Jos jedna americka diplomatska intervencija na Balkanu

Klintonovi izaslanici pripremili su za Milosevica citav niz ekonomskih podsticaja ukoliko Jugoslavija bez odlaganja pocne da ispunjava dejtonske obaveze. U igri je i delimicno uklanjanje "spoljnog zida sankcija" . U suprotnom slede nove kaznene mere

Pise: Slobodan Pavlovic

Pre nego sto krene iduce nedelje na odmor, Bil Klinton zeleo je da ima koliko-toliko cistu situaciju oko krize u Bosni, koja preti da se pretvori u potencijalno najvecu muku njegovog drugog predsednickog mandata. Zbog toga je proteklih dana organizovano putovanje u Split, Sarajevo, Banjaluku i Beograd Ricarda Holbruka i Roberta Gelbarda, nekadasnjeg i sadasnjeg mirovnog nadzornika za bivsu Jugoslaviju. Putovanje koje je mnogo manje zamisljeno kao nekakav novi dijalog sa potpisnicima Dejtonskog mirovnog ugovora o BiH - a mnogo vise kao informativni razgovor tokom kojeg su za njih trojicu (plus Krajisnik) spremljena upozorenja o merama koje su SAD spremne da preduzmu ukoliko se nastavi tekuce eskiviranje i blokiranje mirovnog procesa iznudjenog u zavrsnici najozbiljnije evropske krize posle Drugog svetskog rata.

Videlo se vec, u poslednjih 48 sati, kako su zvanicna hrvatska i bosanska propaganda propratile i interpretirale splitski susret americkih izaslanika sa Tudjmanom i Izetbegovicem. Za ocekivati je da ce istovetna matrica biti upotrebljena i u medijima kontrolisanim iz beogradskom Belog dvora, obogacena carsijskim argumentom da, naravno, "nije slucajno da su Amerikanci bas sad reaktivirali Holbruka i dosli na noge Milosevicu, koji se ponovo potvrdio kao njihov glavni partner u razgovorima na Balkanu".

Sto se toga tice, uputno je, mozda, odmah reci da u Vasingtonu nije nasumice izabran ovaj trenutak za dolazak Jenkija na nekadasnji dvor Karadjordjevica - kao i da je upravo odskorasnji stanar te palate bio u Vasingtonu predvidjen za njihov glavni razgovor na Balkanu. Dik Holbruk je (na sebi svojstven nacin) objasnio to ovih dana, ukratko i sasvim jasno, u jednoj izjavi americkim novinarima: "Problema ima i u Zagrebu i u Sarajevu, ali epicentar problema vezanih za usporenu i nedovoljnu implementaciju Dejtonskog ugovora nalazi se na Palama i u Beogradu. S tim sto Milosevic tu odgovara i za jedne i za druge. Oko toga konacno mora nesto da se ucini".

Ovo americko vidjenje situacije u bivsoj Jugoslaviji, poznato je, medjutim, i od ranije. Zbog cega je, onda, bas sad doslo do ove diplomatske intervencije Vasingtona na Balkanu? Proslo je nepunih deset nedelja otkako je Medlin Olbrajt prosla u svojstvu novog drzavnog sekretara SAD tu istu juznoslovensku rutu - sta se to u medjuvremenu promenilo na postdejtonskoj sceni, osim sto je spanski Karlos (Vestendorp) zamenio svedskog Karla (Bilta), sto su Hrvati i Muslimani ko zna jos koliko puta potvrdili da ni oko cega ne mogu da se usaglase u svojoj b/h federaciji, a Srbi (i jedni i drugi) jos odlucnije demonstrirali, posle Prijedora, da ne daju ni pet para za poternice haskog Tribunala?

Za pocetak da se konstatuje: u toj (ne)implementaciji Dejtonskog mirovnog ugovora nista se nije promenilo od kraja maja naovamo - i u tome jeste najveci problem. Jer, vreme prolazi, Klinton se obavezao pred Kongresom da posle juna 1998. americkih trupa vise nece biti pod zastavom SFOR, a na bosanskom terenu apsolutno se nista ne dogadja sto bi pothranjivalo nadu da ce taj preuzeti rok biti ispostovan na nacin kako je to planirano (naprotiv). Jesen ce doci, dok dlanom o dlan, a potom i 1998. godina, u kojoj ce bosanska kriza ovakvih dimenzija biti poslednje sto ce Bela kuca pozeleti u periodu kad pocne zagrevanje za sledecu predizbornu kampanju.

Ti prevashodno unutrasnji razlozi naterali su, stoga, americkog predsednika da zatrazi za Ricarda Holbruka jednonedeljno odsustvo iz Volstrita i da ga - nominalno, u sadejstvu sa ambasadorom Robertom Gelbardom, svojim stalnim izaslanikom za bivsu Jugoslaviju - posalje sa poslednjim upozorenjem onima koje je novembra 1995. tri nedelje drzao pod vojnom strazom u dejtonskoj bazi Rajt- Paterson. "Potpisnicima mirovnog ugovora o Bosni mora se ponoviti, jasno i glasno, da postoje rokovi za ispunjavanje obaveza koje su preuzeli" - upozorila je preksinoc tim povodom Medlin Olbrajt, u jednom TV intervjuu, posebno naglasavajuci da ce se najozbiljniji razgovor na tu temu voditi sa Milosevicem u Beogradu.

