REAGOVANJA SAD NA KRIZU U REPUBLICI SRPSKOJ

Po vasingtonskim ocenama tekuci sukobi izmedju Banjaluke i Pala mogu da uticu na dalji tok mirovnog procesa u Bosni.

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Sto se tice zvanicne Amerike, odbijanje Skupstine Republike Srpske da se 13. i 14. septembra omoguci medjunarodna kontrola izbora za lokalne organe vlasti (otkazanih vec pre godinu dana, zbog nemogucnosti da se obezbedi njihova regularnost na teritoriji jednog i drugog entiteta u BiH) predstavlja neprihvatljivu i nelegalnu odluku koju OEBS jednostavno nece uzeti u obzir. Istovremeno, ovaj izazov sa "Karadziceve strane" predstavljao je povod da se u Vasingtonu sa pojacanom zabrinutoscu ponovo progovori o podelama koje potresaju RS - pre svega zbog opasnosti koju tekuca konfrontacija izmedju Banjaluke i Pala moze da ima u perspektivi na dalji tok mirovnog procesa u Bosni.

S druge strane, medjutim, Sjedinjene Drzave cine na tom terenu sve sto je u njihovoj moci kako bi se pojacala pozicija Biljane Plavsic, i u to ime najavljeno da je sad samo pitanje vremena kad ce se objaviti detalji jednog novog programa finansijske pomoci za opstine iz zapadnog dela RS, za koje se ovde procenjuje da su uspele da se oslobode kontrole rukovodstva sa Pala.

Prema informaciji "Njujork Tajmsa", ova nova americka pomoc realizovace se u vidu zajma od 60 miliona dolara, koji ce preko drzavne Agencije za medjunarodni razvoj biti stavljen na raspolaganje privatnom industrijskom sektoru u Banjaluci i ostalim opstinama iz zapadnog podrucja Republike Srpske.

- Americka je strategija da se pokaze bosanskim Srbima da postoje dobri razlozi da se podrzi Dejtonski mirovni ugovor i uspostavi saradnja sa medjunarodnom zajednicom - izjavio je tim povodom predstavnik pomenute Agencije za medjunarodni razvoj, naglasavajuci da najavljeni zajam od 60 miliona dolara nece biti dostupan istocnom delu srpskog entiteta, koji kontrolise Radovan Karadzic sa svojim sledbenicima sa Pala.

- Teoretski, Biljana Plavsic je predsednik Srpske republike u Bosni, sa ovlascenjem da komanduje oruzanim snagama, podize poreze, postavlja ministre i nadgleda ekonomiju, koja je skoro potpuno u drzavnim rukama. U stvarnosti, Biljana Plavsic je uglavnom samo figura: telohranitelji je prate na svakom koraku, ne mrda dalje od nekoliko ulica od svog uveliko cuvanog kabineta, nema nikakav budzet, a podrzavaju je trupe NATO-a koje su prosle nedelje zauzele policijske stanice u ovom gradu" - navodi se tim povodom u jucerasnjem "Tajmsovom" izvestaju iz Banjaluke.

- Vlast se i dalje nalazi na Palama, u rukama Radovana Karadzica, njenog predhodnika na mestu predsednika, koji je trazen zbog optuzbi za ratne zlocine. Vlada sa Pala i zvanicno je prekinula sve odnose sa g-djom Plavsic. Velika zavisnost g-dje Plavsic od stranih zemalja i slaba podrska koju ima u svojoj bazi, cine nervoznim mnogo komandante NATO-a i zapadne diplomate. Ona je proizvod nase kreacije, i to polako pocinje da nas plasi. Mi ne mozemo sebi da dozvolimo da budemo uvuceni u taj njihov sukob - izjavio je tim povodom jedan predstavnik UN u Banjaluci, uz sugestiju da je medjunarodna zajednica otisla dovoljno daleko na tom terenu u RS, i da je dosao trenutak da se konsoliduje dobitak koji je u tome ostvaren.

Podela u oruzanim snagama RS dobila je u poslednjih nekoliko dana takodje veliki publicitet u americkim medijima, sa nagovestajem da bi Biljana Plavsic mogla sad da se odluci za neke vrlo znacajne kadrovke rezove, posle susreta koji je u ponedeljak imala sa delom svog vojnog vrha.

U odgovoru na tu dilemu, americki Nacionalni radio konstatovao je juce u izvestaju iz Banjaluke da se - posle policije i medija - i armija bosanskih Srba podelila sad na dva tabora, povodom nastojanja Biljane Plavsic da razvlasti Radovana Karadzica i grupu koju on drzi pod svojom kontrolom na Palama. "Rascepom u Generalstabu doslo je do potpune politicke podele izmedju dva dela Republike Srpske" - navodi se u ovom izvestaju americkog radija, uz zakljucak da ova konfrontacija medju bosanskim Srbima pocinje da otvara neka "veoma ozbiljna pitanja" oko dalje realizacije mirovnog ugovora iz Dejtona.