Izlazak iz rovova

Ivica Petrovic

Rat je, verovatno, zavrsen; Balasevic u Ljubljani, Partibrejkersi u Londonu, a Beogradu je zapao Milic Vukasinovic, jos jedan bosanski doktor za rokenrol, inace specijalista za muzicke konclogore i jakne s nitnama. U Ljubljanu bi i Bora Djordjevic, koga bas cudi sto ga se tamo nesto nisu uzeleli, on bi sad samo da peva, dosta je bilo pijanstva i cetnistva, i Slovenci su ljudi, sta bi im falilo da ponovo cuju sarmantne viceve o konjusarima koji bi za dan JNA hteli da jedu "mocart kugle" umesto prasetine.

Ljudima od ukusa prosto bude zao sto je rat zavrsen, taman kada smo pomislili da smo ih se zauvek oslobodili, duhovi kvazirokera i odgovarajucih doktora izlaze ponovo na svetlost dana trazeci ljudska prava. Ali, na svom putu u Evropu Slovenci, s pravom, tamo nisu ocekivali Boru Djordjevica i njegov miting istine zakamufliran u rok koncert. Prosto zato sto je cak i u domovini alaskog kotlica tesko poverovati da je "avijonu slomicu ti krila jer mi je neko ukrao biciklo" autenticni rokenrol i vrhunska poezija; pre ce biti da je jednoj zemlji kakva je bila SFRJ nedostajalo valjanih analiza losih pesnika a ovi su tu nepaznju kaznili virenjem iz rovova. Neki od njih bi sada da odatle izadju. I to je nevolja sa zavrsetkom bilo kojeg rata, od njega je strasniji samo dan posle, jer u njemu je tako mnogo onih koji nista nisu znali, videli, culi ili, ne daj boze, rekli. Sto je, naravno, jos jedan dokaz da valja razmisljati o svojoj publici "dan posle", ako je davno postalo jasno da nas bas nesto nema na Bilboardovoj top listi onda se mora voditi racuna da se nesto zelenih novcanica moze zaraditi samo u Sloveniji a bogami i u Hrvatskoj. I zato su bili u pravu oni koji su sve vreme rata mudro cutali, ako ti je danas Tivoli nesto kao Medison Skver Garden onda ces tamo tesko biti dobrodosao ako si sve ove godine smisljao kako da Krsko dignes u vazduh. A i tuzno je za nekoga ko bi voleo da bude smatran rokerom da svoj "posao" obavlja uz pomoc Elizabet Ren, Uneskoa, Vestendorpa, Helsinskog komiteta i Sfora.

Ako se, pak, pogleda spisak onoga za cime se reciprocitetno zudi na prostorima ex-Yu jasno je da je bolje sto smo se rastali, jer ako i njima i nama nedostaju umetnici koji su zaboravili sta to bese koncert s placenim ulaznicama onda nam svima nema spasa. Kao sto je potpuno razumljivo mrstenje kada su neke ovdasnje zvezde u pitanju, tako je i nama, nakon patnji sa sankcijama, nekako bas milo sto vise ne moramo slusati Kicu Slabinca i Majdu Sepe. Samo, ne bi se trebalo prerano radovati, Borin slucaj nam govori da ce nam ljudska prava opet doci glave.

A biciklo su, naravno, ukrali Slovenci, uz malu pomoc svojih prijatelja.