Zemlje u tranziciji: Estonija

S punom kasom u Evropu

U Estoniji vlada cvrsta finansijska disciplina; drzavni budzet vec trecu godinu belezi suficit. Bankarstvo je jedan od najrazvijenijih sektora i 80 odsto aktive banaka je u privatnim rukama. Sve je to nedavno bio povod da Dzefri Sake izjavi: "Balticke zemlje najbolje se nose sa reformom. Ipak, reflektori estonske reforme najbolje svetle i osvetljavaju put drugima"

Slobodan Vujica

Estonija je jedna od pet zemalja u tranziciji (pored Poljske, Ceske, Slovenije i Madjarske) pozvana na pregovore za prijem u stalno clanstvo Evropske unije. Poziv je primljen kao "melem na ranu" posle velikog razocarenja zbog izneverene nade da ce ovoj baltickoj zemlji vec u prvom krugu biti otvorena vrata NATO. ("Ni SAD ni Nemci nisu bili spremni da zaostravaju odnose sa velikim novim partnerom - Rusijom.")

Drustvene i privredne promene u najmanjoj baltickoj zemlji (1,5 miliona stanovnika, od cega trecina u glavnom gradu Talinu, 45.227 kilometara kvadratnih povrsine) pocele su sa "pevajucom revolucijom i proglasenjem nezavisnosti 1991. godine.

Estonija je, isticu zagovornici reforme "shvatila da je mala zemlja sa malim trzistem bez svojih sirovina, da se zbog toga mora siroko otvoriti prema svetu i stvoriti veoma povoljne uslove za strana ulaganja".

I pored cestih menjanja vlada ("valja se uciti demokratiji") reforma nije usporavana jer sve znacajnije partije podrzavaju kurs liberalnih transformacija.

Privatni sektor - 70 odsto

Estonija je jedna od pet zemalja sa najvecim brojem mobilnih telefona, preracunato na stanovnika. Slicno je i sa korisnicima Interneta. Na ulicama Talina u reci uvoznih automobila sve je teze primetiti "volge", "moskvice" i "zigulije". Privredni rast vec nekoliko godina je veci od cetiri odsto, a dostizao je i sest procenata. Privatni sektor daje vise od 70 odsto drustvenog bruto proizvoda. U periodu 1993-97. prodato je 456 preduzeca za preko 3,1 milijardi DM. Udeo inostranog kapitala u privatnom sektoru 1996. godine iznosio je 20 odsto. A inostrana ulaganja su najveca u zemljama tranzicije - preracunato na stanovnika oko 700 dolara. Privreda je znatno prestrukturirana, vise od 60 odsto drustvenog bruto proizvoda je iz oblasti usluga. A preko 60 odsto izvoza otpada na zemlje Evropske unije.

Vlada se sprema da u privredne ruke preda sektor energije i zeleznice. Vode se politicke borbe oko nacina privatizacije telekomunikacija i gradske luke u Talinu.

U Estoniji vlada sprovodi cvrstu finansijsku disciplinu; drzavni budzet vec trecu godinu belezi suficit. Bankarstvo je jedan od najrazvijenijih sektora - 80 odsto aktive banaka je u privatnim rukama. Kruna je konvertibilna. Jedino je inflacija i dalje visoka i procenjuje se da ce ove godine iznositi 10-15 odsto (u 1996. godini - 20 odsto).

Sve je to bio povod da odnedavno poznati Dzefri Saks izjavi: "Balticke zemlje - Letonija, Litvanija i Estonija - najbolje se nose sa reformom od svih bivsih sovjetskih republika. Ipak, reflektori estonske reforme najbolje svetle i osvetljavaju put i drugima".

Konjunkturu su posebno podsticali kontakti sa razvijenim skandinavskim zemljama, posebno sa Finskom koja je i najveci trgovacki partner, i sa najvise inostranih ulaganja. Polumilionski Talin je samo u 1966. godini posetilo preko tri i po miliona turista, najcesce iz Finske i drugih skandinavskih zemalja. Od toga je ostvaren znacajan devizni priliv.

I pored toga sto se Estonija odlucno okrenula prema razvijenim zemljama i posebno Evropskoj uniji znacajan deo dohotka i dalje se ostvaruje iz pruskog tranzita.

Ruska manjina

I privredni i drustveni razvoj Estonije imaju svoje slabe tacke. Poljoprivreda posle raspada kolhoznog i sovhoznog sistema, i pored privatizacije nikako da se oporavi. Njena je proizvodnja za 50 odsto manja nego ranije. Razvoj zemlje je krajnje neravnomeran. Najveci deo ulaganja i inostranih i domacih, otpada na Talin i okolinu. Zarade u provinciji su dva i tri puta manje. Najvise zaostaju, i najvisa je nezaposlenost (u proseku za zemlju je svega 4,1 odsto) u jugoistocnim delovima zemlje, gde pretezno zive Rusi. To dovodi do sporova. Estoniji se cesto, ne samo iz Rusije vec i iz evropskih zemalja, prigovara "da uporno nastoji da asimilira rusku manjinu, a da one koji se tome odupiru gura na marginu".

Nije malo Estonaca nezadovoljnih promenama. Mnogi prigovaraju: "Sve te promene su dobre samo za politicku elitu, i sa njima povezane biznismene i druge uticajne grupe". Drustvo potresaju i skandali zbog korupcije. Februara ove godine predsednik vlade Tiit Vahi je podneo ostavku posle optuzbi da je kao predsednik Talina omogucio da se 200 stanova, u istorijskoj jezgru grada, proda ispod cene izabranoj grupi, ljudi medju kojima je bila i njegova cerka. Deo politicara je povezan sa mafijom. Za obavljanje mnogih poslova mora se platiti reket.

"Ne mozemo se preko noci osloboditi od nasledjene pustosi totalitarizma", komentarise kritike predsednik drzave Lenartem Meri. "Ne moze se dekretom uvesti idealna demokratija, vladavina prava. Za to je potreban psiholoski prelom. Lako je podici nacionalnu zastavu na jarbol, ali je tesko promeniti nacin misljenja i ponasanja, nacin zivota, rada i privredjivanja. Odlucno smo se opredelili za proevropski kurs i Estonija je jedna od najbolje pripremljenih zemalja za prijem u clanstvo u Evropsku uniju". I dodaje: "Mozda male zemlje lakse ostvaruju i prihvataju promene".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /