PRVO GOSTOVANJE SARAJEVSKIH POZORISNIH UMETNIKA U BEOGRADU

U Ateljeu 212 krajem prosle nedelje premijerno je izvedena predstava "Gospodjica Julija" Kamernog teatra iz Sarajeva, reditelja i scenografa Faruka Loncarevica

Simbolicki znacaj: Iz predstave "Gospodjica Julija" FOTO: V. Markovic

Samo je komedijant slucaj mogao udesiti da posle nekoliko ratnih i poratnih godina prva sarajevska predstava u Beogradu bude odigrana na nekadasnji Dan Republike. Da ironija bude potpuna ovo gostovanje sarajevskog Kamernog tetara 55, i njihove predstave "Gospodjica Julija", organizovale su svajcarske ambasade u Beogradu i Sarajevu uz, razume se, nesebicnu pomoc Ministarstva za kulturu Republike Srbije. Bosanskohercegovacko ministarstvo je ovaj put imalo zadatak da ne pravi probleme.

I tako, dodjose Sarajlije. Prvi put posle rata. Odigrali su pred prepunom salom Ateljea 212, u dva navrata, predstavu "Gospodjica Julija", reditelja i scenografa Faruka Loncarevica. Strindbergov tekst je "obradio" dramaturg Almir Imsirevic, dok je kostime radila Azra Becevic. Sto se same predstave tice, njen kvalitet je iz razumljivih razloga bio u drugom planu. Nema, naime, nikakvog smisla govoriti o povremnim stilskom nedoslednostima ovog projekta koji se u sustini dvoumio izmedju realistikog resenja price o bogatasici i njenom slugi i farsicne interpretacije ove ljubavi, niti insistirati na njima. Posredi je predstava - gest ciji je simbolicki znacaj daleko veci od efekta postignutog na sceni. Kada je nakon repriznog izvodjenja "Gosodjice Julije" upravnik Ateljea 212 Svetozar Cvetkovic prekinuo aplauz svojim izlaskom na scenu, bilo je jasno da je rec o sasvim posebnoj veceri. "Zahvaljujem se umetnicima iz Sarajeva koji su smogli snage i dosli u Beograd", rekao je on dodajuci kako se "eto stvar pokrece s mrtve tacke. Do sada smo posmatrali jednu zemlju kao nama najblizu planetu i mislili da na njoj nema zivota. Sada verujemo da je zivot na Mesecu moguc". Da ceo program boravka sarajevskih umetnika ne dobije patetican prizvuk, pobrimuo se glumac Dragan Marinkovic koji je uzvratio pozivom beogradskim pozoristima da dodju u Sarajevo.

Ipak, posle svega, ostaje pitanje da li je rec o presedanu ili pocetku normalnog zivota. Glumac Dragan Marinkovic o tome za "Nasu Borbu" kaze: "Ne osecam se prozvanim da uspostavljam odnose izmedju nasih zemalja. Licno nisam doprinosio ni prekidu veza. Izborom tekstova koje radimo jasno se vidi da nam je stalo do pozorista i umetnosti. A te budalastine bolesnih umova i ljudi koji nisu kompetentni, niti pozvani da odlucuju o tim stvarima, nas ne zanimaju. Mi od politicara nismo ni imali nekih problema vec od onih ljudi koji, kao i u svakom pozorisnom gradu, stvaraju svoje klanove kako bi promovisali samo ono sto oni rade. U Sarajevu je formiran novi klan koji zeli da ima monopol na umetnost. Mi sada ovu predstavu, koju smo premijerno izveli na sceni "Obala", igramo u Kamernom teatru, ne zato sto ne podrzavamo njihovu repertoarsku politiku ili nesto drugo, vec zato sto hocemo da se bavimo pozoristem onako kako ga mi vidimo".

Ono sto sagovornik "Nase Borbe" posebno istice jeste da njihovo gostovanje "nema nikakve veze s politikom niti zelimo da ima. Bilo je misljenja da u Beograd ne treba ici dok oni ne dodju prvi u Sarajevo. Nemam nista protiv takvog stava, ali se pitam ko je od tih ljudi prekinuo igranje predstava kada je poceo rat u Sloveniji pa potom u Hrvatskoj. U Sarajevu nijedno pozoriste nije bilo zatvoreno i koliko se secam nigde nisam procitao da se neko solidarisao s kolegama iz Slovenije i Hrvatske. Za sve je to bilo jako daleko."

Od Dragana Marinkovica smo saznali koje se predstave igraju na scenama sarajevskih pozorista. Tako je u ovom trenutku na repertoaru najveceg pozorista u Bosni i Hercegovini "San letnje noci", "Dervis i smrt", "Generalijum " od Isakovica, sada se rade "Dundo Maroje" i "Hasanaginica", zatim "Omer pasa Latas" od Duska Andjica. "Moglo bi se cak reci da imamo i hiperprodukciju pozorisnih predstava. Na mojoj maticnoj sceni u Kamernom tokom rata smo izveli oko trideset premijera. Misljenja sam da je takva produkcija u ratu bila potrebna jer je, barem mene licno, odrzala. Sada smatram da bi bilo bolje smanjiti broj predstava i insistirati na njihovom kvalitetu", zakljucuje nas sagovornik.

Savremeni komadi u sarajevskim pozoristuma, u najkracem, nisu u modi. "Tokom rata su igrana dva 'sveza' teksta, pisana pre rata i to 'Kako Musa dere jarca' od Zlatka Topcica i 'Kako je pocelo' od Seje Fetahagica. Drugih komada angazovanih ili aktuelnih nije bilo. Nas zanima Sizgal, Strindberg, klasika dakle". Kao i u svakom gradu i u Sarajevu su, kaze nas sagovornik, "najposecenije komedije, mada i drama ima svoju publiku. Na Mesu se videlo da publika postoji, mada mislim da u gradu nije preostalo mnogo od stare 'mesovske' publike."

Za kraj treba dodati da u sarajevskoj "Gospodjici Juliji" igraju Tatjana Sojic i mlada glumica Mirela Lambic, koja je zajedno s Draganom Marinkovicem igrala u filmu Ademira Kenovica "Savrsen krug". Boks "malbora" u Sarajevu kosta 25 maraka i ima ga na svakom koraku, a pozorisne kafane rade normalno. Sve to ce proveriti beogradski glumci iz predstave "Art" Ateljea 212 kada krajem januara iduce godine, kako je dogovreno, budu gostovali u Sarajevu.

Z. Jovanovic