MONETARNA POLITIKA POSLE DEVIZNOG "IZAZOVA"

Ravnoteza na staklenim izbornim nogama

Prema poslednjim junskim podacima novcana masa je premasila 6,5 milijardi dinara, a strucnjaci tvrde da je njen rast nastavljen i u julu i avgustu i da je sada preko osam milijardi. Efekti novih mera NBJ za povlacenjem dinara osetice se, eventualno, u septembru posle izbora ili ce se pokazati defekti cele operacije - u inflaciji i poremecaju deviznog kursa

Bojana Jager

Priblizava se vreme svodjenja racuna o prvoj fazi upotrebe para od prodaje Telekoma, onoj koja se odnosi na njihovu raspodelu i to sta je ona proizvela na monetarnom planu. Ishod druge faze, posle koje ce se videti da li ce deo tog dodatnog kapitala ulozenog kroz devizne kredite u izvozne i proizvodne programe privrede, u dogledno vreme proizvesti i povecanje deviznog priliva, jos je neizvestan.

Ako bi se dogodilo da do povecanja deviznog prihoda iz poslova jugoslovenske privrede sa svetom u narednim mesecima, nekim cudom, ipak, dodje, Goran Pitic iz Ekonomskog instituta u svojoj izjavi objasnjava da ce to odgoditi i razmisljanja o prodaji drugih drzavnih preduzeca, da bi se doslo do novog svezeg kapitala. U protivnom visina sadasnjeg spoljnotrgovinskog deficita preti da poljulja devizni kurs i ukupnu makroekonomsku stabilnost. Ono sto je opasno, i sto moze rezultirati bas takvim rezultatom, jeste cinjenica da su na monetarnom planu vec stvoreni uslovi za pomenutu neravnotezu, (jer je raspodela ovih para bila tempirana na predizborno vreme), dok su pozivitni ucinci cele operacije, ako ih uopste bude, pomereni prema kraju ove godine.

Letnji tajming

Prema poslednjim junskim podacima novcana masa je krajem tog meseca premasila 6,5 milijardi dinara i sa zanimanjem monetarni strucnjaci ocekuju podatke za juli, uz tvrdnje da se i u avgustu nastavlja rast kolicine novca u opticaju. Pri tome 45 odsto ili nesto vise, bio je gotov novac, a ostalo depoziti. Prema recima jednog bankara, sadasnja kolicina novca, i ako se prica da novo stampanje ima devizno pokrice, je prevelika za postojeci obim robno-novcanih transakcija. Nezvanicno se cuje, da je polovinom avgusta, kada je Centralna banka povecala obaveznu rezervu banaka sa 15 na 20 odsto, to ucinjeno jer je presek stanja pokazao da se u prethodna dva meseca novcana masa povecala za skoro dve milijarde dinara. Doduse i tu treba imati odredjenu rezervu, jer su zbog obavezne multilateralne kompenzacije zaustavljena placanja medju privrednim subjektima i neka veca sredstva su se pojavila na njihovim racunima. Uz to, posle polugodisnih periodicnih obracuna, banke su, da ne bi pravile ispravke svojih rezultata, neplacene kamate pretvarale u nove kredite svojim komintentima, a to se takodje "knjizi" u porast novcane mase. Drugim recima, za iznos ovih kreditnih transformacija bankarskih potrazivanja kolicina novca je uvecana, a za sada jos nema podataka koliki je ovaj knjigovodstveni ucinak, a koliki je stvarni.

Dve cinjenice su ipak nesporne - povecanje obavezne rezerve, kroz sta je i NBJ priznala da treba da neutralise deo dinarske likvidnosti, jer je robna ponuda u nesrazmeri sa njom, i povecani uvoz, narocito robe siroke potrosnje pred letnju sezonu, za sta je opet morala da usledi intervencija preko deviznog trzista i povlacenje dinara radi kupovine deviza. O kojem redu velicina se radi nije poznato, ali se zna da je pre nesto vise od mesec dana postojala povecana traznja za devizama, koju dosta banaka nije bilo u stanju da zadovolji.

Za sada je devizni kurs stabilan, kako kazu strucnjaci, jer jos uvek postoji veca letnja devizna ponuda, naravno potpomognuta i deviznim kreditnim injekcijama odredjenim privrednim subjektima. Povecana kolicina dinara jos nije poljuljala cene, kako smatraju ekonomisti, zbog po pravilu povoljnog letnjeg tajminga, kada sezonski ne dolazi do inflacije i u slucajevima kad postoji robno- novcana neravnoteza. Sa druge strane poprilican deo cena se jos uvek nalazi pod drzavnom kontrolom, a vlast zasigurno nece dopustiti poskupljenja uoci izbora - ni infrastrukture, ni komunalija, ni mesa, ili drugih bitnih zivotnih namirnica.

Postizborno poravnavanje

Na pragu jeseni otvorena je ipak dilema koliko ce druga proizvodnja dinara (posle prve Avramoviceve remonetizacije) sada na osnovu Telekom deviza biti odmerena, odnosno da li ce do juce podmonetizovana domaca privreda postati premonetizovana. Monetarni strucnjaci tvrde da, po pravilu, mere Centralne banke, pa i ove usmerene na povlacenje viska dinara, kasne oko mesec dana za tekucom situacijom. Takodje, preduzete mere, poput najnovijeg povecanja obavezne rezerve banaka, deluju sa odgodom od mesec dana. To znaci da cemo taman posle izbora, krajem septembra, moci da vidimo da li se monetarna vlast previse zanela u emitovanju dinara i tako ugrozila makroekonomsku stabilnost, ili, nekom srecom nije. U ovom drugom slucaju mogao bi se "na misice" uhvatiti prikljucak sa periodom kada, kroz otprilike dva meseca, treba da pritekne prvi obecani devizni priliv od izvoza, koji je bio devizno kreditiran.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /