NOVI PREDLOG SER ARTURA VOTSA RAZLJUTIO SVE SUKCESORE BIVSE SFRJ

Sto manje imovine - vise svadja

Za jugoslovensku stranu Votsov predlog neprihvatljiv "jer podrzava druge republike na racun SRJ". Slovenacka strana ne pristaje da se Centralnoj banci SRJ prizna kontinuitet sa bivsom NBJ, a hrvatska delegacija veruje da je ceo predlog "zamrsen, sto najvise odgovara jugoslovenskoj strani"

Novi dokument u vidu Nacrta okvirnog sporazuma o pitanjima sukcesije, koji je medjunarodni pregovarac ser Artur Vots poslao svim pregovarackim delegacijama, uoci novog plenarnog sastanka u Briselu (od 9. do 11. decembra), docekan je sa opstim neskrivenim nezadovoljstvom. To sto je Vots u svoj papir uneo i predvidjena mesta za potpise svih delegacija, govori da on izgleda racuna na to da ovog puta moze da "istrguje" njihovu saglasnost i tako pravno ozvanici svoj predlog. Dosadasnje reakcije govore da ce to biti tesko i da cinjenica da se briselski sastanak poklapa sa Ministarskom konferencijom u Bonu o primeni Dejtonskog sporazuma - sto je inace bilo vidjeno kao pritisak na sve, a posebno na jugoslovensku stranu - za sada ne menja takvo raspolozenje.

Sef jugoslovenskog pregovarackog tima akademik Kosta Mihajlovic u intervjuu datom "Blicu" novom predlogu zamera sledece: najvise, da ne uvazava u dovoljnoj meri pravno-ekonomske odnose koji su postojali u SFRJ, sto se pre svega odnosi na to da nije obuhvatio drzavnu imovinu u privredi. Jos konkretniji je dr Oskar Kovac, clan jugoslovenske komisije za sukcesiju, koji za "Vecernje novosti" kaze: "U svom poslednjem papiru Vots toliko podrzava druge republike na racun SRJ, da predlaze, da u deobu imovine bivse Jugoslavije udje samo ono sto podrazumeva drzavnu svojinu u trenutku secesije nekadasnjih republika, pa i na sam dan secesije, a sve ostalo je svojina republika gde su se objekti nalazili. Tako se i doslo do toga da drzavne imovine nema kod drugih bivsih republika, vec je ona sva u SRJ, ili u inostranstvu. U tom smislu je Votsov poslednji dokument pogorsanje u odnosu na prethodna cetiri papira", istice dr Kovac.

Ono sto je za jugoslovensku stranu takodje neprihvatljivo, a za sta se zalazu drugi naslednici, jeste parcijalna podela likvidne imovine, zlatnih i deviznih rezervi i ambasada po svetu (uz poseban sporazum predvidjen za vojnu imovinu). Rec je o sumi koja se procenjuje na oko pet milijardi dolara. Po recima akademika Mihajlovica, jugoslovenska strana i dalje smatra da najpre treba saciniti ukupni inventar imovine, vrednovati je i tek onda primeniti adekvatan kljuc za njenu raspodelu. Sve to je zacinjeno i sumnjama da bi drzave, koje veruju da kod te imovine imaju pozitivan saldo, nakon njene parcijalne raspodele, mogle postati potpuno nezainteresovane za ostala pitanja sukcesije.

Informaciju koju je u udarnoj informativnoj emisiji objavila slovenacka televizija - da Slovenija odbacuje Votsov novi predlog - komentarise za "Nasu Borbu" sef slovenackog pregovarackog tima dr Miran Mejak. On kaze da dokument sadrzi i resenja o kojima se moze raspravljati, kao i ona koja traze bitne korekcije. Ono sto za Sloveniju nije prihvatljivo jeste filozofija, koja proizilazi iz Votsovog poslednjeg predloga, a po kojoj se u odnosu na druge naslednike priznaje kontinuitet za SRJ, mada to nigde nije eksplicite napisano. Mejak to objasnjava na terenu medjusobnih odnosa i potrazivanja prema NBJ, jer se Centralnoj banci SRJ priznaje kontinuitet u odnosu na ovu instituciju iz prethodne drzave. A to, po njemu, znaci da Narodne banke iz drugih drzava naslednica nisu u istoj poziciji sa takvim bankama iz Srbije i Crne Gore.

Po recima Mejaka, slovenacka strana smatra da bi bilo bolje da se odustane od raspetljavanja medjusobnih potrazivanja na unutrasnjem planu u vreme raspada drzave (spremna je da to i sama stavi ad akta), jer je rec o komplikovanim odnosima, koji bi stavili na dnevni red neka prakticno "vecna pitanja" - poput neodobrene primarne emisije, upada Srbije u ondasnji monetarni sistem, monetarne reforme i slicno. Iako je Vots sada ponudio svoju definiciju drzavne imovine i uz nju tri kriterijuma, koja moraju biti istovremeno ispunjena, sef slovenackog pregovarackog tima smatra da bi upravo ovo poslednje dovelo na kraju do inventara federalne imovine, kakav je bio utvrdjen jos u februaru 1993. Da podsetimo, upravo on je za jugoslovensku stranu do danasnjeg dana ostao problematican.

Bojana Jager

MARENDIC: "Predlog najvise odgovara jugoslovenskoj strani"
Sef hrvatske delegacije Bozidar Marendic opet misli da Votsov predlog najvise odgovara bas jugoslovenskoj strani, jer su njegove odredbe do te mere zamrsene da ce traziti jos puno vremena i rasprava. "SRJ je stalo da pregovori traju sto duze i da se nista ne deli, jer je najveci deo imovine pod njenom kontrolom, a nije za zanemarivanje ni cinjenica da je dosta toga u medjuvremeno i potroseno, sto bi se moralo vratiti", tvrdi Marendic.
On smatra da bi do nekih resenja moralo da dodje, "makar i uz veliki kompromis" i ponavlja da se na odredjenim pitanjima moze raditi paralelno i parcijalno, ne cekajuci sveobuhvatne bilanse i otezanje u nedogled. Povodom slovenackog stava, vezanog za medjusobna potrazivanja na unutrasnjem planu, Marendic kaze da ne pridaje puno vaznosti tim unutrasnjim finansijama, jer bi se pokazalo da se ceo spor odnosi na - "jednu bedu". Sef hrvatskog pregovarackog tima istice da se mora saradjivati, kao i da ce se ova delegacija boriti da se pregovori ubrzaju, trazeci u tome pomoc , ukljucujuci i promenu mandata medjunarodnog pregovaraca.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /