Komuna siledzija

Bojana Jager

Coveka je prebio Seseljev telohranitelj, a portparol radikala je odmah izjavio da to nema veze sa SRS. Veza se sastoji u tome sto je rec o istom telohranitelju koji je osumnjicen da je pomogao beogradskom advokatu Nikoli Barovicu da se "oklizne na koru od banane", mada je u ovom slucaju ocito delovao bez viseg naredjenja i za sopstveni racun. Ali postupao je u skladu sa proverenim uverenjem da neki ljudi mogu nekaznjeno da mlate pesnicama i pistoljima i da smo se na takvo maltretiranje gradjana, nazalost, vec navikli. Tuzno je, i to upravo govori o drustvenoj klimi koja je stvorena u radikalskoj "oglednoj" opstini Zemunu, da je i prebijeni gradjanin smatrao da treba da istakne da "nije ustasa i da je cist Srbin kao suza".

Znaci li to da je i u njegovu glavu usadjena podela na Srbe, Hrvate i ostale, odnosno da je granica tolerantnosti u odnosu na nasilje, politicki podrzano, postavljena na liniji nacionalne pripadnosti. Bilo bi logicno da zrtvu zemunskog incidenta, zajedno s ranama i modricama, najvise boli to sta mu se desilo kao gradjaninu, cija prava je duzna da brani i opstinska vlast, koja mu je sporni kiosk, inace predmet svadje, smestila na vrata kuce. Njegova potreba da javno istakne da su sada radikali nasrnuli i na rodjene Zemunce i cistokrvne Srbe samo pokazuje sta je aktuelna zemunska vlast postigla u svojoj komuni, u kojoj testira kako ce biti kada eventualno lider radikala bude dosao na celo Srbije.

Stvorila je, naime, atmosferu u kojoj se prihvata da pravna drzava moze da ima dvostruke arsine, da kada izbacuju iz stanova ili biju, recimo Hrvate, onda je to slucaj za zene u crnom, razne demokratske forume i slicne tricarije, a kad se to desi Srbima, bez mrlje na poreklu, onda je to vec druga stvar. Na prve pojave vladajuca partija uopste nije reagovala. Sada je, medjutim, pripucano iz svih espesovskih i julovskih medijskih artiljerijskih oruzja da bi se "kiosk afera" iskoristila za providnu degradaciju Seselja pred drugi krug predsednickih izbora. Zato njihovo naprasno prisecanje da su u Srbiji po Utavu svi gradjani jednaki pred zakonom i deluje krajnje neiskreno i politicki bljutavo.

A zrtvu zemunskog slucaja vredi podsetiti na jezivu pricu iz tamne nemacke proslosti o coveku koji je sve precutao kada su najpre dosli po Jevreje, pa komuniste, pa po komsije. Kad su najzad dosli i po njega samog, vise nije bilo nikoga da digne svoj glas.