Nedeljna, 10. august 1997.

Portret: Balsa Govedarica, predsednik Republicke izborne komisije

Vrsilac sivih duznosti

Covek koji je novembra prosle godine preko Vrhovnog suda potvrdjivao izbornu kradju sada je postavljen za glavnog izvodjaca septembarskih izbornih radova po planu i programu vladajuce elite

Olja Mamuzic

Zakoni su doneti da mocniji ne bi mogao raditi sve sto hoce, zapisao je pocetkom nove ere pesnik Ovidije. Da je kojim slucajem video kako stoje stvari u srpskom pravosudju, narocito, u vreme izbora, Ovidije bi u nastavku svoje sentence slobodno mogao zapisati - da bi mocniji ipak radio sve sto hoce, da za v. d. predsednika Vrhovnog suda izabere Balsu Govedaricu, a zatim, istu personu imenuje i za predsednika Republicke izborne komisije i uspeh je zagarantovan, onaj izborni, razume se.

Portret gospodina Govedarice posluzice kao praktican vodic za one koji shvataju od kakvog je znacaja takva sudijska licnost za siguran opstanak u surovim predelima srpske politike. Dakle, krenimo redom. Osnovne karakteristike licnosti takvog formata su smelost - da nastupa kao cestiti arbitar pravde uprkos tome sto carsijski zlobnici tvrde da je ista mogla zbog svojih rabota provesti lep broj godina u kazamatu, hrabrost - da druge (drugi su, podrazumeva se, oni koji ne misle isto ili ne rade za iste) napada zbog nedemokraticnosti recenicama tipa: Ili me slusajte ili letite s posla. Treca, po nekima, najznacajnija karakteristika je besprekorna odanost - partijama leve orijentacije, koje mogu da se zovu i ovako i onako, ali su, kako priznaju i njihovi najoostriji neprijatelji, dosledne u jednom - sumanutoj zelji da vladaju. Zato pitanje kome je veran gospodin Govedarica - ubedjenim levicarima ili vlasti nije ni od kakve vaznosti.

Kad je rec o vrlini gospodina Balse Govedarice da dva izuzetna predsednicka posla (v. d. predsednika VSS i predsednika RIK) obavlja smelo ne mareci za vec pomenute maliciozne brbljivace koji vele da bi mu zbog rabota u Uzicu bolje pristajala zatvorska uniforma od sudijske toge, trebalo bi pomenuti i jednu pricu iz pravosudnih kuloara. Prema toj prici, naime, drzava je do te mere stroga prema sudijama da je jedan maltene ostao bez posla jer je na pijaci (zbog bedne plate) prodavao paradajz iz svoje baste. Gospodin Govedarica nije prodavao paradajz u nesrecnom Uzicu, koje svi zlobnici uredno pomenu kad cuju njegovo ime, pa zato nikad nije rizikovao da ostane bez posla. U Uzicu je, inace, v. d. predsednik VSS, kao predsednik Skupstine opstine (od 1982. do 1986. godine) samo uredjivao grad, uzimajuci danak onima koji su imali malo vise od ostalih, a to sto se takva aktivnost danas naziva reket nije njegov problem. Siroj javnosti gospodin Govedarica postao je upravo poznat sredinom 80-tih kada je prozivan zbog reketaske afere "Jecmenica", koja se zavrsila jednim samoubistvom i ostavkom narodnog poslanika Rajka Jecmenice u Skupstini Srbije. U toj finansijskoj zavrzlami nestalo je nekoliko tadasnjih miliona dinara, a jedan od optuzenih je izjavio da je Govedarica bio jako upucen u malverzacije i da je direktno odgovoran za doterivanje grada nezakonitim nacinom ("Dnevni telegraf", 16. decembar 1996). Tvrdi se, takodje, kako je uzicka organizacija komunista izrekla gospodinu Govedarici, pardon, drugu Govedarici, poslednju opomenu pred iskljucenje. Ne osvrcuci se na ove zlobnike, on je '86. godine napustio Uzice i otisao u beli svet, do Beograda, gde je postao direktor Republickog zavoda za javnu upravu. U ovom hrabrom otiskivanju u prestonicu, pomogao mu je, vele, cuveni general Nikola Ljubicic. Tu, u Beogradu, bivsi prvi covek uzickog kraja naucice se i drugoj vrlini - hrabrosti da napada nedemokraticne.

Ime novog sudije Vrhovnog suda Srbije javnost je imala prilike da zapazi u listu "Politika", gde je nekoliko meseci po imenovanju (maj '92.) objavio ogled "Ustav, referendum i izbori". U njemu sudija Govedarica brani stav vladajuce partije o nezaobilaznim promenama Ustava Srbije da bi se raspisali prevremeni izbori a o napadima opozicije kaze:" Stav Socijalisticke partije Srbije uzima se kao povod da se ona optuzi za manipulaciju birackim telom i pokusaj izbegavanja izbora iako se politicki za njih izjasnila". Da se, dakle, zakljuciti da se Govedarica, odmah po preuzimanju visoke sudijske funkcije, zivo zainteresovao za izbornu problematiku Srbije. Bice da je zato vec u decembru iste godine izabran za clana veca koje je odlucivalo o validnosti kandidature Milana Panica za predsednicke izbore. Blagog podsecanja radi, jer javnost sigurno lepo pamti kako je poznatom Amerikancu srpskog porekla Republicka izborna komisija na cijem je celu bio Caslav Ignjatovic, tadasnji predsednik Vrhovnog suda Srbije, osporila kandidaturu radi nepropisne duzine prebivalista u Jugoslaviji.

Balsa Govedarica rodjen je 1938. godine u Gacku (Hercegovina). Na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao 1962. godine, a pravosudni ispit polozio 1967. Radni odnos zasniva u Gradjevinskom preduzecu "Zlatibor" u Uzicu i na tom radnom mestu bio od 19. aprila 1962. do 31. 1. 1963. Zatim, radio kao strucni saradnik u Sreskom javnom pravobranilastvu u Uzicu (od 27. 9. 1965, i od 15. 9. 1966 do 31. 3. 1967). Na funkciji Javnog pravobranioca u Medjuopstinskom javnom pravobranilastvu bio od 1. 4. 1967. do 31. 8. 1970. godine. Pored navedenih poslova obavljao je i duznost predsednka Opstinske konferencije Saveza socijalistickog radnog naroda Srbije (1970. do 1973) i bio predsednik Opstinske konferencije Saveza komunista Srbije (1978. do 1982)

Na mestu okruznog javnog tuzioca u Uzicu bio od 16. 6. 1973. do 28. 2. 1978. Od 1982. do 1986. bio je predsednik Skupstine opstine Uzice.

Direktor Republickog zavoda za javnu upravu bio je od 15. 2. 1986. do 31. 7. 1991. godine. U maju 1992. godine tadasnji predsednik Odbora za pravosudje u Narodnoj skupstini Srbije Bogdan Trifunovic predlozio je imenovanje Govedarice za sudiju Vrhovnog suda Srbije. V. d. predsednik istog suda Balsa Govedarica postao posle odlaska dotadasnjeg predsednika Caslava Ignjatovica u maju 1996. godine. Od 16. aprila ove godine i predsednik Republicke izborne komisije.

Elem, Vece VSS u kojem je bio i gospodin Govedarica, dva puta je ponistilo resenje RIK i na kraju je Paniceva kandidatura overena. Gospodin Govedarica tada mozda nije ni sanjao koliko ce mu korisnog doneti ucesce u tom famoznom vecu. To jest, morao je da zna da ce mu nesto izvesno doneti, jer i obicni smrtnici znaju da su stepenice, one uzlazne, dakako, u sudijskoj karijeri, prekrivene atraktivnim slucajevima. A te godine, Panic je bio itekako atraktivan. Dakle, ovaj predmet posluzio je Govedarici cetiri godine posle kao krunski argument njegovoj, kako veli, sudijskoj nepristrasnosti. Naime, u samom spicu izbornih kradja, kada su se jaja lepila o fasade sudova, Govedarica ce ispricati "Vecernjim novostima" kako je, eto, on licno ucestvovao u verifikovanju kandidature opozicionog kandidata. Propustio je, doduse, da pomene da je i tada pritisak domace i svetske javnosti bio toliki da se drugacije i nije moglo.

No, pre lokalnih izbora u Srbiji koji su gospodinu Govedarici doneli svetsku slavu jer ceo je svet tada pricao o delu srpskog pravosudju ciji je najistaknutiji primerak bio bas on, u ovoj biografiji zabelezen je jos jedan neverovatan podatak. Naime, u maju prosle godine, gospodin Govedarica ispratio je dotadasnjeg prvog coveka Vrhovnog suda Srbije Caslava Ignjatovica u Savezni ustavni sud, a sam zauzeo jedinstveno i pravosudju dotad nepoznato mesto VRSIOCA DUZNOSTI predsednika Vrhovnog suda Srbije. Pravnike i sudije zblanute ovom nejasnom funkcijom, za koju dotad nisu culi ni Ustav ni jos vazeci Zakon o sudovima i sudijama, gospodin Govedarica nije pruzio obrazlozenje. Mozda zato sto bi razumevanja radi trebalo da pricu isprica natenane, pocev jos od Uzica.

Balsa Govedarica postao je jako poznat u novembru prosle godine, kada je Vrhovni sud Srbije prakticno potvrdio sporne odluke opstinskih sudova koji su ponistili izborne rezultate na ciju stetu a u ciju korist objasnio je stranac Gonsales (tek da ne budemo prozvani kao pristrasni).

Tih se dana v. d. predsednika VSS zalio iskljucivo "Politici" i "Vecernjim novostima" na demonstrante i opoziciju, a posebno na sudijsku petorku VSS koja se ogradila od odluka ovog suda. "Ni u jednoj demokratskoj zemlji nije uobicajeno da se sudska odluka putem stampe napada od ucesnika u sudskom postupku", izjavio je gospodin Govedarica, dodajuci da u okolnostima kad se zgrade suda i fizicki napadaju smatra obavezom da se o tome i on sam javno izjasni. "Svaki ucesnik na izborima duzan je da prihvati pravila izborne procedure i koalicija "Zajedno" je ucestvujuci u izborima na taj nacin ispoljila poverenje u sudski sistem svoje zemlje i njegovu najvisu sudsku instancu i obavezala se da ce odluku Vrhovnog suda postovati i u slucaju da njima nije zadovoljna. Nedemokratski je organizovanje javnih protesta pre nego sto su sudovi okoncali rad. To su nenormalni uslovi za rad sudova", jadao se Govedarica, nasiroko objasnjavajuci da odluke sudova nisu nedemokratske, jer niko nije pokraden vec je sud odlucio da se izbori ponegde ponove.

Sud nije uradio nista nedemokratski, ali je zato, pismo sudijske petorke nedopustivo. Naime, g. Govedarica se poverio novinaru rekavsi da je za pismo saznao iz stampe i da je normalno da sudije imaju pravo na svoje misljenje ali da je ipak (ponovo) nedopustivo iznositi sumnje u moral i kvalitete bilo kojeg sudije kao pojedinca bez konkretnih dokaza. Ali, zakljucuje velikodusno, nece biti odmazde, nista im se nece desiti (toj sudijskoj petorci), drugo je pitanje kako oceniti njihov postupak.

Korespondencija o nedopustivoj zloupotrebi demokratije g. Govedarici bila je izgleda dopadljiva jer ce se jednako tako obratiti, neposredno po imenovanju za predsednika Republicke izborne komisije (16. aprila '97), sudijama koje su se okupile oko novoosnovanog Drustva sudija Srbije. Da budemo precizniji, pismo dekret poslao je predsednicima sudova, u kojem im lepo kaze kako sazivanje Drustva sudija ima obelezja politickog i stranackog delovanja pod formom borbe za samostalnost i nezavisnost. "U sustini, radi se o stranackom delovanju sa pokusajem da se u pravni i sudski sistem zemlje uvode paralelni organi radi ostvarivanja politickih ciljeva". "Izraz nervoze i nesigurnosti odredjenog broja ljudi", komentarisao je pismo sudija Slobodan Vucetic. "To moze da smeta samo onima koji nemaju cistu savest", izjavio je sudija Zoran Ivosevic.

Da li nervoza i necista savest imaju neke narocite veze sa profesionalnim usponom? Bratanica Balse Govedarice, Marina Govedarica, unapredjena je sa mesta sudije Prvog opstinskog suda u sudiju Okruznog suda u Beogradu. Sudila je vise sporova u kojima je tuzena strana bio Srpski pokret obnove ili "Srpska rec". Jedan od njenih poslednjih predmeta bila je tuzba Marka Milosevica protiv "Srpske reci". Ona teorija o tesnoj vezi izmedju atraktivnih sporova i napredovanja na sudijskoj lestvici - deluje. I Smiljka Dingarac Niciforovic je iz opstinskog presla u okruzni. Bila je u vecu koje je ponistilo pristojnu hrpu glasova "Zajedno". Ova i druga unapredjena desila su se krajem jula. Ko kaze da se u sudovima leti nista ne dogadja? Naprotiv.

Za gospodina Govedaricu vele da je na odmoru, zasluzenom i potrebnom uoci velike septembarske izborne trke. Zli jezici pricaju da ima strasnu dilemu kako da svom predsednickom favoritu namakne 105 odsto glasova, sto je dosad vele poslo za rukom samo njegovom prethodniku Caslavu Ignjatovicu prilikom predsednickih izbora '92. godine.

OGLEDALO

Nije vrat nego sija

"Sudskim odlukama niko nije pokraden, samo je odluceno da se izbori na nekim mestima ponove".

("Vecernje novosti", 5. decembar 1996)

Cestitke opozicije

"Nisu nas gadjali jajima kad smo 1992. godine ponistili odluku Republicke izborne komisije o odbacivanju Paniceve kandidature. Tada nam je opozicija upucivala pohvale".

("Politika", 26. novembar 1996)

Nepodnosljivi demonstranti

"Ovo su nepodnosljivi uslovi za rad sudova. Slicne povrede izbornih pravila ustanovljene su i na lokalnim izborima u Bosni, pa nije bilo demonstracija".

("Vecernje novosti", 5. decembar 1996)

Nezavisne sudije zloupotrebile demokratiju

"Nezavisno Drustvo sudija Srbije vrsi zloupotrebu demokratskog prava na udruzivanje".

("Nasa Borba" 22. april. 1997, dok je Drustvo sudija formalno jos nije postojalo, bilo je tek u osnivanju)

Nije fer, ali nema odmazde

"Nije fer od te sudijske petorke da se ogradjuju od Vrhovnog suda Srbije preko stampe. Uostalom, za njihovo pismo sam i saznao tek kad je objavljeno. Ipak, nece biti nikakve odmazde".

("Vecernji list" 4. decembar 1996)

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /