AMERICKA ADMINISTRACIJA O KOSOVU

Spoljni zid medjunarodnih sankcija prema Jugoslaviji nece biti uklonjen dok se situacija na Kosovu ne resi na trazeni nacin - izjavio portparol Stejt dipartmenta Dzejms Foli

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Predstavnik za stampu Bele kuce saopstio je da je u prekjucerasnjem polucasovnom telefonskom razgovoru izmedju Bila Klintona i Helmuta Kola - sto, inace, predstavlja stalnu praksu u kontaktima izmedju americkog predsednika i nemackog kancelara - bilo je reci i o daljem prisustvu NATO-a i ostalim perspektivama situacije u Bosni, u svetlu odluka koje su donete na bonskoj konferenciji o primeni mirovnog ugovora iz Dejtona.

Kad je rec o ovom skupu u Bonu, americka administracija, sa svoje strane, ponovila je i juce procenu (po drugi put u roku od dva dana) da su predstavnici Jugoslavije i Republike Srpske - napustajuci konferenciju i odbijajuci da potpisu zavrsni dokument - napravili time samo jedan veoma primetan potez u korist sopstvene stete, imajuci u vidu da je zapravo na taj nacin pod reflektore javnosti sad jos vise isturen problem Kosova, gde tekuce zaostravanje medjunacionalnih odnosa predstavlja "vazno pitanje kome ce morati da se posveti medjunarodna zajednica".

"Spoljni zid medjunarodnih sankcija prema Jugoslaviji nece biti uklonjen dok se situacija na Kosovu ne resi na trazeni nacin. U medjunarodnoj zajednici postoji puna saglasnost oko toga da Jugoslavija ne moze vise da odlaze resavanje tog problema", izjavio je tim povodom predstavnik za stampu americke administracije Dzejms Foli, uz konstataciju da demonstracija koju je u sredu napravila srpska strana na konferenciji u Bonu nece uticati na spremnost medjunarodne zajednice da spreci pretvaranje Kosova u novo ozbiljno krizno zariste na Balkanu.

Prema Folijevim recima, suprotstavljanje Beograda da se zabrinutost medjunarodne zajednice zbog porasta napetosti na Kosovu pomene samo jednom recenicom u kominikeu bonske konferencije (koji, inace, ima 40 kucanih strana!) dodatno je podstaklo odlucnost SAD da se insistira na napretku u razresavanju ove krizne situacije na Balkanu. Kako je novinarima saopsteno u Stejt dipartmentu, americka administracija na tom poslu tesno saradjuje sa evropskim saveznicima u podrsci inicijativi Nemacke i Francuske da se sto je moguce pre otvori sveobuhvatni dijalog izmedju vlasti u Beogradu i albanskih lidera sa Kosova.

U Vasingtonu se, inace, cuju nezvanicna iscekivanja da bi (bez obzira na prekjucerasnju predstavu u Bonu delegacije SRJ, podrzane izaslanicima RS) trazeni pomak u razresavanju krize na Kosovu mogao da usledi vrlo brzo posle druge runde predsednickih izbora u Srbiji, pod uslovom da ti izbori najzad dobiju pobednika - i da taj pobednik bude kandidat Miloseviceve Socijalisticke partije Milan Milutinovic.

Isto tako, ovde se ocekuje da bi u slucaju takvog izbornog ishoda - i ucvrscenja koalicije levice na vlasti u Srbiji - doslo i do pocetka trazene Miloseviceve saradnje sa Haskim sudom, u vidu izrucenja Medjunarodnom tribunalu trojice oficira bivse JNA optuzenih za ratne zlocine tokom borbi u Vukovaru, 1992. godine.

S druge strane, u Vasingtonu se zasad ne cuje nikakva konkretnija prognoza perspektive odnosa sa Beogradom u slucaju da 21. decembra za novog predsednika Srbije bude bio izabran kandidat radikala Vojislav Seselj. Oni koji se bolje razumeju u ovu vrsti diplomatskih poruka, smatraju da i to americko neoglasavanje vec samo za sebe dovoljno i jasno govori.