STA O VLASNICKOJ TRANSFORMACIJI IZDAVACKIH KUCA MISLE CELNI LJUDI NOLITA, BIGZA I “RADA"

Nolit bi krenuo u proces privatizacije tek posto se resi pitanje njegove imovine u republikama ex-Jugoslavije, Rad ceka odluku Vrhovnog suda, dok bi za BIGZ bila prihvatljiva vlasnicka transformacija kojom bi vlasnici bili radnici preduzeca

Da li ce tragom “Prosvete" u vlasnicku transformaciju krenuti i ostale izdavacke kuce koje su pod tzv. drustvenom kapom ili su formalno deonicarska drustva, ali sa najvecim ucescem drustvenog kapitala, pokusali smo da saznamo u razgovoru sa celnim ljudima Nolita, BIGZ-a i “Rada".

Radivoje Nesic, direktor Nolita, kuce koja je u potpunosti drustveno vlasnistvo, kaze da su na tu temu vodjeni razgovori u kuci, te da je zauzet nacelno pozitivan stav, ali da se u privatizaciju ne bi islo u “prvom cugu" - sve, zapravo, dok se ne resi pitanje Nolitove imovine u ex-jugoslovenskim republikama.

- Moramo da sacekamo da se razresi to pitanje od vitalnog interesa za nas, jer mi imamo odredjene obaveze prema inostranstvu koje figuriraju u negativnom bilansu preduzeca. Negativne kursne razlike usled minulih devalvacija terete finansijski rezultat, a sa druge strane nasa potrazivanja se prikazuju u evidencijama, ne iskazuju se pozitivne kursne razlike, tako da je krajnji rezultat nerealan - kaze Nesic. Drugim recima, mogla bi da se izvede samo transformacija obaveza.

Prema Nesicevim recima, Nolit je platio najveci ceh medju izdavacima prilikom raspada bivse Jugoslavije. Ukoliko bi Nolit uspeo da naplati imovinu koja je ostala u bivsim ju-republikama, njegov saldo bi se povecao za oko cetiri miliona maraka, cime bi visestruko bile nadmasene obaveze prema inostranstvu. Kako kaze direktor ove kuce, rec je o knjizarama sirom Jugoslavije, ali i obrtnim sredstvima, tj. knjigama, koje za sada nisu uzimane u obzir kao steta.

Privatizacijom, koja je odlozena dok se ovo pitanje ne resi, prema recima Nesica, povecala bi se efikasnost preduzeca, jer je “drustvena svojina nesto u magli".

- Ako bi se Nolit privatizovao postoji opasnost da se jedan deo imovine odrodi, da ga vlasnik prevede u nesto sto je jos profitabilnije. Ali to su samo pretpostavke i ja se nadam da se to Nolitu nece dogoditi - kaze Nesic.

Snezana Knezevic-Ljiljak, direktor izdavackog sektora BIGZ-a, kaze da se u ovoj kuci trenutno vrsi procena drustvenog kapitala, onako kako Zakon to i nalaze. Procena se vrsi na nivou holdinga (BIGZ je holding kompanija D.O.O. koju cine cetiri preduzeca, od kojih je jedno izdavacko), ali se procena vrsi i pojedinacno, po preduzecima i znace se vrednost svakog od preduzeca.

- Sta ce se dalje desavati, s obzirom da Zakon ne obavezuje privatizaciju, i koje ce odluke doneti holding ili pojedina njegova preduzeca, u ovom trenutku ne mogu predvideti - kaze direktor BIGZ-a.

Snezana Knezevic-Ljiljak iznela je svoj stav prema privatizaciji, jer u izdavackom delu BIGZ-a jos nije bilo razgovora na tu temu. Kako kaze, prihvatljiv bi bio onaj oblik privatizacije po kojem bi vlasnici BIGZ-a postali njegovi radnici.

- BIGZ je zdravo preduzece, poseduje sopstvena sredstva, nema zaduzenja, sve je nase. Iako je tesko raditi sopstvenim sredstvima pa je likvidnost ugrozena. Koliko je logicno u takvoj situaciji razmisljati o prodaji i dokapitalizaciji? - pita (se) Snezana Knezevic-Ljiljak. Prihvatljivo bi bilo, kaze direktor BGIZ-a, ulaganje u nesto novo, sto ce proizvodnja brzo vratiti. Drugo pitanje koje postavlja tice se produkcije knjiga: nasa sagovornica misli da se sa novim vlasnikom nista ne bi promenilo pri postojecem nivou kupovne moci gradjanstva.

“Rad" je u posebnoj situaciji. Naime, ova izdavacka kuca 1991. transformisana je u deonicarsko drustvo po republickom Zakonu, pa su vlasnici postali zaposleni, sadasnji i bivsi i penzioneri. Kako kaze Zoran Vucic, direktor “Rada", novim zakonom o transformaciji doslo je do revizije procena koje je radila Agencija za procenu vrednosti, pa je kapital “Rada" uvecan za oko 20 puta, cime je drasticno smanjen udeo zaposlenih u deonicama. “Rad" se zalio na odluku Agencije i u Privrednom sudu dobio spor. Posto je u pitanju upravni postupak, poslednju rec ce imati Vrhovni sud.

- A kako ce se to resiti - mislim da je to politicko pitanje. Pre nego sto se odlucimo na privatizaciju po novom zakonu moramo da vidimo ishod spora. I u slucaju nove privatizacije vodicemo racuna da najveci deo deonica ostane u posedu zaposlenih, cime cemo obezbediti da “Rad" ostane ono sto je bio i prethodne cetiri godine - izdavacka kuca - kaze Vucic, dodajuci da je za “Rad" bilo interesovanja i prilikom prve privatizacije. Ali ne za “Rad" kao izdavacku kucu, vec za imovinu “Rada" smestenu u centru Beograda.

R. Stanic