U ovom istupanju sefa Stejt dipartmenta (a slicne poruke cule su se u poslednje vreme i sa ostalih nadleznih mesta u Vasingtonu), kao trenutno glavna prepreka na dejtonskom putu oznacava se izbegavanje saradnje srpske i hrvatske strane sa tuzilastvom Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine iz Haga. "Slucaj Karadzic" pri tome se apsolutno izvlaci u prvi plan (generala Mladica, recimo, u tom kontekstu tek povremeno neko ovde pomene), sa tumacenjem da je nekadasnji predsednik nastavio da iz pozadine vodi paljansku politiku u Republici Srpskoj i da je kao takav - narocito zbog uticaja na Krajisnika - najodgovorniji za raskol do kojeg je doslo medju bosanskim Srbima, kao i blokadu svoje naslednice Biljane Plavsic.

Prema najavi Olbrajtove, Holbruk i Gelbard trazili su u razgovoru od Milosevica da "iskoristi svoj uticaj na rukovodstvo bosanskih Srba" time sto ce se na Palama obustaviti svako dalje zakulisno politicko delovanje Radovana Karadzica - sto bi, prakticno, znacilo i sadasnje dvojstvo vlasti u RS. Amerikanci su reseni da javno i svim svojim autoritetom podrze Biljanu Plavsic ("Sigurno je da je pamtimo iz vremena pocetka rata i etnickog ciscenja Muslimana u Istocnoj Bosni, ali nemamo alternativu" - priznao nam je ovih dana jedan predstavnik administracije) i to je posao koji traze da za njih posredno obavi novi stanar beogradskog Belog dvora.

To, medjutim, nije sve. U Vasingtonu je, naime, proteklih dana posebno naglasavano da je americka misija dosla da razgovora sa Milosevicem iskljucivo kao potpisnikom mirovnog ugovora o BiH i garantom pred medjunarodnom zajednicom da ce bosanski Srbi ispuniti sve obaveze koje im propisuje taj dokument. Milosevic je, osim toga, pre godinu dana bio domacin sastanka koji je rezultirao Karadzicevim potpisivanjem obaveze da napusta predsednicki polozaj u RS i potpuno se povlaci iz politickog zivota, tako da mu u sinocnoj konfrontaciji sa Holbrukom i Gelbardom nisu ginula ni propitivanja neugodna oko neispunjavanja i te obaveze.

Sve u svemu - kako je ovde najavljeno - za beogradske razgovore, sustinski, nije bilo pripremljeno nista van onoga sto su americki izaslanici u blizoj i daljoj proslosti vec saopstavali Milosevicu - sa jedinom razlikom sto je ovog puta mogao da racuna i sa varijantom da mu je pred neopozivim padom zastavica koju ima na svom dejtonskom casovniku. Konkretno (kako je najavljeno u Vasingtonu) to znaci da su Srbija i Crna Gora suocene u vrlo bliskoj perspektivi sa vracanjem nekadasnjih ekonomskih sankcija za slucaj da u Hag ne budu isporuceni bez odlaganja optuzeni za ratne zlocine koji se nalaze na jugoteritoriji ("vukovarska trojka" i jos poneki), kao i ukoliko Milosevic ne iskoristi svoje mogucnosti i sredstva, za koja je poznato da ih poseduje, i obezbedi kod bosanskih Srba povinovanje onim osnovnim dejtonskim odredbama kao sto su ekstradicija trazenih iz Haga, realizovanje sporazuma o zajednickim federalnim institucijama, omogucavanje povratka u RS izbeglim i prognanim Muslimanima i Hrvatima i usaglasavanje stavova oko Brckog.

S druge strane (to je planirano da u Belom dvoru bude saopsteno pod rednim brojem 1), Klintonovi izaslanici pripremili su za Milosevica listu sa, kako je ovde receno, "citavim nizom ekonomskih podsticaja" koje su SAD, uz podrsku vodecih zapadnih saveznika, sabrale za Jugoslaviju ukoliko - bez daljeg odlaganja - pocne ispunjavanje gore pomenutih dejtonskih obaveza, od kojih je neke trebalo da su odavno ispunjene. Kako nezvanicno saznajemo, rec je tu o nagradi u vidu delimicnog uklanjanja postojeceg "zida spoljnih sankcija" prema SRJ. Zida, o cijoj ce potpunoj eliminaciji Vasington biti spreman da razgovora tek kad se (pored ovog sto je zaostalo iz Dejtona) obezbedi i puna autonomija albanskom stanovnistvu na Kosmetu, u sastavu Srbije i Jugoslavije.

"Narod pati jer njegov vodj ne ispunjava svoje obaveze. Zemlje ovog regiona ukljucice se u medjunarodnu zajednicu sa Srbijom - ili bez nje. SAD bi zelele da vide Srbiju kako koristi beneficije potpune medjunarodne saradnje. Predsednik Milosevic tacno zna sta mu je potrebno ciniti da bi taj cilj bio postignut", rekla je Medlin Olbrajt 31. maja ove godine, na konferenciji za stampu pred odlazak iz Beograda.

Isto to dosli su da ponove u Beogradu Holbruk i Gelbard. Ta njihova poruka, medjutim, ima sad i jedan dodatak. Cekanja vise nema, dosao je trenutak za "ili- ili".