Opozicija posle tri jalova parlamentarna mandata

Od politickih lidera se vise ne ocekuje da samo vode racuna o sudbini gradjana, vec najozbiljnije da uzmu i "svoju sudbinu u svoje ruke". Njima je, izgleda, po sledu dogadjaja jos jedino preostalo da zagrizu veliki kolac koji se danas zove - bojkot nepostene politicke utakmice. Ili, utakmice u kojoj je vec dogovoren rezultat

Pred cetvrtu trku za srpski parlament srpska opozicija se raspolutila: SPO bi na izbore, a DS, DSS, GSS i ostali bi ovoga puta - "moze, ali bez nas". Dakle, izborni uslovi nisu fer i posteni i sto se jednog dela opozicije tice, septembarski izbori nece biti ni legalni, ni legitimni, pa samim tim ni nova Skupstina Srbije nece biti reprezent politicke volje naroda. Kao takvu, elem, nece je ni svet priznati.

Idemo dalje. Stranke u bojkotu sada ponovo podsecaju da treba promeniti politicki sistem. To su proglasile, pre sedam godina, za svoj prvi veliki cilj. Nisu nikada imale snage, niti su umele da se ujedine za ostvarenje najvaznijeg posla. Na svim izborima podredjivale su ga manjim, stranackim interesima, da bi ipak odsedele svoj mandat u parlamentu. Za politicare je bilo vazno preziveti. Biraci su posle obavljene gradjanske duznosti odlazili kuci da ukljuce TV i saznaju na koliko tuznih nacina moze da se zavrsi skupstinska "prica s tuznim krajem".

Posle tri republicka jalova mandata, i deo opozicije je ukapirao da po starom vise ne moze. Najavljena je antiizborna kampanja. Prizvana su secanja na maj 92. kada su bojkotovani savezni izbori. Radikali su tada iskoristili prazan prostor i zauzeli dobar deo politicke scene, a Demokratska stranka se jos jednom razlozila na proste cinioce. Tadasnji predsednik DS Dragoljub Micunovic smatrao je da ne treba apstinirati od izbora, Zoran Djindjic je cutao, a Vojislav Kostunica je mislio drugacije i otisao sa svojim demokratama u Depos.

Danas, pet godina kasnije, i Micunovic misli da je bojkot izvesno i jedino resenje! Ako se zna da nema tih izbora na koje sadasnji predsednik Demokratskog centra ne bi izasao, njegovo zalaganje za bojkot mora se shvatiti bar kao zanimljiva indikacija. Najavljeni neizlazak na izbore ovoga puta ujedinio je sve utemeljivace nekadasnje Demokratske stranke na celu s Nikolom Milosevicem. Ali, Seselj i njegovi radikali racunaju da ce opet iz septembarske politicke bitke izvuci dodatnu snagu.

Seseljeve matematike danas se plasi i srpska i vojvodjanska opozicija, a bogami i Milosevic ume da sabira. Pogotovo sto je radikalskoj aritmetici on bio mentor, a SPS predan i savestan ucitelj.

Nepuna dva meseca pred izbore Srbija je i matematicki i politicki razdeljena. Sva je prilika da ce zavrsni racun 21. septembra morati da se nastima. Ali kako? Dok se ne izruce listici iz kutija, sve je, ipak, racun bez krcmara. Sada kelner samo zapisuje "sta smo imali". E, tu svi gosti vicu uglas, pa je tako po jednima - "Vuk sve dogovorio sa Slobom". On ce, dakle da izadje na izbore. Tu ce Djindjic, recimo, tesko odoleti da ostane po strani. Ako pak mora, moze i bez njega. Ovi iz preka nemaju bas mnogo razloga da se pacaju u srbijanske razmirice.

"Vojvodina" je u usponu, ne ocekuje previse, a Seselj joj je za vratom. Njima, kao i SVM i DZVM vise odgovara da sigurno sede u bilo kakvom parlamentu i sastavljaju autonomne kockice, nego da uludo divane u ravnici.

- Albanci vec sedam godina ne izlaze na srpske izbore, a sve sandzacke SDA su, bar za sada, izbacene iz igre. Ostalo je da se vidi sta mogu Sumadinci i Hercegovci. Navodno, Draskovic je tu da Seselju smanji raspon krila. U poslednje vreme, doduse, nesto su ucestala saopstenja SPO na racun SRS, pa im sad smetaju i radikalski plakati po banderama.

Na drugoj strani, prica se da kumovi bas i nisu u takvoj zavadi. Lepo ce oni, navodno da odrade sve sto je Sloba zamislio. Tako ce jednim izborima da se rese dve neprijatne muve. Djindjic i ostalo politicko drustvo ce biti "politicki mrtvi" samim tim sto ce da izostanu iz poslanickih klupa. Onda ce njih dvojica da se ujedine u parlamentu, pa ako bas i ne uspeju da preuzmu vlast od socijalista, sigurno ce nesto veliko da oposle kao ulog za buducnost.

Stranke koje sada krecu u antiizbornu kampanju, nisu bas sigurne u sta su se upustile, ali izbor im se suzio. Ovi sto se spremaju za izbore dobacuju im da su male stranke i da se zapravo boje politicke utakmice i krajnjeg ishoda u vidu nekoliko poslanickih mesta. Bojkot-partije uzvracaju da one konacno krecu u ostvarenje onog velikog i dugorocnog cilja s pocetka price - u veliku promenu svega postojeceg u Srbiji. Oba puta su legitimna, pa videce se ko je krenuo u slepu ulicu, a ko je izasao na glavnu dzadu. Ako se najavljenim bojkotom i uspe u opstruiranju izbora,ostaje da se sacekaju drugi prevremeni bilo kada da budu zakazani. Od promene izbornih uslova bar za ove izbore, ocigledno vise nema nista.

Svim clanovima demokratskih stranaka i Gradjanskog saveza - ne treba u to nimalo sumnjati - predstoji ozbiljan posao i krajnje neizvesna buducnost. Oni pre svega racunaju na opstu mobilizaciju razocaranih gradjana Srbije, sindikate, nevladine organizacije, studente... Mozda su ovi razocarani i u njih? Vojislav Kostunica s pravom primecuje da ce ljudi koji su glasali za opoziciju postaviti pitanje odgovornosti njenih lidera. To pitanje je danas cini se, ucestalije i glasnije nego ikada ranije, pogotovo posle raspada koalicije "Zajedno".

Od politickih lidera se vise ne ocekuje da samo vode racuna o sudbini gradjana, vec najozbiljnije da uzmu i "svoju sudbinu u svoje ruke". Njima je, izgleda, po sledu dogadjaja jos jedino preostalo da zagrizu veliki kolac koji se danas zove - bojkot nepostene politicke uzakmice. Ili, utakmice u kojoj je vec dogovoren rezultat.

Prema onome sto se moze saznati u opozicionim krugovima spremnim za bojkot, problemi ce biti resavani u hodu. Da li ce cela antiizborna kampanja imati samo jedan cilj - dolazak do fer izbornih pravila, ili ce u kampanji biti konacno formulisani i politicki zadaci za promenu sistema? Za sada se jedino cuje da vise nije prihvatljiv ni sistem od devet izbornih jedinica Ponovo je aktuelan zahtev: cela Srbija, pa cak i Jugoslavija - jedna izborna jedinica.

Ozbiljni analiticari ce, medjutim, reci da se u ovoj zemlji ne radi o broju izbornih jedinica, izbornom zakonu, niti bilo kakvim izbornim pravilima. Bice da je pre rec kako podvuci crtu ispod deset godina neprikosnovene Miloseviceve vlasti i duhovne i materijalne pustosi koja je iza toga ostala. Ko hoce nadalje da se bavi politikom, mora da zna odgonetku na Milosevicevu zagonetku.

Kada su gradjani Srbije zimus izabrali da i najzesci kijamet izdrze na ulici trebalo je shvatiti i poceti raditi ono sto je stotine hiljada ljudi htelo. A to su - promene. Nisu ljudi izasli da protestuju protiv kradje. Izasli su,valjda, sto je pobedila alternativa, sto se pojavila nada da u ovoj zemlji mozda moze da bude "zivota pre smrti", bar za vecinu ojadjenog naroda. Posle 17. novembra Srbija se promenila na nacin posle koga vise nista ne moze da bude isto. Dobro je da je to neko shvatio, makar i sada pred izbore. Koliko je Milosevicu danas stalo da na ovim izborima okruni novu deceniju svoje vlasti, toliko je umornima od svega stalo da se njegov politicki kontinuitet zaustavi.

"Pocelo je na Kosovu, tamo ce i da se zavrsi", cesto se spominje medju onima kojima je politika duhovna hrana. Cini se da ce se bar jedan krug zatvoriti zaista na Kosovu, tako sto ce mnogi u Srbiji postati pomalo Albanci - bar u bojkotu sadasnje vlasti.