Jedan pendrek, tri uniforme

Razbuktavanje sukoba u crnogorskom rukovodstvu i izbor Slobodana Milosevica za predsednika SRJ pokrenuo je po ko zna koji put pitanje konacnog uskladjivanja republickih zakona o unutrasnjim poslovima i vracanju uloge savezne policije koja je od cuvenog upada u Savezni MUP 1992. godine, postala potpuno nevazna i skoro sasvim razvlascena institucija

Dragoljub Petrovic

Savezni SUP: Hoce li se policijska moc vratiti u ovu zgradu

"Sklad i sadejstvo" tri policije koje trenutno deluju na prostoru Savezne Republike Jugoslavije vidljivi su golim okom - svi nose razlicite uniforme. Pripadnici MUP Srbije obuceni su u takozvane "postarske", policajci Crne Gore nose takozvane "americke" dok su malobrojni federalci ostali u neuglenim modelima uniformi tipa "leto-zima sezdeset osme".

Mada u svetu nije neuobicajeno da imidz policajaca iz federalnih jedinica bude razlicit, policijska slika trece Jugoslavije specificna je ne samo po ovom na prvi pogled banalnom detalju vec i po cinjenici da dve republicke policije rade po svojim zakonima koji pri tom nisu uskladjeni sa saveznim. Razbuktavanje sukoba u crnogorskom rukovodstvu i izbor Slobodana Milosevica za predsednika SRJ pokrenuo je po ko zna koji put pitanje konacnog uskladjivanja republickih zakona o unutrasnjim poslovima i vracanju uloge savezne policije koja je od cuvenog upada u Savezni MUP 1992. godine, postala potpuno nevazna i skoro sasvim razvlascena institucija.

Zvanicna procena je da Savezni MUP ima oko 400 zaposlenih. U njemu funkcionisu Brigada milicije, ciji je komandir Mirko Jokic, zatim Odeljenje za licnu bezbednost saveznih funkcionera, na cijem celu je doskora bio Dragan Pajovic, i nacionali Biro Interpola, kojim rukovodi Drakce Dimitrijevic. Ova odeljenja pokrivaju poslove obezbedjenja saveznih institucija i stranih ambasada, te cuvanja pojedinih (ne svih) funkcionera federalne drzave, dok Biro Interpola, kao sto je poznato, za sada ne deluje punim intenzitetom s obzirom da Jugoslavija vec cetiri godine nije u clanstvu medjunarodne policijske organizacije koja je organ Ujedinjenih nacija. Savezna Sluzba drzavne bezbednosti takodje formalno postoji ali je njen znacaj "toliki" da vrlo obavesteni izvori u MUP Srbije ne znaju ko njom ( i da li uopste) rukovodi i kakve su joj ingerencije. Tvrdi se, zapravo, da poslove koje ona obavlja rade republicke DB, sto pokazuje i cinjenica da je jedan od bivsih sefova savezne tajne policije nedavno "unapredjen" u pomocnika Jovice Stanisica.

Procena politickih analiticara da je Zoran Sokolovic postavljen na saveznu funkciju kako bi pripremio SMUP za novog sefa SRJ bila je sasvim logicna ali se tvrdi da se u tome isprecila situacija u Crnoj Gori. Slabljenje Momira Bulatovica koji se za razliku od crnogorskog premijera zalaze za jacanje federalne policije, dovelo je do toga da je Sokolovic za sada uspeo samo da kadrovski promeni kabinet. Tacnije, on je sve svoje proverene saradnike iz MUP Srbije ukljucujuci i sekretaricu prebacio u svoj novi kabinet, dok je ljude zatecene iza bivseg ministra Vukasina Jokanovica rasporedio za savetnike i pomocnike. Jedinu ozbiljnu kadrovsku promenu ucinio je postavivsi Milana Puzovica, bivseg nacelnika Odeljenja za strance i pogranicne poslove MUP Srbije, za svog pomocnika zaduzenog za javnu bezbednost, sto je funkcija sa ogronmnim znacajem i ovlascenjima (ako SMUP ojaca, naravno). Imajuci u vidu da je Puzovic po tragicnoj pogibiji Radovana Stojicica Badze (a i pre tog dogadjaja) bio najozbiljniji konkurent na policijskoj kadrovskoj kladionici za srpskog ministra policije, jasno je da mu je ova uloga dodeljena - alternativno. Interesantno je, tvrde upuceni izvori, da je u Sokolovicevom timu izostalo neko znacajnije prisustvo Crnogoraca, za koje se ocekivalo da ce se naci na drugom mestu po vaznosti, koje je dobio Puzovic.

Koliko je poznato izvorima u MUP-u Srbije, za sada jos nije pocelo ono sto je sustinski najvaznije za promenu uloge savezne policije - stvaranje predloga novog zakona o unutrasnjim poslovima. Postoje, kazu ovi izvori, razne skice i "prednacrti nacrta" o reorganizaciji SMUP koje je svojevremeno pravio ministar policije u vladi Milana Panica, danas ministar vojni Pavle Bulatovic. U ostvarenju njegove namere da reorganizuje policiju tada mu se isprecilo preuzimanje zgrade SMUP u Ulici kneza Milosa 92 od strane republickih "kolega". I ovo malo sto radi, savezna policija cini po klauzulama starog Zakona o unutrasnjim poslovima iz vremena SFRJ (donesen 1966.) koji je, tvrdi se, prakticno neprimenljiv u sadasnjim uslovima. Iako je ustavno regulisano da se zakon o unutrasnjim poslovima SRJ, a samim tim i jedinstveni zakoni o obezbedjivanju drzavne granice i o javnoj i drzavnoj bezbednosti moraju doneti do kraja 1994. godine, to nije uradjeno. Po pojedinim izvorima nagovestava se da bi donosenje pomenutih zakona u sadasnjoj konstelaciji republickih odnosa bilo moguce tek u prvoj polovini sledece godine.

Mogucnost da Sokolovic nesto ozbiljnije uradi koristeci sadasnje propise ne otvara se iz gore pomenutog razloga. Jer, recimo, po vazecem saveznom zakonu SMUP nema nikakav uticaj na kadrovsku politiku i postavljenja u republickim policijama posto su one autonomne i u nadleznosti su iskljucivo drzavnih organa Srbije i Crne Gore. Nije tekso zamisliti kako bi se u ovom trenutku i okolnostima ostvario savezni uticaj na crnogorski MUP da je to zakonski moguce. Sigurno je jedno - rasciscavanje politicke situacije u Jugoslaviji doprinece da se (ne) ostvari zamisao o jacanju savezne policije.