Cetvrtak, 28. avgust 1997.

UPRAVNI ODBOR PRIVREDNE KOMORE SRBIJE O VLASNICKOJ TRANSFORMACIJI

Iduce nedelje prve uredbe o proceni kapitala

"Mora se izbeci stihija improvizacije i greske, i opasnost da se pod vidom trzisnog privredjivanja, raspada trziste", rekao Kamenko Sretenovic. Spremaju se programi edukacije preduzeca i gradjana za privatizaciju

Drzava se nece mesati u ono sto treba da rade sama preduzeca, jer je njen zadatak da stvara stabilne ekonomske uslove i institucionalni okvir u kojem ce se sprovoditi novi republicki zakon o svojinskoj transformaciji i strukturnim promenama, istakao je potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic na jucerasnjoj sednici Upravnog odbora Privredne komore Srbije, gde se govorilo o programu priprema za sprovodjenje ovog propisa.

Da bi preduzeca mogla da opredele sadrzaj sopstvene transformacije i formiraju svoje razvojne ciljeve, po recima uvodnicara Kamenka Sretenovica, neophodno je da se donesu strategija dugorocnog razvoja zemlje, socijalni program, sa kojim bi se socijalna poolitika izmestila iz preduzeca i da se usvoji reforma drustvenih delatnosti i dugorocna politika javne potrosnje, koja ce biti uskladjena sa realnim mogucnostima privrede.

Apostrofirajuci podsticanje stranih partnera za ulazak u stratesku saradnju sa nasim preduzecima, Sretenovic, ipak, nije odoleo da ne napomene i sledece: "Moraju se izbeci stihija improvizacije i greske koje su ucinile neke zemlje, kako se ne bi pod vidom stvaranja ambijenta za trzisni koncept privredjivanja i privlacenja stranog kapitala prodalo trziste, sto bi uzrokovalo gusenje, umesto razvoj domace industrije."

Ujedno pre ulaska u transformaciju sa ino partnerom valja sprovesti program ekonomsko-finansijske konsolidacije samih preduzeca, sto narocito vazi za velike strateski znacajne firme, koje ce se transformisati po posebnom programu Vlade. Zato je nuzno da svako preduzece, koje zeli da bude na ovom spisku, pored zakonom predvidjenih kriterijuma, uradi i prezentira vladi program svoje transformacije, preporucuje Sretenovic.

U samoj Komori, inace, potrudili su se da naprave materijal - "vodic" o neophodnim pripremama preduzeca za vlasnicku transformaciiju i strukturne promene, koji ce distribuirati na privrednicke adrese.

Otvoren konkurs za posebni tretman

Mirko Kulic, pomocnik republickog ministra za svojinsku i ekonomsku transformaciju, najavio je da ce Republicka vlada tokom iduce nedelje usvojiti dve bitne uredbe - prvu koja ce razraditi metodologiju procena kapitala i drugu, koja ce postaviti kriterijume za ovlascene procenjivace. Kasnije slede zakoni o Akcijskom fondu i Centralnom depou akcija, sto sve treba da se donese do starta samog zakona. Do tada, odnosno do kraja oktobra, bice prezentovani spisak preduzeca koja ce se privatizovati po posebnim programima vlade. Resorno ministarstvo je, kaze Kulic, uputilo pismo ostalim republickim ministarstvima da predloze po granama preduzeca koja su pretendenti za takvu transformaciju, i ujedno je pozvao sama preduzeca, koja misle da ispunjavaju uslove za posebni tretman, da se prijave na ovaj svojevrsni "konkurs".

Po recima dr Danijela Cvjeticanina, da sam zakon ne bi ostao mrtvo slovo na papiru, mora da profunkcionise nekoliko sistema (na kojima se intenzivno radi): najpre sistem za procenu vrednosti kapitala, zatim za edukaciju preduzeca i gradjana, s obzirom da se veruje da ce se u narednih par godina transformisati 3-4 hiljade preduzeca, dok ce buduci akcionari postati cetiri do pet miliona gradjana. I najzad, sistem celovitog informisanja, koji ce sadrzati svima dostupne informacije o javnim pozivima za upis akcija, i kroz koji ce se pratiti ostvarivanje prava i samog procesa transformacije.

Jovan Todorovic, direktor IZIT-a upozorava da ce se primenom zakona obaviti tek tehnika akcionisanja preduzeca u poznate vlasnike (odnosno ono sto su drugi vec odavno ucinili), a da je istovremeno neophodno da se obavi i proces istinskog prestruktuiranja privrede. Bilo bi lose ako bi kroz tri godine otkrili da je obavljen samo prvi deo posla, tim pre sto se u svetu vec odavno razmislja o novim kategorijama konkurencije. Ovaj proces ce se svakako sudariti sa stecajevima i procenjivaci ce zasigurno imati dosta muke, a mozda i nesporazuma sa drzavnim organima, u odmeravanju sta je zrelo za stecaj, a sta za ozbiljnu transformaciju.

B. Jager

Sito za pedeset velicanstvenih

Po recima Milosava Filipovica iz "Minela" (firme koja se, uzgred receno nije nasla na prvom, a posle povucenom "posebnom spisku"), Upravni odbor srpske komore treba aktivno da se ukljuci u ovaj posao i da drzi pod prismotrom ceo proces odabiranja preduzeca, koja ce se tranformisati po posebnim programima. Mala i srednja preduzeca lakse ce obaviti ovaj posao, a bitno je da se transformacija, vlasnicka i ukupna, dobro obavi u 50-tak velikih preduzeca, koja cine srz srpske privrede, smatra on. To u svakom slucaju nisu samo i pre svega duznici i gubitasi.

Bez pretnji secenjem struje

Predstavnici Elektroprivrede informisali su Upravni odbor o ostvarivanju elelktroenergetskog bilansa i planova za ovu godinu. Prema njima Elektroprivreda ostvaruje bilansom postavljene zadatke, uz to uspela je da vrati i prosle zime pozajmljenu energiju susednim sistemima, remonti su obavljeni tako da generalni direktor EPS Slobodan Babic tvrdi da cemo predstojecu zimsku sezonu docekati spremniji nego lane i da ce svi potrosaci biti uredno snabdeveni strujom. Na pitanje iz privrednicke "publike" - a cene? - kratko je odgovorio: Cena struje je u skladu sa ekonomskom politikom Vlade Srbije i cenovnom stabilnoscu i takva ce i ostati".

U proteklih sedam meseci EPS je uspeo da naplati 68 odsto svojih potrazivanja po osnovu isporucene elektricne energije (ili manje od plana), a izmirio je istovremeno 73 odsto svojih ukupnih obaveza prema poveriocima (pri cemu tekuce obaveze u celini). Babic kaze da ce Elektroprivreda i dalje imati razumevanja za probleme vezane za ekonomski polozaj privrede i materijalni polozaj gradjana, dakle za one koji ne mogu da izmire svoje obaveze. "Nema potrebe da se preti, ni do sada niko nije ostao bez struje". Ipak on je preko komorske govornice apelovao na sve one koji mogu da izmire svoje obaveze prema EPS-u, da to i ucine, jer od toga zavisi i realizacija njegovih proizvodnih i razvojnih planova.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /