MINISTRI ODBRANE "SESNAESTORICE" NALOZILI POCETAK PLANIRANJA ZA PRODUZENO VOJNO PRISUSTVO U BIH

Ministri odbrane nisu definisali konkretne opcije, ali su od vojnih vlasti NATO zatrazili da planiraju sve varijante ostajanja medjunarodnih vojnih snaga u BiH i posle zavrsetka misije SFOR

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Odluka da se otvori proces ozbiljnog vojnog planiranja doneta je uoci jucerasnjeg zasedanja Saveta NATO na nivou ministara odbrane, na tradicionalnoj "evroveceri" saveznickih ministara. Otklanjanjem neizvesnosti se, prema izvorima NATO, bosanskim stranama i medjunarodnoj zajednici "upucuje jasan signal o spremnosti atlantskih saveznika da ostanu vojno angazovani u Bosni i posle isteka mandata Sfor." Istovremeno, NATO ce na taj nacin skinuti jednu brigu Savetu za implementaciju mira, ciji ce se sefovi diplomatije sledece nedelje okupiti u Bonu. Posto ce planiranje produzenog vojnog prisustva biti u toku, Savet ce moci da se u celosti posveti problemima civilne implementacije Dejtonskih sporazuma, ostavljajuci njihovu vojnu komponentu po strani.

Prva zvanicna potvrda o otvaranju procesa planiranja, zanimljivo je, stigla je od americkog podsekretara za odbranu, Voltera Slokomba. Buduci da su se u kuloarima briselskog sedista NATO pojavile razlicite interpretacije dogovora postignutog na ministarskoj "evroveceri", podsekretar Slokomb je juce u podne odrzao konferenciju za stampu na kojoj je precizirao americku poziciju. Posto je naglasio da predsednik Klinton "jos nije doneo nikakvu odluku o americkom ucescu u eventualnim novim snagama u Bosni", Slokomb je dodao da Vasington podrzava zahtev da vojne vlasti NATO "razrade siroki spektar opcija... bez prejudiciranja odluke da li ce, i kakve ce, medjunarodne snage ostati u Bosni posle juna sledece godine. Podsekretar za odbranu je, takodje, podsetio na americki interes za "stabilnost i mir u Bosni", naglasavajuci kako je to pitanje od velikog znacaja, ne samo za Bosnu, vec i za NATO i ulogu Sjedinjenih Drzava u Evropi.

Ministri odbrane nisu juce definisali konkretne opcije, vec su od vojnih vlasti zatrazili da planiraju u sirokom spektru, odnosno "od A do Z", kako se izrazio jedan americki zvanicnik. Raspon je, dakle, od potpunog povlacenja... do ostajanja u Bosni sa sadasnjim obimom angazovanih snaga, sa razlicitim "prelaznim varijantama" izmedju te dve krajnje opcije. Suzavanje tog spektra ostavljano je za redovni polugodisnji sastanak sefova diplomatije "sesnaestorice", koji ce se 16. decembra odrzati u Briselu, a dotle ce se znati i procene i zakljucci bonskog ministarskog zasedanja Saveta za implementaciju mira. Sjedinjene Drzave ce, najavio je juce njihov podsekretar za odbranu Slokomb, na predstojecim sastancima insistirati na "intenziviranju napora za punu primenu Dejtonskih sporazuma", kao i na "jacanju lokalnih i medjunarodnih policijskih snaga u Bosni". Jedna od opcija bi, po Slokombu, mogla da ukljuci znacajno jacanje - u broju, naoruzanju, opremi i mandatu - medjunarodnih policijskih snaga, koje bi u sledecem periodu trebalo da igraju znatno vecu ulogu u obezbedjivanju reda, mira, stabilnosti i postovanja Dejtonskih sporazuma. Prema izvorima NATO, Amerikanci takodje insistiraju na pojacanim evropskim naporima i ulaganjima, odnosno na "pravednijoj raspodeli bosanskog tereta" medju saveznicima sa dve obale Atlantika.