Nenad Canak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i Obrad Savic, predsedavajuci Beogradskog kruga o opasnostima fasizacije Srbije

Obrad Savic: Seselj je istina ove Srbije u njenoj radikalnoj demonskoj varijanti. Nazalost, ova druga Srbija - prosvecena, pravna, demokratska, okrenuta Evropi je u manjini. I dok se ovaj sistem ne promeni, Srbija ce funkcionisati kao jedna polubanana drzava u kojoj ce Seselj biti jedna od vrhunskih politickih figura.

Nenad Canak: Seselj moze doci na vlast, doci ce ukoliko mu se ne suprotstavimo. A ko misli da je to samo prazna prica, taj ce se jako cuditi kada se jednog jutra probudi na stadionu obrijane glave, sa istetoviranim brojem na podlaktici, koji mu odredjuje kada je na redu za gasnu komoru

Omer Karabeg: Nasi sagovornici su u Novom Sadu Nenad Canak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, a u Beogradu Obrad Savic, predsedavajuci Beogradskog kruga. S obzirom na sve ono sto vec duze vremena radi Vojislav Seselj i njegova Srpska radikalna stranka, da li se moze govoriti da je pocela fasizacija politicke scene u Srbiji?

Nenad Canak: Ja se ne bih slozio da je pocela fasizacija politicke scene u Srbiji nego bih pre rekao da se ona samo nastavlja, jer ne treba zaboraviti da je ta ista grupacija, koja sebe naziva Srpskom radikalnom strankom, organizovala i aktivno sprovodila iseljavanje ogromnog broja gradjana Vojvodine u periodu od 1991. pa sve do danas. Jos 1992. Liga socijaldemokrata Vojvodine i Narodna seljacka stranka su se suprotstavile tom nasilju i kad su bili u pitanju zloglasni Hrtkovci i druga mesta u Vojvodini odakle su gradjani nesrpske nacionalnosti silom izbacivani iz svojih stanova i kuca i proterivani iz zemlje.

Obrad Savic: To je, zapravo jedna stabilna politicka veza i brak izmedju vlasti koju kontrolisu SPS i Milosevic i ove njihove podvarijante, jedne vrste demonske varijante Milosevica. To je jedna parazitska veza, jedan brak, naravno, iz interesa i on ce funkcionisati sve dok citav taj globalni sistem moci i vlasti bude funkcionisao u Srbiji i Jugoslaviji. Seselj je sad dao gas i osilio se, preti ljudima, zove ih telefonima, baca bombe. Ljudi dolaze u nevladine organizacije - u Beogradski krug, Helsinski odbor za ljudska prava, u Centar za antiratne akcije, u Fond za humanitarno pravo - i placu. To su gradjani Beograda cija je jedina krivica po Seselju to sto imaju nesrpsko ime i prezime ili etnicko poreklo. I zato im on preti. Dakle, situacija je krajnje patologizirana, a u drustvu, nazalost, ne postoji sveobuhvatni pravni, politicki i moralni konsenzus u vezi sa statusom Seselja kao javne figure, i to je osnovni problem Srbije.

O. K.: Sva ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da raste popularnost Seselja i njegove stranke. Prema jednom nedavnom istrazivanju, koje je sprovedeno u Srbiji i Crnoj Gori, Seselj je drugi na lestvici licnosti u koje gradjani imaju najvise poverenja, odmah iza Slobodana Milosevica.

N. C.: Nije to nista cudnovato. Seselj sa svojim fasistickim geslima, sa svojim fasistickim nacinom ponasanja, sa konceptom konacnih, kratkih i svakome razumljivih resenja igra na staru, poznatu fasisticku kartu. On nudi preka resenja koja prijaju onom delu populacije koja je sklona logici - da je meni vlast samo pet minuta, sve bih ja to po kratkom postupku. U stvari, anarhija koju su svesno proizveli Slobodan Milosevic i njemu odana interesna grupacija, koja oligarhijski vlada ovom zemljom, prouzrokuje kao svoj antipod upravo teznju za cvrstom rukom, redom, radom i disciplinom. Naravno da se taj red, rad i disciplina najbolje i najjednostavnije mogu izraziti fasistickim recnikom i terminologijom koju koristi upravo Vojislav Seselj.

O. S.: Dodao bih jos jedan argumenat u prilog vasoj tvrdnji o Seseljevoj popularnosti. Prilikom proslogodisnjih izbora za Skupstinu Beograda u prvom krugu su jedino prosli stari gradonacelnik Covic i Seselj. Svi ostali su isli u drugi krug. To je ono sto je fascinantno. Dakle, ne moze se reci da on dobija podrsku samo iz ovih provincijalnih, neprosvecenih, predmodernih formi dusevnog zivota. Inace, ja vidim dva razloga njegove, da kazem, euforicke popularnosti koja narasta. Prvo, on ima podrsku vlasti, Milosevica, to jest drzave. Taj brak i ta veza fantasticno funkcionisu u svim svojim slojevima od finansijskog, policijskog, vojnog do tajno kriminalnog. Odatle taj njegov angazman na frontu u Bosni i aranzman s vojskom. Drugi problem je u onome sto zovemo civilno drustvo. Ja cu vam reci samo jednu cinjenicu. Posle ovog skandala sa gospodinom Barovicem, ocekivao sam da ce medijske kuce u Beogradu iz moralnih razloga staviti zabranu na pojavljivanje Seselja u javnim medijima. Ocekivao sam da ce, recimo, Pravno drustvo Srbije, zatim da ce Advokatska komora Srbije, da ce Eticko drustvo Srbije unutar Filozofskog drustva Srbije i ostala strucna udruzenja koja deluju u sektoru gradjanskog drustva prokrenuti radikalne inicijative da se Seselj onemoguci. Medjutim, ostali su nemi.

O. K.: Pogledajte samo koliko se ljudi okuplja na protestima povodom izbacivanja iz stana porodice Barbalic u Zemunu i povodom prebijanja advokata Barovica. Nema ih vise od 200 do 30. Gospodine Canak?

N. C.: Sto se tice javnih okupljanja, ona nemaju nekakvu dublju svrhu, s obzirom da se njima malo sta moze uciniti. Ona su moralni cin, ali nista vise od toga. Pravi otpor se mora organizovati daleko ostrije i svim raspolozivim nenasilnim metodama, ukljucujuci i spremnost ljudi da se, ne u ime solidarnosti - jer to je na nasim prostorima nedovoljno poznata rec - nego u ime elementarne odbrane vrednosnog sistema koji zelimo da imamo, daleko ostrije suprotstave svemu tome, pa, ako je neophodno, i do toga da uzvrate istom merom.

Seselja mogu kazniti jedino pravosudni organi, dakle, institucije drzave. A kako da to uradi drzava kada ga je ona, svedena na izvrsni aparat Slobodana Milosevica delegirala za vrsenje prljavih poslova. Sejanje straha je jedna od osnovnih namena Seseljeve stranke, kao sto je to uvek bila funkcija fasistickih pokreta sve dok se ne otmu iz ruku svojih tvoraca i gospodara i ne prozderu ih. Svako onaj ko je uz pomoc fasistickih pokreta pokusavao da zastiti svoj interes ili svoju poziciju na kraju je ostajao i bez pozicije i bez zastite tih interesa. To ce se desiti i rezimu Slobodana Milosevica.

O. K.: Gospodine Savicu, koliko je, po vama, strah uzrok slabog odziva ljudi na protestima?

O. S.: Pa u svakom slucaju moze se govoriti o strahu, ali tu postoji jos nesto. Kad prikupljamo ove potpise protiv Seselja, ljudi nam obicno kazu: "Evo, ja vam dajem potpis, ali ja znam da to ne moze da proizvede nikakve realne efekte". Jer u Ustavu Republike Srbije nema posebne, izricite odredbe o zabrani izazivanja verske, rasne i nacionalne mrznje i neprijateljstva prema ljudima koji drugacije misle. Ta zabrana, u stvari, funkcionise u ogranicenom obimu. Prema Ustavu Srbije izazivanje rasne, klasne, nacionalne i religijske mrznje je krivicno delo samo ako se to realizuje na politicki organizovan nacin. To je neverovatan cinizam. To znaci da Ustav Srbije dozvoljava da to rade pojedinci i to je strategija odbrane JUL-a i SPS-a. Oni kazu: "Molim vas, to je pojedinacan, izolovan cin, to ne radi partija, mi to ne mozemo pravno da sankcionisemo, to ne treba naduvavati". I pozivaju se na Ustav Srbije. Medjutim, jasno je da to ne radi sam Seselj, to radi njegova mafija i njegova parapartija. To je jedna globalna organizacija verovatno duboko povezana sa tajnom policijom i sa politickim centrom moci.

O. K.: Mnogi ne veruju da bi Seselj i njegova stranka mogli postati dominantan faktor na politickoj sceni i spremni su da na sve ovo gledaju kao na ekscese koji ne mogu ugroziti Srbiju.

O. S.: Seselj je istina ove Srbije u njenoj radikalnoj demonskoj varijanti i liku. Nazalost, ova druga Srbija - prosvecena, pravna, demokratska, okrenuta Evropi - je u manjini. Ako pogledate ono sto se zove javni i politicki diskurs koji je dominantan u srpskim javnim medijima, vi cete videti beskonacnu lepezu od najsofisticiranijih do najfasistoidnijih oblika nacionalizma koje su zagovarali Arkan, Bokan i Seselj. To je citav mozaik koji prekriva mentalno polje Srbije i to je dominantna prica u tom polju. To treba reci sasvim otvoreno. I dok se ovaj sistem u pravnom i politickom smislu strukturalno ne promeni, Srbija ce funkcionisati kao jedna polubanana drzava u kojoj ce Seselj biti jedna od vrhunskih politickih figura.

N. C.: Ne bih se slozio da Srbija uopste moze da bude ni banana drzava, ni polubanana drzava. Ona je kao drzava vise kora od banane. A sto se tice toga da li bi Seselj mogao ovde da uzme vlast - pitanje je potpuno deplasirano jer ga je istorija mnogo puta deplasirala. I kao sto su nekada za Hitlera govorili: "Nemacka to nece dozvoliti", tako i sada pojedini ljudi neodgovorni i preplaseni, a posramljeni zbog svoje preplasenosti, pokusavaju da nadju filozofski odgovor: "Srbija to nece dozvoliti". To je najobicnija laz. Sve je moguce ukoliko ne postoji nesto konkretno sto bi to zaustavilo. Naravno da Seselj moze doci na vlast i doci ce ukoliko mu se ne suprotstavimo. A ko misli da je to samo prazna prica, taj ce se jako cuditi kada se jednoga jutra probudi na stadionu obrijane glave, sa istetoviranim brojem na podlaktici, koji mu odredjuje kada je na redu za gasnu komoru.

O. K.: Posto predstoje predsednicki izbori u Srbiji, verujete li da bi Vojislav Seselj mogao da bude izabran za predsednika Srbije?

O. S.: Ukoliko Seselj uzme vlast u Srbiji, onda se verovatno radi o aranzmanu koji bi se mogao svesti na sledece: Milosevic je postao predsednik Jugoslavije i on sada sebe zeli da predstavi kao nekoga ko od Jugoslavije hoce da napravi pravnu i demokratsku drzavu, da je vrati na medjunarodnu scenu i u medjunarodni biznis, a prljave poslove u Srbiji, koja se ipak buni i nece da se pomiri sa fasizacijom, prepusta novom predsedniku Srbije koji je vec pokazao da to zna najbolje da radi. Ukoliko bi se ostvario ovaj vampirski, demonski scenario, bojim se da bi opet, po ne znam koji put, lavina mladih, obrazovanih, civilizovanih ljudi napustila ovu duhovno, civilizacijski, politicki i moralno osiromasenu zemlju.

N. C.: Milosevic pokusava da instalira Seselja na mesto predsednika Srbije iz jednog vrlo jasnog razloga. Naime, zbog represije koju ce Seselj sprovesti da bi eliminisao politicki neistomisljenike stvorice jako javno mnenje koje ce zahtevati da se ingerencije predsednika Srbije prebace na predsednika takozvane SR Jugoslavije. Onda ce se desetak miliona stanovnika Srbije ocajnicki boriti za to da se Seselju uzme vlast i preda Milosevicu. Time bi Crna Gora bila potpuno ukinuta kao subjektivitet, jer ce svaki pokusaj Crne Gore da bude koliko-toliko samostalna drzava ljudi u Srbiji sa uzasom odbacivati, jer se time njihova sudbina prepusta u ruke Seselja. Milosevic bi na taj nacin protiv Crne Gore okrenuo kompletno stanovnistvo Srbije. A da ce to tako biti govori i cinjenica da ce Zoran Lilic biti SPS-ov protivkandidat Seselju, covek bez ikakve snage i licnog integriteta koji ce posluziti samo kao simulacija nekakvog otpora Seselju, a sustinski ce odigrati ulogu kakvu smo vec videli u Rakovici kad je SPS namerno dao beskonacno slabog i korumpiranog kandidata da bi Seselj sigurno prosao u Skupstinu Srbije.

I tu i jeste cela tragedija ove situacije. Ako se odmah sve demokratske snage u zemlji ne otresu svih licnih sujeta, privatnih ludila, privatnih ambicija i svega onoga sto opterecuje srbijansku politicku scenu sve ove godine i ozbiljno ne suprotstave narastajucem drzavno stvorenom fasizmu, ova zemlja nema buducnost.