Cetvrtak, 28. avgust 1997.

USTAVNI SUD SRJ RAZMATRAO ZALBU MOMIRA BULATOVICA

Obustavljena odluka o ponistavanju kandidature

Beograd. - Povodom zalbe Momira Bulatovica na odluku o odbacivanju njegove predsednicke kandidature, Savezni ustavni sud odlucio je na jucerasnjoj sednici da pokrene postupak za ocenjivanje saglasnosti crnogorskog Zakona o izboru predsednika sa Ustavom SRJ, i to u onom delu gde se kaze da "pojedina politicka stranka moze predloziti najvise jednog kandidata za izbor predsjednika Republike" (clan 5, stav 2). Dok Savezni ustavni sud ne oceni da li se pomenutom odredbom povredjuje savezni Ustav, obustavice se izvrsenje resenja crnogorske Republicke izborne komisije od 15. avgusta kojim je odbijena Bulatoviceva kandidatura. Treba reci da odluka Saveznog ustavnog suda nije, medjutim, doneta jednoglasno - dva clana Veca kojem je predsedavao Milomir Jakovljevic, sudije dr Slobodan Blagojevic i Nikola Vujanovic usprotivili su se ovoj odluci, predlazuci da se zalba odbaci buduci da bi odlucivanje o ovom predlogu znacilo uplitanje u unutrasnje uredjenje Republike Crne Gore.

Na pocetku jucerasnje sednice Saveznog ustavnog suda sudija izvestilac, ujedno i predlagac resenja, dr Milutin Srdic, obavestio je prisutne da je zalba Momira Bulatovica osnovana. Po njegovom misljenju, Republicka izborna komisija odbila je Bulatovicevu kandidaturu, postupajuci po odluci Ustavnog suda Crne Gore, koja se zasniva na spornom clanu 5 Zakona o izboru predsednika, koji strankama zabranjuje predlaganje vise predsednickih kandidata.

Ova odredba, medjutim, otvara dpitanje da li se na taj nacin onemogucava gradjanima da ostvaruju svoje aktivno biracko pravo, garantovano Ustavom SRJ, a upravo to daje Saveznom ustavnom sudu pravo da oceni saglasnost crnogorskog Zakona o izboru predsednika sa saveznim Ustavom, zakljucio je dr Srdic.

Na ovaj predlog je odmah reagovao sudija Slobodan Blagojevic, rekavsi da za svog sudijskog iskustva nije imao prilike da vidi slicnu situaciju - da sud ne donese resenje o ustavnosti odluke na koji se neko zali , vec da pokrene postupak o oceni clana zakona.

- Sudija izvestilac izbegao je da se izjasni o tome da li je povredjeno pravo podnosioca zalbe, koji, po mom misljenju, nije pravno legitimisan da se zali, jer nije ni postao predsednicki kandidat. Da je Ustavni sud Crne Gore prihvatio njegovu kandidaturu, a da je potom bio sprecen da to ostvari, Bulatovic bi mogao da se zali - ali i opet republickom Ustavnom sudu" - objasnio je Blagojevic.

Predlazuci, dakle da se zalba u potpunosti odbaci, jer podnosilac nije nadlezan, Blagojevic se zapitao kako je moguce ocenjivati odredbu o samo jednom predsednickom kandidatu jedne partije, kad i u Saveznom zakonu o izborima nema reci o mogucnosti predlaganja vise kandidata. Obrazlazuci da je pravo republike, clanice federacije, da sama organizuje vlast, on je konstatovao da bi zadiranje Saveznog stavnog suda u unutrasnje pravo republike-clanice unelo snazne elemente nestabilnosti, pa cak i izazvalo ustavnu krizu.

Zasto Bulatovic ima drugaciji tretman

"Pre mesec dana ovaj sud je odbacio zalbu jednog novinara koji je trazio pravo da bude biran, ali je administrativno-mandatna komisija odbila njegovu kandidaturu. Tada je Savezni ustavni sud odbacio zalbu, uz obrazlozenje da njegovo pravo da bude biran nije povredjeno jer nije ni postao kandidat. Ne vidim zasto bi po zalbi Momira Bulatovica, koji nije takodje postao predsednicki kandidat, odlucili drugacije" - rekao je sudija Slobodan Blagojevic.

Sa ovim se slozio i sudija Nikola Vujanovic, precizirajuci da Ustav SRJ ne daje nadleznost Saveznom ustavnom sudu da odlucuje o toku izbora u okviru republike. Pored ovoga, odluke ustavnih sudova su izvrsne i konacne, kod ustavnih sudova nema dvostepenosti, te bi predlog sudije izvestioca znacio krsenje oba ustava, republickog i saveznog. - Sto se tice podnosioca zalbe, cenim da nije bilo povrede njegovih prava jer Momir Bulatovic moze da bude biran kao kandidat neke druge partije" - rekao je Vujanovic.

U nastavku rasprave sudija Milan Vesovic izneo je protivstav, isticuci da slobode koje jamci Ustav SRJ - u ovom slucaju jedanko biracko pravo za sve - ne moze jamciti Ustav Crne Gore. Sudija Dusan Ruzic takodje se slozio sa predlogom sudije izvestioca, naglasivsi da se stabilnost Jugoslavije temelji na doslednoj primeni Ustava SRJ. S tim u vezi, ustvrdio je, teza o izazivanju nestabilnosti SRJ mesanjem u unutrasnje stvari Crne Gore, ima politicku pozadinu.

Sudija Caslav Ignjatovic kratko je konstatovao da je Savezni ustavni sud ovlascen da ocenjuje saglasnost republickih zakona sa Ustavom SRJ, te da nije sporno da crnogorski zakon donosi zabranu prava gradjanina predvidjenih saveznim Ustavom. Posto se sa predlogom sudije izvestioca slozio i predsedavajuci Milomir Jakovljevic, rasprava je zakljucena sa pet glasova za, i dva protiv.

Resenje o pokretanju postupka dostavice se na odgovor donosiocu spornog akta - crnogorskoj Republickoj komisiji, koja bi trebalo da odgovor dostavi u roku od deset dana. Nakon toga, Savezni ustavni sud odrzace ponovo javnu raspravu, na kojoj ce saopstiti odluku o tome da li je crnogorski Zakon o izboru za predsednika (ne)saglasan sa Ustavom SRJ.

O. Mamuzic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /