MPRI - PRIVATNA AMERICKA KORPORACIJA KOJA JE, IZMEDJU OSTALIH, OFORMILA ORUZANE SNAGE HRVATSKE I BOSNE (3)

Koliko ce vremena (i para) biti potrebno da se uspostavi zeljena vojna ravnoteza izmedju dva entiteta u dejtonskoj BiH i koliko ce jos dugo u tome igrati jednu od glavnih uloga ova firma za vojni konsalting

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

U Sjedinjenim Drzavama, sampionu kapitalizma - zemlji u kojoj sad vec ubrzano pocinju da se privatizuju i sve obrazovne ustanove, zeleznice, robijasnice i glavni autoputevi - njihovu kompaniju zovu i "Rent-a- general". Stavise, to postaje sve rasprostranjenije ime za korporaciju iz vasingtonskog predgradja Aleksandrija (u drzavi Virdzinija) "Militardz Professional Resources Inc." (MPRI).

Ono sto je najzanimljivije - a u to je pisac ovih redova imao priliku da se uveri svojim usima - to je cinjenica da se ti osedeli generali, admirali, pukovnici, majori i ostalo osoblje ove vodece americke kompanije za vojni konsalting uopste ne ljute zbog ovog nadimka, koji bi u nekim drugim sredinama nacisto bio shvacen kao teska uvreda. Naprotiv: "Ako zelite da iznajmite generala, dodjite da razgovaramo" - saopstice vam posle upoznavanja, narocito kad cuju da dolazite iz jedne od onih sredina sa brdovitog Balkana, i utrapiti vam sluzbenu vizit kartu sa adresom i telefonom svoje kompanije (1201 East Abingdon Drive, 703/684- 3528; za slucaj da je neko zainteresovan).

MPRI ima 160 stalno zaposlenih i oko 2.000 saradnika pod ugovorom, a u jucerasnjem nastavku opisano je detaljnije kako je ova korporacija - uz podrsku Klintonove administracije - pocela da obavlja poslove vojne ispomoci u nekim od novonastalih drzava koje su na karti Evrope posle raspada blazenopocivse SFRJ. Pocelo je to sa Hrvatskom, od 1995, a nastavilo se proslog leta sa Bosnom - pod poznatom vasingtonskom parolom da Dejtonski mirovni ugovor nece dobiti pravu sansu da zazivi dok se u BiH ne uspostavi vojna ravnoteza izmedju Bosanske Federacije i Republike Srpske. Ili, kako je to rekao senator Dzozef Bajden iz Delavera, u jednoj debati posle dejtonske mirovne konferencije: "Americki vojnici nece biti u stanju da napuste Bosnu, dok se bosanska vlada ne naoruza i ne bude bila spremna na samoodbranu. To je povratna karta za Amerikance sa Balkana".

Na poslovima obucavanja komandnog kadra i organizovanja armije Bosanske Federacije angazovano je u ovom trenutku oko 170 privatnih americkih instruktora. U izjavi za casopis "US News and World Report", Muhamed Sacirbej, Izetbegovicev ambasador u UN, izjavio je nedavno da je ovaj ugovor sa MPRI tezak "nekoliko desetina miliona dolara", s kojima su zalegli "prijatelji Bosne iz Azije i zalivskih zemalja".

SAD su pomogle svojim rezervama naoruzanja i opreme (iz arsenala NATO u Evropi) vrednim 100 miliona dolara, ali su njihovi sticenici iz Sarajeva bili i ostali upadljivo razocarani upornim odbijanjem Klintonove administracije da - bez obzira za svoju zainteresovanost za uspeh Dejtonskog mirovnog ugovora - i neposredno, sa ljudima iz aktivnog pentagonskog sastava obucavaju armiju svog balkanskog deteta iz epruvete zvanog Bosanska Federacija.

"Mi ne trazimo placenike i nismo zainteresovani samo za obuku nasih ljudi. Mi gledamo u pravcu sveobuhvatne buducnosti nase odbrane. A, to znaci da smo zainteresovani za priblizavanje zapadnim odbrambenim institucijama i sad, u ovoj pocetnoj fazi, za odredjenu saradnju sa NATO i Pentagonom na politickom nivou. A, to, cini mi se, ovde nedostaje", javno se pozalio ambasador Sacirbej u pomenutom intervjuu vasingtonskom nedeljniku, trazeci od SAD da se u javnim istupanjima zadrzi ravnopravni pristup prema svim potpisnicima dejtonskog dokumenta, ali da u praksi pokaze svoje "simpatije za zrtvu i spremnost za odbranu od eventualne ponovne agresije".

Apeli ovog tipa, medjutim, odavno vec ne nailaze na zeljeni odjek u americkom Kongresu, Beloj kuci i Stejt dipartmentu. SAD su prihvatile obavezu da sa svojim snagama formiraju kicmu medjunarodnim trupama koje obezbedjuju sprovodjenje mirovnog ugovora u BiH (prvo je to bio Ifor, a sad Sfor u cijem sastavu imaju 8.500 ljudi) i svi americki napori usmereni su sad u pravcu juna 1998. godine - za kad je predvidjeno da se strani vojnici povuku sa ovog dela Balkanskog poluostrva.

Koliko je, medjutim, realno da ce ta pretpostavka biti ostvarena? Koliko ce MPRI biti u stanju da u ovih predstojecih nepunih godinu dana obavi svoj posao i obezbedi izvlacenje iz Bosne Amerikancima i ostalim pripadnicima Sfor?

Strucnjaci za ovu problematiku (a narocito oni koji su upoznati sa sastavom i kapacitetima aleksandrijske korporacije za vojni konsalting) upozoravaju da se u trazenju odgovora na ovu dilemu mora poci od dva polazista.

Jedno je da MPRI zna svoj posao i da je ono zasta je dosad angazovano 170 penzionisanih kadrova Pentagona ne moze da bude zavrseno ne za godinu dana - nego ni za dve, ni tri... "Pogledajte Hrvatsku" - kazu tim povodom u Aleksandriji. "Tamo jos ima nasih ljudi i trazi se da ih jos vise posaljemo. Ranije smo sa Zagrebom pravili ugovor na po godinu dana, a sad rokove niko vise ne pominje! Isto ce tako biti i sa Bosnom".

Sa ovim saznanjem dolazi se do tacke broj 2: MPRI ce, znaci, tu u Bosni da ostane sa svojim uslugama u sferi obuke oficirskog kadra na jedno duze vreme - dok sve ostalo manje-vise spada u domen politickih odluka, koje su u funkciji implementacije mirovnog ugovora iz Dejtona. Odluka, koje se ticu kako uklanjanja preostalih prepreka na putu objedinjavanja muslimanskih i oruzanih snaga u okviru Bosanske Federacije (sto ide sporo, ali se, ipak, krece nekako napred, pod americkim pritiskom za koji je na terenu u Sarajevu direktno zaduzen Klintonov izaslanik Dzems Perdju), tako i njihovog naoruzavanja do nivoa za koji je procenjeno da je potreban da bi se, u slucaju potrebe, moglo ravnopravno parirati Vojsci Republike Srpske.

I za jedno i za drugo, medjutim, potrebne su pare. I to pare, ciji se iznos meri stotinama i stotinama miliona dolara.

Kraj