U BONU POCELA KONFERENCIJA O SPROVODJENJU DEJTONSKOG SPORAZUMA

Klaus Kinkel i Stroub Talbot traze pocetak dijaloga Beograda i Pristine. Sef delegacije SRJ zapretio distanciranjem od rada konferencije i njenog zavrsnog dokumenta. Alija Izetbegovic za povratak Srba u Kninsku krajinu

Snezana Bogavac
dopisnik "Nase Borbe" iz Bona

SR Jugoslavija je juce, na pocetku sastanka Saveta za primenu Dejtonskog sporazuma, zatrazila da se pitanje Kosova i Sandzaka kao "unutrasnje jugoslovensko pitanje" izuzme iz razgovora. Politicki direktor Ministarstva inostranih poslova SR Jugoslavije Dragomir Vucicevic jer zahtevao da se primedbe Beograda u tom smislu "shvate ozbiljno" i zapretio mogucnoscu "distanciranja od rada Konferencije i njenog zavrsnog dokumenta". Vucicevic je rec zatrazio odmah posle govora kojim je nemacki domacin, ministar inostranih poslova Klaus Kinkel, otvorio Konferenciju pominjuci i znacaj resavanja kosovskog problema.

Naglasavajuci da "niko ne zeli da Kosovo odvoji od Beograda" Kinkel je zatrazio "otpocinjanje pregovora Beograda i kosovskih Albanaca", "specijalni status za ovaj region i garancije za postovanje ljudskih i manjinskih prava". Medjunarodnu zajednicu Kinkel je pozvao da "krizno zariste na Kosovu gasi pre no sto bude kasno".

Kinkelovom zahtevu pridruzio se i zamenik americkog ministra inostranih poslova Stroub Talbot. On je najavio "angazman Vasingtona i evropskih partnera" da bi zapoceo dijalog izmedju Beograda i Pristine. "Resenje za Kosovo mora biti takvo da obezbedi politicka i ljudska prava za albansku nacionalnu zajednicu unutar postojecih medjunarodnih granica", naglasio je Talbot. Beograd je pomenuo neposredno jos jednom kada je istakao da ce "odbijanje saradnje Beograda i Pala sa haskim Tribunalom rezultirati nastavkom izolacije od medjunarodne zajednice".

Vec prvog dana skupa u Bonu veliku podrsku dobio je predlog da se "ojaca" mandat visokog predstavnika medjunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu. Nemacki sef diplomatije Klaus Kinkel smatra da visoki predstavnik "mora imati mogucnost da donosi prelazna resenja ukoliko tela BiH nisu u stanju da se sporazumeju". Visoki predstavnik mora imati ovlascenja da "neophodne odluke donosi i protiv volje pojedinih grupa". SAD, istakao je Talbot, podrzavaju davanje vecih ovlascenja visokom predstavniku kada je rec o "prelaznim, obavezujucim odlukama vezanim za sprovodjenje civilnog dela Dejtonskog ugovora". Slicno misljenje su imali i predstavnici drugih zapadnih zemalja koji su juce govorili na konferenciji, kao i Rusija. Britanski sef diplomatije Robin Kuk smatra, kako je rekao na kratkoj pres-konferenciji, da bi veca Vestendorpova ovlascenja bila posebno vazna oko zajednickih pasosa i registarskih tablica, ali i medija, izbeglica, suzbijanja korupcije.

Sa jacanjem ovlascenja Karlosa Vestendorpa, sadasnjeg visokog predstavnik, slaze se i predsedavajuci predsednistva BiH Alija Izetbegovic. On je kritikovao medjunarodnu zajednicu zbog "nedoslednosti i kolebanja" da jasno kaze ko je odgovoran i kriv za nesprovodjenje dejtonskih odredbi. Izetbegovic smatra da je to srpska strana, tj. RS koja nedovoljno priznaje celovitu bosanskohercegovacku drzavu. Sirenje mandata visokog predstavnika, prema Izetbegovicevom predlogu, trebalo bi da ide zajedno sa "sankcijama prema strani koja blokira sprovodjenje Dejtonskog sporazuma".

Predsedavajuci Predsednistva BiH je jos zatrazio da se Srbima omoguci povratak u Kninsku krajinu jer se "samo tako moze zapoceti sa ozbiljnijim vracanjem izbeglica u Bosnu". Time bi se, navodno, oslobodilo oko 20.000 stanova u BiH. Izetbegovic je trazio i produzenje medjunarodnog prisustva u BiH do 2000. godine, ekonomske pomoci za obnovu za 10 godina i podrzao ideju da OEBS organizuje izbore u BiH naredne godine. Takodje smatra da pitanje Kosova i Sandzaka spada u dnevni red Saveta za primenu Dejtonskog sporazuma, jer se "nepostovanje ljudskih prava u neposrednoj blizini direktno reflektuje i na BiH, te se tako tice i ovog zasedanja".

Iako su govornici pre njih upravo naglasili nameru da ostrije sankcionisu neslaganja medju predstavnicima tri strane u organima BiH, srpski predstavnik u Predsednistvu Momcilo Krajisnik je odmah odbacio vecinu Izetbegovicevih stavova. Medjunarodnu zajednicu je optuzio da, suprotno svim svetskim trendovima, zeli centralizaciju i unitarizaciju BiH i da "tri naroda zeli pretvoriti u jedan" sto je za njega ravno "pokusaju revizije Dejtona". "Mi se ne slazemo sa privremenim prosirivanjem ovlascenja visokog predstavnika koja bi znacila donosenje arbitrarnih odluka", - rekao je Krajisnik naglasavajuci da to vazi i za izmenu mandata Sfora. OEBS je dobrodosao samo kao posmatrac, a ne i kao organizator izbora - rekao je Krajisnik. Zatrazio je da se rat u BiH prizna kao gradjanski, da se obavi opsta amnestija i da se pocinjenim zlocinima bave samo lokalni sudski organi.

Ostale teme o kojima su govorili ucesnici jucerasnjg skupa bile su povratak izbeglica i ekonomska situacija sa posebnim naglaskom na neophodnost mera za obuzdavanje korupcije. Istaknuta je i neophodnost produzavanja mandata medjunarodnim snagama i posle juna 1998. kao i nuznost da i nove snage budu pod komandom NATO.