Ponedeljak, 4. august 1997.

INTERVJU: DR ZORAN DJINDJIC, PREDSEDNIK DEMOKRATSKE STRANKE

Na ove izbore necemo izaci

Ubuduce ne pristajemo ni na devet izbornih jedinica. Energija iz 88 dana protesta je mentalni pomak koji se mora sacuvati. Eventualni zajednicki nastup sa SPO za postene izborne uslove. Milosevic ponovo pokusava da pozove krizu temelja

Gradonacelnik Beograda i predsednik Demokratske stranke samo je bio desetak dana na moru. U razgovoru za "Nasu Borbu" kaze da ne vidi da se nesto strasno desavalo u njegovom odsustvu, a to ne ocekuje ni u narednih 15 dana. Prave dogadjaje predvidja za drugi deo avgusta i septembar.

Da li izlazite na izbore?

- Obaveze koje smo preuzeli kao politicka stranka su okvir u kome mi moramo da donosimo odluku o ucescu ili neucescu na izborima. To su zahtevi iz gradjanskog protesta i s druge strane iz Gonsalesovog izvestaja. Iz Gonsalesovog izvestaja sledi da izborni uslovi treba da budu dogovoreni u dijalogu vlasti i opozicije i drugo je deblokada medija. Sada kada pogledamo sta je od svega toga uradjeno videcemo da je sve suprotno.

Postujuci obaveze koje smo preuzeli, mi na ove izbore necemo izaci. Ovi izbori nisu regularni ni u kom pogledu, ni po pitanju regularnosti izbornog zakona. On nije donet na regularan nacin. S druge strane, nas stav je bio da svi dogovori i izborni uslovi moraju biti utvrdjeni pre raspisivanja izbora. Danom raspisivanja izbora pocinje kampanja i tu vise nema dogovora. Nista od toga nije dogovoreno. Sada se potpisuju neki medijski sporazumi, dele se privatna obecanja. Smatramo da bi bilo veliko razocarenje za demokratsku javnost Srbije da ucestvuje na tim izborima.

Da li sada mozete da kazete da sigurno ne izlazite na izbore?

- Pa moglo bi neko cudo da se desi. Postoji jedno telo u stranci koje donosi definitivne odluke. Za nekoliko dana ce biti sednica Glavnog odbora.

Povecanje izbornih jedinica je samo fasada, ali sustina toga je izborna kradja. Imamo jednu zemlju gde deo teritorije daje 10 procenata poslanika, a gde izbori ne mogu biti kontrolisani.

Ja cu na Glavnom odboru predloziti kao i ovim drugim strankama s kojima saradjujemo da ubuduce ne pristanemo na izbore ni sa 9 izbornih jedinica. Srbija treba da bude jedna izborna jedinica, ili da se unese posebna odredba da se izbori smatraju odrzanim, ako u doticnoj jedinici izadje najmanje 25 odsto biraca. Mislim da je nasa tolerancija u odnosu na tih 10 odsto mandata od 1990. godine bila mazohisticka.

Zemun - nacionalni problem

Da vas podsetimo da je Skupstina grada u vreme vaseg odlaska imala na dnevnom redu desavanja u Zemunu. Formalni razlog je da ta sednica nije odrzana zbog vaseg odsustva?

- To nije dobar razlog. Vec u petak sam predao vodjenje Skupstine gospodinu Bozicu i za utorak zakazao tacku o Zemunu i nasilnistvu Vojislava Seselja. Nas dogovor je bio da ce se ta sednica odrzati bez mog prisustva. Znao sam da u ponedeljak putujem. Bilo bi zlo i naopako ako bi Skupstina grada zavisila od predsednika Skupstine.

Nije li to prebacivanje vruceg krompira u ruke SPO?

- Ne, jer citava strategija je vec bila sastavljena. DS je imala predlog zakljucaka. Svi odbornici DS su imali materijale i nama je bilo samo potrebno da se odrzi, ta sednica. Sa Bozicem sam se striktno dogovorio da se sednica odrzi inace bi pomerio put.

Kada ce biti odrzana sednica Skupstine grada?

- Na zalost vecina odbornika je na odmoru. Ako imamo kvorum odrzacemo je za pet-sest dana. Medjutim, to sto se u Zemunu desava je nacionalni problem, a ne gradski. Ono sto grad moze je da pokusa da oduzme ingerencije opstini u nekim komunalnim stvarima koje imaju dalekosezne negativne posledice koje sada nisu vidljive: divlja gradnja bez strukture, dodela gradjevinskog zemljistva bez prava gradnje, pa ce oni koji tu grade za dve-tri godine biti socijalni slucajevi... Ali ono sto sada upada u oci je bezakonje u gradjanskim situacijama, nasilje nad pojedinim ljudima i neintervenisanje organa reda. To ne moze Gradska skupstina da resi, vec samo MUP Srbije i republicka vlast koja to nece.

