ZAVRSNICA 48. DUBROVACKOG LETNJEG FESTIVALA

Dubrovacki letnji festival - manifestacija koja vec skoro pet decenija ljubiteljima vrhunskih muzickih i pozorisnih priredbi predstavlja kvalitetne izvodjace iz zemlje (nekada SFRJ, sada Republike Hrvatske) i inostranstva, ulazi u zavrsnicu. Pre nego sto se jos jednom spusti festivalska zastava, na kojoj je po jarko crvenoj pozadini zlatnim slovima ispisana za Dubrovnik vec vekovima najvaznija rec "Libertas" (sloboda), posetioci ce imati prilike da cuju nekoliko izuzetnih koncerata i da vide jos cetiri interesantne pozorisne predstave. Medjutim, vratimo se nakratko na ono sto se dogadjalo na Festivalu tokom prethodnih nedelja.

Kada je teatar u pitanju, nastavilo se sa dosadasnjom tradicijom u izboru profila pozorisnih predstava. Na prvom mestu je nezaobilazni Marin Drzic, ciji je "Skup" premijerno izvodjen na pocetku festivala (ansambl Hrvatskog narodnog kazalista iz Zagreba; tumac glavne uloge Zarko Potocnjak, reditelj Marin Caric, dramaturg Hrvoje Ivankovic). Usledili su Sekspirov "Hamlet", koji je za festival pripremio reditelj Josko Juvancic, zatim Geteova "Ifigenija na Tauridi" (zajednicki rezirali Juvacnic i Tonko Lonza) i Molijerov "Gradjanin plemic" (reditelj Ivica Kuncevic).

"Tuzna Jele" Mata Vodopica (opet Kuncevic) je potvrdila svoj status novog festivalskog hita, a izvedene su jos i predstave "Mesec Alabame" Bertolda Brehta i Kurta Vajla (reditelj Petar Selem) i "Napjevi gradova" (zajednicki projekt zagrebackog Teatra &TD i Teatra Settimo iz Torina). Od predstava koje slede, tu su Drzicev "Dundo Maroje" (zagrebacki Teatar Gavela; reditelj Kresimir Dolencic), "Izbacivaci" Dzona Gadbera, "Imago" R.D. Lainga i "Posljednji ljetnji cvijet" Luke Paljetka.

Muzicki deo programa je ovog leta bio izuzetno kvalitetan, sto potvrdjuje da Dubrovacki letnji festival vise ne predstavlja manifestaciju koju ugledna imena iz sveta umetnosti izbegavaju usled straha od novih "balkanskih ratova". Medju ovogodisnjim ucesnicima su se po kvalitetu posebno istakli velicanstvena francuska pijanistkinja Frans Klida, violinista Gidon Kremer (nastupio je sa svojim ansamblom Kremerata Baltika), duo sopran Ema Kirkbi i njen stalni pratilac Entoni Ruli, pijanista Lovro Pogorelic, flautistkinja Irena Grafenauer, mecosopran Ruza Pospis-Baldani, austrijski pijanista Paul Badura Skoda, prosle godine odlicno primljena pijanistkinja Sesil Lisad...

Veoma dobre su bile kritike nastupa Tatjane Grindenko i moskovske Akademije za ranu muziku, Zagrebacke odnosno Slovenacke filharmonije, simpaticnog (a kako po kvalitetu, tako i po scenskom nastupu atraktivnog) hora "Romeo i Julija" svedskog Kraljevskog dramskog teatra, starog dobrog ansambla Zagrebacki solisti i sjajnog kvarteta "Hagen". Od imena dirigenata, pomenimo maestra Niksu Barezu, uvek interesantnog Saulisa Sondeckisa, nama dobro poznatog Pavla Despalja i ne narocito "izvikanog", ali veoma pouzdanog Carlsa Ensbahera.

Festivalsku publiku ce verovatno izuzetno zainteresovati mogucnost da cuju Gudacki kvartet iz Tirane, a mnogo se ocekuje i od Jerusalimskog trija. Ipak, sigurno su pravi favoriti dva pijanisticka resitala, koja ce se odrzati na samom kraju festivala (naravno, ne racunajuci svecano zatvaranje 25. avgusta). Rec je o nastupima Alfonsa Kontarskog, jednog od najvecih svetskih specijalista za izvodjenje dela savremenih kompozitora, odnosno o koncertnoj veceri Pitera Donahjua, jedne neosporno kontroverzne licnosti u svetu pijanizma.

I. Bizetic