javnost vec pustaju probni baloni o dovrsavanju drzavnog projekta njene privatizacije.

U Institutu ekonomskih nauka grubo su izracunali, na primer, da nadoknadjivanje zaostatka od jedne mesecne plate u javnom sektoru i jedne mesecne penzije (u neto iznosu) u roku od dva meseca uliva preko dve milijarde dinara dodatne traznje. Ili, oko milijardu mesecno, sto priblizno cini skoro dvadeset procenata (mesecnog) srazmernog dela drustvenog proizvoda.

Cak i da drzava ne bude toliko sirokogruda, ova racunica potvrdjuje da ovakva upotreba deviza od prodaje poste otvara niz drugih problema, a medju prvim kako da se odrzi makroekonomska stabilnost (cena i kursa) sa cime se inace vlast najvise hvali pred predstojece izbore. Drzava stalno istice da nova emisija dinara sada ima devizno pokrice, sto treba protumaciti tako da "razbarusena" monetarna politika (u kojoj je samo u jednom mesecu novcana masa povecana za skoro 800 miliona dinara) nece prouzrokovati inflaciju i obezvredjenje nacionalne valute. Ekonomisti isticu da bi bio veliki doprinos svetskoj ekonomskoj nauci da ova vlast dokaze kako moze da proizvodi novac u vecem obimu od roba, a da uz to zadrzi stabilnost cena i valute. Cak i da bude nekog ocekivanog rasta proizvodnje, postoji vremenski raskorak izmedju sadasnjeg povecanja novcane traznje i mogucnosti da se u narednim mesecima obrne makar i kratkorocni proizvodni ciklus, a u tom time-lagu visak dinara ce juriti nedostajuce robe i devize. Posledice ce stici u svakom slucaju cim izbori prodju.

Do tada je sve u sluzbi dnevne politike: i parole o privrednom rastu i tekuce povecanje plata i kratkorocni oporavak standarda, i cinjenica da se "postanskim devizama" podsticu ona ista preduzeca koja su dobijala pare iz primarne emisije i 1992. i u hiperinflatornoj 1993. godini, zatim da u toj raspodeli nisu zaobidjene poznate "lokomotive razvoja" sa najvise zaposlenih i najvise potencijalnih biraca... U SPS izbornoj godini ekonomskih reformi - u kojoj je start zakona o privatizaciji pomeren za novembar, donosenje zakona o deviznoj stednji za kasnu jesen, dok se transformacija bankarskog sektora i socijalnih transfera nalazi tek u papirima, kao opredeljenje za jos dalju buducnost - sva reforma se svela na prodaju Telekoma i na upotrebu tih zivih para na prezivljavanje rezima, dok se ponovo ne ustolici. Mnogo za malo, reklo bi se.