Gde je tu odgovornost opozicije. Pitanje Kosova traje sedam godina i nikada niste uspeli da tamo ostvarite kontrolu?

- Ne radi se tu o kontroli, tamo mozemo pridobiti 100 hiljada ljudi, a onda ce se ispostaviti da ce glasati 300.000. To je trka izmedju lisice i jeza koja ne moze da se dobije.

Pomenuli ste da moze da se desi cudo da izadjete na izbore. Na sta ste mislili. Da li je to ispunjenje uslova koje je trazio predsednik SPO?

- Cudo moze da se dogodi tako sto ce SPS i Vlada Srbije traziti posto izborni uslovi nisu ispunjeni da se stopira izborni proces i pocne dogovor izmedju buducih ucesnika na izborima o izbornim uslovima.

To znaci odlaganje izbora?

Naravno to se nece desiti, takva cuda se ne desavaju. A privatni dogovori da li ce neko dobiti na TV sat ili petnaest minuta nemaju nikakve veze sa izbornim uslovima. Ti dogovori imaju samo veze sa privatnim odnosima. Oni su legitimni, ali su to stranacki privatni odnosi.

Mislite da ce gradjani podrzati bojkot?

- Nije to pitanje vec sta ce se desiti sa tim gradjanima ako se principi politickog dostojanstva potpuno uklone sa nase politicke scene i pocne da vazi princip samo licne, ili stranacke pozicije. Drugacije je bilo prethodnih godina kada se taj deo stanovnistva nije politicki izrazio samostalno i autonomno i nije postavio svoje civilizacijske kriterijume. On je to sad ucinio. Pokazalo se da je to znatan deo stanovnistva u Srbiji i da on zasluzuje da ima svog politickog portparola. To sad nije pitanje glasanja, procenata, ili mandata. Mozemo reci da ta energija iz 88 dana nije na tom nivou na kome je bila tada, ali je to mentalni pomak koji se desio u Srbiji i mora se sacuvati.

Sta cete ako SPO i deo tih gradjana izadju na izbore?

- Ako na izbore izadju SPO, SPS i SRS, izborni rezultat ce biti skrojen mimo birackih kutija. Ja cak imam odredjene informacije kako ce to da izgleda. Ali to nema nikakve veze sa stvarnim raspolozenjem ljudi niti ce taj parlament imati ikakav drugi znacaj od fasade u holivudskom filmu pored koje stoje glumci.

Demokratska stranka je zahvaljujuci protestima ojacala u infrastrukturi i ima dovoljno snage da naredne dve-tri godine moze da prezivi izvan i jednog i drugog parlamenta. Imamo sad stabilnu organizaciju u stranci. Nemamo nikakvih sporova oko strategije stranke. Imamo stranku koja ce predstavljati koncepciju gradjanske Srbije, politickog centra koja ce i jedan i drugi i treci parlament, ako je on neregularno konstituisan naprosto da ignorise.

Nemamo nameru da ulazimo u sukobe sa onima koji ucestvuju na tim izborima. To je njihovo pravo. Svako deluje iz obaveze prema necemu. Mi delujemo iz obaveze prema protestu koji nam je pomogao da i mi ojacamo stranku.

Izbori u uslovima hladnog rata

Jedni su u bojkotu, drugi izlaze na izbore. Sta posle toga?

- Imamo ozbiljnu krizu nacije, drzave i politicke elite. Krizu nacije imamo u smislu da u RS i Crnoj Gori postoje sukobi, a u Srbiji hladni rat. U Srbiji imamo vlast koja je preuzela sve instrumente koji su vidjeni izmedju Moskve i Vasingtona - siva propaganda, klevetanje ljudi, legalizovanje nasilja da bi se zastrasio narod. Ta kriza nece biti resena ako sada pod uslovima hladnog rata ucestvujemo na izborima i dobijemo neke poslanike i sve ostane na svojim pozicijama.

Ta kriza mora biti resena na strukturalan nacin, novim tipom politickih odnosa i razbijanjem monopola Milosevica i SPS. Ucestvovanje u toj politici vodi nas propasti. Ako Milosevic krene sa cvrstom rukom mozemo prognozirati da cemo za godinu-dve imati neke vidove rata u Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Kosovu i da cemo sve ove probleme koje sada imamo ponovo imati samo na mnogo manjoj teritoriji i mozda njega kao predsednika Srbije, jer vise nece biti Jugoslavije.

Ako bi SPO bojkotovao izbore da li bi te dve stranke ponovo u tome saradjivale?

- Sigurno. Za nas bi bilo pogubno da sami sa SPO ucestvujemo u vlasti gde SPO ima autonomiju u svojoj polovini, a gde za kolektivno delovanje treba vecina. Medjutim, ucesce u koalicionoj vlasti sa vise stranaka ne moze da blokira ove druge. Sigurno ce u buducnosti takva kombinacija biti nuzna. Mi ne mozemo medjutim biti u poziciji da nam se postavljaju ultimatumi iza kojih stoje dnevni interesi. Iza dnevnih i porodicnih interesa izgubi se cela koncepcija.

Da li postoji nacin da se prevazidje kriza u odnosima izmedju vas i SPO?

- Nije to kriza. Mi imamo razlicite politicke filozofije.

Ali, ne moze da dodje ni do razgovora?

Moze da dodje do razgovora. Mi imamo niz slicnih interesa, kao sto je interes za dobre izborne uslove. To sto SPO privremeno moze da bude u privilegovanom polozaju je samo po volji vladara i to moze da se promeni vrlo brzo. To sto je nekom dato po milosti bozijoj bice joj po njoj i uzeto. Postoji niz nasih medjusobnih odnosa gde stvari funkcionisu: kao sto su lokalni organi vlasti i eventualno zajednicki nastup za postene izbore do koga ce mozda doci bez obzira na signale koji sada u javnosti postoje da ce SPO izaci na izbore.

Sedam godina opozicija prica o promeni rezima. Zasto mislite da sada to mozete da uradite?

- Mozda ni sada nije zrelo vreme da ljudi razmisljaju na taj nacin da izmedju stranacke politike i svog zivota povuku neposrednu vezu. Crna Gora je sada opet prilika da se paznja skrene na drzavne probleme. Sada na TV citava kampanja ide protiv Crne Gore, a ne opizicije jer se time stvara strah da ce nam se raspasti drzava. Ako postoji egzistencijalni strah za drzavu onda SPS nema o cemu da brine. Onaj ko je na vlasti, ako je zemlja u ratu stalno ce da drzi vlast. Ko je lud da menja vladu u vreme poplava. Sada je nas zadatak da nadjacamo Milosevicev destruktivni nagon i sacuvamo Jugoslaviju sa Crnom Gorom.

Ima misljenja da se DS boji da izadje na izbore, jer se u slucaju neuspeha dovodi u pitanje mesto predsednika stranke. Jedan lider je vec zbog toga smenjen?

- To bi bio jak argument kada bi uslovi za izbore bili takvi da stranacko dostojanstvo ne bi bilo ugrozeno.

Posto SPS nema programsku koncepciju nego hoce samo da zadrze vlast, oni mehanicki kazu: ako uspemo jednu stranku demokratske opozicije da nagovorimo da izadje na izbore za nas su medjunarodno ti izbori reseni, a unutrasnje stvari cemo sami resiti. To je bila njihova procena. I kada su shvatili da sa nama nema cenjkanja oko toga oni su digli ruke.

Da li to znaci da ste trazili previse?

- Moja cena je od pocetka - nema kontinuiteta SPS-politike. Samnom moze biti dogovora samo oko nove politike. Kada prihvatimo princip da je dosadasnja politika SPS los,a samnom je razgovor moguc i vrlo lako se mozemo dogovoriti. Ne postoji nista sto bi mogli da mi ponude da podrzim politiku koju sada SPS vodi.

Demokratska stranka je ranije najavljivala da je njen cilj da spreci odrzavanje izbora pod ovim okolnostima. Da li je jos uvek?

- Da, sigurno. Na razne nacine cemo to raditi. Dovoljno je da na desetak metara od birackih mesta izlepimo stranacke plakate i da se na njima ne odrze izbori. Ima jos vremena da napravimo konkretnu strategiju. Dogovoricemo se i sa drugim strankam, organizacijama, studentima kako da pravimo kontra kampanju. Do 21. septembra treba da posetim 150 mesta sto je vise nego da ucestvujemo na izborima.

Razgovarao bih s Milosevicem

Da li biste vi isli u Beli dvor kada bi vas Milosevic pozvao?

- Ja uvek prihvatam pozive. Nije problem u tome sto je gospodin Draskovic isao da razgovara sa Milosevicem, vec u tome sta su razgovarali. Sta njih dvojica posle rade. To je problem. Ja cu svoje politicko ponasanje da usmerim obecanjima koje mi je dala druga strana - to je vec jedna teska politicka odluka. Ako neko svoju partijsku politiku oblikuje u skladu sa razgovorom i sa obacenjima koja ce se ispuniti sukcesivno, onda to vec nije samo razgovor.

Mene su pitali da li bih ja isao na razgovor. Zasto ne bih isao. Mozda ne u Beli dvor. Predsednik SPS i opozicione stranke imaju o cemu da razgovaraju. Milosevic je predsednik SPS, a to sto je istovremeno i predsednik SRJ je manje vazno.

Izabela Kisic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /